Мале приче великих духовника

[Тавита]

Безопасан пад



Блажено почивши с. Дионисије Румун био је познати светогорски духовник. Између многих прича о њему, забележена је и ова.Старац је био већ у дубокој старости, преко деведесет година и слеп. Келија у којој је старац боравио стварана је насипањем земље у испуне подзида, тако да је висинска разлика између каскада била између 2 и 4 метара. Једном приликом старац је ходао кроз врт, и како на ивицама каскада није било ограде, пао је са висине од четири метара. Али, чудом Божјим, старац је неозлеђен устао, отресао се од прашине, и наставио да хода. Братија су, ипак, убрзо почела да поставља дрвену ограду на ивицама каскада врта.

[Тавита]

Буди оно што јеси

Колико је битно да правилним духовним подвигом дођемо до самих себе, тј. до онога каквим нас је Бог саздао, потврђује и савет који је један Србин светогорац добио од свог духовника: "Ти не треба да се трудиш да се подвизаваш као ова грчка деца овде. Ти са твојом прошлошћу и образовањем, са целом твојом личношћу не треба да њих подражаваш; не треба да се на силу трудиш да будеш неко ко ниси и не можеш да будеш." Након тога је уследило добијање молитвеног правила које је одговорало снази и природи нашег саговорника.

[Тавита]

Благосиљање воде

Вода је велики благослов за Свету Гору. Скоро сви велики манастири су подигнути поред јачих потока-речица, које само лети губе своју водену снагу, а скитови и келије у близини многобројних извора. Нарочито је Кареја позната по јаким изворима, као и падине Атоса, који отапањем снега храни подземним воденим струјама бројне изворе.

Поред осталих улога воде у домостроју спасења људског рода, и ово је један од разлога за благосиљање вода на Светој Гори. Тако се у ман. Ватопеду сваке прве недеље у месецу, пре почетка Свете Литургије врши освећење воде. Прави се литија до агијазме, смештене јужно од западног улаза у главни саборни храм. Износи се икона Пресвете Богородице - Виматариса, која иначе стоји на горњем месту у олтару храма, и једна је од највећих светиња ове обитељи. Освећивање врши игуман и након тога кропи братију и манастирске госте, а затим се прави литија по читавом манастирском кругу и редом се кропе и освећују трпезарија, продавница, порта, вешерај, пекара и друге радионице. После тога се икона поставља на постоље лево од царских двери, а после Литургије свечано се враћа и поставља на њено уобичајено место у олтару.

[Тавита]

[Тавита]

Бог другачије суди

У кутлумушкој келији Ваведења Пресвете Богородице, живео је старац Илија и његов послушник, монах Дамјан. За старца се не би могло рећи да је био типичан светогорски монах. Имао је пушку, ловио је дивље свиње, па су многи за њега говорили да је био прилично "светски". Али Бог другачије суди, Он другачије гледа и мери.

О. Илија је једног дана рекао о. Дамјану, који је и данас у истој келији, да припреми послужење: ракију, воду, ратлук, чаше, салвете, и да донесе епитрахиље. Послушник је све то извршио. Уследила је старчева молба да му помогне да се пресвуче. Када су то уредили, старац је рекао да ће данас отићи. Тек тада је о. Дамјан схватио шта се догађа и почео да плаче за старцем. Овај га је благословио, легао у кревет, и пошто је положио руке на груди, почео је да говори повишеним гласом: "Богородице, Богородице..." Старац Илија се упокојио у Господу 1993. године.

[Тавита]

Добродошлица

Причао нам је један Хиландарац да је лично проверио код с. Јефрема Аризонског (Филотејског) једну причу о њему. Питао га је да ли је тачно да га је, када је дошао у Америку, сам Сатана у току сна закачио канџом по стомаку и рекао му: "Зашто си дошао овде у моје царство?" Старац Јефрем је, не прекидајући ход, погледао нашег монаха и два пута климнуо главом.

