Otvoreno pismo podmlatku političkih stranaka

[nishizawa]

Dragi moji,

Pišem vam na ovaj način jer generalno ne želite ni da vidite, ni da čujete već samo da govorite.

Ponašate se, da vam to i ilustriram, kao retardiran poslovični majmun koji ćuti i žmuri ali zato blebeće kao mazga kojoj je zapala jabuka; a ona sama sa sobom ne može da se dogovori da li je ta jabuka zapala za šiju ili vrat.

U svakom slučaju, poenta je da vi ovo verovatno nećete ni videti ili još verovatnije samo izignoristati ali meni će biti lakše da izbacim sve to iz sistema.

Imam par pitanja za vas.

1. Da li je moguće da ste toliko ubedjeni da ima tako mnogo debelh fotelja u koje možete svi stati i odakle nikada nećete morati da pomerate svoje guze, pa se za tako malo prodajete?

Jer iskreno, jeftiniji ste čak i od kineske robe za srpsko tržište. Zapravo realno mislim da ste toliko jeftini da ni djavo ne bi hteo da se muči sa vama i nudi vam ugovor da prodate dušu. Djavo ipak ima nivo.

2. Da li znate procentualno tačan broj ljudi u Srbiji sa istim vezama kao i vašim a i jačim koji pretendira na tu fotelju (da ne pominjemo što su te veze jako relativna i promenljiva stvar)?

Objasniću na jednostavnom primeru.

Svima nam je poznat slučaj Svemoćne Šalteruše. U slučaju da vas maltretira obratite joj se sa ovim rečima. "Da li Vi mislite da ste jedina osoba koja ima vezu? Znate li koliko je ljudi nezaposleno u Srbiji, a znate li koliko njih ima neku vezu koja samo čeka prvu priliku da se oslobodi kakvo mesto pa da ubace tatinog sina, maminu princezu, jetrvu, ženu, bratanca... Vidite, ja kada izadjem odavde planiram da se malo prošetam. A možda će vas zanimati da će smer moje šetnje biti usmeren ka (nekoj nadležnoj službi) gde će se sigurno naći neko ko ima kakvog rodjaka da ispuni tu vašu stolicu."

Provereno radi. Zvaće vas telefonom kroz par minuta da vam jave kako su sve završili. I sa dubokim izvinjenjem koje se nadaju da prihvatate.

Dakle, verujem da je moja poenta ovde: Zamenjivi ste. I manji ste nego što možete i da zamislite i potrošniji i od toalet papira.

3. Ne razumem fenomen podmlatka političkih stranaka. Dragi, dragi mladi ljudi šta se vama desilo u životu?

Šta je, je l vam dala stranka pare za novu šminku i nov hipster šeširić

. Da izgledate lepo pa da vas svi... žele. Osećate se bitnim što idete okolo i brukate sami sebe za ime neke ideje koja neće ni postojati sutra ali će njene glavešine samo hitro šmugnuti kroz već dobro namašćenu pukotinu u neku drugu priču. Vas ostaviti da služite kao podsmeh, a oni matori, debeli i srećni kupovati po četvrtu fabriku na ime svoje jetrve. Ili pak mislite da će te te velike ljige jednom biti vi. Pa nećete srećice moje na tako glup način.

4. Ko vam radi marketing?

Pitam, jer liči ko da ga radite sami. Potpuno je i nadojen mržnjom i huškanjem. U slučaju da nekome plaćate za to. Dere vas. Ako mu dajete i dinar za to. Dere vas

Primeri na koje naletoh krajnje neželjeno:

Istina

i ljubičasta pozadina sa krupnim planom nekog sa sumnjivim podbučinama na licu. - Došlo proleće pa čovek dobio polensku alergiju? Je l to? Ili je napokon rešio da prizna problem i ode na rehabilitaciju?

Različak

- opet neka prolećna šala.

