«Велики кањон» православља у Америци

[Guest]

«ВЕЛИКИ КАЊОН» ПРАВОСЛАВЉА У АМЕРИЦИ

Године 1960. о. Јован Романидис (1927-2001), велики грчко-амерички богослов, професор догматике на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну, у свом писму ученом светогорском монаху Теоклиту Дионисијатском, позвао је Свету Гору да пошаље монахе у Америку и да тамо оснује макар један манастир, а ако је могуће и више. Отац Јован је указао на то да ће без монаштва и указивања на аскетски дух Православља, Православље у Америци нестати или ће се претворити у нешто сасвим друго. «Ако овако настави постаће као римокатолицизам или протестантизам, који су укинули сваки вид поста и баве се свиме другим осим аскезом и бдењем.» То што је тражио о. Јован 1960. године, а Света Гора нажалост није могла да испуни, остварио је Господ коју деценију касније, тихо и без много вреве, тако да то нико није опазио.

Процват монаштва

Године 1979. из здравствених разлога у Канаду је стигао јеромонах отац Јефрем, игуман Манастира Филотеј на Светој Гори, духовно чедо исихасте Јосифа, који је, осим Манастира Филотеј, обновио и манастире Каракал, Ксиропотам и Костамонит, и довео монахе. Он је био истински представник старог светогорског предања и један од главних покретача обнове и васпостављања светогорског монаштва. Само што је стигао у Канаду и подвргао се медицинским испитивањима, отац Јефрем је истовремено почео да исповеда, саветује и поучава грчке исељенике који су се тамо налазили. Његово пастирско деловање се са Канаде проширило и на САД. Како су посете учестале, тако је и његов пастирски допринос бивао све већи. Тада је полако почела да се развија мисао о оснивању манастира у Америци, како би грчка дијаспора имала извор из кога би се непрекидно напајала. И заиста, отпочело се са радом, и прво су основана два манастира, један у Монтреалу у Канади, а други у Питсбургу у САД. Овај божански опит је наишао на велики успех и настављено је са оснивањем и других манастира, са таквим резултатом да данас имамо деветнаест манастира, и да се у овом тренутку граде још два. Не мањкају ни прилози и донације земљишта - дакако и од стране народа друге вере - а постоји и могућност оснивања и још неких. Напослетку је о. Јефрем прихватио и позив да оснује манастир на другом континенту. Помолимо се да се и овај позив оствари. Површина на којој се протежу ови манастири је огромна, 400-1500 хектара. Недавно је јеврејска заједница даривала 2000 хектара у Новом Мексику да се сагради нови манастир. Неки манастири су намењени женском монаштву, а неки мушком. Монаси из Грчке нису бројни, већину монаха чине православни рођени у Америци, различите националности, и прозелити. Православнима су постали мормони, муслимани, Индијанци, Јевреји, римокатолици, протестанти. Језик на ком се врше богослужења је грчки, без трунке енглеског језика, и сви монаси уче грчки језик и византијску музику.

