Све више самаца

[Милан Меденица :)]

уосталом, двоје ако имају исти циљ и то је Христос, онда је брак могућ са сваким и то је врло љубавни однос и нема клипова у точковима ...

Јој, ја не бих ишла толико далеко. Не што ми се не свиђа циљ, већ што олако причамо о томе а дал смо иоле свесни, питање је. Ај нек је циљ да су заједно јер се воле.

машо, па не могу да се не воле, ако им је циљ Христос, који је Љубав, зар не?

само што ће имати испуњенији однос, за мој појам, јер ће и духовна страна бити испуњена, сем осталих ...

хтедох да кажем да је такав циљ само надоградња већ постојеће љубави између двоје, и таквима нико и ништа не може да стане на пут, јер је Господ између њих.

а кад једно посрне, друго ће да га реанимира, баш због таквог циља, јер нико не стиже тамо ни сам а камоли без животног сапутника са којим је постао једно.

кад је све ок, радост ће бити само дупло већа ...

Идеалиста си. Као и ја што сам била. Па ми је духовник објаснио да православље није идеализам. А онда сам и опитно схватила

па подели искуство и поуку, кад је опитно.

[Маша]

уосталом, двоје ако имају исти циљ и то је Христос, онда је брак могућ са сваким и то је врло љубавни однос и нема клипова у точковима ...

Јој, ја не бих ишла толико далеко. Не што ми се не свиђа циљ, већ што олако причамо о томе а дал смо иоле свесни, питање је. Ај нек је циљ да су заједно јер се воле.

машо, па не могу да се не воле, ако им је циљ Христос, који је Љубав, зар не?

само што ће имати испуњенији однос, за мој појам, јер ће и духовна страна бити испуњена, сем осталих ...

хтедох да кажем да је такав циљ само надоградња већ постојеће љубави између двоје, и таквима нико и ништа не може да стане на пут, јер је Господ између њих.

а кад једно посрне, друго ће да га реанимира, баш због таквог циља, јер нико не стиже тамо ни сам а камоли без животног сапутника са којим је постао једно.

кад је све ок, радост ће бити само дупло већа ...

Идеалиста си. Као и ја што сам била. Па ми је духовник објаснио да православље није идеализам. А онда сам и опитно схватила

па подели искуство и поуку, кад је опитно.

Није ни мој духовник мени детаљисао, ваљда тако треба па нећу ни ја. Изгледа да свако треба да бупне о под да би се на личном примеру научио.

[Милан Меденица :)]

жао ми је, али то ''ваља се'' и ''тако треба'', или ''тако се радило и пре'', ништа не признајем без смисленог објашњења.

[Маша]

Не видех да то игде пише, осим у твојој паметној главици.

[Милан Меденица :)]

ође глава која даде поуку.

...

Није ни мој духовник мени детаљисао, ваљда тако треба па нећу ни ја.

...

[Маша]

А шта је проблем са тим?

Ти нађи одговор од неког ко ће ти детаљно објаснити.

Неам ништа против.

[Милан Меденица :)]

А шта је проблем са тим?

Ти нађи одговор од неког ко ће ти детаљно објаснити.

Неам ништа против.

добро, де, извини. pecanje

неће се качимо за реч 

[Маша]

Све је у реду, само, некоме тај приступ прија, некоме не.

Зато треба наћи оно што нам је разумљиво и блиско.

А мој генерални утисак о целој причи је, нема у међусобним хришћанским односима никаквих правила, нити  ''таквима нико и ништа не може да стане на пут, јер је Господ између њих.''

[Милан Меденица :)]

А мој генерални утисак о целој причи је, нема у међусобним хришћанским односима никаквих правила, нити  ''таквима нико и ништа не може да стане на пут, јер је Господ између њих.''

да, не постоје та универзална правила и топле препоруке, мора бити разлучивања.

за остало не знам, али заједно смо бивша девојка и ја престали да пушимо једног дана поуздајући се у Господа и никакав проблем, искушење или муку нисмо имали за све то време. ни до дан данас нико од нас двоје није пропушио, ево већ три године од тада ...

и отад ми је постулат то правило ''где је двоје у име Господње'' ...

зашто не би и на брак деловало?

[Маша]

Хм, са акцентом на бивша crvenilo

Зар није било важније да останете заједно од престанка пушења?

[Милан Меденица :)]

ево шта каже једно размишљање ...

О браку 

Циљ брака је љубав. Љубав је човеку дата да би се, кроз однос према вољеној особи, васпитавали за љубав према Богу.

Љубав подразумева жртву, ако тога нема, распашће се заједница. У јеванђељској причи о свадби у Кани Галилејској, која се и чита током венчања, Исус Христос први пут открива себе, открива да није обичан човек. Дакле, на свадби се први пут открива људима и твори своје прво чудо, тме показује који значај придаје браку. Он ту претвара воду у вино. Вода је симбол пролазног, променљивог, а вино трајног, вечног. То је, уједно, и мисија брака. Чим двоје улазе у брачну заједницу, значи да су добили шансу.

