Уски пут који води у Живот-питање избора или живота и смрти, подвига или благодати?

[Sinergija]

Желите ли да постанете светитељ?

"Imate li bar želju za željom?" - rekao bi jedan naš splitski svećenik.

Жеља за жељом је први корак :cheesy2:

[Милан Меденица :)]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=14329.msg449176#msg449176 date=1306292402]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=14329.msg448412#msg448412 date=1306196341]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=14329.msg448311#msg448311 date=1306190481]

а шта је то живот у Христу?

и како се ми то освећујемо, постајемо свети, светитељи?

Испуњавање Закона Божијег.

Испуњавајући Закон Божији.

можеш ли једну заповест да испуниш?  :bla:  sideways9

Милошћу Божјом   0304_smile4

па не можеш, јер да једну можеш испало би да нешто можеш савршено да урадиш ... а не можеш јер ти није таква природа :bla: 0304_smile4

то се зове по природи/сопству обожење, а то је промашај који је Адам покушао својим падом.

Али брате, ако заузмемо став да до онога што нам мора бити циљ да би себе називали хришћанима никако не можемо стићи,па ни Милошћу Божјом, чиме онда оправдавамо постављање тога себи за циљ ?

Другим речима,ако не верујем да нешто могу зашто бих уопште покушавала?

Испада да не треба да се трудимо јер и тако не можемо да постигнемо .mislise.

полако, нисам рекао да не можемо постати хришћани/светитељи. рекох да не можемо једну заповест испунути савршено. испуњавање заповести и није суштина (или узрок) светитељства, већ само део (последица) таквог живота. чак и бестрасници могу од гордости да падну, што значи да увек постоји избор. условно речено искушење, јер искушење престаје непријемчивој души, а човек је увек пријемчива душа на пад. само је Бог непријемчив за грех, пад. та станка је одраз човекове природе, избор и управо је једна од многих недостижних (непремостивих) разлика између Бога и човека, због различите природе, за почетак разлике између нестворености и створености.

да би једну ствар испуњавала (запази несвршен глагол, јер савршенство подразумева вечно сада, престанак времена) савршено, мора ти и природа бића бити савршена, или надограђена Божјом благодаћу. испуњење условљава својеврстан паралелизам са Богом, на нивоу дуалитета или постајање равним са Богом. поента је да не можеш да постанеш раван природи Божјој, али можеш да се обожиш, по благодати, по дару, као човек кроз Сина Божјег до Бога Оца. пошто нам је природа несавршена, већ смо само савршени по благодати, а практично смо ослобођени и условљени истовремено слободном вољом, једино нам остаје избор - Бог или онтолошка смрт, повратак у небиће, непостојање. не пишем ''ђаво'' као другу опцију, јер то и није опција. прво, зато што ђаво нема никакву власт/благодат/природу која би евентуално одговарала неком фиктивном дуалитету, а и зато што ван Бога и не постоји битисање за човека.

тиме што си схватила да је немогуће човеку да буде савршен, управо си прихватила куда води најамништво дела и куповине љубави Бога и ближњих, условљено делима, испуњавањем захтева/услова - у немогућност испуњења куповином било којом валутом нечег што је као облак. наравно, то не условљава или нуди одустајање, већ напротив, још датости - само реални степеник даље: безразложно давање, обожење у љубави. суштину светог причешћа - безразложни, бесплатни дар врхунца Жртве; Живот, божанство, прање од прљавштине која се накупила на лепу и добру природу човека, прашине на икони Божјој.

условно речено, сви се везујемо за три степеника битисања:

- роб

- најамник

- светитељ, брат/сестра, пријатељ Божји

роб је онај који робује, неослобођен човек својег ропства (греха). помирен са падом, непомирен са собом и сваким/целом творевином. мученик, напаћена душа. умишљени бог, без благодати и циља, самопонирући и повлачећи све око себе као црна рупа. ђаво, пала природа, антихрист, отелотворење смрти и хаоса. нула. крај.

најамник је онај који стално покушава да задовољи услове/захтеве/правила и заради дар од Бога - љубав која се даје, љубав која никад не тражи или узима, љубав која се не троши а дели безразложно и неумерено.

светитељ, брат/сестра, пријатељ Божји је онај који је безразложно ту за Бога и ближњег - онај који чини зато што воли и сматра да је то добро чинити само зато што је добро. обично подразумева туђу корист, која чак редовно пркоси сопственој користи, али парадоксално је управо и сопствена корист. врхунски уживалац живота, али не самодовољан већ функционални део заједнице вечне радости. онај који даје безразложно, као што је и добио, онај који прихвата само зато што схвата спој - Христос посреди нас, неистрошива и вечна љубав посреди нас. непрекинуту везаност за ближњег (сваког човека, невезано за његову/њену припадност било које врсте), за Бога и целу творевину. онај који стално залива, освећује, љубавну заједницу сва три присутне личности - мене, тебе и Бога између нас.

