Jump to content

Volimo ili ljubimo...

Оцени ову тему


w.a.mozart

Препоручена порука

Juče sam bio na predavanju o postu koje je držao lokalni sveštenik... bilo je odlično predavanje a u delu nakon istog, jedan brat je rekao nešto što mi zaista zvuči sumnjivo- kada je sveštenik pomenuo ljubav,mi ljubimo Boga itd. ovaj brata reče-molim vas,mi ne možemo da ljubimo,mi VOLIMO...samo Bog ljubi a mi nikad ne smemo da se uporedjujemo sa Njim (na moju konstataciju o tome-zašto je Hristos relkao da budemo savršeni kao otac naš nebeski on mi reče nešto tipa-imaš to i kod oca Justina Popovića,pročitaj... kad rekoh da oću njegovo mišljenje,on promeni temu)

-meni odmah pade na pamet-ljubi bližnjeg svog te ga kasnije priupitah da li je gledao izvornike aramejskog i grčkog i da li prave razliku izmedju ovih termina i on mi reče da je gledao i da ima razlike... samo Bog ljubi a mi volimo...

molim da mi ne ko pojasni situaciju koja mi ipak deluje kao formalizam ali bih želeo da budem načisto sa tim...

  • Волим 1

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

''Симоне Јонин, љубиш ли Ме? Симоне Јонин, волиш ли ме?'' Овде су љубити и волети употребљени као синоними... чак и да нису, ето га пример у ком није само Бог тај који љуби, осим ако превод није добар итд. Али и мени то делује као формализам.

You catch me every time I fall...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

да ли волиш или љубиш или убијаш у појам ближњег свог, питање је сад :)

Међу људима има убица које никад нису убиле,лопова који никад нису украли и лажљиваца који говоре сушту истину.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ljubimo jedni druge da bi smo jednodušno...

Ако ме љубите, заповијести моје држите...

Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби. тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам.

"Kakvi su da su, moji su" Džizs

Apokrifno jev. po Oglu

-taj njihov svijet će te ubiti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

''Симоне Јонин, љубиш ли Ме? Симоне Јонин, волиш ли ме?'' Овде су љубити и волети употребљени као синоними... чак и да нису, ето га пример у ком није само Бог тај који љуби, осим ако превод није добар итд. Али и мени то делује као формализам.

da,to sam zaboravio da dodam-upravo je ovaj primer naveo kao argument da je u pravu... Hristos pita-ljubiš li me a ovaj kaže-znaš da te VOLIM... tako mi reče

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ситуација је бесмислена. "Волети" је српска реч, док је "љубити" у значењу "волети" црквенословенизам, и као и већина црквенословенизама - поетски израз.

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једном сам читао неки над(по)божни русофилски манастироманични памфлет у ком на српском језику стоји "старец", и фуснота у фазону: "старац" је стар човек, и за искусног монаха духовника је неправилно рећи старац, већ треба рећи "старец".

Исто мишљење имам и о бесмисленим и непотребним, а уз то и ни на који језик преводивим разликама типа символ - симбол. Симбол је као нешто површно, док символ нешто што има дубљи садржај. Није него! У руском и грчком постоји само облик "символ(ос)", у западним језицима само "симбол"

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једном сам читао неки над(по)божни русофилски манастироманични памфлет у ком на српском језику стоји "старец", и фуснота у фазону: "старац" је стар човек, и за искусног монаха духовника је неправилно рећи старац, већ треба рећи "старец".

Исто мишљење имам и о бесмисленим и непотребним, а уз то и ни на који језик преводивим разликама типа символ - симбол. Симбол је као нешто површно, док символ нешто што има дубљи садржај. Није него! У руском и грчком постоји само облик "символ(ос)", у западним језицима само "симбол"

Да, али то се тако усталило. Тако исто имамо икономија-економија. Па да би се нагласило да је нешто дубље, онда идемо на грчке варијанте. То је кад лингвисти пресјеку, па кажу Византија из грчког, а симбол из латинског, неко други се не слаже и добијемо ријечи са различитим значењем.

Када би неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином

Link to comment
Подели на овим сајтовима

da,to sam zaboravio da dodam-upravo je ovaj primer naveo kao argument da je u pravu... Hristos pita-ljubiš li me a ovaj kaže-znaš da te VOLIM... tako mi reče

Браво за њега! Наравно да ми не можемо волети исто као Бог који је сав љубав, да ли то значи да треба да користимо посебну реч за све? Онда нпр. Бог зна, а ми познајемо, јер не можемо знати као Он и сл...

Мислим да је прави одговор том брату Get a life!..

You catch me every time I fall...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, али то се тако усталило. Тако исто имамо икономија-економија. Па да би се нагласило да је нешто дубље, онда идемо на грчке варијанте. То је кад лингвисти пресјеку, па кажу Византија из грчког, а симбол из латинског, неко други се не слаже и добијемо ријечи са различитим значењем.

Не. Добијамо неки џунгларски црквени језик који само ми разумемо и нико више. Наравно да мора да постоји посебна црквена терминологија, као што мора да постоји и у било којој другој стручној области. Али ми измишљамо бесне глисте, и што је најгоре - узалуд их измишљамо.

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

inače je taj brat ispravio sveštenika i kada je pomenuo ime Dositeja Obradovića i rekao da je on Dimitrije Obradović a ne Dositej-tu je verovatno u pravu ako mu je Dositej samo monaško ime- a jeste

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%98_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не. Добијамо неки џунгларски црквени језик који само ми разумемо и нико више. Наравно да мора да постоји посебна црквена терминологија, као што мора да постоји и у било којој другој стручној области. Али ми измишљамо бесне глисте, и што је најгоре - узалуд их измишљамо.

То да их мало ко разумије се слажем, али једноставно су они који их употребљавају, сада постали принуђени на то. Символ је сада постао нешто више од симбола, иако као што кажеш, имају исто значење. Нејасноћа настаје, што лингвисти увезу једну ријеч која није из изворног језика, док неко други је користи у изворном значењу. Тако ријеч симбол/символ има више значења, а код нас се добија да су то различите ријечи. Сада је то тешко уредити. Моја претпоставка да теолози то користе да би нагласили оно друго (за њих важније значење), јер је у свакоденевном говору присутно само једно значење. (класичан примјер је ријеч Слово, која сада има значење једног обичног слова (букве), а у ствари је то најбољи превод грчке ријечи Логос).

Када би неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...