Светогорска обитељ у Аризони

Многи од њих су боравили и на Светој Гори неко време, како би упознали монашки живот и предање у његовој колевци. Сви ови манастири су основани у последњих петнаест година. Исељеници су пригрлили манастире љубављу до сада невиђеном. Многи одлазе у цркву сваке недеље и у празничне дане и радо прате напоран типик служби. Најважније је то да су манастири почели да утичу на то да се наши свештеници присећају аутентичног православног духа. Често посећују манастире, обнављају своју духовну снагу, подсећају се црквених и предањских пастирских метода, носе расе, развијају осећај за догматске теме, и одупиру се синкретизму и нездравом екуменизму, који жели да сједини све религије без обзира на огромне и застрашујуће разлике које постоје. Отац Јефрем има као своје упориште Манастир Светог Антонија у Аризони, неколико сати удаљен од престонице Аризоне, Финикса [Рhоеniх], у близини града Флоренса [Florence]. Овај манастир основан је 1995. године, у пустињи Аризоне, у области коју настањују претежно мормони. Мормони су протестантски изданак, који је основан у 19. веку и прихвата полигамију и мишљење да Американци потичу од Јевреја. Њихов центар је држава Јута у САД, а основали су град Солт Лејк Сити [salt Lake City], престоницу Јуте. Око манастира је купљено још 1200 хектара земље, на којој се узгајају маслине, наранџе, лимун, пистаћи из Егине, винова лоза, грејпфрут и др. Ова област је од пустиње претворена у зелену оазу захваљујући води, коју су бушењем земљишта пронашли у изобиљу. Такође су пресађена огромна стабла палми и кактуса, која пружају осећај једне нарочито егзотичне лепоте и благодати. Поплочани путеви око цветних леја, пригушено светло ноћу, фонтане, имитације животиња у баштама, употпуњују рајску лепоту. Први манастирски објекти су биле четири камп-приколице од отприлике 24 метра квадратних, које су временом претворене у стамбене објекте, док су многи други изграђени на трајним основама. Осим централне цркве Светог Антонија (посвећене и Светом Нектарију), постоји још пет цркава и једна у процесу изградње на оближњем брежуљку. То су цркве: Светог Димитрија, Светог Георгија, Светог Николе, Светог Пантелејмона и Светог Јована унутар звоника манастира, и Светог Илије која се сада гради. Архитектура храмова је различитих стилова, из различитих делова православног света, али прилагођена америчкој средини. Манастир се простире на око 432 хектара, има седам конака и може да угости 500 особа. Број посетилаца је огроман.

