O pečenju šljivovice - De coctione prunorum

[Zawisza]

Zagorci i Moravaci trpaju u tu šljivovicu i "vino" (misli se tim grožđe, al ne bude ga puno, tako 10-20 % vina i 80% šljive pa ima tako malo čudniji ukus a gradira se nešto jače na tih nekih 48, 49 %. A ta tvoja što je praviš je čista ili s otijem vinom (hoće reći grožđem)?

To se zove "kupažiranje" rakije i najčuvenija je bila Hajdučka kapljica. To su vrhunske rakije ali to i rade vrhunski tehnolozi, ja sam prosečan.

[Zawisza]

http://www.youtube.com/watch?v=0zCTnzGOLDk

[zuti car]

Најбитнији су чисти судови и стално пажење. Ми печемо комовицу/лозу, додуше, јер нам после вина остане материјал, али је принцип исти. Такође, не ваља да буде јака да прогрева тенкове, па треба додати дестиловане воде да се разблажи, али не ни превише. То је, отприлике, једино што се приликом печења ради на осећај. И додавање шећера у било коју природну ракију је нешто за шта би адекватна казна била сечење руке, јер, поред кварења укуса ради добијања количине, тај шећер има неке реакције са текућином (не знам тачно које, али ако има који хемичар овде, волео бих да ми објасни) које изазивају ону главобољу.

Од праве ракије сутрадан не боли глава. То је знак да је добро направљена, одстрањен сав метил, и да је природна, а самим тим и квалитетна. Сад, можеш да будеш сморен цео дан и да ти није ни до чега, али оног бола у глави од ракије не сме да буде уколико је ракија права.

Nema rakije od koje ne boli glava samo je pitanje kolicine. Svi alkoholi su otrovi a etanol je njamanje otrovan (ne ubija odmah vec postepeno) . Instant glavobolja od pica potice od vise hemijskih jedinjenja .Najcesce od metil alkohola(prvenca) koga neuki ljudi cesto ostavljaju kako bi im rakija bila jaca .Metil jw prirodan produkt alkoholg vrenja i u prirodnim rakijama po nasem pravilniku se nalazi u kolicinima od 0,2 do 1,2 procenta .Vestacka pica tipa vodke, dzina i sl po pravilniku nemaju metil alkohol. . Daklje , glavobolja moze biti izazvana "obojenim" picima , dakle picima koaj su odlezala u buretu izvesno vreme. Materije koje daju boju picu a poticu iz drveta odlazu metabolicku razgradnju alkohola u organizmu za dodatnih 24 sata pa otuda mamurluk.I poslednji izvor glavobolje mogu biti patocna ulja (patoka) koja u sebi sadrze vise alkohole i jos neke otrovcice na koje organizam reaguje tako kako reaguje .Glavobolja je samo jedan od simptoma trovanja uz mucninu, nekad povracanje , malaksalost , dezorijentisanost ...i normalna je posledica unosenja otrova(alkohola)

[Zayron]

Ovdje možete razgledati kotle, kazane, ako treba i neki od njih kupiti:

tamo gdje piše Nabidka palenic - Ponuda kazana:

http://www.kovodel.c...plastove-kotle/

i tamo gdje piše Příslušenství k destilaci - Instrumenti k destilaciji:

http://www.kovodel.c...a-na-slivovici/

[dragisa]

ovo kotlovi sa masom te nekakve ¨opreme¨ (meraci, ventili, levci....) bas lepo izgledaju. nego kakve su ono onake uske cabarke? jel se i one hlade vodom?

[Juan Valdez]

Nema rakije od koje ne boli glava samo je pitanje kolicine. Svi alkoholi su otrovi a etanol je njamanje otrovan (ne ubija odmah vec postepeno).

