Вукова реформа - за и против

[Hidegkuti Nándor]

Да мало причу пребацим и на нешто што људи воле да зову "теорија завере", а ја то волим да зовем "теорија интереса".

Вуку је главну помоћ, заправо и подстрек пружио Јернеј Копитар, који је још много пре Вука тражио погодног човека да оствари његове (односно Хабзбуршке) интересе у Србији. Мислио је да то буде Сава Мркаљ, кад је видео његов текст "Сало дебелога јера либо азбукопротрес", али Мркаљ је тада доживео осуду црквених кругова и брзо је устукнуо, док је у Вуку Копитар нашао много вештијег и упорнијег човека и способног да се избори са свим потешкоћама, које су га у Србији чекале.

Опет ћу се позвати на Селимовића:

Копитар, духовни стваралац Вуков и његов ментор, као редактор словенске рубрике у Wiener allgemeine Zeitung-у позвао је Вука "к рецензирању словенских књига", чим је прочитао његов чланак о устанку. На основу чега је уследио тај неочекивани позив и то поверење, као у причи? Вук нема никаква искуства у том послу, и једва да ишта зна осим српског језика. Е па, управо због језика. Вук је био човек каквог је Копитар чекао, кад се Мркаљ изгубио.

Тај чудесно разборити Копитар, који је, из својих разлога, преокренуо историју српске културе, могао је дати сигурности и самоме Вуку, који је увидео колико је језик, простонародни језик, значајан уваженом научнику, и то баш онај језик којим он говори, којим говоре сељаци у његову Тршићу. Ако је икад имао комплекс ниже вредности, а доцније знамо да није, Копитар га је ослободио на првом кораку.

...употреба прилично компликоване стручне терминологије о материји за коју Вук никад није показивао нарочито разумевање - о структури, композицији дела, карактеру ликова итд. - у тако рано време, време Вукова учења, сведочи да је иза Вука у свему стајао Копитар.

Копитар је заправо био тај који је био стручњак и лингвиста и који је знао граматику. Вук, бар у почетку, та знања није имао.

А Јернеј Копитар је био, ипак, Хабрзбуршки чиновник, и радио је на остварењу интереса Хабзбуршке Монархије, на одвајању Срба од Руса (и приближавању Бечу) и на остварењу своје главне политичке идеје - уједињења јужних Словена под Хабзбуршком Монархијом.

[Hidegkuti Nándor]

У вези са народним језиком, којим је писао Гаврил Стефановић Венцловић и касније Његош, поновићу неке цитате Мехмеда Селимовића (наравно, препоручујем и остале, као и целу књигу) и додати један цитат Милорада Павића.  

Већ при првом сусрету с Венцловићем, осетићемо другачију духовну напрегнутост, другачију усмереност, другачији језик и песнички интензитет у односу на оно што нам нуде многи доцнији стихови.

Овако пева чудесни Венцловић:

Довле допловивши,

ветрила своја спустивши,

у тврдом пристаништу ћутања

да пристанемо.

Да сам се, необавештен и неупућен, нашао пред овим стиховима, упитао бих се, зачуђен: чији су? којег од наших великих савремених песника? На које ме унутарње богатство подсећају? Кад је то наш песнички језик доспео до такве суптилности, кад је то наш духовни развој омогућио такво доживљајно обиље, да се на нашем језику могла изразити ова мудро стишана, метафизицирана, унутра окренута и изнутра осветљена поезија?

Изгледа готово невероватно да су ти стихови, и многи други од тог песника, изузетне лепоте, као на самом врху неког блиставог поетског века, настали пре више од два столећа, из пера песника који је у историји књижевности остао забележен као опскурни преписивач црквених књига и песник скромних могућности, који се служио и народним језиком. А скудоумни и грешни јеромонах Гаврил, један од најсуптилнијих песника које смо икад имали, упловио је у тврду луку ћутања пре отприлике 220 година, и отада су његови рукописи мировали у архивима Москве, Прага и Београда, непрочитани све до наших дана. Недавно су (заслугом једног младог научника и једног вредног издавачког предузећа) наново оживљени, дигнути са дна мутне воде заборава, и старе муке песникове опет су васкрснуле:

