Jump to content

Промоција књиге "Мирмекологија" еп. крушевачког Г. Давида, среда, 25. април 2012. у 19:30


Guest - . . .-

Препоручена порука

  • Гости

А како Владика Давид зна да стане на бранику вере говори и сада већ чувена беседа љубостинским сестрама: https://www.pouke.org/forum/topic/17304-%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B0-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D0%B5%D1%81/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 30
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

За ово не треба никакво тумачење, јер је јасно к'о добар дан.

Има нас још са јефтинијим улазницама, па не би било лоше мало упутство о чему се ради :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Док је, рецимо, књига "Пројаве хришћанског етоса у домостроју, кроз личност, и у богословљу" круна те јединствености. Владика зна и да сече као оштрица ако треба, али и да лечи љубављу и Љубављу.

Једно од најјачих писаних богословских сведочанстава у историји српског богословља, да не будем нескроман.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тај текст у Логосу је доста тога променио. Мада су, генерално, сви његови текстови добри. И они из часописа Богословље, и они из часописа Истина, и они из Црквеног Живота...

Али, од Онтологије кича и шунда и Мирмекологије креће један јединстваени богословски правац који треба и даље неговати. Док је, рецимо, књига "Пројаве хришћанског етоса у домостроју, кроз личност, и у богословљу" круна те јединствености. Владика зна и да сече као оштрица ако треба, али и да лечи љубављу и Љубављу.

Но, ово је ипак само моје мишљење.

А што се тумачења тиче... Ништа, ја бих га на представљању књиге (у оквиру питања - ако их буде) у среду замолио да он прочита ту песму, на његов начин. Добиће потпуно другу димензију. Биће и бруталније него овако кад стоји на папиру. А, верујем, то му је и био циљ када је поставио у књигу. Нема лажног улепшавања, само гола истина.

Нажалост (или на срећу) постојала је својеврсна аутоцензура код еп. Давида. Мислим да се ослободио или боље рећи, више посветио писању и сређивању рукописа након смрти патријарха. Тада (док није био изабран за епископа) је имао времена да среди све текстове, али видео сам у његовом лаптопу сигурно пет готових књига, са предговорима еминентних теолога, научника, сређеном литературом, критичим апаратом итд. Надам се да ће сада кренути у још жешћу акцију објављивања тих радова.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Има нас још са јефтинијим улазницама, па не би било лоше мало упутство о чему се ради :)

Био једном један млади хришћанин, који је живео испод завесе гвозденог ткања. И тај млади кршћанин оде тамо где воде сви путеви, седе на најзначајнију столицу света супротоног истоку, након што је прошао тест шупље столице и одлучи да се бори против црвене немани. Када је довео до цепања завесе испод које је живео одлучи да се устреми на један мали народ који је живео супротно и западу и истоку. Кажу да је његова масерка, пореклом из лепе њихове, више штете налела тим Србима, него сви ратови и бомбардовања, јер знамо да онај ко шапуће моћнику има и сам велику моћ.

  • Волим 1

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда, брате, из монашке скромности није пуштао у штампу? Сада је ипак владика. Одговара за поверено му стадо, Мора да их/нас образује, то му је дужност. Колико пута сам чуо од његових учитеља (владика Атанасије, владика Амфилохије, владика Иринеј), а и од њега самог на разним предавањима, да је Србима потребан нови Свети Сава, који ће да их уводи у веру и изнова крштава, после црвене диктатуре. Мислим да је и то објављивање књига његов допринос побољшању српске богословске свести и народне катихизације. Свакако, не објављује их себе ради, и свога имена ради...

Наше учење је сагласно са Евхаристијом, а Евхаристија потврђује учење.

Св. Иринеј Лионски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда, брате, из монашке скромности није пуштао у штампу? Сада је ипак владика. Одговара за поверено му стадо, Мора да их/нас образује, то му је дужност. Колико пута сам чуо од његових учитеља (владика Атанасије, владика Амфилохије, владика Иринеј), а и од њега самог на разним предавањима, да је Србима потребан нови Свети Сава, који ће да их уводи у веру и изнова крштава, после црвене диктатуре. Мислим да је и то објављивање књига његов допринос побољшању српске богословске свести и народне катихизације. Свакако, не објављује их себе ради, и свога имена ради...

Наравно.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ми из Епархије крушевачке смо до скора живели у једном другом свету.

Да се не бих трудио да будем оригиналан,

цитираћу тј. парафразираћу о.Шмемана-код нас је владао дух :

*површног банкетског оптимизма у цркви ...

*погребног хришћанства у цркви...

*баналног шаторског оптимизам у црквама...

Значи 2:1 за вееесељаке.

И усред весеља се појавио е.Давид.Спремна бина,декор,музиканти,

интонација,агравација,све по старом.Опште весеље.

А онда је Епископ почео да дрма кавез,и да руши снешка.

Па ајде де све то,него уместо да се позива на свете Оце,

он се позива на мраве!

***Чудан неки човек,када му причаш о другима Он каже:

-други су мој проблем,а који је ваш!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче, дозволите... Сви Епископи од прошле године (владика Давид, владика Јован Нишки, владика Андреј, владика Јован Ћулибрк) су изузетни. Можда се владика Давид мало више истакао јер је тешко бреме изнео на најбољи начин, али није спорно да ће се још ко од наведених владика истаћи кад то буде било потребно. Ја много очекујем од свих, нарочито од владике Андреја и владике Јована Ћулибрка.

