Мале приче великих духовника

[Тавита]

–Рекао је ава Јован: Ко је продао Јосифа?

Један од монаха одговори: Његова браћа. Вели му старац: Не, него га је продало његово смирење. Јер могао је рећи «ја сам њихов брат», и да се супростави; али он је ћутећи продао себе због смирења; а смирење га је поставило за управитеља Египта.

[Тавита]

Aко опростиш, значи да је и теби Бог опростио

Ако зло мислиш о људима, значи да зао дух живи у теби и куша те да зло мислиш о другима. Ако неко умре непокајан, не опростивши брату, његова ће душа отићи тамо где је и зао дух који је овладао њоме. Такав је духовни закон: ако опростиш, значи да је и теби Бог опростио; а ако не опростиш брату, значи да и твоји греси остају с тобом. Господ хоће да волимо ближње. Ако мислиш да Господ свакога човека воли као и тебе, значи да је Љубав Господња с тобом. А ако сматраш да Господ воли сва створења Своја и сам будеш жалио твар и волео чак и своје непријатеље, и будеш се осећао горим од свакога, значи да је с тобом велика благодат Духа Светога. Ко у себи носи Духа Светог, па макар и не много тај се и дан и ноћ брине за све људе и његово срце жали свако створење Божје, поготову људе који не знају Бога, или Му се противе и зато иду у огањ мучења. За те се он моли и дан и ноћ, више него за самога себе, јер жели да се сви покају и познају Господа.

Старац Филотеј С.- Покајање пут у царство Божије

Четвртак треће недеље поста

[Тавита]

Исприча неки монах ави Пимену:

Учинио сам велики грех и желим да живим у покајању три године.

Рече му старац:

- Много је.

А монах га упита:

- А до једне године?

Овај ће опет:

- Много је.

Они што беху присутни рекоше:

- А до четрдесет дана?

А овај ће опет:

- Много је.

Па додаде:

Ја вам кажем, ако се човек покаје свим својим срцем и не настави да чини грех, за три дана Бог ће га прихватити.

[Тавита]

Старац Порфирије

Једне вечери у Калисији Старац ме упита:

- Реци ми, кад се неко разболи, да ли гледа колико је сати да би пошао у болницу?

Зачудих се необичном питању, па одговорих:

- Зашто би гледао на сат, Старче? Поћи ће у болницу одмах чим се разболи, било који да је час.

- Чак и ако је ноћ? – упита он.

- Свакако – одговорих. А он настави:

Реци ми, онда, зар мислиш да је човек у мањој опасности кад се разболи од духовних болести, односно од греха?

- Тад је у неупоредиво већој опасности – одговорих.

- Знаш ли колико је људи који се због својих грехова налазе у опасности да изгубе и овај привремени и онај вечни живот; колико је оних који очајавају и доспевају на праг самоубиства? Ако им се то догоди, рецимо, у два сата по поноћи, па пожеле да нађу неку отворену цркву да се помоле Богу, или неког духовника да му се исповеде, хоће ли то моћи да учине?

- Наравно да не – одговорих. У мени је расла радозналост шта ли је Старац овом причом желео да ми саопшти.

- Е па, видиш – настави он – зар не би било добро кад би постојао неки манастир, изван Атине, али не много далеко од ње, у чијој би се цркви вршиле службе и одржавале исповести читава двадесет четири часа дневно? У њој би, као у дежурним болницама, били увек присутни јеромонаси; тако би они који су повређени грехом, у било које време дана и ноћи у њој могли наћи уточиште.

Тада сам схватио шта је Старац имао на уму.

- Свакако да би било добро кад би такав манастир постојао – одговорих – али не постоји.

Старчеве визије су ми се чиниле веома смеле, скоро утопијске.

[Тавита]

Мој пријатељ и ја пођемо да завршимо један посао у манастиру; са нама је у аутомобилу био и старац Порфирије. Једног тренутка схватих да пролазимо покрај имања које су поседовали Јеховини сведоци. Осетих како ме обузима потиштеност и одвратност због душегубног деловања тих секташа, који, уместо да се покају због својих греха, настоје да поколебају веру у Христа код оних “за које је Христос умро и васкрсао”. Старац је само ћутао. Једног тренутка запитах се шта ли старац мисли о томе. Зар се не гнуша посматрајући те људе и њихова дела? Но, одмах зачух старца како ми говори: “Бог нека се смилује и тим јадним лажним Јеховиним сведоцима. Неки хришћани их се гнушају, неки се препиру са њима и коре их, неки их, опет, гоне на судове. На тај начин се секташтво, међутим, не може сузбити. Знате ли како се оно сузбија? Тако што ми треба да постанемо свети”.