Интересантно је да нису сами алкохоли толико отрови (они деују на нервни систем и изазвају блажене ефекте), већ су то пре свега одговарајући алдехиди (производи њихове делимичне оксидације) и у случају метанола киселина, тј. њена со (производи потпуне оксидације). У јетри се налази ензим алкохол дехидрогеназа који одузима два атома водоника алкохолима и преводи их у алдехиде, а затим алдехид дехидрогеназа довршава оксидацију. Од етанола настаје етанал познатији као ацет-алдехид и даље сирћетна киселина тј. њене соли ацетати, а од метанола метанал, познатији као форм-алдехид (смеша са водом и етанолом је позната као медицински раствор формалин) тј. мравља киселина и њене соли формијати. Метаболизам иде до краја и сав формалдехид прелази у формијат и односно сав ацет-алдехид у ацетат (читав процес захтева одређено време). Формијат је инхибитор ензима цитохром Ц оксидазе, ензима који је неопходан за ћелијско дисање, те тровање метанолом доводи до хипоксије, а такође долази до повећања киселости што утиче на бројне друге метаболичке процесе. Метаболизам етанола је идентичан, са једном суштинском разликом. Крајњи прроизвод (ацетат) не остаје слободан, већ прелази у ацетил-коензим А. Ацетил-коензим А не само да није отрован (за разлику од формијата, крајњег производа метаболизма метанола), већ је такође крајњи производ метаболизма угљених хидрата и масти и користи се за производњу енергије и синтезу разних једињења која су неопходна организму. Етанол је у крајњу линији хранљив. Проблем је међупроизвод ацеталдехид који је знатно отровнији од самог етанола и од кога углавном потичу дугорочни штетни ефекти. Метанол је отровнији од етанола не сам по себи, него због тога што је формијат далеко отровнији од ацет-алдехида. Срећом, наша алкохол дехидрогеназа је прилагођена метаболисању етанола, тако да се етанол трансормише у алдехид много брже него метанол. Ако у организму имамо једнаке количине етанола и метанола, увек ће у датом тренутку бити више ацет-алдехида него форм-алдехида, што је добро. Јесте да је и ацеталдехид токсичан, али далеко мање него формијата и јетра се регенерише уколико се не ради о хроничном алкохоличару, док је формијат тренутно отрован и фаталан ако га има превише. Зато се тровање метанолом лечи тако што се пацијент одржава у коматозно пијаном стању, те се све време етанол који је у великом вишку трансформише, а форм-алдехид се углавном полагано излучује из организма (преко мокраће).

[Zayron]

ovo kotlovi sa masom te nekakve ¨opreme¨ (meraci, ventili, levci....) bas lepo izgledaju. nego kakve su ono onake uske cabarke? jel se i one hlade vodom?

http://www.kovodel.cz/chladice/

Kad kliknete na slike, povećaju se.

To su ustvari sami ti hladnjaci sa spiralama, pune se hladnom, studenom vodom a kroz te spirale prolazi potom destilat po pečenju i hladi se tako. A spadaju u destilačni komplet zajedno s kazanima, kotlovima ali se svaki dio može kupiti i posebno, naravno, pa od tog sastavljati šta hoćeš u zavisnosti od toga šta već imaš.Ne moraš kupovati znači ono što imaš, međutim ako nemaš ništa onda kupiš sve. Cijene im nisu nekako pretjerane, bio sam prijatno iznenađen tim njihovim cijenama, realne su i pristupačne, i ja bi ih mogao kupit a sigurno bi ih od njih kupio da se o to zanimam i da to radim. Prozvodi im ovako bar na slici izgledaju vrlo kvalitetno, hoće to još i opipat i vidjet kako u stvarnosti izgleda. inače Česi imaju veliku tradiciju u pravljenju tih kotlova. Piwo se također vari tj. kuha i na to kuhanje piva oni prave ogromne kotlove, takvi za šljivovicu su za njih usputni, nuzgredni posao. A isto kvalitetno ih rade kao i za piwo. U piva je kotao zakon, bez dobrog kotla/kazana dobré pivo neudělaš, hahahaha. Te kazane prave od mjedi, měd i od nerđajućeg čelika - nerez.

[RYLAH]