Izaberi da drugi ne bi birali za tebe

- Plan je da se vrbuju mladi da izadju na izbore. I da izaberu. ŠTA KOJI DJAVO DA BIRAMO??? Reklamni slogan je užasan i podsvesno aludira da neko drugi hoće da te (ne političari, neko iz tvoje okoline) predje i sam kreira tebi tvoj život ali ako izadješ na izbore i glasaš (a sigurna sam da ima suptilna naznaka i za koga) izbavićeš se iz pakla. A šta je sa onim da ćeš onda i ti birati za drugoga. Ljigavo, ljugavo skupljate glasačke listiće mladih ubedjivanjem da se time zalažu za svoju zemlju, za odrastanje, stasavanje. A zapravo se zalažu za vašu masnu guzicu.

Lajkuj stranicu pa idi sa Vučićem na ručak

- Ovo već neću ni udostojiti komentara. (Mada kapiram, jedan besplatan ručak ljudima danas dosta znači.)

Marketing vam cilja nisko, glup je i prost. A mene samo plaši činjenica da to glupo i prosto jeste ono što pali kod nas, naroda.

A kad smo već kod toga slučajno naleteh i na jedan fini

siže

Što me dovodi do poslednje i najbitnije stavke.

5. Poslednje pitanje je namenjeno nama. Da li je, dragi moji obični ljudi, moguće da smo toliko glupi (u nedostatku neke jače reči) pa da nama vladaju pohlepni, prosti i glupi?

Jer nije problem biti pohlepan. To se realno i očekuje od političara.

Objasniću.

Demokratija je jedostavno takav sistem u kome vlast dobijaju oni koji se za nju najviše bore. A kada izuzmemo sve one sanjalačke ideale kojima su nas dojili još kao male. Ostaje realna istina da ako neko jako želi vlast znači da planira da ima neke velike koristi od nje. Ergo, oni koji se bore za vlast čine to iz sopstvenog interesa odnosno pohlepe.

Pohlepa sama po sebi za političara nije loša stvar. Loša stvar je kada je taj političar pri tom i glup

Ako nekim narodom vladaju glupi, prosti i pohlepni upotrebite mi taj svoj mozgić i recite iskreno kakav je taj narod?

Možete li da zamislite i jednog našeg akutuelnog političara kako uopšte razgovara sa stranim diplomatama? Dakle, razgovara. Pregovore i bitna ekonomska i politička pitanja nećemo ni uzimati u razmatranje.

Slušala sam pre nekog vremena jednog starog profesora (ne mogu da mu se setim imena sada i jako mi je žao zbog toga) koga je novinarka pitala ima li mesta i kakvog je kvaliteta politički dijalog kod nas danas? Odogovorio je prosto.

"Ovde ne postoji dijalog"

Svi pričaju u glas. Guraju nas jedne protiv drugih, drže nas sve u svadji po starom rimskom principu "Zavadi pa vladaj." Ne postoje politički programi, sve izjave koje ikad daju samo su usmerene na njihove glasače a protiv onih drugih. Sa tim drugima oni posle idu na kafu. A narod njihov i narod ovih drugih e pa mi narod, mi se svadjamo.

Stvorili su u poslednjih par godina više ekstremnih grupa nego što ih je ikad postojalo. Ekstremna desnica, ekstremna sredina, ekstreman levica.

Ma dosta više i moj srednji prst je ekstrmno dugačak.

Iskreno, bez poštovanja,

svoja ja

http://mozdaja.blogspot.com/2012/04/otvoreno-pismo.html?spref=fb

[Juan Valdez]

hahahahahhahahahah

Genijalno!

[Марио Токовић]

Рећи за неког да је магарац је похвала.Јер Господ је јахао на магарцу.Значи овде на земљи он бива ношен магаретом.

У Вазнесењу,бива ношен Анђелима.И то само до некле.Иза тога ,опет "иде" сам.

А рећи неком да је Магарило,то је лек.Али овде лек делује на добровољној бази.Није као бруфен.

Зато нека им кажу овлашћени да су Магарили.Ми то знамо и кажемо ЈАВНО: ВИ СТЕ МАГАРИЛОСИ.

[Аурор]

Veoma ružno, glupo i jadno bacanje mržnje.

A smem to da kažem jer nisam u podmlatku nijedne stranke.