Моба - може ли заживети поново?

[R.Žiskar]

"Gradim kuću - dođi mi na mobu"

Srbi su u prošlosti veoma poštovali instituciju razmene rada i pomoći drugima. Jedan od vidova te pomoći bila je moba, zahvaljujući kojoj je svaki član zajednice mogao uspešno da obavi najvažnije praktične poslove i tako obezbedi opstanak svoje porodice. Etnološka nauka mobu objašnjava kao običaj udruživanja rada ili običaj racionalne raspodele ljudskog rada u srpskim seljačkim zajednicama koje su imale specifičnu ekonomsku organizaciju.

Moba se kod Srba pojavljuje nakon raspada seoske zadruge, koja je u prošlosti bila najvažnija društvena institucija. U seoske zadruge je bio uključen veliki broj porodica, koje su veoma dobro funkcionisale u okviru zajednice. To znači da se brinulo da uvek bude dovoljno radnika za obavljanje svih vrsta poslova. Međutim, tokom vremena broj članova u zadrugama se smanjivao, a u 19. veku one potpuno nestaju. To je uticalo na razvoj različitih običajno -pravnih institucija razmene rada među kojima je moba bila najvažnija.

Moba- škola morala

Običaj sazivanja mobe danas je gotovo izgubljen, ali nekada je bio sastavni deo života srpske seoske zajednice. Moba je označavala okupljanje ljudi, pre svega, radnika i onih koji radnike opslužuju radi obavljanja važnog zajedničkog posla. Najčešće je to bio neki poljoprivredni posao, koji jedno domaćinstvo, samo, ne bi moglo da završi u ograničenom vremenskom roku. Bez organizovanja mobe nisu se mogli obaviti žetva, zatim kosidba, orezivanje vinograda, branje kukuruza, kao i teški poslovi prevlačenja tereta i zidanje kuće.

Takva organizacija zajedničkog rada iako se zasnivala na dobrovoljnosti, bila je uslovljena i određenim etičkim normama. Proizašla iz praktičnih potreba pojedinca, ali i hrišćanskog odnoca prema bližnjem, moba je bila i jedna vrsta škole morala. Rad se davao i uzvraćao i uvek se znalo da onaj ko je pozvan da radi može da računa da će mu ta usluga biti uzvraćena.

U klasičnoj mobi jasno se znala uloga svakog učesnika, a podela rada je izvršena i po polu i po uzrastu.U takvim zajedničkim poduhvatima su učestvovala i deca, koja su pomagala oko manjih poslova, kao što je nošenje vode ili prenošenje lakšeg tereta, ali i najstariji članovi zajednice. Stari nisu mogli da rade teške poslove, ali su pomagali svojim savetima i predlozima. Za neke poslove, koji su bili veoma teški, kao obrađivanje vinograda, seljani su unapred utvrđivali redosled obavljanja određenih radova. Takva vrsta planiranja, po principu " danas se kopa vinograd u jednoj porodici , a sutra kod nekog drugog», veoma podseća na još jednu važnu instituciju udruživanja rada u seoskim srpskim zajednicama u prošlosti, poznatu kao "pozajmica”.

Mobe su imale širu socijalnu ulogu, jer iako su se ljudi okupljali prvenstveno zbog rada, u takvim prilikama su se i družili, zabavljali uz pesmu i igru, tu su se mogli sresti momak i devojka, a organizovana su i razna nadmetanja, kao nadmetanje kosača. Obaveza organizatora mobe je bila da obezbedi hranu i vodu, a ponekad je domaćin pozivao i nekog muzikanta. Glavni obrok se služo na njivi, ali i u kući domaćina.