Ево сам то видим

да неки други завичај злочест

у моме телу војује

супроћ мога умља... (Црни биво у срцу)

Унутарње богатство Венцловићева језика, патина дугог трајања које у себи носи, фина култивисаност фразе, ритма, композиције, еластичност и прилагођеност вишем, изведеном облику мишљења, максимална изражајност уз крајњу економичност, све је то било достигнуто веома рано, на самом изласку из XVII века, могло је да буде сигурна база за развитак нашег језика, књижевности и културе. На жалост, баш у том часу кад се створила велика шанса, десио се преокрет раван удесу, који је нашу културу уназадио за веома дуго време и окренуо је потпуно другим путовима. Венцловићево дело није штампано, и цела једна историјска аквизиција, већ остварени високи домет на искуству векова, остао је мртво благо, а сада је само величанствена ископина, сетно сведочанство једне велике могућности коју су време и прилике онемогућиле.

Тако је све морало да почне из почетка, од вечне основе, народне, од народних песама и приповедака, од тежачког говора.

Тешко је одговорити на узалудно питање: шта би се десило да је Венцловићево дело штампано, да је постало шире познато и да је било у могућности да изврши јачи утицај на развитак српског језика. Да ли би у том случају превладао после њега славјански језик? И да ли би се Вук послужио Венцловићевим језиком у борби против славјанског? Да ли би га узео у обзир, ма у којој мери, јер је на том заиста народном језику Венцловић оставио солидне обрасце из многих духовних области, крећући се с лакоћом у подручјима "метафизике, филозофије и апстракције, којима Вуков језик једва да је био дорастао", каже М. Павић концилијантно, а могао је сасвим мирно рећи: којима Вуков језик никако није био дорастао. Или би Вук ишао својим путом, одбацивши Венцловића, као и Доситеја, као и све остале, иако је Венцловић друго него сви они. Можда би Вуку Венцловићев танани, несељачки, контекстуални језик, којим се изражавају метафизичка, рафинирана, понекад и бизарна духовна стања, изгледао туђ и некористан народу у време великих историјских преображаја и подвига. Све што би се о томе могло рећи, било би претпоставка.

Али није претпоставка, већ чињеница да је језик двојице Вукових савременика, веома развијен и богат, у суштини сличан Венцловићевом, Симе Милутиновића Сарајлије и Петра Петровића Његоша, остао прилично издвојен, усамљен, изван општих токова наше књижевности и културе, и без утицаја који заслужује. Њихов језик је много ближи Венцловићеву него Вукову. То је језик мисли, тражења смисла изван обичног и познатог, копање по вечним тајнама живота и смрти, тајнама бића људског, његова места, суштине и сврхе.

Венцловићев језик остаје сведочанство о стању српског књижевног језика у једном тренутку када његова велика асимилациона моћ још није била угрожена и када се све што би живот нанео, у том језику смештало лако, тачно и као засвагда. Данас ми више не располажемо језиком са таквом асимилационом моћи...

Иначе, Гаврил Стефановић Венцловић (1680-1749) је у нашу азбуку додао слова Ћ, Ђ и Џ. Мало се о њему зна, а откривању и очувању његових дела велику улогу одиграо је Милорад Павић, који је објавио збирку Венцловићевих песама "Црни биво у срцу".

[Hidegkuti Nándor]

Да би се видело да Вуков језик НИЈЕ био наш народни језик, већ само језик најнеобразованијег дела народа, можемо навести познати списак др Јована Стејића, списак речи које су постојале у српском језику, а НИСУ биле уврштене у први Вуков Рјечник. Ево неких од њих:

