Закључци са конференције о Миланском едикту

[Guest]

[Guest]

Овде имате још подоста слика!

[Guest]

Овде имате још подоста слика!

[Zawisza]

Obično kad se kaže "Milanski edikt", pomisli se na uvođenje hrišćanstva u Rimsko carstvo, što je pogrešno.

Milanski ediktom su dva cara dogovorno dala versku slobodu svima a u okviru svih i hrišćanima.

Interesantno je da je njime predviđen povraćaj imovine onim religioznim grupama kojima je bila oduzeta.

[Avocado]

Међународни скуп Милански едикт (313–2013): Основа за слободу вероисповести и уверења? се одржава од 2 до 5. маја 2012. године у Новом Саду.

Ова међународна конференија је део трогодишњег пројекта

НЕПРОЛАЗНА ВРЕДНОСТ И ТРАЈНА АКТУЕЛНОСТ МИЛАНСКОГ ЕДИКТА - У СУСРЕТ ВЕЛИКОМ ЈУБИЛЕЈУ 2013

Trajna aktuelnost?

Trajao oko 67 godina... do Solunskog edikta... koji je nadalje predstavljao osnovu za versku netoleranciju..

[Guest]

Закључни дан Међународне конференције

9. Мај 2012 - 13:00

Последњег радног дана Међународног скупа (313-2013), 5. маја у хотелу Центар у Новом Саду, уз благослов домаћина, Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, модератор ове етапе скупа, Пречасни Ридигер Нол, уводну реч дао је господину Џону Кинахану, представнику организације Форум 18 чија је улога одбрана људских верских права.

Главна тема изглагања господина Кинахана била су сведочанства разних примера репресалија државних органа према верским институцијама и вршењу верских обреда.

Са презентацијом и излагањем на тему Исламофобије, скупу се обратио Реис-ул-улема Исламске заједнице Србије, ефендија Адем Зилкић. Обраћање господина Зилкића је учесницима скупа преносило сведочења о тековинама „модерне цивилизације“ које су донеле маргинализацију и екскомуникацију исламских заједница широм западног света.

За исламофобију господин Зилкић је оптужио и екстремистичке организације које доносе човечанству пошаст тероризма. Разумевање и дијалог са Исламским светом је по речима господина Зилкића једини пут ка мирном и братском суживоту различитих конфесија.

Пречасни Нол, је прокоментарисао излагање и господина Зилкића са закључком да је за мир у свету погубан утицај коришћења верских убеђења у политичке сврхе.

Реч је потом дата Професору др Богољубу Шијаковићу који је спремио излагање на тему Секуларизма. Модератор конференције, Пречасни Ридигер Нол, изразио је своју збуњеност што господин Шијаковић прича о секуларизму, будући да је државни секретар Министарства вера и дијаспоре у Влади Републике Србије, али и предавач на Православном Богословском факултету.

Излагање професора Шијаковића је говорило о теоријском аспекту односа вере и државе. Наводећи примере актуелних ставова савремених демократских секуларних држава, професор Шијаковић је изнео став да потреба неговање традиционалног и верског наслеђа само по себи намеће друштвену одговорност државних управâ као и став који каже да запостављање ових потреба неминовно води губитку националног и личног идентитета.

Госпођа Мирјана Прљевић је након првог дела преподневне сесије, учесницима скупа прочитала документ са закључцима који је кроз пет тачака заокружиле ставове представника свих конфесија, учесника овог међународног скупа.

Своју закључну реч скупу дали су Пречасни Ридигер Нол, Пречасни мр Патрик Роџер, академик Професор др Војислав Становчић, Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј, ефендија Адем Зилкић, господин Џон Кинахан. Професор др Дарко Танасковић, Његова Екселенција, Апостолски Нунције, монсињор Орландо Антонини и на крају Госпођа Ана Хаваринен, чланица Финског екуменског савета. Говори учесника на крају конференције су у многоме модификовали и допунили ставове који су изнесени документом Закључка.

Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј, закључио је конференцију са молитвеним речима благодарности Богу, Дародавцу свих добара, на овом сусрету и са захвалношћу свим учесницима на њиховом доприносу.