Moba je bila veoma važna prilikom zidanja kuće. Naime, u prošlosti, kada se gradio stari tip kuće poznat kao "dinarska brvnara» ili bondručni tip kuće, koju je svaki domaćin podizao, sazivala se moba da bi se taj posao lakše i brže obavio. Međutim, od 50-tih godina prošlog veka, kada je izgradnja kuće podrazumevala angažovanje obučenog majstora- zidara, mobe su organizovane da bi se pripremio materijal za gradnju. U tom periodu moba više nema onu formu koju je imala ranije i vremenom će, posebno sa pojavom mehanizacije u selima, izgubiti svoj prvobitni značaj. Pored klasične mobe u srpskom seoskom društvu u prošlosti postojale su "milosrdne mobe», koje su sazivane da se pomogne najsiromašnijim ljudima u selu ili porodicama koje je zadesila nesreća, kao što je smrt najsposobnijeg člana domaćinstva. Ta vrsta pomoći se zasnivala na ljudskoj dobroti, bez obaveze uzvraćanja, ali je bila i u tesnoj vezi sa još jednim principom seljačkih društava, po kome se nisu dozvoljavala velika odstupanja, ni u siromaštvu, kao ni u bogatstvu.

Pozajmica rada -korektno poslovanje

Jedan od važnih načina međusobnog pomaganja kod Srba bio je običaj pod nazivom "pozajmica rada». Ova vrsta razmene rada odvijala se sa strogo utvrđenim reciprocitetom u uzvraćanju usluge. Pri pozajmici se poštovalo pravilo: kada se rad daje i kada se uzima, koje vrste rada se uzimaju i koje se uzvraćaju. Rad se merio prema težini i strogo se poštovalo pravilo da se težak posao, kao što je kosidba, ne uzvraća lakšim, na primer, branjem kukuruza ili skupljanjem šljiva. Koliko se vodilo računa o tome da se pravilno uzvrati rad, govori podatak da je početkom 20. veka, započelo zapisivanje vrste rada koji je pozajmljen. U okolini Valjeva je, u tom periodu, za obavljanje nekog posla utvđena mera izražena u jednoj nadnici. Tako se tačno znalo koliko je nadnica vredeo određeni posao. Ovo utvrđivanje je bilo veoma važno za egzistencijalno održanje jedne porodice, jer niko nije smeo da da, ali ni da uzme neodgovarajuću količinu rada od drugih. S druge strane, takva strogost je obezbeđivala stabilne odnose u seoskom društvu, kao i da nijedna porodica ne bude previše opterećena. Reč je, dakle, o vrlo korektnom poslovnom odnosu.

U okviru razmene rada, postojao je i običaj formiranja radnih koalicija, praktikovan, na primer, u selima oko Pirota. Radne koalicije su podrazumevale razmenu rada između jedne porodice sa tačno određenim brojem drugih porodica. Zbog osetljivosti poljoprivredne proizvodnje insistiralo se u tom slučaju na tačno utvrđenom broju radnika. Zanimljivo je, kako je jedno tradicionalno i ne mnogo pismeno srpsko društvo vodilo računa o stvarima koje danas spadaju u domen menadžmenta. Seoska društva su imala velike potrebe za saradnjom, koja se uspostavljala i u krajevima gde je stočarstvo dominiralo nad ratarstvom. U ovim područjima naročito je bila razvijena institucija " bačije». Reč je o vrlo kompleksnom sistemu udruživanja stada koje ide na ispašu, ali osim toga „bačije" su podrazumevale i razvijen sistem raspodele svega što se od stoke dobije, pre svega mleka i proizvoda od mleka do vune.

Priča o običaju udruživanja rada kod Srba ne bi bila potpuna ako ne bismo pomenuli „prela". Ova lepa i romanitična kućna okupljanja ljudi naročito su karakteristična za zimski period, kada nema mnogo rada u polju i kada se većina poslova obavlja u kući. Tada se rade sitni tzv. ženski poslovi, kao predenje vune, pletenje, tkanje, vez. Prela su imala izražen zabavni karakter i u njima su podjednako učestvovali i muškarci i žene. Žene su radile svoj posao, a muškarci su se najčešće okupljali radi zabave. Danas moba u svom prvobitnom smislu ne postoji. Njeni recidivi možda bi se mogli naći u prilikama kada se obratimo prijateljima za pomoć, na primer oko selidbe ili nekog drugog posla i kada to zapamtimo da bi im jednom uzvratili.