[table][tr][td]способност

строгост

собственост

гордост

дражест

живост

честност

благост

опасност

јарост

подлост

неустрашимост

невиност

повиност

скромност

успешност

крутост

облост

округлост

краткост

плиткост

радиност

нејакост

јакост

крепост

одважност

човечност

умност

законитост

уставност

државност

друштвеност

народност

склоност

наклоност

благонаклоност

пристојност

благопристојност

добровољност

благовољност

зловољност

зависимост

независимост

битност

суштност

одкупност

приступност

основност

садашњост

прошлост

околност

надлежност

беззазорност

беззаконост

безконачност

безмерност

безопасност

безплотност

безгрешност

безполезност

безбедност

безосновност

безсмисленост

безпорочност

безчисленост

безчувственост

богоподобност

тужитељ

слушатељ

управитељ

попечитељ

осмотритељ

надзиратељ

председатељ

заседатељ

равнатељ

искупитељ

деловодитељ

пероводитељ

скупитељ

обитатељ

житељ

старатељ

ласкатељ

безбожство

безверство

неверство

устројство

својство

родство

благоустројство

самоубијство

ласкатељство

обстојатељство

следство

величество

височество

обштество

руководство

производство

вероломство

одсуство

присуство

благородство

доказатељство

свемогућство

ратарство

рударство

постројство

војинство

вест

чин

појав

доказ

објав

круг

позив

призив

уток

натиск

потиск

подлог

излог

предлог

завитак

поправка

услов

повод

спев

пловитва

последица

разногласица

извоз

увоз

унос

износ

вид

нагон

победа

биће

преступак

отачбина

брак

указ

пропис

закључак

казан

(казна)

клевета

метеж

преврат

набавка

прибавка

површина

зреник

порок

чиновник

званичник

началник

представник

вестник

огласник

посредственик

одборник

увозник

извозник

метежник

областник

посадник

обсадник

одважник

одродник

участник

умник

пријемник

пуномоћник

пуновластник

безделник

властник

државник

умивалник

насељеник

источник

изображен

образован

сталан

самосталан

благоустројен

скроман

благовољан

наклоњен

благонаклоњен

богоподобан

известан

неизвестан

важан

маловажан

ништетан

признателан

благодаран

удобан

уман

безуман

несмотрен

развратан

разкошан

буран

казњен

побуђен

узбуђен

службен

званичан

дужностан

подозрителан

почастан

правитељствен

божествен

отечествен

употребителан

занимателан

пременљив

устројити

установити

опуномоћити

облагородити

обожавати

представити

предложити

поколебати

нарушити

воспитати

производити

присуствовати

одсуствовати

изјавити

изјаснити

злословити

предупредити

определити

сачинити

изобразити

просветити

надлежати

уважити

решити

закључити

делати

разсудити

разсмотрити

настављати

умствовати

частвовати

жертвовати

надзиравати

руковођење

устројавање

разсматрање[/td]

[td]равност

разност

изображеност

образованост

сталност

самосталност

превратност

недораслост

признателност

уљудност

угодност

љутост

удобност

гладкост

рапавост

мекост

будућност

постепеност

смотреност

точност

неточност

исправност

неисправност

сличност

несличност

измишљеност

истинитост

развратност

раскошност

разузданост

занимателност

надутост

(х)олост

лажљивост

бојажљивост

позорљивост

подругљивост

подмитљивост

расточљивост

похотљивост

својственост

подозритељност

извесност

неизвесност

праведност

неправедност

пристрасност

незаконост

важност

ништетност

развратитељ

проситељ

молитељ

увредитељ

спаситељ

створитељ

меритељ

показатељ

доноситељ

известитељ

рачуноводитељ

испитатељ

изследитељ

извршитељ

губитељ

нарушитељ

правитељство

управитељство

попечитељство

надзиратељство

председатељство

заседатељство

старатељство

началство

човечество

божество

суштество

јединство

спокојство

неспокојство

малољетство

пунољетство

једноженство

многоженство

падеж

разказ

навод

увод

извод

опис

разпис

попис

преписка

приметба

чест

почест

оглас

вкус

слух

дух

воздух

успех

основ

савез

обзор

задатак

одскок

наскок

одбој

излив

улив

одбор

израз

цељ

молба

просба

тражба

жалба

ставак

слог

састав

устав

непогода

област

обмана

образац

обсада

посада

опит

испит

посмотра

особа

превага

просвета

одрод

охота

пагуба

паљба

споменик

преговор

прелом

предмет

дометак

одломак

писало

пол

оставка

растеж

биље

блесак

част (део)

