Мале приче великих духовника

[Тавита]

Један богољубитељ имао је папагаја, који је стално слушајући молитву домаћинову:

„Господе Исусе Сине Божји, помилуј ме грешног” - и сам навикао да је понавља.

Једанпут је у време лета излетео кроз отворен прозор на улицу и ту је на њега налетео јастреб, али, папагај, по навици, у страху, проговорио је молитву Исусову и одмахје јастреб одлетео од њега. Значи, чак безсазнајно изговорена молитва, послужила је за спасење од претеће несреће..."

[bogdankle]

Fridrih Niče – Ljudsko, suviše ljudsko

84§

Zatvorenici. – Jednog jutra zatvorenici su izašli na radilište; nije bilo čuvara. Jedni su se, po običaju, odmah latili posla, drugi su stajali dokono i gledali prkosno okolo. Tad je jedan istupio i glasno rekao: „ Radili vi ili ne radili: svejedno je. Zna se za vaša domunđavanja, čuvar vas je uhodio pa u narednih nekoliko dana prirediće vam strašno suđenje. Vi ga znate, on je nemilosrdan i osvetoljubiv. Ali, čujte: dosad niste znali ko sam; ja sam čuvarev sin, i sve sam mu na svetu. Ja vas mogu spasiti, čak ću vas i spasiti; ali, zapamtite, samo one koji mi veruju da sam čuvarev sin; ostali nek ubiru plodove svog neverovanja.“ – „ Pa“, reče jedan postariji zatvorenik nakon nekoliko trenutaka, „što ti je važno da li ti verujemo ili ne verujemo? Ako si stvarno čuvarev sin i u stanju da uradiš to što kažeš, reci mu neku lepu reč za sve nas: to bi zaista bilo lepo od tebe. Batali tu priču o verovanju i neverovanju!“ – „ I ako je nešto znao, on to više ne zna“, reče za zatvorenik koji je u  tom trenutku sišao u dvorište. „Čuvar je upravo umro, naprasno.“ – „ Opa!“ uzviknu njih nekoliko, „opa! Gos’n sine, gos’n sine, kako stoji sa nasledstvom? Da li smo možda sada tvoji zatvorenici?“ – „ Ja sam vam rekao“, odgovori onn, „ oslobodiću svakoga ko mi veruje, što je izvesno kao i kad bi mi otac bio živ.“ – Zatvorenici se nisu smejali, samo su slegnuli ramenima i ostavili ga samog.

[Тавита]

:smiley:

[Пантелејмон Нови]

Када се човек мора сетити Бога?

И најгори човек се мора три пут у животу сетити Бога:

када види праведника да страда због његове кривице, када он страда због туђе кривице и када му дође смртни час.

Три пут у животу мора се заплакати и најтврђи грешник:

када га, гоњена од људи као дивљег звера, помилује мајчина рука...

када га болесна и осамљена посети његов противник, доносећи му дарове и опроштај...

када му на самрти свештеник каже: не бој се, Божија милост је већа од твојих грехова!

Три пут човек личи сам себи на Бога:

кад му се роди син....

када схвати и усвоји Христа....

када се помири са својим страдањем за правду...

Свети Владика Николај Велимировић

[Пантелејмон Нови]

Не жали се, што је Бог попустио болест на тебе. Сети се, да је Бог попуштао и теже болести на људе светије од тебе.

Замисли полугу гвожђа да стоји годинама у дну ковачнице. Најзад она поче молити ковача, да и од ње направи нешто. Ковач хитро узима гвожђе, баца га у огањ, а потом усијано, под чекић. Треба ли онда гвожђе да се жали?

И твоја болест је за радовање а не за жалост. Јер ти си се молио Богу, да те учини бољим човеком. И Бог те је узео у рад, и почео те калити и ковати.

Бог те узео у рад, болесниче!

РАДУЈ СЕ, ЗАРЂАЛО ГВОЖЂЕ ИЗ ДНА КОВАЧНИЦЕ!

Свети Владика Николај Велимировић

[Guest ага пије млеко]

0442_feel 0442_feel 0442_feel klapklap klapklap klapklap 0409_feel

Бошку.

[Пантелејмон Нови]

0442_feel 0442_feel 0442_feel klapklap klapklap tanning :cheesy2: :cheesy2:

Бошку.

---

Ове две мисли су ми промениле поглед на свет!  319.gif

А посебно ми је драг овај одломак из коресподенције Св.Николаја и ђенерала Драже:

Ђенерале, чувајте се свих оних ортака који у Бога не верују! Никад у историји ниједан Србин без вере у Бога није учинио ни једно велико дело, од Немање до Карађорђа и војводе Мишића. Без Бога ни преко прага - говоре Срби одувек. Зар могу радити на добру свог Божијег народа они људи који немају дубоку душу Србинову нераскидиво везану са Богом и Крсним Славама?

[Тавита]

Један старац је казивао:
„Понекад говоримо да имамо љубави, али каква је то љубав? Мислим при том на духовну љубав и не говорим о љубави световној. Како човек може да достигне оно стање у којем ће васцело човечанство сматрати за своју браћу и сестре? Неки од тих људи су идолопоклоници или Јеховини сведоци. Па ипак, они су браћа по телу али не и по духу, како су то православни једни другима. Без обзира на то, они су наша браћа по крви. И за њих морамо проливати сузе. А опет, ако православни постане Јеховин сведок или римокатолик, колико ћу плакати за њим? Сада постоје милиони оних који су слични њима. Да ли сам довољно плакао? Нисам. Према томе, далеко сам од истинске љубави.”

[Тавита]

Један старац је говорио: „Јецаћемо над рушевинама нашег скита, јер овде нема љубави. Толико новца... Дајте нешто убогоме, да бисте саградили колибицу на небесима!”

[Тавита]

„Молити се за свет исто је што и проливати крв”, рекао је Свети Силуан Светогорац, као и: „Наш брат је наш живот”.

[Тавита]

Упитали смо слепог старца Симеона Кавсокаливијског: „Како се душа може очистити од нечистих помисли, жеља и различитих страсти?” Он нам је одговорио:
„Ако не будете знали шта је сан!”

[Тавита]

„Чедо моје”, саветовао је руски подвижник Тихон, „опери својим сузама ноге Христове, а Христос ће заузврат опрати твоје грехе.”

[Тавита]

Једном приликом упитали су неког од светогорских стараца: „Старче, шта је заправо Света Гора?”

Он је на то одговорио: „Велика радост бива на Небу због једног грешника који се каје. Овде живе многи који се кају или, боље речено, сви који овде живе јесу покајници.”