Степеник од земље ка небу

Манастир је по посећености на друтом месту у Америци, после Великог кањона [Grand Canyon] којим протиче река Колорадо, и који је због своје величине видљив голим оком са Месеца. Велики кањон је дуг 450 километара, на свом најширем месту је широк 30 километара, а на најужем 6,5 километара, а дубок 1600 метара. Он је један од седам чуда природног света и зато је једна од највећих знаменитости Америке. Сада схватамо шта значи то што је манастир Светог Антонија на другом месту по посећености, после Великог кањона. По узору на Аврама, гостопримство је бесплатно, као и на самој Светој Гори. Трпеза се поставља ујутру после богослужења и увече после вечерње службе. Поклоници, мушкарци и жене, заједно обедују после монаха, слушајући читање отачких текстова, као што је обичај у организованим манастирима. У конацима се слободно може послужити воћем, освежавајућим пићима, слаткишима, сувим воћем, кафом, чајем. Манастир, осим гостопримства, нуди и дело човекољубља. Обезбеђује оброке за сиромашне и пружа помоћ онима који је траже. У Тусону [Tucson], оближњем градићу јужно од манастира, гради се установа за сиромашне и угрожене жене. Стога, у манастиру, исихазам, мисионарење, гостопримство и човекољубље коегзистирају у хармоничној вези. Богослужења су према светогорском типику, благо прилагођена условима у Америци. Молитве се свакодневно врше од два до шест сати увече, а када су свеноћна бденија од поноћи до пола седам ујутру. Поподне се служи девети час, вечерње и повечерје са славословљем. Монаха има отприлике тридесет пет, а игуман је светогорски јеромонах Пајсије, који је дошао са Свете Горе, на самом почетку оснивања манастира са још пет монаха. Отац Јефрем нема административних обавеза, али је старатељ светих манастира како у Америци, тако и у Грчкој. Он је од оних харизматичних клирика који окупљају мноштво света на исповест, савет и духовно усмерење. Чак и из Грчке долазе код њега на исповест. Међутим, раније је било потпуно другачије, из Америке су одлазили на исповест и духовне поуке у Грчку, и нарочито на Свету Гору (што је, наравно, случај и данас). Сада је дошло до преокрета. Требало би да будемо опрезни у умиривању наше духовности, јер бисмо ускоро могли бити принуђени да одлазимо у иностранство ради духовне помоћи. Отац Антоније Мосхонас, свештеник у пензији у Тусону, један од кључних сарадника и присталица старца Јефрема у региону наводи: «Ми свештеници и архијереји у Америци већ седамдесет година покушавамо да доведемо свет у цркве приређујући фестивале. Дакле, организујемо прославе и свечаности и нудимо пиће, јело, забаву и слично. Заборавили смо молитву, бројаницу, исповест, пост, аскезу, Предање наше Цркве. Што је најважније, нисмо се посветили изградњи манастирских центара. Сматрали смо да нису потребни и да немају ништа да пруже нашој Цркви. А онда је дошао један сићушан човек без световног образовања, без дипломе о завршеним студијама теологије, без радикалних и иновативних идеја, као што смо веровали да их ми имамо, и указао нам на наше Предање. Није продавао сувлаки, гирос, мусаку, баклаву и остала јела из грчке кухиње, већ је продавао, или пре бесплатно давао, заборављеног Христа Православља. Није позивао на плес и забаве, већ на бдење и пост. А свет, просветљен од Господа, га је подржао, окружио и ојачао. Мноштво људи које овде можемо видети је незапажено до сада. Америка која покушава да побегне менталитету потрошачког друштва, изобиља и засићења материјалним добрима, покретима као што су хипи и окретом ка источним религијама, почела је да открива истинско и првобитно хришћанство нашег Православља. Отац Јефрем је дошао овде и направио један велики степеник од земље ка небу. Нама, овде у Америци, је дао могућност да се успнемо на небо путем Православног Предања. Манастир Светог Антонија, овде у Аризони, саграђен је знацима које је дао Сам Бог. Када је старац дошао у нашу област и почео да тражи место на којем би саградио нови манастир, пошто је покушао да оде негде другде, изгубио је пут и стигао овде. Био је усхићен. Одмах смо отишли код посредника за некретнине ове области да видимо шта бисмо могли да купимо. Када смо стигли до места где је раније постојао манастир, док смо разговарали са посредником, чули смо како ударају звона као што се чују у Филотеју. Старац је тада рекао: «Овде ћемо га саградити.» Рекао сам то блаженопочившем Антонију, епископу Сан Франциска, нашем надлежном Епископу, на шта је он рекао у себи «кефалонијска фарса», јер сам ја из Кефалоније. Међутим, после две године, док смо ишли ка манастиру и застали мало пре него што ћемо стићи како бисмо обукли расе, јер смо носили световна одела као што је обичај овде у Америци, и Преосвећени је чуо звона. Дао је наређење игуману да не праве свечани пријем, и зато га је, када смо стигли, изгрдио. Међутим, игуман је одговорио да нису ударали у звона и да су оци у својим келијама. Тада је Преосвећени схватио шта се збило и исповедио ми шта је помислио када сам му саопштио шта нам се догодило. Епископ Антоније, када је упознао о. Јефрема и његово дело, рекао ми је: «Јефрем ће напунити Америку манастирима. Колико смо само срећни и благословени што смо га упознали и што ходамо и говоримо са једним живим светитељем.» Молимо се да се «Велики кањон» нашег Православља, православни манастири Америке умножавају у великом броју и да непрекидно духовно напредују. Не знамо каква ја воља Господа нашег Исуса Христа. «Можда у будућности Америка постане ново Византијско царство.»

Православни мисионар,

јануар/фебруар 2012. год.

[Дејан]

Као да читам житије неког светитеља од пре хиљаду година

[Guest]

Веровао или не исто сам то помислио...

[Скопљанац]

Како премудро делује Дух Свети... И заиста дише где хоће. Како премудро устројава Цркву... Да имамо старчеву молитву, и по њој да нас помилује Господ!

[Дејан]

Od Amerike ne trbe bežati u nju treba ići,istorija se ponavlja

[Zeebedee]

Nazalost postoji i druga strana price.; tuzbe pred gradjanskim sudovima; potpun prestanak kontakta sa pravoslavnim arhijerejima od strane jefremita; stvaranje kulta... snoozer_11 iako ja licno imao sam divan kontakt u dva manastira koja sam posetio i ocajan u jednom gde sam se naslusao prica o kraju sveta i pravoslavnim crkvama u koje ne bi trebalo ici....