участ (удео)

строг

способан

точан

исправан

честан

опасан

раздражен

собствен

својствен

подал

безопасан

безконачан

безгрешан

безчислен

безчуствен

безуман

бесмислен

безпорочан

повин

невин

порочан

љубаван

љубезан

савестан

безсавестан

окружен

спокојан

приступан

изванредан

чрезвичајни

подобан

успешан

следствен

устројен

позорљив

трудољубив

човекољубив

славољубив

честољубив

богољубив

страстољубив

пристрасан

неустрашим

зависим

независим

невредим

неоспорим

непоколебим

условно

безусловно

бурно

преносно

односително

исправно

точно

срдачно

постепено

законно

одсудно

побудити

узбудити

известити

казнити

изследити

истражити

испитати

занимати

одобрити

обнародовати

дејствовати

руководити

запоставити

побуђење

узбуђење

одобрење

представљање

предложење

изслеђење

изјављење

изјашњење

колебање

воспитавање

опредељење

сачињавање

изображење

уображење

уважење

решавање

решење

закључење

делање

одношење

споразумљење

поверење

настављање

умствовање

исправљање

чествовање

жертвовање

обнародовање

дејствовање

установљење

надзиравање[/td][/tr][/table]

Дакле, то су биле само неке од њих.

Ове речи нису постојале у Вуковом Рјечнику из простог разлога што је он свео језик само на онај који користе најнеобразованији и неписмени сељаци, па од њих није ни могао чути за ове речи.

Меша Селимовић о томе каже:

Неке од ових речи су неспретно начињене, неке су преузете из других језика (углавном из руског), неке још ни до данас нисмо верифицирали као исправне, иако нам недостају, али већина њих створена је у духу нашег језика, и доцније су примљене у књижевни језик.

Чини ми се да је овај Стејићев списак речи којих нема у Вуковом Рјечнику изузетно интересантан и карактеристичан. И не само за Вука, за његов Рјечник и за његово време, већ много даље, много шире, за цео XIX век, за правац и опредељење који су обележили веома дуги период трајања и развитка наше литературе.

Како је могуће да је Вук изоставио такве речи и у толиком броју, и то у време кад су оне већ постојале, у литератури или у говорном језику одређених слојева, кад је неке од њих и сам Вук употребљавао у својим делима? Објашњење је једноставно: те речи Вук није чуо у народу.

[Hidegkuti Nándor]

Велики проблем у осиромашивању језика представља ишчезавање виших облика изражавања, као што је нпр. партицип. Ми данас имамо глаголски прилог садашњи и глаголски прилог прошли, али то није то. Ако бисмо њих употребљавали уз именице и мењали по падежима, то звучи помало накарадно, у сваком случају немамо то што имају други европски језици - енглески, немачки, руски.

А то смо, наглашавам, ИМАЛИ.

Милослав Самарџић у књизи "Тајне 'Вукове реформе'" наводи пример из филмова, где индијанског поглавицу зову Sitting Bull, а нама не преостаје ништа друго него да то преведемо као "Бик Који Седи" (не може "Седећи Бик" или тако нешто). Овде немачки и руски сигурно немају проблем, а претпостављам ни други европски језици.

Већ сам био навео пример, који ћу још једном поновити: "Благословен грјадиј во имја Господње" се данас преводи као "Благословен онај који долази у име Господње". Одмах се види да се то не би могло рећи "Благословен долазећи у име Господње".

Или ако узмемо као пример (овај пример је такође наводио Самарџић, али то је познат пример) Пушкинове стихове песме "Я вас любил":

Я вас любил: любовь еще, быть может,

В душе моей угасла не совсем;

Но пусть она вас больше не тревожит;

Я не хочу печалить вас ничем.

Я вас любил безмолвно, безнадежно,

То робостью, то ревностью томим;

Я вас любил так искренно, так нежно,

Как дай вам бог любимой быть другим.

Како превести последњи стих: "Как дай вам бог любимой быть другим".

Самарџић прво наводи превод ''Као што, нека да Бог, треба да будете вољена од стране другог човека.'' који очигледно звучи помало накарадно.

