Како помоћи болеснима

[Зоран]

Делови из књиге ''Како помоћи болеснима'' - Свештеник Сергије Филимонов

ПРЕДГОВОР

Пред нама су писма великог руског Светитља, чувеног богослова св. Теофана Затворника. Овде ус сакупљени одговори на писма његове духовне деце, која су га за све питала. Уопштавајући црквено, светоотачко и своје лично искуство, Светитељ им је давао једноставне и јасне одговоре.

Ово издање је посвећено хришћанском односу према болести и смрти, с којима се тако често срећемо у ћивоту, и увек те сусрете прате туга, очајање, униније.

Немоћни старац измучен старошћу и болешћу. Мушкарац некада пун снаге, а сада сломљен тешком болешћу. Младић пун планова за будућност, чије снове руши болест А ево и невиног детета коме су прва осећања на земљи били патња и бол.

Болести и патње су нераздвојни сапутници који нас прате корз живот од самог рођења.

Болест прати још једно искушење, које некима улива страх, а неке нагони да по сваку цену избришу свако сећање на њега. То искушње је – смрт. Колико нам она доноси туге. Како је велико страдање мајке која је остала без свог детета.

Када такво искушење наиђе, човек може да узропће и посумња у величанство Божје. Јер, ако су болест и смрт неизбежни, и наш живот постаје неправедан и бесмислен. Зар је праведно да здравље некога одлично служи, а други да пати од тешке болести?

Због чега је њему послата баш таква казна? Зар је праведно када смрт односи једно од двоје блиских људи? Зар су они били гори од оних који су живот провели у срећи и благостању? Како да се помиримо с мишљу да све што је човек с трудом ситцао у тренутку морало да нестане пред лицем смрти?

Савети које Светитељ даје својим духовним чедима помоћи ће нам да се удаљимо од вредности које нам намеће пали свет и да на живот почнемо да гледамо онако како нас учи Јеванђеље.

[Зоран]

БОЛЕСТ – ДЕЛО ПРЕМУДРОСТИ БОЖИЈЕ

Болест дело премудрости Божије

Милост Божија нека је са вама! Ако је све од Господа, онда је и ваша болест од Њега. Ако је све што Господ шаље за наше добро, онда је теко и са вашом болешћу.

Болест вам није дала да отпутујете у Москву. Значи да је сада за вас боље да не идете тамо. И смирите се на томе, и оканите се наума да, иако болесни, ипак отпутујете. Москва вам неће побећи, а пут до ње ће и каснје бити отворен као и сада. Када болест прође, отпутоваћете у Москву.

Ето, причестили сте се Св. Христовим Тајнам. Слава Богу. Да је ту било сметњи, то би већ било за велико жаљење. А све друго су ситнице.

Враг нашптава: нећеш издржати. А ви одговорите: и немам намеру да све сама издржим, него се надам да ме милостиви Господ неће оставити, и да ће ми помоћи да све поднесем као што ми је и до сада помагао.

Болест

Опет болест! Нека вам Господ подари трпљење и мир душевни, и нака вас избави од грешне роптљивости! Немојте мрачно гледати на немоћи телесне. Оне пре указују на милост Божију и наклоност према вама него на неблагонаклоност. Што јеод Бога, све је на добро.

12. јула 1888. год.

[Marko]

Усрдна молитва Богу за болесника много, много може да помогне.

[Зоран]

?????? ??????? ???? ?? ????????? ?????, ????? ???? ?? ???????.

???? ?? ...??????? ?? ??????.

[Зоран]

Има болести чије излечење Господ забрањује када види да је болест потребнија за спасење него здравље. Не могу да кажем да се то не односи и на мене.

***

Бог је послао болест. Благодарите Господа; јер све што је од Господа бива на добро.

Ако осећате и видите да сте сами криви, почните да се кајете пред Богом и да жалите што нисте сачували дар здравља који вам је Он дао. А онда све сведите на то да је болест од Господа, и да ништа не бива случајно. Потом опет благодарите Господа. Болест смирује, умекшава душу и олакшава њен уобичајни терет од многих брига.

Нека би Господ подарио оздрављење и вашем гиназијалцу. Нека шета што више… чај и купање ће му добро доћи. Подајте му млека. Болну Љубу нека спасе Господ!