Интересантно је да нису сами алкохоли толико отрови (они деују на нервни систем и изазвају блажене ефекте), већ су то пре свега одговарајући алдехиди (производи њихове делимичне оксидације) и у случају метанола киселина, тј. њена со (производи потпуне оксидације). У јетри се налази ензим алкохол дехидрогеназа који одузима два атома водоника алкохолима и преводи их у алдехиде, а затим алдехид дехидрогеназа довршава оксидацију. Од етанола настаје етанал познатији као ацет-алдехид и даље сирћетна киселина тј. њене соли ацетати, а од метанола метанал, познатији као форм-алдехид (смеша са водом и етанолом је позната као медицински раствор формалин) тј. мравља киселина и њене соли формијати. Метаболизам иде до краја и сав формалдехид прелази у формијат и односно сав ацет-алдехид у ацетат (читав процес захтева одређено време). Формијат је инхибитор ензима цитохром Ц оксидазе, ензима који је неопходан за ћелијско дисање, те тровање метанолом доводи до хипоксије, а такође долази до повећања киселости што утиче на бројне друге метаболичке процесе. Метаболизам етанола је идентичан, са једном суштинском разликом. Крајњи прроизвод (ацетат) не остаје слободан, већ прелази у ацетил-коензим А. Ацетил-коензим А не само да није отрован (за разлику од формијата, крајњег производа метаболизма метанола), већ је такође крајњи производ метаболизма угљених хидрата и масти и користи се за производњу енергије и синтезу разних једињења која су неопходна организму. Етанол је у крајњу линији хранљив. Проблем је међупроизвод ацеталдехид који је знатно отровнији од самог етанола и од кога углавном потичу дугорочни штетни ефекти. Метанол је отровнији од етанола не сам по себи, него због тога што је формијат далеко отровнији од ацет-алдехида. Срећом, наша алкохол дехидрогеназа је прилагођена метаболисању етанола, тако да се етанол трансормише у алдехид много брже него метанол. Ако у организму имамо једнаке количине етанола и метанола, увек ће у датом тренутку бити више ацет-алдехида него форм-алдехида, што је добро. Јесте да је и ацеталдехид токсичан, али далеко мање него формијата и јетра се регенерише уколико се не ради о хроничном алкохоличару, док је формијат тренутно отрован и фаталан ако га има превише. Зато се тровање метанолом лечи тако што се пацијент одржава у коматозно пијаном стању, те се све време етанол који је у великом вишку трансформише, а форм-алдехид се углавном полагано излучује из организма (преко мокраће).

Ето са каквим се предзнањем иде у кафану! Па се ја после питам што ме понекад боли глава, а не знам ни да разумем све ово што си написао

[Juan Valdez]

Зато се тровање метанолом лечи тако што се пацијент одржава у коматозно пијаном стању, те се све време етанол који је у великом вишку трансформише, а форм-алдехид се углавном полагано излучује из организма (преко мокраће).

Овде сам погрешио, треба да стоји метанол, а не форм-алдехид.

[Juan Valdez]

Ето са каквим се предзнањем иде у кафану! Па се ја после питам што ме понекад боли глава, а не знам ни да разумем све ово што си написао

Ух, никоме није до краја јасно од чега нас боли глава. Није исто црно и бело вино, нису исто ракија и вотка, а алкохол је свуда исти и све ово (ако је исправно) има минималне количине метанола. Изгледа да ту велику улогу играју бројне друге супстанце.

[Zawisza]

Naš organizam ima ugrađen mehanizam za borbu protiv alkohola, jer se u telo alkohol ne unosi samo pićem nego i konzumiranjem hrane.

Za razgradnju alkohola koji uđe u organizam zaduženi su enzimi iz jetre i to prvi za aldehidnu dehidrogenazu , a drugi za alkoholnu dehidrogenazu.

Interesantno je da kako sve to regulišu geni razni narodi različito reaguju na alkohol, a na stvaranje genotipova uticaj je imala prirodna sredina i socijalna .

[w.a.mozart]

da budem iskren-najviše volim domaću dunju...pa krušku-šljiva je na 3. mestu

[Zawisza]

Ja lozovaču i kalvados.

[w.a.mozart]

a i uzo mi je super

[Zayron]

Ух, никоме није до краја јасно од чега нас боли глава. Није исто црно и бело вино, нису исто ракија и вотка, а алкохол је свуда исти и све ово (ако је исправно) има минималне количине метанола. Изгледа да ту велику улогу играју бројне друге супстанце.

Може се радити о комплетној алергијској реакцији, тачно је то да од добро испечене шљивовице (то вриједи и за водку) сутрадан не би требао имати такве неке велике и изражене знакове мамурлука и главобољу. ту игра значајну улогу и индивидуална пријемчивост или непријемчивост, тако тај алкохол може бити на примјер беспрекорно дестилиран и од најквалитетнијег материјала и напростој већини људи неће чинити никаквих проблема али неколицини међутим хоће и то разне: од благе главобоље и мамурлука до екстремне алергијске реакције, и то је индивидуално. Истовремено једна те иста особа може различито реагирати на исту количину сасвим истог алкохола у зависности од моменталних здравствених и психичких предиспозиција, дакле та особа може бити индиспонована што се потом огледа у лошој снашенљивости, тај проблем индивидуалне снашенљивости алкохола је врло комплексан и компликован. Игра ту улогу и особни генотип, Арапи су на примјер познати по тиоме да након што попију количину алкохола која је за Европљане сасвим добро подношљива и у границама нормале, они потом не владају собом а често знају бити и неурачунљиви јер нису навикли на конзумацију алкохола.