Овде се као најбољи неретко наводи превод Милорада Павића:

"Волео сам Вас. Љубав моја стара

још увек, можда спи у срцу моме;

али нека Вам она немир не ствара;

ја нисам рад жалостити Вас њоме.

Волео сам Вас ћутке, безнадежно,

пун стрепње и пун љубоморне боли;

волео сам Вас искрено, и нежно

нека Бог да други тако да Вас воли"

Павић се овде добро снашао (колико се могло) и превео стих као "нека Бог да други тако да Вас воли". Међутим, очигледно је колико је овде Пушкин имао моћнији језик да се изрази него што су то имали (или данас имају) наши књижевници, посебно у другој половини 19. века.

Други пример можемо наћи у песми Владимира Висоцког "Здесь вам не равнина", где у четвртој строфи каже:

И пусть говорят - да, пусть говорят!

Но нет - никто не гибнет зря,

Так - лучше, чем от водки и от простуд.

Другие придут, сменив уют

На риск и непомерный труд,-

Пройдут тобой не пройденный маршрут.

Опет је питање како превести последњи стих... "Проћи ће тобом непрођену маршруту"? Види се да овде у нашем језику постоје потешкоће.

Оваквих примера, наравно, има безброј, али то је баш Оливерин терен.

[Hidegkuti Nándor]

Мало која реч о псовкама. Неки кажу да једино Мађари више псују од нас (то стварно не знам, иако у nick-у имам мађарско презиме и име...), али зна се да смо стварно ужасни псовачи. У свим слојевима се толико псује и псовке су према многима просто неопходне и у филмовима и у песмама и у књигама, јер у супротном делује као да се превише устручавамо, шта ли, или како не користимо довољно моћна изражајна средства нашег језика.

Милослав Самарџић о псовкама каже:

Утврдити порекло псовки, и уопште простог начина изражавања, није тешко. Примера ради, док је изворни енглески језик познат по префињеном речнику, већ његова америчка варијанта је доста грубља, искваренија и простија; у њој има много псовки. Узрок овоме је лако пронаћи у чињеници да су први бели насељеници Америке регрутовани из најнижих друштвених слојева. Они су у једном доста дугом пременском периоду диктирали језички стандард на америчком континенту, што касније, када је порастао образовни ниво становништва, више није могло да се исправи.

Вуков народни језик, будући да је потицао од најнижих образовних слојева, свакако је био пун псовки, па је њима био богат и први Вуков Рјечник од само 26.000 речи (а у некој од претходних порука сам навео неке које су изостављене).

А каквим је речима богат "Црвен бан", није потребно овде да наводим, вероватно вам је познато, а и није примерено овом форуму. Ко не зна, а интересује га, може да потражи...

[Hidegkuti Nándor]

??? ?? ???? ??????, ???? ????? ?? ?? ????. ???????? (???????????) ??? ????????? ? ??????, ?????? ??? ??????, ??? ?? ? ??? ??? ?? ?????, ??? ?? ????? ????? ????? ?????????, ????? ???? ???. ???? ?????????, ??? ?? ???? ??? ?? ????? ?????? ?? ??????.

???????, ?????????, ???? ??? ???????, ?? ???? ???? ????:

http://files.predanie.ru/video/Kuraev-Video/Kuraev__Kopernik_Bruno_Galiley.avi

?? ??? ?? ????????, ? ????? ??? ?? ? ???? ?? ???? ????? ???? ???? ??? ??? ??????? ?? ??????? (??? ? ?????) ?? ?? ?????????? ????? ???? ???????? (??? ??? ???? ?????????? ?????, ??? ???????? ?? ???? ?????) ?????? ????? ?????? ????.