Брак је Света Тајна, али је данас постао све друго осим Свете Тајне. Постао је економска заједница и подела улога и послова, а изгубила се светиња, лако се у њу улази, а још лакше излази. Не доживљава се више као тајна у којој двоје постају Једно, једно тело. Брак је заједница људи који су потекли из различитих духовних, интелектуалних, социјалних, психолошких миљеа, свако има своја различита искуства која уноси у брачну заједницу. Без обзира на те разлике, они бивају спојени љубављу. У причи о свадби у Кани Галилејској се види да љубав која је спојила двоје младих није потекла из њих самих, она је Дар Божији, врста кредита који Бог даје њима да би они управо због мноштва разлика које их раздвајају, имали помоћ и благодат, без чега би се та заједница распала. Они у почетку живе благодаћу Божијом, али се брзо та благодат повлачи, а супружници остају у рингу да се сами боре и умножавају ту благодат љубави. Љубав у почетку би требало да буде најмања љубав у току брачне заједнице, а највећа да буде на крају. Христос воду тек на крају претвара у вино. Пуноћа и савршенство треба да дођу на крају, али у есхатолошком смислу се они никад и не завршавају. Она ће и у вечности да се разраста из љубави у љубав, из радости у радост, све у бескрај.

Зашто Бог установљује брачну заједницу? Брачна заједница је Црква у малом, зато се некад венчање обављало током Литургије, а врхунац је њихово причешћивање. Данас се то изместило из Литургије, даје им се вино као сурогат свете тајне. Брак је Бог створио из истих разлога из којих постоји и Црква, не да постоји натуралистички сплет односа између људи, већ да би се створио сплет односа између мушкарца и жене који прелази смрт, а смрт се прелази заједницом са Христом, тј. љубављу према Христу, помоћу које онда они и воле једно друго и одржавају своју брачну заједницу и превазилазе и саму смрт. Брак не значи да се они херметички затворе у кућу, већ нуди могућност да постанемо црквена бића у правом смислу те речи. То није хуманистичка љубав у којој неко ужива у своме милосрђу, негујући тиме своју гордост, већ да би двоје, у свакодневном општењу, имали могућност да се реално одричу себе, своје воље. То је везано за наше постојање у Цркви. Да бисмо се уподобили Богу и саобразили се Његовој вољи, потребно је да се одрекнемо себе, одрећи се своје воље и не уздати се у своје моћи и своје потенцијале. Брак нам даје ту могућност да сваког дана имамо прилику да у разним питањима где се не слажемо – праштамо, молимо за опроштај, афирмишемо другу особу, а то је својеврстан крст, жртва, стално самопреиспитивање јер смо увек у искушењу да наметнемо своју вољу оном другом.

Апостол Павле каже да муж треба да воли жену као самог себе, тј. као што Христос воли Цркву, а жена треба да се боји мужа. То није буквално страх, већ да она буде у стралном трепету пред љубављу свога мужа, да га не повреди. Брак нам даје могућност за самопревазилажење себе и остваривање кроз заједницу.

И деца не смеју да постану мали идоли, нити да остварују снове својих родитеља, нити да родитељи кажу: Ја сам ти пружио то и то, већ да, обезбеђујући потребе свог детета, пролазе кроз муку, али радосну муку васпитавања свог детета. У браку човек може да постане биће љубави и да затим са свим људима доживљава љубав и са свима буде у заједници. Тиме и његова деца постају у Христу чланови Цркве и делови те заједнице. То је заједница Бога и људи, не гледају се моралне вредности, већ се свако посматра као икона Божија, свако је вреднији од нас и светитељ по љубави Божијој.

Центар размишљања између двоје супружника треба да буде Света Литургија, и као садашње стање и као перспектива вечности. Ако ми ставимо себе у контекст Литургије, моћи ћемо врло добро да проценимо своје снаге и спроведемо у дело све.

Епископ јегарски Порфирије

[Милан Меденица :)]

Хм, са акцентом на бивша

Зар није било важније да останете заједно од престанка пушења?

о Боже, па није то био разлог за растанак, потпуно си погрешно схватила  crvenilo

[Маша]

Хм, са акцентом на бивша

Зар није било важније да останете заједно од престанка пушења?

о Боже, па није то био разлог за растанак, потпуно си погрешно схватила  crvenilo

Не, ти си погрешно схватио да сам ја то мислила.

Кажем да је глупо што сте се растали, да је поента да останете заједно а не да вам заједница служи да бисте оставили цигаре.

[Милан Меденица :)]

Хм, са акцентом на бивша klapklap

Зар није било важније да останете заједно од престанка пушења?

о Боже, па није то био разлог за растанак, потпуно си погрешно схватила 

Не, ти си погрешно схватио да сам ја то мислила.

Кажем да је глупо што сте се растали, да је поента да останете заједно а не да вам заједница служи да бисте оставили цигаре.

није глупо, нигде није ишло. да је ишло у неком конкретном смеру, као што је Христос, то би се наставило.

та бивша заједница није служила нечему, већ је постојала због нечега, ако ме разумеш ...

због тога на крају и није заживела, а да је на тренутке била жива, као тада са примером престајања пушења - јесте.

но, пример сам дао за нешто друго,  да не застрањујемо непотребно тему.

[Маша]

Ето примера да није све црно-бело.

Иако сте обоје верујући, заједница није заживела.

Само осврт на оно што си ме питао - ништа се не подразумева и није тачно да вам нико ништа не може ако сте верници.