Jump to content

Кардинал Кох - дијалог са Православном Црквом у ћорсокаку

Оцени ову тему


Препоручена порука

poslednji sam koji treba da priča o ovome al mi je skroz luda ideja,što kaže Dostojevski-oni će se odreći svega osim papskog primata... to je tako dobra prilika za nas-oni prihvate naše ispovedanje vere tj. pravoslavno,istinsko a mi prihvatimo papski primat... ima li lepše kombinacije... znam,zvuči blesavo

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Знамо да припадници Римокатоличке цркве немају проблем са интеркомуниом; недавно је код нас била група младих из неколико католичких земаља и питали су да ли могу да се причесте у нашим црквама јер су им њихови свештеници рекли да је то у реду. Да ли они, на ово гледају исто, и у земљама у којима су апсолутна већина?

– У католичком канонском праву постоји 844. канон који одређује све случајеве у којима је могућ интеркомунио. Ако би се католички верник осетио одсеченим од своје цркве и заједнице, нпр. ако би био једини католички верник у сибирској дијецези (што је мало вероватно, јер тамо увек има католичких цркава са пољским свештеницима), дакле у случају да је у питању нпр. неки Шпанац који не жели да иде код Пољака, увек може да се обрати православном свештенику, који га опет, обично одбије. Ипак, уколико постоји поштовање, има случајева када је и са стране православних то могуће, у посебно озбиљним случајевима.

Чак је Свети Јован Шангајски када је умирала једна католикиња, а није имала приступ католичком причешћу рекао свештенику да може да је причести. Овде није реч о некаквом чудном модернистичком приступу. Ако епископ благослови, свештеник може само да се жали али мора да послуша. Но то се не дешава, бар у Италији може да се нађе сасвим довољно католичких цркава тако да ниједан католик не може да каже да се осећа лишен духовног живота.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1064/tekst/pravoslavlje-u-italiji/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Знамо да припадници Римокатоличке цркве немају проблем са интеркомуниом; недавно је код нас била група младих из неколико католичких земаља и питали су да ли могу да се причесте у нашим црквама јер су им њихови свештеници рекли да је то у реду. Да ли они, на ово гледају исто, и у земљама у којима су апсолутна већина?

– У католичком канонском праву постоји 844. канон који одређује све случајеве у којима је могућ интеркомунио. Ако би се католички верник осетио одсеченим од своје цркве и заједнице, нпр. ако би био једини католички верник у сибирској дијецези (што је мало вероватно, јер тамо увек има католичких цркава са пољским свештеницима), дакле у случају да је у питању нпр. неки Шпанац који не жели да иде код Пољака, увек може да се обрати православном свештенику, који га опет, обично одбије. Ипак, уколико постоји поштовање, има случајева када је и са стране православних то могуће, у посебно озбиљним случајевима.

Чак је Свети Јован Шангајски када је умирала једна католикиња, а није имала приступ католичком причешћу рекао свештенику да може да је причести. Овде није реч о некаквом чудном модернистичком приступу. Ако епископ благослови, свештеник може само да се жали али мора да послуша. Но то се не дешава, бар у Италији може да се нађе сасвим довољно католичких цркава тако да ниједан католик не може да каже да се осећа лишен духовног живота.

http://pravoslavlje....vlje-u-italiji/

Ја сам једном написао, а поновићу опет:

у смртној опасности и када не бих имао ама баш никаквог другог избора, ја бих се причестио без проблема код римокатолика и био бих спокојан.

Синоћ је био на ртс2 онај филм: "О боговима и људима" и одушевио ме је.

Наравно, у РКЦ има много светих људи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То не знам.

Ја верујем само у светост Свете Тројице и њима причасних људских личности.

Е сад да ли су сви причасни који исповедају Свету Тројицу?

Такође непотпуна ти је дефиниција јер по њој управо и будисти могу да буду свети људи, јер и они верују у светог тримуртија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е сад да ли су сви причасни који исповедају Свету Тројицу?

Такође непотпуна ти је дефиниција јер по њој управо и будисти могу да буду свети људи, јер и они верују у светог тримуртија.

Наравно да нису, причасници су они који се причешћују животом Свете Тројице.

Ево, допунићу (мада не верују ни сви будусти у тројство које си навео).

Света Тројица су: Бог Отац Нерођени, Син и Рођени Логос Очев, Богочовек Исус Христос, и Дух Свети који од Оца исходи.

Свети су они који учествују у животу Светотројичног и Триипостасног Бога, у Евхаристији Цркве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То не знам.

Ја верујем само у светост Свете Тројице и њима причасних људских личности.

To je bila ironija. Hteo sam da kažem kako oni kao raskolnici mogu imati mnogo svetitelja, podjednako koliko i budisti.

In communio sanctorum

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Solomon kane

S tim gore postom ja se samo nadovezujem na tvoje objasnjenje, nisam to napisao kako bih ti otporovao, u pravu si slazem se s tobom, razumio sam kako si to mislio.

Схватио сам правилно, не брини. :)

Non praevalebunt, non praevalebunt portae inferni!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кардинал Кох је рекао да је православна страна у дијалогу изјавила да је бесмислено да се наставља дискусија о овом питању.

Dakle, nije problem u katolicima, kako su se neki ovdje naveliko raspisali...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

to zavisi od onoga što je katolička strana rekla pre te izjave... svakako da pravoslavna strana nije tek tako izbacila ovu izjavu

to i sami znate

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

To sto je napisano se izgleda odnosi samo na rad te mjesovite katolicko-pravoslavne teoloske komisije, i prije je na vise puta izgledalo ili se cinilo da su razgovori u koncu i ne vode k nicemu pa se opet naslo nacina kako u njima nastaviti dalje. Inace dijalog ne vodi samo ta mjesovita teoloska komisija, dijalog se vodi na vise strana istovremeno i do neke mjere nezavisno, narocito sa pojedinim pravoslavnim narodnim autokefalnim Crkvama a u temama koje se ticu posebno njih samih. Svaka autokefalna pravoslavna Crkva ima svoju vlastitu hirerarhiju, svoj poseban istorijski razvoj i kulturni i drustveni okvir, okruzenje, milje, svoje posebne zahtjeve i prioritete i ono sto katolici s pravoslavnim dogovore da vazi kod jednih ne mora da vazi kod tih drugih.Tako je za juni 21012. u Lisabonu sazvana katolicka-pravoslavna konferencija posvecena evangelizaciji:

http://rodon.cz/clan...ivota-Evropy-82

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...