Ја се лечим млеком, и осмим млека никакву храну не узмимам. То је добро за обнављање крви.

[Зоран]

***

Веома жалим због болести драге матушке. Нека јој Господ буде у помоћи. Добро је што су брзо спречили. То ће по свој прилици бити упала јетре или каква друга њена озледа.
Опасно би било само у случају да се запустило. Али доктор се нашао при руци… и започео лечење; за пет-шест дана све ће проћи. Нека би Господ само дао трпљење… Погледао сам код хомеопата. Они се не плаше таквога бола. Код њих је наважније – Аконит, Беладона, Колокинт, Хомомила, Меркуриј. Али кад је доктор преписао своје лекове, држите се тога и не брините. Мир вам у души!
Нека ам се приближи Пресвета Богомајка са својом помоћи! И нака вас Анђео Чувар покрије својим крилима!
Познавао сам у Петрограду једнога генерала код кога су све болести проистицале из душевних стања. – Али и то је милост Божија, истина, не баш слатка, али за душу спасоносна.
Знао сам и једног доктора који се не би латио лечења све док се болесник не исповеди и не причести Св. Тајнама. Дешава се да нас болест снађе да би пробудила заспалу душу.
Нека Господ подари душевни мир вама и болесници.

***

Болест! Шта да се ради? Трпите и благодарите Бога говорећи у себи: ‘’Ова болест је због мојих великих и небројених грехова. Господ ми одузима снагу не би ли ме макар тиме уразумио. Он већ не зна како би ме исправио. И посете милости, и жалости – све је већ опробано, а вајде никакве. Час смрти ће се приближити; и када наступи, шта да чиним ја грешна? Господе Боже мој! Поштеди немоћно створење Своје!’’ У болести – макар и лакој, једнако ти смрт долази на памет, како би душа заиста осетила колико је истинита реч Премудрог Сираха: ‘’Сећај се самртнога часа и довека нећеш сагрешити’’ (Сир. 7, 39).

[Зоран]

Болест и сећање на смрт

Б. Болује… Нека се у то богодано време научи спасоносном сећању на смрт.. Здравом човеку је тешко да се сећа смрти… Зато Господ и шаље болест да нас подсети на смрт… а од тог сећања упућује болесника, најзад, и на то да се постара и о припреми за смрт.

[Зоран]

Мисли у врем болести

Н.Н.

Радујте се! Негујте мисли пуне одушевљења.

Весело гледајте болести у очи… Али мање маштајте…

Почеће у глави да вам се роје свакојаке глупости… Свађаћете се с ким стигнете… И све то у мислима… Онда ће све прочи.

Имајте мир у души? Засигурно би вас некаква опасност задесила на путу. И ето, Господ вас задржао код куће… Благодарите Господа. Али Му се ипак молите да вам подари оздрављење.

Нека вас спасе Господ! Умало да заборавим да вам честитам празник!

Ваш молитвеник пред Господом

Еп. Теофан

***

Господ нека вас благослови!

Ваша роптљивост и клонулост духа добар су знак. То наговештава скори престанак болести. А доктори су се разишли, претпоставља, због тога што се и болест променила: била је у јетри и прошла. А када сте се други пут прехладили, појавила се друга болест – катарална. То је данас свуда присутна слабост: јер је грип болест катарална. Ако не осежате бол у јетри, треба да поверујете другом доктору. Уосталом, видите сами. Мисли о вашем, тобоже очајном стању не воде никуда. То вас враг смућује. Ко може да каже шта ће бити? Једино Бог, али враг нечастивац, издајући се за бога, свуда убацује своје лукаво пророштво, и веру помућује и одгони мир из срца. Не слушајте га, него стојте чврсто у вери да вам болест Бог шаље на добро, - и када кроз њу учини своје, удаљиће невољу од вас… и бићее здрави, и послужиће Господу у некој обитељи.