док год будемо инсистирали да постанемо нешто што већ јесмо, толико ћемо и машити поенту живота.

испуњавање заповести је равно куповини, шлихтању Богу - Њему једноставно није потребно ништа од тога, нама је потребно да схватимо концепт, а после само да га примењујемо, живимо. обитавамо.

због тога управо још овде, у затвору нашег пада, почиње вечни живот кроз покајање (преумљење, променом смера живота) у спасењу кроз Сина Божјег који нам подиже природу светињом причешћа ... или вечна смрт, престанак живота.

живот је по природи вечан, јер је Дух Свети, Животворни, вечан. не стаје, не умара се, није гладан, не спава. не престаје, увек чини, покретач perpetuum mobile механизма.

не може ништа мање бити од Њега.

због тога они који хуле на сам Живот, не ЖЕЛЕ да се обоже, него су се самоосудили на смрт - не телесну, онтолошку. перманентна категорија, вечна.

е ТО је тај дар светитељства, божанства, љубавчинеће заједнице радости.

[Драган άσημος :)]

Трудом и Божијом помоћу.

Ако се трудимо не тражећи Божије помоћи и не уздајући се у њега више него у наш труд џаба нам труд,

а без нашег труда Бог нам не може помоћи.

највећа помоћ коју нам је Бог дао је свето причешће  

треба се ка томе трудити, све остало дође јер подвиг не треба одма узимати, него кад се одрасте и оснажи за тако нешто facenew22222222

Како човјек да препозна тај моменат?

[Милан Меденица :)]

Трудом и Божијом помоћу.

Ако се трудимо не тражећи Божије помоћи и не уздајући се у њега више него у наш труд џаба нам труд,

а без нашег труда Бог нам не може помоћи.

највећа помоћ коју нам је Бог дао је свето причешће  319.gif

треба се ка томе трудити, све остало дође јер подвиг не треба одма узимати, него кад се одрасте и оснажи за тако нешто stadaradim

Како човјек да препозна тај моменат?

зашто би га ти препознавао?

требало би да га препозна свештено лице које те води у богопознању, а теби ће се родити жеља (и глад) временом за усавршавањем, за Божјим савршенством.

[Srdjan Kotur]

"Када љубиш Христа, улажеш напор, али благословени напор. Подносиш труд, али са радошћу. Правиш метаније, молиш се, али зато што је све то твоја најдубља жеља, божанствена жеља и чежња. То је труд, и жудња, и љубав; чежња, и радост, и весеље, и љубав. Метаније, бдење, пост - све је то труд и напор ради Љубљенога. Напор је да живиш Христом. Само, тај труд се не улаже принудно; трудиш се, али без негодовања. Што год радиш принудно, на силу, ствара велико зло у твоме бићу и у твоме делању"... старац Порфирије.

Како се трудити без негодовања?

[Mamica Forumska]

Како се трудити без негодовања?

Sama spoznaja, da ljubimo Hrista, je u stvari veliki napredak u našem odnosu sa Njim.Da bi došli do te spoznaje, treba nam dosta truda, a vrijedi se truditi makar i s negodovanjem, koje nam je svima dobro poznato i javlja se često, zbog naše ljudske grešne prirode. Svaki naš trud biće nagrađen Blagoslovom Božijim, i svaki sledeći će nam biti manje naporan. Kad spoznamo ljubav prema Gospodu, potrebno je i da slobodno svojom voljom, učestvujemo u Zajednici s Njim. Idući putem ka spoznaji, da ljubimo Hrista, prolazimo kroz različita  osjećanja, kao što su divljenje,radost,tuga,zavisnost,strah....Po Božijoj Volji ovim putem  svi polazimo,ali  ostanak na tom putu zavisi samo od naše slobodne volje i našeg truda.Svi težimo da u tom trudu, ima sve više ljubavi,a manje negodovanja prema poštovanju Zakona i Zapovijesti Božijih. Revnost u Vjeri treba da bude razumna,bez fanatizma,a nepotpuna je bez Crkvenog Sabranja i Liturgijske Zajednice. 0442_feel

[Никола Ђоловић]

Carstvo se na silu uzima...

[w.a.mozart]

svakako da je bitan ako se liturgija podrazumeva tj ako nije cilj za sebe već samo sredstvo...

[Srdjan]

1. Због којих све разлога неки људи не верују у Бога, не желе да га прихвате или радије остају на широком путу?

2. Које су препреке људима који верују у Бога да буду бољи, да више воле?

3. Шта спречава људе хришћане да буду савршени ?

4. Да ли свака од ових препрека зависи од саме (слободе) личности и да ли је и како отклоњива?

[DYNABLASTER]

1. na to ti mogu odgovoriti samo neverujuci

2. psihicki i ostali uslovi

3. isto sto i pod 2.