[Guest Оливера]

Нандоре, да појасним мало оно што сам навела о суду историје. По мом размишљању, и суд историје је променљив (нпр. после дужег временског периода дође се до нових сазнања). Међутим, та отступања нису велика. Тачно је да историју пишу победници, али то је само поткатегорија коначног суда историје. Дакле, победник, као такав, доприноси, мада не у потпуности, коначном суду. Коначни суд...онакав какав је данас, не мора бити исти, али што је проток времена већи од неког догађаја, то је он чвршћи и сигурнији. Једно је неоспорно и сигурно, точак историје се не може вратити уназад, ма колико ми то желели и сматрали да су неке ствари неправедне. Много је таквих ствари у ближој и даљој историји. Али, као што сам већ рекла, поткатегорија коју сам лаички назвала победник, увек је значајно утицала на "коначни" суд.

Захваљујем се на снимку.

[Hidegkuti Nándor]

Наравно, ни у овом случају се не може точак историје окренути уназад. Сада нема повратка.

Али, овим што сам горе исписао, хоћу да кажем да, ако ништа друго, имамо за чиме да жалимо. Односно, много смо тога изгубили.

[Guest Оливера]

Што се осталих одговора тиче, разумећеш, сад мени треба мало времена, стога што не одговарам, значи да ћу у складу са временом јако пажљиво прочитати све што си написао, заиста аргументовано и учено.

[Hidegkuti Nándor]

??? ?? ??????? ???????? ????, ?????????, ??? ???? ????? ???? ???????, ????? ??? ?? ?????????, ????? ?? ?? ? ?????? ?? ???????? ???? ??????? ????????? ??? ??? ?? ???????, ?????? ????????????? ? ?????.

???????, ?? ?????? ??.

? ?? ?? ?????? ?? ?? ?? ???? ??? ??? ???????? ?? ????? ??? ?? ????????? (? ??? ????? ???? ???????, ? ?? ?????? ???????? ??? ????? "???? ??? ? ?????").

[Guest Оливера]

???????, ?? ? ???? ??????? ?? ?? ???? ????? ???????? ???????? ??????. ???? ???? ????????.

???, ???? ??? ??? ???? ???????, ???? ?? ????? ??, ??? ????? ?????, ????? ?? ???? ?? ??????. ???????, ????? ??? ???? ????????.

????? ????? ???????, ????????, ???? ?? ????? ????????? ???????, ? ?? ?????? ? ????????????? (?????? ?? ???? ???? ??????????), ????, ????? ????????, ?????? ???? ???? ?? "?????" ??? ???? ?????. ??, ?? ?? ????? ?????????. ???????, ?? ??? ??? ??????????? ? ???? ??? ??? ????????, ???? ?? ?????? ?? ??????? ??????? ??? ??? ?? ???????, ?? ?? ?? ?????? ?? ??????? ????? ?????? ??????????.

[Guest Оливера]

Што се тиче оног што сам поставила, то је био само интермецо, безначајно, чекала сам на твој одговор. Не сматрам да сам ни на шта одговорила. То је била само мала илустрација, мали делић, насумично...

[Цвеле1993]

0110_hahaha

[Guest Оливера]

Овде се води аргументовани разговор...пароле не спадају у то.

Извини, имам утисак да ме знаш, или ме осећај вара?

[Justin Waters]

