" Један дан живота..." у Богословији

[Guest]

zru

Драги моји ,

ево једне надам се занимљиве теме и волео бих да се придруже сви некадашњи а и садашњи Богослови средњошколци.

Живот једног богослова и суживот са осталима у интернату је веома занимљив.

Било је лепих , смешних , радосних и на жалост оних ружних и тужнох тренутака. Некоме је тај период живота остао у лепом сећању , на корист за будући живот али има и оних који би се нерадо сећали тих лоших тренутака.

Такав је богословски живот...

Волео бих да упознамо наше драге форумаше како изгледао један такав живот и да виде како се један мали богословчић са 14 годиница осамостаљује у великој даљини од својих родитеља, без могућности да их често виђа углавном само на распуст па на распуст и то је то . Богословија нам на неки начин постао други дом и на трен заменила оба родитеља , а Ми , мећусобно смо све ово делили између себе , добро и "зло" и колко толко трудили се да будемо као браћа једних родитеља.

Но да не дужим , схватате шта бих желео од Вас да напишете , неку вашу занимљиву причу , догађај са сабрађом из интерната , са професорима и осталима из школе... итд.,

свега онога што се будете сетили - присетите се , више бих волео оних лепих и радосних тренутака и да се малкец сви насмејемо.

Може и те тужне тренутке , радо их се сећам јер је то део мог живота и после толико година постале су ми неки начин смешне .

Ето то бих желео од Вас ,

волео бих да се у овој теми што више богословаца придруже и да видимо како где је изгледао наш "Један дан живота..." !

4869

[Guest]

Да би покренуо ово , сад ћу написати нешто а ради се о особи са форума хехехе мог школског друга , сам ће се јавити...

Па као што вели мој покојни професор протођакон Властимир Х. Ђорић : "Слаџане , заслади га мало...! "

[katja]

prst ka gore mnogo lepa tema, jedva čekam da čitam postove!

[Loznica-Srbija]

Vrlo cudan zivot o kojem se moze mnogo pricati i slusati ali to treba jednostavno doziveti

[Срђан К.]

:lala: Брате, свака част на изабраној теми... Најежио сам се док сам читао ове реченице...

Хиљаду пута да се родим, хиљаду пута бих само Богословију уписао. Цетињску сам завршио. Имао сам јако добру екипу људи око себе. Чак је и ружно, хладно Цетиње благодарећи тој школи остало у најлепшем сећању...

За сада толико... Чекамо и друге да се укључе. :anim_57:

[Guest]

Ево једне моје приче и једног нашег чувеног богослова рокера из шумадије

Радња дешавања - Београдска богословија.

Имали смо једног Ивана и био вартеног - рокерског духа , мало луцкаст на свој начин

јоооооооој када се зацрвени у тој лудорији страх ме хватао , сваки пут сам помислио сад ће га стрефити срчана кап хехехе...

Свакоа генерација имала је оних да кажем финих и малкец повучених момака тзв. гупа преподобњака . Имали су разне називе за те тзв.калуђерчине а један од назива бо је овај - ЗАДУШНЕ БАБЕ хехехе...

Тај Иван је те преподобњаке је баш , баш волео а у тој групици наше незреле залуђености припадао сам и ја .

Нисмо били баш веома драги међу богослова аи појединих професора , често су нас исмејавали типа шта ћеш овде иди у манастир , овде ти није место и тако то...

Једном када смо имали слободан дан , била је недеља , нас шесторица смо се играли Ризика ( то је било у првом разреду богословије ) и била је нека расправа око Рок и Металик музике.

У тој расправи на једној страни били су рокери рокери Ненад , Иван и још неко а на другој супротној страни био је само један Никола Највећу збрку је направио овај Никола , био је "зилотски" настројен и сад ја да станем у одбрану Николе ја нешто рекох што се није свидело овом Ивану , реако сам : "ма ви рокери и мателци сте сви сатанисти , сатане" и овај Иван ти за секунду прокувао , за мало да добијем батине.

Скочи на мене те вели : ЈА САТАНИСТА , ЈА САТАНА Е САД ЋЕШ ДА ВИДИШ КО ЈЕ САТАНА хехехе...

Зацрвенео се , очи беле као код грофа Дракуле , видим колко има сати , нисам бегао , видим шта сам рекао али у себи сам рекао : Слађане ћути тамо и бежи од ове сотоне хехехехе...

Ништа се није десило , један Андреја нас спасао од крвопролића и Ивана се смирио али умало да добије батине и живу главу сам сачувао!

Иван и ја смо били тотално различити по свему , нисмо се нешто то толико дружили , ја овакав какав сам и данас а Иван био мали џаволко , није ме баш готивио :10900:

а гле сада хехехе, тотална друга прича и Богу хвала што је то тако испало , од "непријатеља" постали велики пријатељи е то се зове БОГОСЛОВИЈА - једи Цокин пасуљ и ћути

И тако ти то , ови именовани су сада добри свештеници и са задовољстовм им целивам руке

Јави се Југ ако си туј а ја сад бегам animal-smiley-075

[Guest]

Vrlo cudan zivot o kojem se moze mnogo pricati i slusati ali to treba jednostavno doziveti

Вала баш тако ,

ко то није осетио овакве ствари не може ни да прича.

Можемо разне критике да добијамо али док сам био , како и ти сил километре удаљен од куће , потуцали се тамо и овамо , други су имали миран сам код своје куће!

[Guest]

Ја сам започео у Београду а завршио у Сремским Карловцима , била је нека размена да се попуни једна празна генерација Карловачке богословије , због реновирања нису те године примали и обда када су тражили ја сам се пријавио и нисам се покајао.