4. ne znam

[Драган άσημος :)]

1. Не могу да разумију, кажу има нека сила, али кад им споменеш да је Исус Христос син Божији, тј. једно од лица Божијих, кажу како човјек може да буде Бог. Размишљју само у границама видљивог и опипљивог и за њих је природа Бог-њихова изјава је, "Како је то природа регулисала.", значи не виде даље од природе.

2. Маловјерје из кога произлази све остало и ради кога остају вјерни себи и својим гријесима...

3. ...и тога ради неспособни су да живе духовним животом, тј. да чине што је Богу угодно.

4. Бог је вазда према нама испружене руке, вазда дајући, спреман да помогне, а до нас је да ли хоћемо да примимо (како рече наш поп). Свети су доказ да су препреке савладиве. Како, кад се освјестимо да ништа не можемо без Бога и тиме престанемо да се уздамо у себе.

[DYNABLASTER]

evo bas mi ide na foobar ova pesma od Linkin Park

i skoro svaka pesma im se bavi ovim pitanjima

ovo je ustvari mnogo duboka tema koja se grana na zilion tema...

meni licno je jedini problem strah i "nista vise" :lol:

a strah to je cudoviste iz ormana koje ne postoji(laz, djavo), al aj ti to meni objasni...

[Дијана.]

1. Због којих све разлога неки људи не верују у Бога, не желе да га прихвате или радије остају на широком путу?

2. Које су препреке људима који верују у Бога да буду бољи, да више воле?

3. Шта спречава људе хришћане да буду савршени ?

4. Да ли свака од ових препрека зависи од саме (слободе) личности и да ли је и како отклоњива?

1. Oni koji ne vjeruju, okvirno iz dva razloga: 1.- pozitivisticko-racionalisticka paradigma kao okosnica razmisljanja 2. Ivanokaramazovstina - pitanje zla i patnje, optuzivanje Boga za zlo i patnju

Oni koji vjeruju ali ostaju na sirokom putu - ili su u zabludi, nesvjesni svog stvarnog stanja ili im je mrzak napor jer 'podviznici ga zadobijaju'

2. Gordost, koja pomuti razum, i jednim udarcem srusi kulu napora i vrlina

3. Ljudska slabost i nasrtaji palih duhova

4. Itekako, ne mogu nam nista ako se naoruzamo u borbi - svijescu, voljom, molitvom; ali ovo nije sa bilo kakvim pouzdanjem u sebe i svoje napore ili vrline, nego prosenjem milosti Bozje.

[Јелина]

Да пробам да допуним:

1. Не знају шта је Љубав.

2. Препреке су разне, а оправдане и подразумевајуће као код сваког задатка који је тежак и битан,. Иначе би био тривијалан, а замисли живот са тривијалним решењем!

3. Напредовање је спор процес, а ми на старту свог преображења сувише дубоко у извитоперености.

4. Све сасвим зависи од слободе појединца. То "хоћеш - нећеш" ти се непрекидно нуди као избор. А да ти је да си стално спреман да прихватиш, и да си свестан суштине! Препреке, у виду заборава и пријањања уз ниже, се руше - сигурно и из темеља - једино тектонским померањима изазваним од стране Божанске љубави. Само веруј, допуштај се и дрхти (тектонски). И сваки помак, ма колико мали, биће ти драгоценији него било шта друго.

Закључак: Љубав није лака, али диже из мртвих

[Srdjan]

Тема је веома широка, али и доста важна.

Дубљи разлози постојања препрека сигурно зависе од човека до човека. Али, мислим да се некако могу разврстати.

Људи из групе 1.

- Динабластер је рекао да на то питање могу одговорити само неверујући.

(Шта кажу атеисти? Који су то разлози?)

- Алекса је рекао да размишљају само у оквирима видљивог и опипљивог, држе се природе, не виде даље од природе.

- Дијана је навела два разлога: - позитивистичко-рационалистичка парадигма као окосница размишљања, и - питање зла и патње (оптуживање Бога за зло и патњу)

- Јелина је рекла да не знају шта је Љубав.

Додао бих да разлог може бити и просто зато што не желе (слободна воља) или зато што су имали неко непријатно искуство.

Мислим да се све ово може поделити у три групе препрека (неке од њих се међусобно прожимају и динамичне су):

- препреке воље ( Разлози за ово су вероватно дубоки и тајанствени. То је питање слободне воље, људског духа, срца.)

- препреке разума (нелогичност или непотпуност у размишљању, заблуде, позитивистичко -рационалистичка парадигма као окосница размишљања, питање зла и патње, размишљање у оквирима видљивог и опипљивог)

- препреке осећања (лоше искуство, питање зла и патње, недостатак Љубави)

Ове препреке вероватно постоје и код људи верника и код људи хришћана, само је питање у којој мери код које групе, и код кога понаособ. Сигурно има доста разлика. Неке од њих се могу прецизирати и заједничке су за већи број људи. Не би било лоше навести их и мало проанализирати.

Што је човек ближи Богу, просвећенији је, чистији су му воља, ум и осећања. Мање је заблуда, промашаја, греха, а самим тим, човек је некако слободнији.