vesti van pravoslavlja

[Vizantiona]

Čija je Majka Tereza?

Sreda, 14. oktobar 2009. 11:57  

Albanski premijer Sali Beriša izjavio je da njegova vlada traži od Indije da u Albaniju vrati posmrtne ostatke Majke Tereze, pre 100. godišnjice njenog rođenja koja će biti obeležene idućeg avgusta, piše londonski list "Tajms."

Majka Tereza je po nacionalnosti bila Albanka, ali je veći deo života provela u Indiji i imala je indijsko državljanstvo.

Ima onih koji strahuju da bi u celu priču mogla da se uključi i Makedonija, budući da je Agnes Gondža Bojadžiu, kako joj je bilo pravo ime, rođena u Skoplju.

Prve reakcije iz Indije navode na zaključak da albanski zahtev neće biti uslišen.

"Majka Tereza je indijska državljanka i počiva u svojoj zemlji", istakao je jedan zvaničnik indijskog ministarstva spoljnih poslova, piše "Tajms", preneo je Bi-Bi-Si.

(Tanjug)

[marija]

Čija je Majka Tereza?

INDIJA je, bez mnogo razmišljanja, odbila zahtev albanske vlade da u Tiranu „vrati“ posmrtne ostatke Majke Tereze, dobitnice Nobelove nagrade koja je sahranjena u Kalkuti.

- Ona je bila indijski državljanin i počivaće u svojoj zemlji. Sa Albanijom nećemo ni razgovarati o tome - izričit je bio Višnu Prakaš, portparol Ministarstva spoljnih poslova.

Svakako nesvakidašnju, a pomalo i neukusnu priču oko „vraćanja“ posmrtnih ostataka časne sestre - i Albanke po nacionalnosti - koja je ceo život posvetila bolesnima i obespravljenima, pokrenuo je prošlog vikenda albanski premijer Sali Beriša.

On je izjavio da su pregovori sa Indijom već počeli, i da očekuje da će sve biti završeno pre proslave stote godišnjice njenog rođenja, 27. avgusta naredne godine.

Zvanična Indija brzo ga je demantovala, a celu ujdurmu oko mesta večnog sna Majke Tereze mogla bi da zakomplikuje i - Makedonija. Postoje oni koji strahuju da će i ta država zatražiti da se „pita“, budući da je Agnes Gondža Bojadžiu, kako je „svetici potlačenih“ bilo pravo ime, rođena 1910. u Skoplju, koje je, doduše, tada bilo - tursko.

Makedonija i Albanija već 12 godina se spore oko njene nacionalnosti, a ta diplomatska bitka rasplamsa se uvek kada Vatikan pomene da se bliži trenutak proglašenja Majke Tereze za sveticu.

Agnes Bojadžiu rođena je u porodici albanskih katolika, a prvih 19 godina života - pre nego što će otputovati prvo u Irsku, pa u Indiju, gde će 1931. postati časna sestra i uzeti ime Majka Tereza, provela je u Skoplju. Nobelovu nagradu za mir 1979. godine primila je uz reči da je to nagrada za sve koji smatraju da su otpadnici od društva.

Počiva u sedištu reda Misionarke milosrđa u Kalkuti, koji je i osnovala 1950. godine. Papa Jovan Pavle Drugi 2002. godine ju je beatifikovao, što je prvi stepenik da Majka Tereza postane svetac. Očekuje se da će se kanonizacija desiti vrlo brzo.

PRIPADAM SVETU

MNOGI su se u Indiji ovih dana setili kako je Majka Tereza govorila dok je bila živa:

- Po krvi, ja sam Albanka. Po državljanstvu Indijka. Po veri, ja sam katolkinja. A što se mog poziva tiče, ja pripadam svetu.

IZMEĐU TEBE I BOGA

Majka Tereza

Ljudi se veoma često ponašaju nerazumno, nelogično i sebično.

Ipak, oprosti im uvek.

Ako si ljubazan, ljudi će te optužiti, da si sebičan i da imaš neke motive iza toga.

Ipak, budi ljubazan uvek.

Ako si uspešan, steći ćeš neke lažne prijatelje i neke istinske neprijatelje.

Ipak, budi i dalje uspešan.

Ako si iskren i otvoren, ljudi će te varati.

Ipak, budi i dalje iskren i otvoren.