Olivera Milovanović

18.12.2009.

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1952

Интересује ме ваше мишљење, да ли у данашње време моба може да заживи поново, можда на неким другим основама, на сакупљању умешности више разних особа у један заједнички циљ, рецимо, заједничку помоћ другима без личне накнаде и материјалне користи?

[Andre Williams]

Мислим да тога још увек има. Мање, али има.

Скоро сам видео тему на једном пчеларском сајту где је покренута иницијатива за помоћ двојици пчелара, браћи којима су све кошнице украдене. Форумаши су се одмах бацили у акцију и браћи поклонили кошнице, пчелиња друштва, ројеве итд.

А верујем да је на селу моба актуелнија...

[RYLAH]

Када смо правили кров на новој кући, скупио се сав комшилук да помогне. Исто и када смо копали темеље. Чак ни радници који су ту били за паре нису узели ни динар за те две ствари.

А моба је и када неко кречи кућу, па му се скупе ортаци и окрече све то, или када се неко сели па му помогну. Само што сада углавном нема оних великих радова као раније, па се мање види.

[R.Žiskar]

Више пута сам на форумима виђао како људи траже савете или крећу да раде нешто што у основи није нека висока наука али неко је мање спретан а неко више, неко има мање искуства неко више...и ретко кад сам видео да је неко од тих који умеју да помогну рекао : "спреми пивце, долазимо...".

Чак сам размишљао о томе да направим неку врсту удружења која би се ангажовала на међусобној помоћи с тим да би се чланство константно повећавало јер би ненаметнути услов био да свако уложи своје знање и време а не паре.

[RYLAH]

Не верујем ни да је раније то тако ишло, иду људи од села до села и траже коме да помогну. И на мобама раније су првенствено биле комшије и рођаци, дакле људи које познајеш. Као што би ти се, у мањој мери него онда, верујем, такви нашли и сада.

[Andre Williams]

Чак сам размишљао о томе да направим неку врсту удружења која би се ангажовала на међусобној помоћи с тим да би се чланство константно повећавало јер би ненаметнути услов био да свако уложи своје знање и време а не паре.

Више пута сам на форуму питао да ли неко има предавање о. Милоша Весина на тему "Православље у Грузији, Србији и Америци". Ваљда ће га неко поставити, а и ја ћу се више потрудити да га нађем...

Е, ту је отац, између осталог, говорио и о прослави Васкрса у Грузији, не сећам се које године...

Прослава је трајала годину дана а њена суштина је била МОБА. Дакле, из једног града је кренула група верујућих људи, свештеници, доктори, грађевинци, глумци... одлазили су у места где је свако од њих радио оно за шта је стручан. Свештеници су крштавали некрштене, грађевинци поправљали оно што је требало поправити, градили оно што је недостајало, доктори лечили, глумци и певачи приређивали приредбе... По завршеном послу полазећи у други град прикључивали су им се нови људи и тако су за годину дана обишли доста сиромашних места у земљи...

Отац Милош то много боље преприча, па се надам да ћете моћи ускоро и да чујете његово сведочанство о томе.

[R.Žiskar]

Не верујем ни да је раније то тако ишло, иду људи од села до села и траже коме да помогну. И на мобама раније су првенствено биле комшије и рођаци, дакле људи које познајеш. Као што би ти се, у мањој мери него онда, верујем, такви нашли и сада.

Да, али посматрајмо ово садашње време, технологије које су данас доступне и начине презентовања било чега. Тако би и могли да добијемо ову "модерну мобу".