У том периоду закачило ме ово доба некадашњег Бомбардовања ееееееееееее како је то било...

Немаш куд сам се сналази ето то је било , бомбе код Батајнице падају а ја гледам , ма свашта је било!

[Guest - . . .-]

Ух, што ми је нешто овај несрећни Иван познат 0110_hahaha

[Guest]

[Guest - . . .-]

Као што рече Малхиседек... најежих се на ову тему.

Први дан у Богословији је нешто што само онај ко је проживео то може да разуме.

Свакако ћу се прикључити теми, има толико тога да се каже да је то за томове.

Интернатски живот је посебан начин живота. Делити све са друговима, бранити један другог... ма поред свих искушења, опет бих уписао Богословију.

Марти, ај моли те брат, када имаш времена опиши један богословски дан са све занимањима.

Можеш да опишеш и дан "у аду"- котларници

Заправо, не можеш. Ти си био фино и добро дете, то место ниси посећивао. Али зато ја могу без проблема. Онако приближно изгледа пакао где огањ гори и црв не мирује, а тебе нагнају да товариш угаљ да се подложи...

[Guest]

Исто ,

поред свега опет бих уписао ...

Касније ћу написати како изгледа један дан од 24h да би од прилике имали ту слику једне богословије.

[Guest]

Можеш да опишеш и дан "у аду"- котларници

Заправо, не можеш. Ти си био фино и добро дете, то место ниси посећивао. Али зато ја могу без проблема. Онако приближно изгледа пакао где огањ гори и црв не мирује, а тебе нагнају да товариш угаљ да се подложи...

Црни ти , шта си тамо радио... , сигурно си помагао Зорану котлару .smeha.

ја то не знам хехехехехе али познтата ми ја јазбина

[Guest]

Ево како изгледа тај један дан у богословији на изглед као да траје више од стакдардних 24 h !

Имао сам ту срећу или "несрећу" да будем у две богословије које на изглед изгледају исте али ипак разликују се!

Овако је било када сам ја био а сада не знам , можда се нешто до сада изменило и ако јесте само да је позитивно!

Београд и Сремски Крловци

Буђење - негде је у 5,50 а негде у 6 h, пола сата нам на располагању да се припремимо за јутрење .

У 7,30 доручак а у 8 настава до 13,05 - ручак у 13,30 и после тога слободно до 16 .

У неким богословијама није био дозвољен одмор у интернату , спаваонице су се отварале тек за спавање .

У 16h креће први час занимања , тј. час учења .

Један од старијих ученика био је задужен да прати сва наша дешавања имао је звање цензора, он је води "бригу" за све нас. У случају да је било неких проблема а да цензор није то решио - он би сносио последице , тј . укор и био би смењен од стране васпитача!

Час занимања је трајао до 18,30 када одлазимо на вечетње.

После тога - вечера и поново час занимања, од 19,30 до 21 ( у неким богословијама нешто крећа зог тога што смо сви заједно читали молитве пре спавања нпр.тако је било у Карловачкој богословији) и у 21,30 гасе се сва светле и спавање.

Обавезе богослова

Имали смо дежурства у холу , сређивали своје псаваонице , водили бригу око WCa , одеће , постељине, трпезарије - ученици су послуживали , један је увек био главни да води бригу око постаљања свега и послуживао професоре. Пре сваког оброка читали смо молитве , негде је то било задужење за ученике другог а негде трећег разреда.

Обавезе у цркви

Када су богослужења у питању , за бригу олтара и певница , задужени су богослови овим редоследом:

Свако је морао да у олтару да буде ( тако је било у Карловачкој богословији ) , постојала је чреда на недељу дана исто тако и за певнице, и у току школске године најмање 4 пута свако прође кроз све ово.

У олтару припомажемо свештеницима , водили бригу око одежди и свега осталог што је у олтару , пратили смо сва богослужења како се врше - у Карловачкој једно време била чак па кажем "пракса" , посебна капела за нас , тј.за вежбе , не знам како је сада ?!

- Певницу су водили овим редоследом:

прва година - од другог полугођа читање из часослова,

друга година - исто и певање из осмогласника ,

трећа и четврта година - остало певање

и

пета година - водила је бригу око типика.

Због сваке радне суботе ретко смо ишли код куће, поготово у Карловачкој - то се знало само за распуст па на распуст и то је то.

У Београдској је то било за нијансу опуштеније зато што је близу и ишло се 1-2 у току једног полугођа , што је годишње око 4 пута .

Ако сам нешто заборавио , Ви додајте , одавно је то било па сам можда нешто заборави или изоставио

Вероватно у осталим богословијама ( Цетиње , Крка , Крагујевац , Ниш - Призрен и Србиње ) је нешто другачије , кажем има неких разлика али у суштини исти је овакав дан када су обавезе у питању!

[Јанко]

Морам...

Док читам видим да је баш тако некад било у војсци-кад сам је ја служио! Само уместо јутрења-фискултура (у здравом телу=> здрав дух!!! Ето где су нам заменили духовно са телесним и ставили знак =...), исте обавезе војника и богослова, само није било обавеза у цркви него у кантини-кафани (најмлађи-препричавање новости из спољног света, мало старији-основно кафанско певање, старији-остало искусно запевање, најстарији-поучавање гуштера,тј најмлађих, војничком типику). И пре оброка није била молитва него вицеви и масне приче...

Свака сличност је намерно случајна, тек сада схватам...

А пошто кукамо да нам је војска ових година никаква, чврсто сам решио-ради добре дисциплине и правог, корисног дрила правићу синовима испраћај-у Богословију! 301

Само настави, Марти, и опрости на спамовању. Једва чекам даље...