Ako si potrošio godine gradeći nešto, neko će doći i srušiće to preko noći.

Ipak, gradi i dalje.

Ako postaneš srećan i radostan, mnogi će biti ljubomorni.

Ipak, ostani srećan i radostan.

Daj ljudima ono najbolje što imaš, i opet im to neće biti dovoljno.

Ipak, daj drugima uvek ono najbolje.

Vidiš, na kraju krajeva, sve je to između tebe i Boga.

To nije nikad nešto između tebe i drugih.

[Vizantiona]

Tompson posetio papu

Cetvrtak, 12. novembar 2009. 14:18  

Kontraverzni hrvatski pevač Marko Perković Tompson posetio je u sredu papu Benedikta XVI, i to dan pre nego što će ga posetiti i hrvatski predsednik Stjepan Mesić.

Tompson je u sredu zajedno sa porodicom primljen kod pape u Vatikanu, pišu hrvatski mediji.

Inicijativa za posetu, navodno, je došla iz crkvenih krugova, a Tompson je poziv bez razmišljanja prihvatio.

Time je u pomalo humorističnom razvoju događaja Tompson stigao do pape dan pre hrvatskog predsednika, koji je pevača često kritikovao zbog spornih tekstova pesama i ustaških pozdrava na koncertima.

Mesiću će ovo biti prva poseta Vatikanu za vreme njegovog predsednikovanja.

[Vizantiona]

Papa Jovan Pavle II se redovno bičevao

Блиц - Пре 3 сата и 10 минута

Bivši rimokatolički poglavar Jovan Pavle II redovno se bičevao u "znak pokajanja za svoje grehe", piše italijanski list "Đornale".

Do ovog zanimljivog detalja iz njegovog života došla je Kongregacija za pitanje svetaca koja je prikupila i pregledala na stotine dokumenata vezana za papu Jovana Pavla II, kojeg Katolička crkva namerava da beatifikuje po ubrzanom postupku. Među tim dokumentima pronađeno je svedočenje poljske časne sestre Tobjane Sobodke, koja je radila sa papom u njegovim privatnim odajama u Vatikanu, kao i u njegovoj letnjoj rezidenciji u Kastel Gandolfu, nadomak Rima.

"Nekoliko puta papa Jovan Pavle se II se podvrgavao telesnom kažnjavanju", navela je Sobodka.

"Mi smo to mogli da čujemo iz susedne sobe u Kastel Gandolfu. Mogao se čuti zvuk udaraca tokom bičevanja. To je radio dok je još bio u stanju da se sam kreće", dodala je ona.

Da se papa redovno bičevao potvrdio je i biskup Emeri Kabongo koji je bio njegov sekretar.

"Kažnjavao je sebe, naročito nakon što bi imenovao biskupe i sveštenike", rekao je Kabongo.

Samokažnjavanje bičevanjem, flagelaciju, koriste ponekad posvećeni katolici u znak sećanja na bičevanje koje je Isus Hrist podneo pre nego što je razapet na krst. Flagelacija se još često primenjuje na Filipinima i u zemljama Latinske Amerike.

"Istraga i dokumentacija i dalje nose pečat poverljivosti i kao takve ih ne možemo komentarisati do objavljivanja konačnog izveštaja", izjavio je tim povodom portparol Vatikana.

Kongregacija za pitanja svetaca ispituje slučaj pape Jovana Pavla II od njegove smrti. Ona je njegovom nasledniku, papi Benediktu XVI, već poslala izveštaj u kome se ističu "herojske vrline" pokojnog poglavara Rimokatoličke crkve. Očekuje se da će Jovan Pavle II biti beatifikovan iduće godine, najverovatnije u aprilu, na petu godišnjicu njegove smrti, ili u oktobru, na godišnjicu njegovog izbora za papu 1978.

Tanjug

[Дејан]

U okviru istraživanja koje Vatikan sprovodi, zvaničnici Kongregacije za kanonizaciju svetaca prikupili su i pregledali hiljade dokumenata o pokojnim papi Jovanu Pavlu II, među kojima se nalaze i svedočenja katoličke kaluđerice Tobijane Sobodke, koja tvrdi da se papa Jovan Pavle redovno bičevao zbog „kajanja za svoje grehe“.