Нисам лингивиста нити језиколог тако немам шта да кажем високо стручно. Могу да дам неко своје мишљење са свеобухватне перспективе. Генерално сматрам вукову реформу језика изузетно негативним потезом и жалосном чињеницом у нашој историји, и ако се могу пронаћи једни од корена данашњег посрнућа Срба на свим нивоима друштва видео би ту и једну од карика које су чиниле ланац посрнућа и вукову реформу. Лепо се да проучити српска историја, и да се закључити да на неки начин мрак за Србију почиње другим српским устанком када је вожд Карађорђе уклоњен. Дакле била је вукова реформа, и ја се сад питам шта је то требало да се реформише? Народ је говорио својим народним језиком који се разликовао од предела по дијалекту и наречију, и са примесом страних израза. Дакле шта је требало реформисати и који дио језика, да ли је уопште требало реформисати нешто друго уместо језика? Народ колико год да је битан и саставни дио једног друштва, ипак поједници мењају свет, а не народ. Нажалост код вука јео ово било обрнуто. Вук је народни језик уздигао до књижевног, а књижевни српски који тад није био ништа друго него црквени, јер наша књижевност до Вука је претежно ако не и сва била црквена, је уклоњен. Српски језик је јако сиромашан данас, и осим тог правила читај како се пише, пиши како се чита, које између осталог и не представља нешто посебно, ничим се не уздиже у односу на рецимо модерни немачки или енглески, а о арапском, грчком или хебрејском да не говорим, ти језици су у односу на модрени српски као Петронас торњеви наспрам једне петоспратнице, Моћни и по звучности и по начину изражавања, и по богатаству речи и по глаголским облицимаСрпски језик нема глагослко време за изражавање вискоих речи, нема партицип рецимо то је добро познато. Сваки језик има свој књижевни и народни језик, народни језик је пријемчив свакодневици док је књижевни пријемчив за изражвање високог мишљења и писања разних дела, било теолошких, филозофских, или научних. Обе ствари су потребне, је нити можеш нити треба народ терати да брата високоумним појмовима, нити можеш нити треба теолошке или научне списе писати и чувати их на народном језику. Знамо да реч покреће овај свет, јер у "почетку беше Реч, и Рече беше у Бога, и Бог беше Реч." Шта је Јеванђеље, него благаРЕЧ. Дакле у најважнијем делу предања где нам је изложен наш однос са Богом и наш пут ка спасењу, имамо "РЕЧ". Па како онда да не буде важно на каквом језику учимо Јеванђеље? Многи теолошки спорови у Цркви водили су се због различтих тумачења која су се разликовала због језичких различитости који су један те исти термин настојали описати. Срамота је за нас православне хришћане да нас једни муслимани посрамљују, они који су Куран примили од нечистих сила, труде се све ове векове да не дозволе ни зрнце промене у арапском језику, зато што смарају Куран обајвом од Бога и ако би се променуло словце у језику, то би могло нарушити и аутентичност предања. Ми православни Срби примили смо Јеванђеље и познали Христа који је Истина кроз старословенски језик, и тај је језик уз незнатне форме промене требао и данас да се одржи, нажалост није. Због чега се браћа св.Кирило и Методије нису прилагодили народима и њиховм језику којима су мисионарили, него су измислили писмо на бази грчког језика који је био освештан и којим се могло несметано преносити истина Јеванђеља без забуне? Језик ко језик треба да има своју фелксибилност јер се време и ствари које су око нас мењају се, долазе нове ствари и појмови који имају своја имена и значење, али језик никад не сме да се реформише, нарочито не језик на коме је примљено Јеванђеље у чему је спасење.

Вук није узалуд имао своје место под сунцем комунизма, као хваљен и поштован. Да је он нешто добро чинио за Србе, не би он имао никакво место као што није имао ни Св.Сава. Нажалост вукова реформа је потпуно неоправдано народни језик који је у много чему и кваран изразима уздигао на књижевни и тако подига баријеру према црквеном предању које се до тад ненарушено чувало у форми старословенског и црквенословенског. Као што рече Милослав Самарџић добро за вука, Вук је у језичкој реформи био претача комуниста у друштвеној реформи. Оно што је код комуниста важило као слоган, доље аристократија и капитализам, горе народ и задруге, тако је и код вука било, горе народни језик, доле језик образовање мањине. Неписменост народа у вуково време није била последица лошег језика нити некакве издигутости аристократије, јер ми и нисмо имали аристоркатију као на западу, него последица тешког времена у коме је Србија била под турском чизмом. Као и сваки проблем у животу што се ради, не тако што друге мењаш, него најпре себе промениш тако је и у време вука, није требало ићи са реформом, требало је доћи до описмењавања и подучавња народа када би се зато стекли услови након ослобођења Србије и нормализације живота у друштву. тја, па неко говори да је Вук реформом олакшао српски језик, па рецимо шта фали грузијском кога данас зна 99% грузијаца иако нема никакве сличности ни са једним другим језиком у свету?

Вукову реформу би упоредио као када би неко запушетну кућу сређивао тако што би прљаве зидове избијао и озидао нове, уместо да их прекречи. Нелогично и наопако, а пошто се зна ко је у историји људског рода радио и рад све наопако, тако није ни тешко закључити каквим духом је вукова реформа била инспирисана.