Обичаји на парохији, нормални и луди :)

[Guest - . . .-]

Има ли код вас браћо каквих лудих обичаја на парохији?

Хе, код мене је "обичај" да се на дан славе не долази у Цркву. Каже се, то не ваља, него само у кући се сече колач. Не сече поп него домаћин. Причам, пишем, молим, вичем... не вреди. Мали број људи је саслушао молбу, остали неће ни да чују. Тако и буџет Цркве је никакав.

Е да, има ли код вас она глава од прасета када неко умре па за вечеру? Ја то, када сам био богослвац, никада нисам видео, али када сам дошао на парохију, рекоше ми да ја то морам да касапим Наравно, нисам никада т радио, мало су се љутили, али сада је ок. Знају да ја то нити касапим нити једем. Кажу људи, ваља се да се то једе... ја одговарам да је боље неки бут или плећка, то се више ваља...

Их, има милион некаквих обичаја, требало би ми много времена да све опишем..

ај мало ви прозборите неку... да кренемо...имаћемо вала, о чему и да причамо..

[о.Небојша]

Овде у Мачви је проблем што су старе проте на дан славе ишли код бољих домаћина да режу колача, а остали доносе жито и вино у цркву. Сад пошто многима испада згодније да више награде свештеника , а да не морају ићи у цркву , него намире стоку, среде печење, онда Литургија на дан св. Николе, Јована кад има више колача почиње у око 06 сати, а негде и раније па се човек смори док пререже 30-40 , а у неким парохијама и до 80 колача.

Тако испада да кажњавамо оне што дођу у цркву да морају поранити, док они који више плате могу да закерају како смо рано или касно стигли, да нас враћају јер још нису донели колач из пекаре... Или је домаћин у штали, купатилу...

Нема толико блесавих обичаја или се човек временом навикне 4869 У Јадру нису стављали ножеве за даћу, него да се једе прстима, па им један свештеник каже дајте месе које није сечено. Кад се чуде, он им каже како су они исекли на комаде, па сад муче народ, а ако хоће несечено нека донесу цело прасе или овцу па нека свако одломи по комад. Онда виде да је то глупо па почну да постављају ножеве.

Има после жита иде млевено месо од овце које сви стојећи узму после жита и на крају ја узмем чашицу ракије која је стајала код свеће за време даће и кажем : Ова даћа, ово јело и пиће је било за спокој душе НН. Њему покој душе остатку здравље и живот. Пуно затекли, пуно оставили. Ко је завршио нека иде, а ко није нека заврши са јелом и пићем.

Стари у Босни кажу да је некада у посту пошто се не коље овца, врелом водом преливана кошница-вршка,, да би се узео мед;па је онда један разуман свештеник рекао да то не чине, да за покој једне душе уништавају рој пчела, него да узму теглу меда. Као што је један угледан човек прекинуо са идењем у пратњу кад му је мајка умрла, па су после 50 метара сви поседали у кола и отишли тако на гробље, уместо да пешаче пар километара.

И на прошлој парохији су гледали ако је неко у породици рођен у истом месецу кад и покојник, онда су они једномесечићи, па после опела, него узме да води тога око гроба и носе у руци 3 бела света и на крају сваког обиласка спуштају га у раку с речима : Ја ти дајем бели цвет, а ти мени бели свет, да би после отишли без причања и окретња док не дођу кући.

Имали су обичај и да не носе кадионицу на гробље, него да каде лопатом, али сам то избацио и видели су да је то пристојније, него пуна лопата жара који пада по сандуку.

И још један обичај са суседне парохије је био да флашицу у којој је било вино и уље, после преливања сандука, свештеник мора да разбије ушицама мотике, али оно у лету, као у бејзболу.

Ја их покушавам научити финим обичајима из Босне да се после сваког обреда спреми дар свештенику, пристојна кошуља, пешкир, флаша пића, плећка, штрудла, али то слабо примају snoozer_11

[Guest - . . .-]

@ о. Небојша- још један обичај са суседне парохије је био да флашицу у којој је било вино и уље, после преливања сандука, свештеник мора да разбије ушицама мотике, али оно у лету, као у бејзболу.

Ја их покушавам научити финим обичајима из Босне да се после сваког обреда спреми дар свештенику, пристојна кошуља, пешкир, флаша пића, плећка, штрудла, али то слабо прима

-----------Хахаха, ја сам још и добро прошао са обичајима

За ово на крају потешко иде... код мене дају пешкир, марамицу. На пароастосу, код оних који зову добијеш банану и два кивија...симболично.