Ova poljska kaluđerica monaškog reda Svetog srca Isusovog radila je za papu Jovana Pavla II u njegovoj privatnoj rezidenciji u Vatikanu, kao i u njegovoj letnjoj rezidenciji u mestu Kastel Gandolfo u blizini Rima. „On (papa Jovan Pavle) se nekoliko puta podvrgavao telesnom kažnjavanju“, tvrdi sestra Svobodka. „Mi bismo to čuli - u Kastel Gandolfu smo se nalazili u susednoj sobi. Čuli su se udarci biča kada se bičevao. To je činio dok je još uvek bio sposoban da se sam kreće.“

Priču o bičevanju potvrđuje i biskup Emeri Kabongo, koji je bio sekretar pape Jovana Pavla i koji je takođe izneo svoje svedočenje. „Podvrgavao se samokažnjavanju, naročito neposredno pre nego što bi zaređivao biskupe i sveštenike“, priča Kabongo. „Nikada nisam lično video, ali nekoliko ljudi mi je o tome pričalo“, tvrdi on.

Samobičevanje inače predstavlja praksu kojoj se vatreni katolici ponekad podvrgavaju da bi se podsetili bičevanja koje je Hrist podneo od ruke Rimljana pre nego što je raspet. Još je uobičajeno na Filipinima i u Latinskoj Americi, kao i među nekim pripadnicima strogih monaških redova i laičke organizacije Opus Dei - koja je prikazana u filmskom hitu „Davinčijev kod“, snimljenom po istoimenoj knjizi Dena Brauna.

Beatifikacija prethodnog pape očekuje se naredne godine, možda u aprilu, što bi se poklopilo sa godišnjicom njegove smrti. 

[Zawisza]

Albanci bi da prave biznis na imidžu MAJke Tereze.

Bolje da su tražili Bin Ladena

[Милан Меденица :)]

вест преузета одавде

http://www.blic.rs/svet.php?id=122010

[Vizantiona]

???? ???????? ??????

http://www.blic.rs/svet.php?id=122010

E Medo pa i ja sam tu vest postavila 23.11 u rubrici Hriscanstvo van pravoslavlja(vesti van pravoslavlja).Pa obrisi moju poruku. klapklap

[Милан Меденица :)]

спојене теме.

[Лазар]

Завршетак цркве Христа Царја сљедеће године

http://www.glassrpske.com/slika/31867/200/130

Иако ће завршетак грађевинских радова бити сљедеће године, украјинска гркокатоличка црква Христа Царја мами погледе Бањaлучана и већ је постала један од украса Српске улице у центру града.

- Надамо се да ћемо градњу завршити како смо предвидјели у 2010. години, како бисмо могли да је освештамо и прославимо стогодишњицу постојања наше парохије - рекао је за "Глас Српске" свештеник Украјинске цркве у бањолучкој парохији Мирослав Крњешин.

Према његовим ријечима, процјењује се да у Бањој Луци има око хиљаду вјерника украјинске националности.

- Територија моје парохије обухвата Бању Луку и мањи дио лакташке општине - појаснио је Крњешин.

Још је додао да Украјинци који живе у граду мање посјећују вјерске објекте.

- Мало су индиферентни када су у питању вјерски обреди, док се то не може рећи за сеоско становништво. У сеоским предјелима пуно је већа посјећеност цркава и вјерских обреда. Надамо се да ће нова велељепна црква да промијени те обичаје код бањолучких Украјинаца - истакао је Крњешин.

Крњешин истиче да се традиција Украјинаца добрим дијелом очувала у Бањој Луци.

- Нова црква у Српској улици ће бити један од даљих стубова очувања културе и традиције нашег народа. У парохији која је под мојом службом, већина Украјинаца живи на територији самог града. То је народ који се педесетих година индустријализацијом досељавао из руралних предјела. Мањи број Украјинаца има у селима око Бање Луке - истакао је Крњешин.

Да се традиција Украјинаца чува у Бањој Луци потврђују и многобројне активности Културно просвјетног удружења Украјинаца "Тарас Шевченко".

- Удружење окупља око 180 чланова организованих у различите секције. Имамо малу и велику групу фолклорне секције која окупља младе и хорску која окупља најстарије чланове друштва. Поред тога, ту су и ликовна, литерарна, музичка и оркестарска секција - изјавио је предсједник Организационог одбора КПУУ "Тарас Шевченко" Бања Лука Васиљ Присташ.

