Sarajevski Romeo i Julija

[Zawisza]

http://www.bhraja.ca/Vijesti/BH-teme/%22Sarajevski-Romeo-i-Julija%22:-Umrli-su-zagrljeni-%11-Admira-i-Boško!-%11VIDEO%11.html

http://www.dnevniavaz.ba/vijesti/teme/86578-iskaz-bivseg-agenta-aid-a-edina-garaplije-tuzilastvu-ks-ii-vrh-drzave-znao-je-za-sve-aktivnosti-seva.html

[Драган_БЛ]

На саму несрећну љубавну причу

А тек ово:

''I juče, na godišnjicu pogibije, mnoge svjetske TV stanice i novine objavile su priču o Admiri i Bošku. Samo je ovo dvoje mladih Sarajlija izgleda zaboravilo Sarajevo. ''

:(

[Zawisza]

Mučno je što je taj zločin pripisan Srbima i što je tek sad počela istina polako da izlazi.

[Manolis]

18.05.1993

 

[Ћириличар]

Mučno je što je taj zločin pripisan Srbima i što je tek sad počela istina polako da izlazi.

Не знам схватам ли исправно ово што си рекао. Истина је да их је убио снајпер ВРС или?

[feeble]

Bivši agent AID: “Ševe” ubile sarajevskog Romea i Juliju

 

Edin Garaplija objasnio ulogu Bošnjaka u svetski poznatom slučaju: Na Vrbanja mostu “Ševe” likvidirale Boška Brkića i Admiru Ismić

 

BANJALUKA - Pripadnici tajne bošnjačke terorističke grupe “Ševe” počinili su brojne zločine tokom rata u Sarajevu, a na videlo izašlo i da su odgovorni za ubistvo sarajevskog Romea i Julije na Vrbanja mostu, što je pripisivano Srbima.

 

Bivši operativac bošnjačke tajne službe AID Edin Garaplija rekao je to još je 23. aprila 2002. tužiocima Kantona Sarajevo, a iskaze sada objavljuje sarajevski “Dnevni avaz”. Garaplija je svedočio kako su “Ševe”, odnosno Nedžad Herenda, koji je neko vreme bio i vođa grupe, sa pripadnikom “Ševa” Draganom Šošićem na Vrbanja mostu likvidirao mladi par Boška Brkića i Admiru Ismić, što su mediji proglasili za smrt sarajevskog Romea i Julije.

 

- Medijima je plasirano da su ubijeni sa srpske strane. Herenda je bio precizan i rekao da su se on i Dragan nalazili na prostoru bivše zgrade “Steleksa”, odnosno Elektrotehničkog fakulteta. Zamaskirani, sa te pozicije gađali su ih na mostu kad su mladić i devojka pokušali da pređu na stranu Republike Srpske - naveo je Garaplija.

 

 

PODMETANJE

GRBAVICE Herenda je priznao da je bilo i “snajperisanja” po snagama francuskog Unprofora, te da je francuskog vojnika gađao sa zgrade Izvršnog veća. 

- Pucao je kroz prolaz između Muzeja i zgrade Izvršnog vijeća, stvarajući privid da je pucano iz okupirane Grbavice - kazao je Garaplija.

 

Srpski mediji su tada javljali da su Admira i Boško ubijeni iz snajpera sa nekadašnje zgrade Izvršnog veća, ali istina nije interesovala sarajevske i svetske medije kojima je trebalo da optuže Vojsku RS.

 

Za zločin niko nikad nije odgovarao.

 

U maju 1992. likvidirano je i 12 zatvorenika koji su dovedeni u Dom milicije, a među kojima je bilo i osam rezervista JNA.

 

- Herenda je rekao da je dobio nalog da likvidira tu grupu. Na moje pitanje zašto je to uradio, on je rekao: “Pa šta, to su bili četnici.” Onda mi je precizirao da je taj dan likvidirano ukupno 12 ljudi, osam rezervnih pripadnika JNA i četiri civila, među kojima je bila i jedna žena. Rekao je da ih je postrojio ispred Doma milicije i pucao iz puškomitraljeza. Herenda je zatim svakom od njih ispalio metak u glavu. Po nalogu šefova, drugi pripadnici koji su se tu našli odvukli su leševe na Darivu i spalili ih - rekao je Garaplija.

 

Prema njegovim rečima, “Ševe” su pored selektivnih meta, vežbale i pucajući sa sarajevskih zgrada i kota po Grbavici, delu grada koji su u ratu kontrolisali Srbi.