[Zeebedee]

Evo jedna vest o njima recimo:

Chicago, IL (November 4, 2009): Greek Orthodox Christians of Chicago for Truth and Reform officially launched the GOTRUTHREFORM.ORG website, a resource for individuals, especially the laity of the Greek Orthodox Church in America. The genesis of this organization was set in motion due to concerns surrounding the establishment of Monasteries by Elder Ephraim in the Metropolis of Chicago. However, through our investigation, we soon discovered that these concerns are not limited to the Metropolis of Chicago but affect every Orthodox Christian worldwide. The launch was held on November 4, 2009 in the Chicago land area. Attending the launch were many prominent members of the Greek Orthodox Metropolis of Chicago and other Metropolises.

The website located at www.gotruthreform.org, was designed in Chicago with the support of many volunteers. The website’s resources provide information and commentary for individuals and organizations, including research, newsgathering and opinion editorials, and will address issues and matters of public controversy that involve the current status and future of the Greek Orthodox faith and the Greek Orthodox Archdiocese in America.

The website’s mission is to educate people, especially the Greek Orthodox Laity on the issues raised by Elder Ephraim and his followers that confront the institution of the Greek Orthodox Church in America. The website will monitor and publish the activities and teachings of Elder Ephraim and his Monasteries, and to expose their effect upon the institution of the Greek Orthodox Church and its laity. The website provides an opportunity for the many victims of Elder Ephraim’s “theology” to speak out through the email link which was activated to gather information and communicate our findings that concern Elder Ephraim and his followers.

The mission statement for this organization is:

We Greek Orthodox Christians of the Metropolis of Chicago will no longer accept the conditions that have spread and caused irreparable harm to our faith. We are of the opinion that our current Hierarchs of the Metropolis of Chicago are complicit in allowing a cancerous cult to permeate the theology of our Church. Therefore, we will focus the efforts and attention of our members to expose inappropriate teachings, practices and customs as they concern our Faith.

Greek Orthodox Christians of Chicago for Truth and Reform is exercising its rights to freedom of speech and freedom of religion under the Constitution of the United States by speaking out and publishing information concerning a grave matter of public controversy. The founders of this website understand that this controversy ranges around sensitive issues but they believe that they are exercising their right to report something of vital public interest. Greek Orthodox Christians for Truth and Reform is a tax-exempt organization under Section 501© (3) of the Internal Revenue Code.

[Zeebedee]

INFECTED PRIEST

Has your Priest been infected by Ephraimite Theology?

While reading this article, ask yourself if your priest is an Ephraimite. If you can still ask him questions, you are more fortunate than others. Most Ephraimites stopped asking questions when they began following an Ephraimite elder or one of their surrogates. If you belong to the Metropolis of Chicago, you should know that many priests are Ephraimites. Some can be referred to as “closet Ephraimites” while others are “hard-core Ephraimites”. However, one of their national leaders and lead recruiters is a Priest in the Metropolis of Chicago. This intelligent and highly charismatic priest has converted more Greek Orthodox Priests and Christians into Ephraimites than any other Priest in America. This occurred under the watchful eye of the Hierarchs our Metropolis. This priest has also been able to influence certain Parish Council members who serve on councils, committees and organizations of the Metropolis and Archdiocese. In order to determine if your priest is an Ephraimite, look for the following signs:

1. His views from the pulpit:

• Does he speak extensively about ‘the evil one’;

• Does he ask you to be obedient to your spiritual father;

• Does he tell you to live like monks or nuns;

• Does he call those who question him ‘Nominal Christians’;

• Does he foster an ‘us vs. them’ bunker mentality;

• Does he send you to the Monastery for confession, marriage counseling or spiritual healing;

• Does he criticize other religions;

• Does he avoid reading the Encyclicals from the Archbishop or the Patriarch during Christmas and Easter;

• Does he preach about god’s love or does he use the fear of god like a weapon;

