Miodrag Grbic naucnik koji je dosao do saznanja kako...

[DYNABLASTER]

Od svile štetnog pauka mogu da prave avione, kosti i kožu

Ana Slović | 30. 01. 2012. - 18:00h | Foto: D. R. | Komentara: 57

Miodrag Grbić, genetičar iz oblasti molekularne biologije koji živi i radi u Kanadi, svojim istraživanjem ušao je u istoriju nauke. On je zajedno sa svojim timom otvorio vrata za pronalaženje Ahilove pete jedne od najvećih štetočina u prirodi - koprivnog preglja (pauka). Pored toga, otkriven je i veliki potencijal svile koju pravi ovaj pauk, čija je upotreba moguća u automobilskoj i avio-industriji i medicini.

Miodrag Grbić

Kada se napiše “sekvenciranje genoma koprivnog preglja”, vrlo mali broj ljudi razume o čemu je zapravo reč, pa je možda i to jedan od razloga što je, kao i mnogo puta do sada, veliko otkriće srpskih naučnika u svetu ostalo potpuno nezapaženo. Rad Miodraga Grbića objavljen je u prestižnom časopisu “Priroda” („Nature“), što je ravno osvajanju zlatne medalje na Olimpijskim igrama ili, kako kaže sam autor, podvigu Novaka Đokovića u osvajanju titule svetskog broja jedan u tenisu.

- Genom čoveka prvi su sekvencirali Amerikanci, a prvi genom pauka sekvencirao je Srbin - počinje priču za “Blic” Grbić, profesor na Univerzitetu “Vestern Ontario” u Kanadi.

Istraživanje genoma, skupa svih gena, pauka koji je dugačak svega tri milimetra, trajalo je tri godine.

- Izabrali smo ovu vrstu jer je jedna od najvećih štetočina u poljoprivredi na svetu. Hrani se na više od 1.100 biljnih vrsta. Biljke koje napada su paradajz, paprika, tikvice, krastavac, kukuruz, soja, jabuke... - kaže Grbić.

Za šta može da se koristi

štetni preglj

• karoserija automobila
  
• delovi za avione
  
• pravljenje veštačke kože za čoveka
  
• konac za zašivanje rana
  
• pravljenje veštačkih kostiju
  
• suzbijanje štetočina u poljoprivredi
  

Običnom čoveku potpuno je strano kako se radi sekvenciranje genoma, pa Grbić to objašnjava slikovito.

- Kada se dobije sekvenca genoma, to je kao kad dobijete knjigu Dostojevskog “Braća Karamazovi”, gde su vam sve reči i slova pomešani. Sa grupom bioinformatičara počeli smo analizu tog genoma kako bismo sva slova vratili u prvobitno stanje i dobili “Braću Karamazove”. Dve godine smo radili analizu gena u genomu, a glavno pitanje je bilo da li možemo da “pročitamo” zbog čega ova vrsta može da se hrani na toliko biljaka, kako bismo joj pronašli slabost. Ideja je da se razviju nepesticidne mere borbe i da se napravi novi sistem suzbijanja štetočina bez kancerogenih pesticida - navodi Grbić.

Analizom je utvrđeno da genom preglja ima čak 18.500 gena, što je, imajući u vidu njegovu veličinu, neznatno manje u odnosu na 25.000 gena čoveka. Misija je na kraju uspela. Tim stručnjaka, u kojem je i supruga Miodraga Grbića, otkrio je da su se geni za detoksikaciju toksičnih biljnih proizvoda kod preglja neverovatno umnožili, što mu pomaže da se “bori” i sa pesticidima zbog čega je tako velika štetočina u poljoprivredi.

Međutim, ovde nije kraj pošto je otkriveno da je svila koju proizvodi pregalj novi bionanomaterijal.

Napada više od 1.100 biljnih vrsta i otporan na pesticide: Koprivni preglj

- Probali smo da je razložimo različitim enzimima i nismo uspeli. Pokušali smo da je merimo na najpreciznijim vagama, ali je ona praktično bestežinska. Kad smo shvatili koliko je specijalna, počeli smo da radimo analizu u saradnji sa nanofizičirima. Konstatovali smo da je prečnik ove svile oko nanometra i da se ne vidi golim okom, da ima veću tvrdoću nego svila pauka i da po svim karakteristikama predstavlja novi bionanomaterijal - kaže Grbić.

Ovo je jedan od prvih prirodnih bionanomaterijala koji je otkriven, a pošto je tako lak postoji više ideja za njeno korišćenje.

- Može da se koristi kao materijal za proizvodnju karoserije automobila ili za upotrebu u avio-industriji, pošto je neverovatno lagan. Moguće je koristiti je i u regeneraciji ljudskog tkiva. Dimenzije svile su idealne da se koriste za pravljenje veštačke kože na kojima će se ćelije ljudskog tkiva regenerisati, za pravljenje konca za zašivanje rana, kao i za pravljenje veštačkih kostiju. Ovo su samo neke od ideja o potencijanoj upotrebi svile preglja u biomedicini - ističe Grbić.

Sarađivali bi sa Srbijom

Grbić je iz Srbije otišao još 1989. godine. Dobio je Fulbrajtovu stipendiju, ali tek iz šestog pokušaja, kada se, kako kaže, “potrošila garnitura dece političara” koja su tih godina dobijala stipendije. Doktorirao je 1995. na Univerzitetu Medison-Viskonsin, posle čega odlazi na postdoktorske studije na Kembridž, a od 1998. je profesor u Kanadi.

- Osim jednog predavanja koje sam održao na poziv SANU, nikakvih drugih kontakata nije bilo. Otvoreni smo za saradnju, za treniranje naših studenata kako bi i zemlja iz koje smo potekli imala koristi - kaže Grbić

Izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/304237/Otkrice-naseg-naucnika-Od-svile-stetnog-pauka-mogu-da-prave-avione-kosti-i-kozu