 

- Herenda je priznao da je gađao “babe u crnini”, jer je znao da se tako ne nose Bošnjakinje. Tada sam ga pitao ko je stajao iza tih naredbi, on je uvek na prvom mestu navodio drugog čoveka AID-a Nedžada Ugljena. Zatim mi je rekao da su s aktivnostima “Ševa” bili upoznati visoki policijski zvaničnici Bakir Alispahić, Asim Dautbašić, Enver Mujezinović, pa čak i vojna struktura, odnosno generali Fikret Muslimović i Jusuf Jašarević, kao šef vojne bezbednosti - istakao je Garaplija.

[Милан Ракић]

Апсолутно је небитно, мислим-ко их је убио...

 

Изрод нема ни име, ни веру, ни нацију...

 

Он се не зове ни Нермин, нити је хришћанин, нит' је Србин...

 

Он је увек онај "доњи" из мрака, којег ни једна треба није хтјела на игранци, нит' су јарани хтјели са њим играти лопте. А истине ради, питали га многи-јаране у чему је ствар?

 

Нема проблема-говорио је и у себи "скрив'о"...

 

И рат му "добро дош'о"...

 

Звао се он Хрвоје, а њих двоје Бошко и Адмира...

 

Или је пак био Нермин, а они Звонимир и Слободанка...

 

Или је био Вукан, а њих двоје Мухамед и Јасна...

 

 

Или како год окренете...

 

НЕсрећа, НЕиздрж и НЕљудскост НЕМАЈУ име..,

[Manolis]

Tragična ljubav: Boško i Admira su u smrt otišli zagrljeni

 

 

 

Na današnji dan pre 22 godine poginuli su Boško Brkić i Admira Ismić.

 

Ovi dvadesetpetogodišnjaci, 18. maja 1993. godine, u pokušaju da pobegnu od zla i ludila koje je zadesilo njihovu zemlju, ubijeni su na Vrbanja mostu. Slika mrtvih tela mladog para iz Sarajeva, kako zagrljeni leže na sarajevskom mostu, obišla je svet. Prozvani su sarajevskim Romeom i Julijom.

 

Priča o Bošku i Admiri, priča je o Sarajevu i ljubavi ispred zastava. Upoznali su se u godini „sarajevske Olimpijade“ kada je nešto posebno cvetalo u ovom gradu. Zajedno su proveli devet godina. To što je Boško bio Srbin, a Admira Bošnjakinja nije predstavljalo prepreku ni njima niti njihovim roditeljima, jer tako se u Sarajevu živelo.

 

A onda je došao rat. Boško je ostao u Sarajevu, ona je odlučila da ode.

 

Nakon dogovora, preko zajedničkih prijatelja, sa obe strane krenuli su oko 17 sati preko mosta Vrbanja. Snajperski hitac pogodio je prvo Boška, koji je odmah preminuo. Drugi metak je pogodio Admiru koja je, iako smrtno ranjena, smogla snage da dopuže do Boška, zagrlila ga je i izdahnula...

 

O njima su pisali mnogi, i pesme i članke i priče... Jedan od najpoznatijih članaka bio je onaj Kurta Šorka, koji je objavio Reuters 23. maja 1993. i koji je onda obišao ceo svet. Šork je 2000. godine ubijen na novinarskom zadatku. Po njegovoj ranijoj želji sahranjen pored Admire i Boška na groblju Lav.

Za smrt mladog para niko nikada nije odgovarao.

 

http://rs.n1info.com/a61259/Svet/Tragicna-ljubav-Bosko-i-Admira-su-u-smrt-otisli-zagrljeni.html

[Данче*]

pesme

 

[Данче*]

SARAJEVSKI ROMEO I JULIJA Ljubavna priča koja traje 23 godine nakon smrti

Simbol rata u Bosni i 23 godine kasnije ostala je priča o tragičnoj smrti Bošnjakinje Admire Ismić i Srbina Boška Brkića koji su ubijeni 18. maja 1993. godine na Vrbanja mostu, dok su držeći se za ruke pokušavali da pobegnu iz Sarajeva.

O Bošku i Admiri, poznatijim kao “Sarajevski Romeo i Julija”, napisano je na stotine novinskih članaka, snimljeno je nekoliko dokumentaraca, filmova i pesama... Njihovu sudbinu jedan američki mediji uvrstio je u četiri najstrašnije priče sveta.

 

- Ja bih volela da svet nikada nije čuo za njih...ali sudbina je bila takva - ispričala je za "Blic" jedva čujno Radmila Brkić, Boškova majka.

Radmila od 1992. godine živi u selu Đunis, nadomak Kruševca. Sa mužem i starijim sinom otišla je iz Sarajeva kad je rat počeo. Boško da beži nije hteo. Ostao je u Bosni zbog Admire.

Radmila kaže da se jasno seća kako je njen mlađi sin zavoleo lepu Bošnjakinju.