[Баба]

Хвала , млого сте ми помогли... 1317_womens

[Зоран]

***

За све благодарите Бога; и за болести Га благодарите.
Мени је са стране лако да тако говорим; вама пак можда није лако да таква осећања спроведете у дело. Једнако се при помену трпљења молим да вам господ подари да благодушно поднесете болест, и да вас кроз њу нечему научи. Ко би мога знати због чега вас је Господ свезао узама болести? Али нема сумње да је и то допуштено као помоћ циљу живота који сте ви изабрали, и у коме колико – толико настојите да се одржите. Са те стране и не морамо више да испитујемо вашу болест. Иштите за себе храброст да све спокојно поднесете у тренуцима када ваша страдања постану још тежа, угледајући се на трпљење Светих, нарочито мученика. Колико су само они трпели! Тешко нам је и да замислимо. И уопште, свима ‘’нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божије’’ (Дап.14, 22).
А оно што нам је Господ обећао назива се венац. Зашто? Зато што се тамо не може ући без страдања. Тамо је пут један – крст драговољан или недраговољан.
Нека вам Анђео Чувар донесе утеху и мир душевни!
Немојте се жалостити што вам бучи у глави и што не можете да усредсредите мисли. Бог суди души према ономе што зависи од ње саме а не по ономе у чему нема њеног удела. У срцу се држите намере да не одступите од Господа, и Он ће вам то примити као добро дело.
Сада треба да оставите своје правило поста. Полсе ћете отпостити, ако Богу буде угодно да вас подигне из постеље:  а сада, док болујете, можете, као лек, да једете све што вам лекар пропоручи.

[Vizantiona]

Pomoci bolesniku a posebno onom koji boluje od neizlecive bolesti velika je i delikatna stvar,o ovoj temi bavi se jedna interesantna knjiga ISUSE TELA MOGA ZDRAVLJE izdao Obraz svetacki.Tema obradjena iz ugla svetih otaca,teologa,lekara,mirjana pa i samih bolesnika.Knjiga ima i deo molitvenik u bolesti.I ne zaboravimo sve u zivotu nam je priprema za vecnost pa i bolest.

[Зоран]

У дане болести

Христос васкрсе! Нека вам васкрсли Господ подари утеху и храборост: прво – да би ублажио тежину положаја, друго – да бисте имали снаге да све поднесте и изнесете. Господ је близу нас, и Богомајка и небо ће нас са својим брзим помоћницима пригрлити. А ми једнако болујемо и не видимо исход тога.

Зар је то случајно?! Зар нас они не виде?! И ако нас виде, зашто не саосећају са нама, зашто неће да нам помогну, него нас једнако остављају да се мучимо. Ако су становници неба – сама љубав, онда, разуме се, не допуштају све то због свога непријатељства. Ако је тако, шта све то значи?!

Упоредимо то са оним што се догађа између колача који се пече у рерни и домаћице. Замислите да колач осећа, мисли, говори… Шта би он рекао домаћици? Мајчице! Посадила си ме овамо и печем се… Нема ниједне мрвице на мени која није печена, све гори да постаје неиздржљиво… Да зло буде веће, не видим исход и не назирем крај… Окрећем се лево, десно, напред, назад, горе, одасвуд сам стешњен, а жар постаје неподношљив. Шта сам ти урадио? Због чега такво непријатељство… итд. итд.

…Замислите сада да домаћица разуме речи колача. Шта би му одговорила? О каквом непријатељству ти говориш?! Па ја се, напротив, само о теби и бринем. Потрпи мало… и видећеш какав ће се тек арома од тебе ширити по читавој кући!... Права правцата дивота! Издржи само још малчице и осетићеш шта је радост. Речи колача су вам блиске. Сада прихватите домаћичине речи и мирне душе чекајте добар крај. Мислим да на томе треба да се заврше све ваше бриге.Препустите се у Божије руке и чекајте. Ви се увек у Божијим рукама, само што се копрцате, мрдате рукама и ногама… Престаните то да чините и лезите мирно.

Да одете – каква је корист од тога? (Затражен је благослов да се оде до лекара – прим. прир.) Већ сте одлазили… Желим вам да све отрпите с миром у души. Спасавајте се!

Еп. Теофан

11. априла 1892. Год.

[Зоран]

Душевно настројење оболелог од туберколозе

Милост Божија нека буде са вама! Жеља за животом је природна за живо биће. И ту нема греха. Али у том смислу право настројење треба да буде: ‘’Нека буде воља Божија!’’ Живео или умро – нека буде како је Богу угодно. То настројење треба оснажити и довести га дотле да оно не дозволи да се у вези с тим роди било какав немар.

Са чиме да изађемо? Пред Бога је најбоље изаћи са таквим скрушеним, сиромашним духом.

