Šta je to što se zove "širenje Jevanđelja" u 21.veku u Srbiji?

[Јаков.]

Da li to što je u škole uvedena veronauka?

Da li to što su na internetu dostupna dela i misli pravoslavnih otaca i mislilaca?

Da li to što je Crkva mnogo slobodnija u delovanju nego u vreme partizana?

Mislim da ništa od ovoga nije širenje Jevanđelja.

I pitam se koliko uopšte Jevanđelje može da se širi na taj način. Time što će neko čuti nešto od nekoga.

Mislim da Jevanđelje može samo čovek uz pomoć Hristosovu da probudi.. Nešto slično kao što se to desilo sa apostolima. Dok se to Jevanđelje u njima ne javi, džaba hiljade i hiljade čutih reči.

Veronauka je u školama, ali deca ko i ostala. Dobra dok su mala.

Internet ima tako puno pravoslavnih sajtova i mreža, a opet tamo kao da je u košnici a ne za trapezom Gospodnjom na koju se učesnici pozivaju.

Crkva je slobodna u delovanju, a nikad više nije bilo omraze na nju, čak više nego u vreme partizana. Tad se bar na Crkvu gledalo kao na neki istorijski spomenik i muzej. A sada se gleda kao na mesto trgovine i mešetarenja.

Sve više sam sklon tome da širenje Jevanđelja doživljavam kao svojevrsni lični odnos i trud prema Bogu. Bez ikakve priče i objašnjavanja.

Kroz post, pričešćivanje (ispovest). Dobrodetelj. Ništa više od toga.

Čini mi se da mnogo priče i objašnjavanja samo gase Jevanđelje umesto da ga šire.