- Upoznali su se u prvoj godini gimnazije i počeli da se zabavljaju za Novu godinu. Da su zajedno - saznala sam slučajno. Razredna me je pozvala jer je Boško izostao iz škole, a u hodniku sam srela ženu koja mi je rekla da je nju zvala zbog ćerke. Bila je to Admirina majka Nera... Njih dvoje su tad pobegli iz škole i otišli u kino – priseća se Radmila.

Admira i Boško su bili zajedno devet godina. Za njihovu ljubav znali su svi i niko ih nije osuđivao jer su bili različitih nacionalnosti.

- Kada su sretali jednog od njih, svi su se uvek pitali gde je ono drugo. Admira je bila jako dobro dete. Mnogo sam je volela – kaže Radmila.

Foto: Privatna arhiva

Admira je studirala hemiju, Boško turizam. Ali planove o zajedničkoj budućnosti prekinuo je rat.

- Jedne večeri, mislim da je bio 15. mart 1992. godine, stariji sin Branislav došao je iz grada i rekao: "Samo vi spavajte, rat će!" Mislila sam da priča gluposti. Ujutro je rekao da odlazi za Kruševac. Predlagala sam i Bošku da krene, ali je on odbio. Rat je počeo 6. aprila. A ja sam iz Sarajeva izašla 21. avgusta. Boško me je isterao. Poslednji put smo se videli u dvorištu Admirinih roditelja. Rekla sam joj samo: "Admira, čuvaj mi Boška!“ – brišući suze priseća se mučnih ratnih dana Radmila.

Iscrpljeni stalnim granatiranjem, strahom od snajpera i kriminalaca koji su noći vršili racije, Boško i Admira su odlučili da odu iz Sarajeva.

Boško je imao plan da se na Grbavicu, koju su kontrolisale srpske strane, prebaci u jednom od humanitarnih paketa koji su cirkulisali između srpske i muslimanske teritorije.

- Ni dan danas ne znam zašto su odlučili da izađu iz Sarajeva. Boško je imao dosta prijatelja Muslimana i niko ga nije dirao. Baba je molila Admiru da ne ide, da će je Srbi silovati i ubiti, ali ona je bila odlučna: "On je ostao zbog mene u Sarajevu i ja sad moram da idem" - pričala nam je Radmila.

Skoro godinu dana, od dana kada je otišla iz Sarajeva, pa do 18. maja 1993. godine, kada su mučki ubijeni, Radmila nije imala nikakve informacije u sinu i Admiri.

- Saznala sam iste večeri da su ubijeni. Baneta je na telefon zvao školski drug iz Sarajeva. Meni nije hteo ništa da kaže. Čula sam samo kako pita: "Je l’ ono najgore?" - rekla nam je ona tiho.

Beživotna tela dvoje mladih ležala su zagrljena na Vrbanja mostu sedam dana dok su Muslimani i Srbi optuživali jedni druge da ne mogu da ih sklone jer oni drugi pucaju. Admirin otac, Zijo Ismić, išao je čak kod UN da ih moli da odu po tela. Odbili su.

- Sahranjeni su 26. maja na Grbavici, a tri godine kasnije tela su im prebačena u Sarajevo. Pristala sam na to. Ne bih dozvolila da ih rastave jer bi to bio još jedan zločin - kazala je Radmila.

Uprkos svemu, mnogi bitni detalji iz poslednjih dana Boškovog i Admirinog života nisu poznati nikome. Njihove roditelje i dalje noću budne drži pitanje: Ko je pucao na Admiru i Boška?

-  Edin Gareplija je na suđenju Karadžiću u Hagu svedočio da su ih ubile paravojne jedinice "Ševe". Admirin otac je jednoj TV ekipi rekao da zna ko je pucao i odakle, ali da ubice više nisu žive. Navodno policija u Sarajevu ima sve podatke ko ih je ubio ali neće da kažu. Zašto bi Srbi pucali kada su išli ka njima? – glasno razmišlja Radmila.

Sa Admirinim roditeljima i danas redovno se čuje.

- Nedavno sam im čestitala Bajram. Fini su to ljudi ali je i njihov život, kao i naš poremećen. Još uvek ne mogu da shvatim šta se to desilo. Narod nije hteo rat. Živeli smo lepo i nismo vodili računa ko je koje vere i nacionalnosti. Neke veće sile su sve ovo zakuvale - rekla je ona na kraju razgovora.

 

http://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/sarajevski-romeo-i-julija-ljubavna-prica-koja-traje-23-godine-nakon-smrti/3xpp6zd?ref=fbblic

[Ћириличар]

Хеј, чујете ли, ви, велики и моћни...