Хм, само наглас размишљам, не убеђујем.

[Andre Williams]

Да, али посматрајмо ово садашње време, технологије које су данас доступне и начине презентовања било чега. Тако би и могли да добијемо ову "модерну мобу".

Хм, само наглас размишљам, не убеђујем.

ајд мало опширније о овој твојој идеји

[pink panter]

Jedno od najljepših trenutaka mog djetinjstva , kada sam išao na selo su bile mobe. Kod nas nijesi morao da zoveš nikoga kada radiš nešto jer su svi trčali da pomognu. Muškarci za rad a žene donose kolače pitu , kafu....

To je takva vrsta zajedničkog rada gdje se osjeća sloga i ljubav.

Šale i zezanje do suza . Tako da umor niko ni neosjećaća.

Danas je to sve teže zato što smo izgubili osjećaj da se nekom pomogne bez ikakve koristi.

Moba je prije svega POMOĆ , a danas ti se gleda šta si spremio i kako si dočekao. Pa se potroši više nego da nekome platiš da ti to uradi.

Tema je odlična !

[Бојан]

Oна акција ,,Очистимо Србију'' је такође једна велика моба. Мислим да је то прелеп обичај, хришћански до сржи.

[dusha]

Tреба развити ову тему.

Треба истрајавати у враћању оном најбољем у традицији и упорно понављати као образац понашања и тд.

Наравно да је могуће и у данашње време, у неком виду.

Пре петнаестак година сам радила у једном великом пољопривредном комбинату, у дирекцији где раде административни радници, углавном високог образовања...то наводим да не мислите да причам о раду на терену јер се тамо солидарност подразумева, мања или већа.

Комерцијална, финансијска и правна служба, нас двадесетак жена и пет, шест мушкараца смо чинили једно добро друштво, које је функционисало на необичан начин, као заједница, као породица, иако је међу нама било људи из разних крајева пореклом као и мештана, млађих и старијих...

Ево, само једна, једноставна ситуација...

Ако би се некоме најавили гости, са стране, тај би саопштио да намерава да их дочека тако што ће да ...

Неко од нас би одмах предложио како и шта, други би направили списак потребних ствари, трећи би одмах узео ''излаз'', узео кључ од власника и отишао да опере завесе и почисти кућу, неко би отишао својој кући да спреми колаче и сл.

Мушкарци су нас возили и завршавали грубе послове...

Сећам се кад су нам деца полазила у школу, остали би помагали да се то обележи на посебан начин и сви смо се радовали и туговали заједно...

И, оно што је посебно битно, увек је било уједначено, свако је радио оно што најбоље зна, нико није штрчао и увек је све било добро, по оној : Ајде, Бога ти, све је то за људе, ...ни први ни последњи,...ћути, добро је,...а омиљена узречица, кад неко претерује је била ...свака будала има своје весеље...

А да не причам о тешким моментима, болестима и проблемима, немаштини...

Уз све то посао никада није трпео јер се подразумевало да смо ми тамо, пре свега, дошли да зарадимо хлеб...

Устручавам се да вам описујем детаље, али не могу да не сведочим да је тако нешто могуће и данас...

Сви смо у вези и чујемо се повремено, иако је наш комбинат, на жалост, престао да постоји, а ми се расули куд који...

Кад наиђе неко од њих, ја другима објашњавам његов значај за мене, речима...мој човек

У другим срединама у којима сам радила то није било тако, на жалост.

Али је могуће покренути национални препород, јер систем вредности ствара одређени тип друштва, ...а друштво је, ионако, кварљива роба. sHa_sarcasticlol (нећу да се расправљам, ово је само рекламни слоган за нервирање надобудних филозофа)

[obi-wan]

Када смо правили кров на новој кући, скупио се сав комшилук да помогне. Исто и када смо копали темеље. Чак ни радници који су ту били за паре нису узели ни динар за те две ствари.