Служење болеснику – служење Христу

Н.Н.

Потрудили сте се око болесника! Благословен је ваш труд: јер се на то односе речи утехе: ‘’болестан бејах и посетисте ме’’.

Зато и Господ посећује душе које су милостиве и доброхотне према невољницима. А када нечију душу види како болује, као некада Петрову ташту, узима је за руке – спремну да му се покори – и подиже.

[Зоран]

БОЛЕСТ УЧИ СМИРЕЊУ

О трпљењу болести

Милост Божија нека буде са вама! Скупа с вама бринем се за Н. И молим да јој Господ учини милост и да вас све умири. Али сви у мислима треба да чувамо закон према коме Господ одмерава наше судбине на земљи. Ту је све од Господа – и ситно и крупно, и то је средство припреме за будући живот. Такав је смисао болести и здравља; такав је смисао и болести ваше Н. Она на путу у будући блажени живот неизостано, по премудром и благом суду Божијем, мора да претрпи то што трпи. Усвојите овакав поглед и њој га пренсесите – и оно што јој је тешко у тој болести престаће да јој оптерећује душу и умириће је. Окриљена надом и огрејана љубављу, вера је исцелитељка душе.

Учврстивши се у овом убеђењу, од свег срца се старајте о лечењу, али са миром душевнм и предавањем свега вољи Божијој. Нека и Н. Пребива у таквом настројењу: Земаљска срећа је, наравно, такође добра у својој мери. Али ако Господ налази да је за мене боље да немам тај део ове среће која зависи од здравља – нека буде воља Божија! Довољна ми је љубав мужа, мајке, оца и родбине. Благодарим Господа и за једно и за друго… и за оно што ми даје, и за оно што ми не даје. Нека би ми само дао мир у души и трпљење и онакво настројење духа са којим се пред Њим нећу постидети.

Празници на улицама. Честитам вам! Нка радост празнична прогута сву вашу тугу.

Пренесите мој наклон, поздраве и набоље жеље познаницима.

Нека вас Господ све благослови!

Спасавајте се. Ваш одани молитвеник.

Еп.Теофан

19. децембра 1885.год.

Грех је роптати у болестима

Милост Божија нека је са вама! Срећан вам празник Свете Педсетнице! Желим вам све благодати Св. Духа које сада помиње Света Црква, понајвише здравља и спасења!

Ваше здравље се уздрмало. Уздрмано здравље може уздрмати и спасење када се из болесникових уста чују роптање и узвици негодовања. Нека вам Господ помогне да се избавите и од једнога и од другога зла!... Видите ли како ја усмеравам своје речи?! А код вас су се поткрале такве неке речи, а речи су, наравно, од осећања и помисли, последње су пак такве да се од њих никакво спасење не може очекивати.

Имајте то на уму и поправите се… Здравље и болест у рукама Бижијега промисла о нама средства су спасења, када и једно и друго користимо у духу вере… Али они воде и у погибао када се ппрема њима односимо својевољно. Оно што нам је нарочито потребно јесте благодушно и Богу покорно трпљење. Чим вам се у души појави такво настројање, истога часа ћете ступити на пут спасења – у рај. А онда гледајте да себе ободрите искреним одушевљењем и пламеном ревношћу!

Оперисали су вас. Нека би Господ дао да операција доведе до онога због чега је била извршена.

Нека вас Господ помилује и спасе!...

[Зоран]

Ко подноси невоље и болести,

уподобљава се у подвигу Св. мученицима

Друга вам је бол болесна кћерка… ево шта ћу вам рећи… Пошто сте већ испробали сва могућа средства, остаје вам само једно – да се помирите с том несрећом и да је носите са покорношћу Богу, верујући да је та болест неопходна за спасење вас и ваше кћери… као и њеног мужа….

Умирвши себе на тај начин, чувајте мир у души и пренесите га на кћерку. Сећајте се да су ‘’они који покорно сносе невоље и болести равни мученицима’’.

Сећајте се положаја мученика, који су, понекад, измучени, остављени у тамницама по пет, десет, двадесет година. Али су покорно трпели и чували мир у души имајући рај пред очима… за своје трпљење.

Нека вас Господ благослови!

Спасавајте се!

Свако вам добро од Господа.

Ваш одани молитвенкк пред Господом

Еп. Теофан

24-27. марта 1892.год.