• Does he focus on the long abandoned traditions of the faith that he portrays as currently practiced canons or conventional wisdom;

• Does he mention that Elder Ephraim or Seraphim Rose are future saints of the church;

• Does he embrace a victim position every time someone questions his leadership or decisions;

2. His interaction with the youth:

• Does he think that alter boys scandalize the liturgy;

• Does he discourage students from attending Camp Fanari by saying things like “it is just not for our kids or our kids just do not get anything out of it”;

• Does he lower his voice and speak kindly and softly to little children thus giving a false impression of spirituality;

• Does he encourage fear of Satan and a vengeful God;

• Does he remove all G.O.Y.A. advisors and parents from GOYA meetings;

• Does he avoid watching the youth in sports activities;

• Have his kids attended Camp Fanari or has he sent them to a more ‘spiritual camp’ in Iowa;

• Has he failed to promote Archdiocesan programs like Ionian Village;

• Are preschoolers told their fathers will not go to heaven unless they say and count their prayers each day;

3. His relationship with the Parish Council:

• Does he see himself or even refer to himself as King of his parish;

• Does he isolate members of the Parish Council who ask questions;

• Do his Ephraimite followers on the Parish Council think it is inappropriate to ask Father questions because “Father is higher than the angels”? Does the priest ever correct this perversion of our theology;

• Do the parish council members blindly agree with everything the priest states;

• Have you noticed that the parish council president is now one of the most compliant persons on the parish council;

• Have key individuals who have served on your parish councils for decades left the parish;

• Does your priest seem relieved that certain families who have been members for decades have left;

• Does your priest seem unphased when families and long term friendships become divided over the change in theology;

• Does your priest treat the parish council as mere ‘advisors’;

• Does your Priest view and does your parish council act as a rubber stamp;

• Has your priest responded with statements such as “I am not an employee of the parish”;

4. Fund Raising issues:

• Did your priest stop the Parish from hosting bingo because it is considered gambling and not Christian;

• Has he tried to change the methods traditionally used at your church to fundraise;

• Does he refrain from using neighboring facilities that belong to different Christian or non Christian faiths because of religious differences;

• Has your parish received large sums of money from anonymous sources;

• Has there been a change in the benefactors of the parish to those who frequent Elder Ephraim’s monasteries;

• Does he ask the Parish Community to trust in him or God rather than engage in a serious and professional dialogue in order to manage financial and legal issues;

5. His Effect on the Parish Community;

• Are there two growing camps or factions within the parish;

• Are Koumbari and relatives no longer speaking to each other because they are members of these different factions;

• Are the priest’s followers more concerned with being observed practicing their faith than being observant in their faith;

• Does he and his Presbytera try to convince the parish that they are victimized because they are more spiritual;

• Does your priest seek out rich families by going to their homes and crying in order to invoke sympathy and then try to use them as tools;

• Has your parish lost its transparency;

6. His plans for the parish community;

• Does your priest take groups to the Ephraimite monastery;

• Does your priest want to build a parochial school or charter school on church property;

• Is he unphased by parish members leaving their church after being members for decades or even longer than ½ a century;

• Is he delighted when the son or daughter of a parishioner decides to enter Elder Ephraim’s monasteries as a novice monk or nun? Do any of the priests’ children enter the monasteries?

• Does he advocate having less members because they are more spiritual;

• Does he avoid posting work hours or keeping a work schedule at his home parish in order to afford him the flexibility to visit the Monastery;

• Has he ever convinced parishioners to seek matchmaking services provided by the Elders at the Monasteries;

• Does he try to encourage as many complacent members as he can to run for parish council;

7. His methods to takeover and control your parish.

The Ephraimite priest will key in on certain families facing personal problems. There is a modus operandi for each kind of situation. It is as if there has been a training camp run by the Ephraimites to help priests indoctrinate their members.