А моба је и када неко кречи кућу, па му се скупе ортаци и окрече све то, или када се неко сели па му помогну. Само што сада углавном нема оних великих радова као раније, па се мање види.

Meni su drugari za vreme dok sam bio na poslu radili nesto po kuci, neka rusenja i krpljenja zidova.

Isto sam vidjao i kod drugih koje poznajem - skupe se njih 7-8 i pomazu coveku da za dan uradi nesto oko kuce.

Inace, misljenja sam da, ako Bog da, stvari krenu kod naseg naroda na bolje (ono unutrasnje bolje), da ce i mobe ponovo da uhvate velik zamah svuda, mozda i vise nego pre.

A pre godinu i po, kad je Kraljevo porusio zemljotres, covek gradjevinac isao je po gradu danima i besplatno popravljao krovove ljudima. O tome je bio i lep clanak u novinama.

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/217439/Popravio-vise-od--20-krovova-besplatno

[obi-wan]

Више пута сам на форуму питао да ли неко има предавање о. Милоша Весина на тему "Православље у Грузији, Србији и Америци". Ваљда ће га неко поставити, а и ја ћу се више потрудити да га нађем...

Е, ту је отац, између осталог, говорио и о прослави Васкрса у Грузији, не сећам се које године...

Прослава је трајала годину дана а њена суштина је била МОБА. Дакле, из једног града је кренула група верујућих људи, свештеници, доктори, грађевинци, глумци... одлазили су у места где је свако од њих радио оно за шта је стручан. Свештеници су крштавали некрштене, грађевинци поправљали оно што је требало поправити, градили оно што је недостајало, доктори лечили, глумци и певачи приређивали приредбе... По завршеном послу полазећи у други град прикључивали су им се нови људи и тако су за годину дана обишли доста сиромашних места у земљи...

Отац Милош то много боље преприча, па се надам да ћете моћи ускоро и да чујете његово сведочанство о томе.

Daj da cujemo to predavanje sto pre...

[Andre Williams]

Daj da cujemo to predavanje sto pre...

Нашао сам предавање!

Само да га мало средим, па качим...

[R.Žiskar]

ајд мало опширније о овој твојој идеји

Meni su drugari za vreme dok sam bio na poslu radili nesto po kuci, neka rusenja i krpljenja zidova.

Isto sam vidjao i kod drugih koje poznajem - skupe se njih 7-8 i pomazu coveku da za dan uradi nesto oko kuce.

Inace, misljenja sam da, ako Bog da, stvari krenu kod naseg naroda na bolje (ono unutrasnje bolje), da ce i mobe ponovo da uhvate velik zamah svuda, mozda i vise nego pre.

A pre godinu i po, kad je Kraljevo porusio zemljotres, covek gradjevinac isao je po gradu danima i besplatno popravljao krovove ljudima. O tome je bio i lep clanak u novinama.

http://www.blic.rs/V...ovova-besplatno

Ево, ово је један пример али поента вица је да се то десило кад је дошло до природне катастрофе, што не умањује чин ни за јоту, наравно.

Читао сам ону тему о клинцу у Панчеву који је остао без родитеља и коме треба помоћ. Па сам, као искусан мајстор, размишљао како би било добро имати групу расположених мајстора орних да помогну у оваквим ситуацијама. А таквих ситуација има, није да нема. И да се не чека да неке новине направе од тога сензацију у коју би се укључили председници држава, страни амбасадори и уједињене нације...направити мали сајт са контактом где би се људи могли јавити ако им треба нека помоћ па се онда договором пошаљу људи да помогну. Онда се тај неко коме се помогло укључи да следећи пут (или кад затреба) помогне неком трећем. Неко може да принесе воду а неко може и да иштемује зид. Наравно, за то је потребна велика воља и јасно виђење да таквим радом човек помаже себи можда и више него што уложи рада.

То би био неки оквир.