Извор: Епархија бачка

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Закључци са конференције МИЛАНСКИ ЕДИКТ (313-2013): ОСНОВ ЗА СЛОБОДУ ВЕРОИСПОВЕСТИ И УВЕРЕЊА?, организоване у Новом Саду (Србија), од 2. до 5. маја 2012.

10. Мај 2012 - 13:52

Полазећи од непролазних вредности и трајне актуелности Миланског едикта, у сусрет великом јубилеју 2013. године, учесници конференције МИЛАНСКИ ЕДИКТ (313-2013): ОСНОВ ЗА СЛОБОДУ ВЕРОИСПОВЕСТИ И УВЕРЕЊА?, организоване у Новом Саду (Србија), од 2. до 5. маја 2012. године, расправљали су о различитим аспектима начина на које непролазна символична порука повезана са такозваним Миланским едиктом може бити извор надахнућа и смерница за практично спровођење начела слободе вероисповести или веровања. Организатор и домаћин конференције била је Српска Православна Црква, односно Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј и Асоцијација невладиних организација Југоисточне Европе (CIVIS), у партнерству са Фондацијом Pro Oriente и Фондацијом за мир и решавање кризâ и у сарадњи са Конференцијом европских Цркава. Конференција је окупила теологе, историчаре и стручњаке из различитих верских заједница, из целе Европе и шире. Учесници су изразили своје признање и захвалност за одличан оквир плодне размене гледиштâ у атмосфери узајамног поштовања коју су организатори обезбедили. Следећи закључци, које су понудили организатори конференције, могу послужити као основа за будућу сарадњу у промовисању слободе вероисповести или уверења.

• Идеје које су у датом историјском и друштвеном контексту инспирисале Милански едикт требало би узети као символично полазиште у новој контекстуализацији начела libertas religionis за свакога, како за припадника већине тако и за пипадника мањине, сходно реалности нашег времена и света који се мења.
  
• Цркве и верске заједнице би требало да наставе са заједничким радом на промовисању и заштити слободе вероисповести или веровања, као и да јачају своју сарадњу са цивилним друштвом како би сви ујединили свој глас у односу на државу, која је у обавези да јемчи универзална основна права на слободу вероисповести или веровања.
  
• Потпуно свесни теолошких разлика и разликâ у понашању везаних за концепт слободе вероисповести или веровања у различитим духовним традицијама, које би требало равноправно уважавати, учесници су дошли до заједничке оцене да се такве разлике могу успешно превазићи једино ако се достојанство људске личности постави у центар свеопштег старања. У том смислу, универзално прихваћени међународни стандарди људских права требало би да пруже општи правни оквир који би обезбедио поштовање људских права у области слободе вероисповести или веровања.
  
• Различити обрасци и искуства односâ између Цркве и верских заједница са једне и државе са друге стране могли би послужити као емпиријски основ, користан при стварању предусловâ за конструктивно партнерство између религијског и владиног сектора у друштву, уз делотворнији утицај цивилног друштва, које би, у том погледу, требало да са Црквама и верским заједницама пронађе објективно постојећи заједнички именитељ. Учесници су нагласили потребу да се успостави структурални дијалог одговорајућег значаја о свим питањима важним за конкретно побољшање стања у области слободе вероисповести или веровања. Са своје стране, Цркве и верске заједнице су спремне да преузму одговорност за очување и развој свих друштвених вредности.
  
• У наредном периоду ваља интензивирати различите облике и начине сарадње и консултацијâ између појединаца и организација већ ангажованих на пројекту Непролазна вредност и трајна актуелност Миланског едикта, као и добродошле доприносе других актера релевантних у домену слободе вероисповести или веровања. То је предуслов за одлучно постизање нове димензије квалитета на следећој конференцији, која треба да се одржи идуће године, у години јубилеја Миланског едикта. Учесници су уверени да је, захваљујући успешном заједничком настојању на овој и претходној конференцији, а у оквиру истог пројекта, створена здрава подлога за суштински пробој ка реалном напретку у изузетно важној и крајње комплексној сфери слободе вероисповести или веровања.
  

English /pdf/