[Тавита]

Авва Антоније

Бејаше некакав човек који је у пустињи ловио дивље звери па угледа авву Антонија како се шали са браћом и саблазни се. Хотећи да му покаже како ту и тамо треба бити снисходљив према браћи, старац му каже: Стави стрелу у свој лук и затегни га. Овај учини тако. Вели му затим: Затегни га још. Овај га затегне. А старац му опет вели: Још га затегни. Одговори му ловац: Ако га затегнем преко мере, лук ће се сломити. Старац му вели: Тако је и са делом Божијим; ако преко мере затегнемо у својим захтевима од браће, они ће брзо бити скрхани. Потребно је, дакле, да ту и тамо будемо снисходљиви према браћи. Чувши то, ловац се одушеви тим речима и оде стекавши велику корист од старца. А браћа, пошто се укрепише, пођу ка својим пребивалиштима.

[Тавита]

Авва Антоније

Од ближњега нам зависе живот и смрт. Јер ако смо стекли брата, стекли смо Бога, а ако смо саблазнили брата, Христу смо згрешили.

[Тавита]

Авва Агатон

Никада нисам заспао имајући нешто против некога, нити сам оставио некога да заспи имајући нешто против мене, ако је то било у мојој моћи.

[Тавита]

Авва Амон

Дође једном приликом авва Амон на једно место да једе, а тамо се налазио један који беше на лошем гласу. И догоди се да наиђе једна жена и уђе у келију брата који беше на лошем гласу. А када то сазнају житељи тога места, узнемире се и сакупе како би га изагнали из келије. И знајући да је епископ Амон у томе месту, они дођу да га замоле да пође са њима. Онај брат, пак, сазнавшиу за то, узме жену и сакрије је у једну велику бачву. А када гомила дође, авва Амон, видевши шта се збило, Бога ради прикрије целу ствар. Наиме, ушавши унутра он седне на бачву и заповеди да се претражи келија. Пошто су је, дакле претражили и нису нашли жену, авва Амон рече: Чему све то? Нека вам Бог опрости. И помоливши се, заповеди да сви изађу. И држећи братову руку, он му рече: Пази на себе, брате. И рекавши то, отиде.

[ивањушка]

Свети Макарије овако представља то што се догађа са људима код којих је благодат Божија почела видљиво да пројављује своја дејства: "Понекад се веселе као за царском трпезом и радују се неизрецивом радошћу и весељем. Следећег тренутка бивају као невеста која налази божански мир у заједници са својим жеником. Понекад пак осећају у себи такву лакоћу и полет као да су бестелесни анђели који се још налазе у телу. А понекад као каквим пићем бивају умирени и обрадовани Духом и опијени божанским духовним тајнама. Понекад их Дух озарује таквом љубављу, да кад би било могуће сместили би у своје срце сваког човека, не разликујући злог од доброг. Понекад, у смиреномудрености Дуга, они толико унижавају себе пред сваким човеком, да се сматрају последњим и најмањим од свих. Понекад се њихова душа умири у великом безмолвију, у тишини и миру; понекад се умудри благодаћу у разумевању нечега, у неизрецивој мудрости, у познању онога што се не може описати језиком. А понекад такав човек изгледа као сасвим обичан".

[Тавита]

Авва Висарион

Једнога брата, који беше пао у грех, свештеник изагна из цркве. А авва Висарион устане и изађе заједно са њим, рекавши: И ја сам грешан.

[Тавита]

Авва Висарион

Један монах који је живео са другом браћом, упита авву Висариона:

    * Шта да радим?

Старац му вели:

    * Ћути и немој да се одмераваш са другима.

[Тавита]

[Тавита]

Авва Венијамин

Кад је умирао, авва Венијамин је рекао својој деци:

    * Да бисте се спасли, ово чините: “Радујте се, свагда, молите се без престанка, на свему захваљујте”.(1 Сол 5,16 и даље)