[Тавита]

ШАЉИВИ СТАРЕЧНИК

Позваше јеромонаха да исповеди болесника. Пошто се болесник колебао, доброћудни јеромонах му рече:

- Не настојавам да се исповедиш. Не желим да под утицајем страха журиш са одлуком. Спавај мирно, и, ако се сутра пробудиш, зови ме.

[Тавита]

Неки досађивач дође да мучи старца:

- Зар ти, паметан човек, можеш да верујеш да је Јона преживео три дана у утроби кита?

- Не знам, ако се видим са њим у рају, питаћу га.

- А шта ако је он у аду? настави досадњаковић.

- Онда ћеш га ти питати.

[Тавита]

Причају два монаха о трећем. Један га хвали:

- Никада га не чух да ружно говори о било коме.

- Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други.

[Тавита]

Монах се жали старцу:

- Оче, у овом манастиру на мене нико не обраћа пажњу!

- Јој, брате, извини нешто сам се замислио! О чему си ми то причао?

[Тавита]

- Уштини самог себе, да видиш како је другом.

- Бити тужан значи све време мислити о себи.

- Смањи се за десет центиметара, и порашћеш метар.

[Тавита]

Старац рече о ласкавцима:

- Чувај се оних који ти лижу пете. Лако почињу да их уједају.

Духовник рече младом теологу, који је управо почињао да пише:

- Знај, синко: папир све трпи, али не и читалац.

Дођоше неки беспосличари код пустињака:

Ево, оче, ми смо били у пролазу!

- Па, прођите већ једном, рече им авва.

[Тавита]

Жали се монах монаху:

- Е мој брате, прођоше она добра времена!

- Времена су ти, оче, увек добра кад прођу, одговори овај.

[Тавита]

Ава Пајсије Светогорац - Поуке

Један младић упитао је старца шта да чини у животу, односно који пут да изабере и шта од њега жели Бог. Старац му је одговорио: '' Дете моје, Бог жели оно што желиш и ти. Бог никога не присиљава да следи овај или онај пут. Бог је духовни Началник и Он уважава човекову слободу. Он није војсковођа да би све сврстао у један строј. Ево шта хоће Бог: да часно испуниш оно што си изабрао. Ако изабереш да будеш монах, онда буди добар монах. Ако одабереш породични живот, онда буди добар отац породице.''

[Тавита]

Старац Пајсије је једном свом познанику исприповедао о запрепашћујућем случају:

'' Био је један старац који се бавио рукоделањем у својој келији. Њему су у одређено време доносили храну. Тамо, где је радио, свуда унаоколо налазиле су се змије. Оне су му сметале и старац је био принуђен да их хвата и избацује напоље. Догодило се да му је једна велика змија толико досадила, да ју је он ухватио, опасао око себе као појас, завезао у чвор и наставио да ради. У то време, у келију је ушао монах који му је доносио храну. Чим је видео старца опасаног змијом, ужасно се преплашио и замолио стаца да је баци да му не би наудила. Старац га је подсетио да је Христос говорио: Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. (Лк.10;19).

[Тавита]

Старца је посетио један универзитетски професор и рекао му:

'' Старче, тешко ми је да поверујем да Бог постоји. Знаш, ја сам образован човек, живим на западу, и све што ти чиниш и говориш могу логички да објасним. Најзад, можда и постоји нека сила, али не могу да прихватим то што ти говориш о Христу и Светим Тајнама. ''

Старац га је саслушао и кратко рекао:

'' Глупљи си од гуштера. ''

Овај се увредио због тих старчевих речи и почео да приговара. Међутим, старац је био упоран:

'' Истину ти говорим. Глупљи си од гуштера и ја ћу ти то и доказати. ''

Тамо је поред старца живео и један гуштер и он га је позвао. Животињица му је притрчала а он је затражио да каже да ли постоји Бог. Гуштер се пропео на две ножице и климнуо главицом, као да тим покретом даје потврдан одговор. Научник се потпуно збунио и почео да плаче. Старац му је на то рекао:

'' Да ли сад увиђаш да си глупљи од гуштера? Гуштер зна да постоји Бог а ти, који имаш мозак, не схваташ да Бог постоји! '''

Предавач је отишао из старчеве келије дубоко потресен.

Неко је упитао стаца како да се моли за упокојене, а старац је рекао:

'' Добро, а како се ти молиш? ''

'' Ето, кажем: Господе, упокој душу раба Твојега Димитрија! ''

'' Да, право говориш. Можеш још да додаш: Господе, упокој душу раба Твојега Димитрија и сваког Димитрија.

Нека аутобус иде куда треба, само да није празан. ''

http://www.pravoslavna-srbija.com/forum/index.php?topic=157.0