A. Death.

• The Ephraimite priest becomes a fixture in the home of the grieving family prior to and after death. They want to sit vigil in the home. What is unusual is that they visit families who are members at other parishes;

• He will without shame approach families that have been attending other parishes in order to harness them into confession and conversion to the Ephraimite Doctrines. The priest has even been known to hold group confessions with all family members present;

• Ephraimite Monasteries recommend only certain priests who are worthy to bury the dead;

• They tell people that the dead will go to a higher place in heaven if they are buried at the Monastery;

B. The rich widows.

• Rich widows report that Ephraimite priests try to become their friends;

• They are encouraged to attend the monastery for confession;

• The Presbytera may become involved by becoming overly friendly;

C. The Troubled

• Parishioners who have had past difficulties including past drug use or promiscuity somehow appear on some Ephraimite priests’ radar screens;

• The Ephraimite priest will use the confessional relationship to either cement his role as their spiritual father or to dole out drastic penitence;

• Once you become their spiritual child, you must refer to them for all major and minor life decisions. You lose your emotional freedom.

• Your new spiritual father must now be obeyed. Personal obedience is the hallmark of the Ephraimite Cult. Free will, which has been granted to you by God, has been handed over to the movement.

D. Those who Question

• Have long time members of parishes been leaving in large groups;

• Is the parish experiencing serious financial problems;

• Does the priest refer to people who ask questions as “those influenced by the evil one or under Satan’s influence.”

8. Theological Themes you should watch for:

• Your priest tells you Elder Ephraim will some day be made a saint;

• Your priest tells you to live your life like monks and nuns;

• He tries to persuade you to visit St. Anthony’s Monastery in Florence, Arizona. Suddenly, parishioners are spending their vacations at the Monastery;

• He tells you only people who are fully immersed in baptism will go to heaven;

• He avoids Chrismating Catholics or he requires them to be fully immersed and re-baptized in order to be Chrismated;

• He speaks ill against all other religions and declares them to be false;

• He refuses to allow your parish to host any prayer service where other religions are present;

• He refuses to even recognize a Clergymen of non-orthodox denominations when they show their respect by attending funeral services;

• He professes obedience to his own spiritual father who is often a monk at a monastery and not one of the Hierarchs of our church;

• He uses bizarre or illogical reasoning to justify the theology of Elder Ephraim and his followers;

• He tells you he does not believe in the Patriarch or he believes the Hierarchs to be corrupt and that he has no respect for them;

• He promotes the heretical teaching of Aerial tollhouses which are passageways for souls on their way to heaven. Some Ephraimites believe there are 20 and even 40 such tollhouses. According to the Ephraimites, the only way to pass through these demon occupied edifices is if monks and nuns have prayed for you while you were alive. They defend this teaching by telling their followers it is a conservative theology that is not taught at the seminary because the seminary is either operated by progressive elements, it is too serious to be taught at the seminary or that it needs to be intensely studied to be understood;

• The Ephraimite Priest categorizes those without spiritual fathers as those who are spiritually dead among us;

• They encourage women facing marital troubles to go to the Monasteries for counseling;

• At confession, have you been asked questions about intimate relations with spouses or others;

• He will criticize nonephraimite priests or predecessor priests telling parishioners that they had a bad relationship with the Monastery and that he his attempting to bring peace and true orthodoxy to the parish.

The truth is that many parishes have suffered. The peace that once existed in these parishes is gone. People are attacking each other at parish assembly meetings. The environment, especially in the Metropolis of Chicago has turned toxic. When using this guide, keep in mind that there is a spectrum of loyalty and different degrees of obedience. They have even created different titles at the Monasteries. Beware that even clergy with slight allegiance to the Ephraimite movement can permanently damage a parish.

[Zeebedee]

Us to tekst ima par gresaka ne toliko bitnih ali ipak. Monasi su u velikom broju 80-95% grci i kiprani sto i ne cudi kada Jefrem insistira na grckom jeziku "koji je svetiji od bilo kog drugog jezika". Broj posetilaca jeste veliki ali tvrdnja da je to najposecenije turisticko mesto u USA posle Velikog Kanjona je urnebesna ma koliko mi hteli da je bas tako.