[Partibrejkers]

код мене у парохији део народа када умре мушко обавезно коље овна и кува се месо а када умре женско овцу. Такођер после молитве за ручак носи се печена на штапу бела џигерица и то зову кољиво-она увек идеза све даће.

Такођер је обичај да децу не шишају док их не крсте. Једна фамилија увек крштава четвртком пре подне а цигани понедељком после подне.

[Guest - . . .-]

Бела џигерица= кољиво!

 

Хахахаха! О, Господе, каквих све лудорија има...

[Partibrejkers]

Бела џигерица= кољиво!

 

стварно брате, то је народ из теслићког краја. они то зову кољиво или шиш. иначе су ок али стварно незнам одакле им то

[Partibrejkers]

На парастосу, код оних који зову добијеш банану и два кивија...симболично.

хахахахахах, не могу да верујем. Вероватно су попови пре тебе били неке швалерчине па се сад село жали....дошо млад поп, само гледа у требник и прича о неком Зизјуласу а жене ни да погледа 

[о.Небојша]

Одем код човека јуче за водицу и док сам кадио примјетим испод иконе св.Алимпија на фотељи у фолији исјечен чланак из прошлогодишњег Курира са насловом "Смањи попе цену !"

Шокирало ме да прво човек који ме зна 2 деценије није рекао оно што му је на души, да је чувао исечак годину дана и на крају није ми дао колико је одређено за водицу него колико је њему воља, не спомињући да већ 4 године године за Џ светим водицу код његове таште, која је удовица, нема више деце  и он као зет и жена му су једини наследници.

[Partibrejkers]

Код мене у парохији је некада био један стари прота у прензији, о.Ђорђе ( упокојио се ) и највише од свега је волео да беседи. Једном приликом било је венчање и он ти мало цугно више са кумом после венчања а потом отишао на сахрану. На опелу после јеванђеља он ти крене беседу, међутим потшо је био већ сенилан а и мало под ,,гасом,, он ти се пребацио у говору на венчање: добар младић нађе добру девојку а девојка још бољг младића....и настави беседу у којој нахвали на сав глас зета од покојника ( зет је стојао поред проте и ....) .... сва родбина полудела. Заврши се сахрана а зет приђе појцу и да му 300 марака за проту и каже: нико ме у животу није оволико нахвалио а не још на тастовој сахрани а таст није могао очима да ме види. Појац оде до проте и да му новце а прота се сав поносан  окрене ка двојици младих попова и каже: момци, тако се то ради!

[Guest - . . .-]

ХАхаха!

 

Мустра... мора да се узме

[Partibrejkers]

Скоро дошо код неких Рома за Свету Петку и мало окаснио ( они воле пре подне ) , они почели са ручком, ја улазим у кућу а газда каже: Господине, па Бог је реко сеци колач до дванест. Стварно није у реду да касниш.

Његовом комшији, исто цига, жена већ трипут рађа близанце; мог претходника на парохији они питали има ли нека молитва да то престане ( пуно им бре, из три пута 6 деце а они млади) а он им каже: ја могу да вам прочитам само за напредак али онда можда буде и више деце а они обоје у глас: НЕКА НЕ ДИРАЈ ,добро је и овако!

[о.Небојша]

Та џигерица није кољиво, него то народ зове душно. Прави се од изнутрице овце или овна који се коље и пече за даћу. Негдје се прави као гулаш, а негдје се испече у тепсији са марамицом. Сви стоје са свијећама у рукама , узму прво кољиво вино, парче хљеба, па то душно по мало јер треба да буде за све.

Један лик узео и напунио увршан тањир.

Ја га питам шта то ради, а он каже : Ово је тако лепо, ја то волим да једем animal-smiley-075

Што рече прота Драја : Ишао бих још једном у пратњу само да ен морам стојати док се последњи не послужи.

Онда ручак све по реду и на крају кад сви једу после молитве свештеник каже Пуно затекли, пуно оставили, ово еј било за покој душе тога .....Попије ракију и свако себи

[Guest - . . .-]

а има ли код вас главуџа прасећа?

[о.Небојша]

То има у Босни кад је Слава.

[Guest - . . .-]

kod nas ima kad je parastos, i pop treba da rascepa glavu sa noz, i da je zalije vinom  

 

naravno, ja to ne bih radio ni u ludilu, pa sam uvek bio "pop koji ne zna"...