И ми који немамо везе са богословљем у практичном смислу (као Ви), и ми можемо да кажемо да су нам наведени Епископи инспирација за живот и рад, инспирација за непрестани напредак, инспирација за пожртвовање, инспирација за љубав према Богу и ближњем. Е, то је Црква. Сви смо једни другима све, сви учимо једни од других, сви се окупљамо око Једног и сви пијемо и једемо из Једне Чаше.

Наше учење је сагласно са Евхаристијом, а Евхаристија потврђује учење.

Св. Иринеј Лионски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Рећи ћу своје мишљење о атмосфери која влада,код нас,

а ако делује претенциозно,елитистички,праштајте,заиста није намера таква.

Доласку (и његовом СТАВУ) Е.Давида се искрено обрадовао врло мали број људи!

Јер наше поимање Цркве је ПОГРЕШНО.Народ је научен,погрешно,

да верујући не треба да зна,мисли,истражује,пита,СУМЊА(као да је сумња по себи лоша)

јер чему све то кад се све већ зна!Па народ има оне који уместо

њега све то већ могу и знају.Они су ти који гарантују народу

да је све то баш тако.И чему дијалог,када нам монолог иде баш добро.

Зашто ишта мењати.Па заиста нам добро иде!!!(Па све иде глатко кад је -низбрдо)

И онда дође човек који каже-*Браћо ми смо сиромашни и неуки.

Да се обучемо у богатство,красоту,достојанство наше вере.

Али као прво да Вас Ми нахранимо и напојимо.Дајте Путир.*

И ту почиње заплет.Верујући су научени да имају духовнике,многе главе,

а сад је време да уче да имају једну Главу.И што је парадокс,

та глава,једна једина,их учи да мисле,полифоно да би дошли

до унисоног.А духовници су их терали да мисле унисоно,

да би на крају настала какофонија.Више диригената него музичара.

Народ је раштимовани оркестар,са много диригената.Збуњен.Слуђен.

Али...стигао је Маестро,пробе почињу,штимује се,калафонијум је ту,

још ћемо ми звучати маестозо и пицикато! Без солиста,молим.Доста је било.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Вечерас сам имао велику радост да упознам брата Марија и многу другу браћу из Крушевца на челу са Његовим Преосвештенством Г. Давидом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Рећи ћу своје мишљење о атмосфери која влада,код нас,

а ако делује претенциозно,елитистички,праштајте,заиста није намера таква.

Доласку (и његовом СТАВУ) Е.Давида се искрено обрадовао врло мали број људи!

Јер наше поимање Цркве је ПОГРЕШНО.Народ је научен,погрешно,

да верујући не треба да зна,мисли,истражује,пита,СУМЊА(као да је сумња по себи лоша)

јер чему све то кад се све већ зна!Па народ има оне који уместо

њега све то већ могу и знају.Они су ти који гарантују народу

да је све то баш тако.И чему дијалог,када нам монолог иде баш добро.

Зашто ишта мењати.Па заиста нам добро иде!!!(Па све иде глатко кад је -низбрдо)

И онда дође човек који каже-*Браћо ми смо сиромашни и неуки.

Да се обучемо у богатство,красоту,достојанство наше вере.

Али као прво да Вас Ми нахранимо и напојимо.Дајте Путир.*

И ту почиње заплет.Верујући су научени да имају духовнике,многе главе,

а сад је време да уче да имају једну Главу.И што је парадокс,

та глава,једна једина,их учи да мисле,полифоно да би дошли

до унисоног.А духовници су их терали да мисле унисоно,

да би на крају настала какофонија.Више диригената него музичара.

Народ је раштимовани оркестар,са много диригената.Збуњен.Слуђен.

Али...стигао је Маестро,пробе почињу,штимује се,калафонијум је ту,

још ћемо ми звучати маестозо и пицикато! Без солиста,молим.Доста је било.

Jaooooooo bighand.gif

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вечерас сам имао велику радост да упознам брата Марија и многу другу браћу из Крушевца на челу са Његовим Преосвештенством Г. Давидом.

Балгодарим Оче и брате.Али ако хоћеш неког да упропастиш,само га похвали.

Шалим се,али не сасвим.

И ја сам био радостан да коначно упознам неког иза дигиталне завесе,двери...

да се видимо лицем ка лицу,христолико,а не езотерично,иза 7 завеса и 7 двери.

П.С. Видео сам један коментар на моје мишљење.Не жели да будем полемичан,

али... ми имамо навику да сумњамо у друге,а верујемо себи!

А сумња,здрава,се порађа из запитаности(о.Шмеман).Човек мора да сумња у себе,

да не би поставио себе као референтну тачку.Та тачка је увек изван њега.

Најбоље је кад има ЕПИСКОПА,он укида и духовнике и гуруе.Нама не требају

духовници!!! Нама требају оци и браћа са којим можеш да се гледаш

и одмараш се у лицу тих људи,и разговараш,па ма колико пута лупио и једва остао жив.

Али за оне који желе да чују,виде,окусе,буду ЗАПИТАНИ. Молитвама нашег светог владике,

нека СВИ БУДЕМО ТАКВИ : запитани,искрени,сумњичави према себи,

пуни поверења према Владици.

*** звучи претенциозно и гордо али...ризиковаћу!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...