Он је додао да је тешко рећи колико тачно има Украјинаца у Бањој Луци, јер су се због ратних дешавања многи одселили и напустили територију Бање Луке и околине.

Aмбасадор Украјине у БиХ Васиљ Ивашко казао је да је украјинска национална мањина у БиХ једна од многобројнијих, и да има око четири до 4,5 хиљада Украјинаца.

- Постоји Координациони савез удружења Украјинаца који окупља сва удружења. Украјинци су веома активни, сачували су свој језик, традицију и културу - истакао је Ивашко.

Он је додао да Украјинци редовно обиљежавају све значајне датуме у украјинској историји.

- Изненађен сам колико овдашњи Украјинци одржавају везе са матичном земљом и као представник Aмбасаде веома сам задовољан тиме - нагласио је Ивашко.

Он је истакао како Бања Лука има добре везе са областима западне Украјине, одакле је већина Украјинаца дошла и да владају добри односи између Тарнопоља и Бање Луке.

Свечаности

- Поводом Никољдана организоваћемо одређене свечаности, гдје ћемо приказати обичаје украјинског народа. Такође, 28. децембра имаћемо новогодишње дружење у просторијама Удружења за све Украјинце и друге грађане које би вољели да упознају нашу традицију и културу - изјавио је члан Културно просвјетног удружења Украјинаца "Тарас Шевченко" Мирко Ратковић.

http://www.glassrpske.com/vijest/10/banjaluka/31765/cir/Zavrsetak-crkve-Hrista-Carja-sljedece-godine.html

[Vizantiona]

Бадњи дан за Католике

Хришћански верници који славе Божић по Грегоријанском календару данас обележавају Бадњи дан.

Католичка црква у поноћ између Бадњег дана (24. децембра) и Божића (25. децембра) служи свету мису која се зове поноћка.

Свечана миса - поноћка, привлачи велики број верника Римокатоличке цркве у Србији, а црквене и старе народне песме, које се тада певају стварају атмосферу радости.

Београдски надбискуп Станислав Хочевар ће на Бадње вече, предводити свете мисе у црквама Криста Краља и Светог Антуна у Београду.

У Цркви Светог Антуна света миса ће почети у 22 часа, док ће поноћка у Цркви Криста Краља почети у 24 часа. Радио-телевизија Србије ће директно на Другом програму преносити мису из Цркве Светог Антуна.

Београдски надбискуп Станиславав Хочевар честитао је Божић свим верницима и пожелео успех у 2010. години.

У традиционалној Божићној посланици, београдски надбискуп поручио је верницима да "направе места у својим срцима, домовима и институцијама за сиромашне, инвалиде, болеснике, старе, умируће, за странце, избеглице и придошлице, који су често одбачени".

"У мислима и умовима", рекао је Хочевар, "неретко нема места за истину, за велике културне, духовне и верске изазове као ни за искрено стремљење ка јединству хришћана, за Христове апостоле, за мир у свету".

"Затворена срца, затворени домови, институције и друштва остају тако без светла Неба и анђеоске поруке, без посете и рођења Спаситеља, наводи се у посланици. Ми славимо Божић и желимо да то чинимо што достојније управо зато да бисмо постали бића отворена за светлост истине и љубави, за хармонију заједништва и сарадње, за рођење у нама новог човека по Исусу Христу, за доба помирења, а тако и рођења истинитог и целовитог спасења", поручио је Хочевар.

У свим хришћанским црквама, на Бадње вече и Божић, читају се делови Јеванђеља о рођењу Спаситеља и догађај у Витлајему који је променио историју човечанства.

На Бадње вече и Божић католички верници долазе на поклон јаслама Богомладенца која се традиционално импровизују у свим храмовима.

Овај обичај је сећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлајем патећи најсјајнију звезду која се зауставила тачно изнад пећине Рођења.

Путовање мудраца са истока трајало је 40 дана па толико траје и божићни хришћански пост који се завршава са почетком празновања Божића.

У кућама верника римокатоличке цркве венац-адвент је исплетен од сламе и борових гранчица, украшен пурпурним врпцама и има четири црвене свеће, због четири недеље поста, које се пале једна по једна, сваке недеље уочи Божића.

Божић по грегоријанском календару, 25. децембра славе Римокатоличка црква, протестантске, англиканске цркве, као и већина православних цркава осим српске, Јерусалимске патријаршије и Свете Горе.