Зилоти - Ziloti

[Sherlock H.]

Људи шта је спорно све помесне ПЦ учествују у разговору са РКЦ признаје се зна се тачно за шта се признају благодати а за шта не и обрнуто е те разговоре неки злоупотребљавају као наводну продају православља и сами себе проглашавају за истинске измишљајући буквално неке ствари као да је ПЦ признала папу за поглавара и сл чисте лажи!

Nema nista sporno u vezi (pravoslavnog)ekumenizma. Jedino sto je sporno jeste sto se toliko odugovlaci sa pripremom sabora(da ne spominjem sto gube vreme na krajnje nebitna pitanja).

[Небојша Јовановић]

Nema nista sporno u vezi (pravoslavnog)ekumenizma. Jedino sto je sporno jeste sto se toliko odugovlaci sa pripremom sabora(da ne spominjem sto gube vreme na krajnje nebitna pitanja).

Nisam te razumeo :P

[Иван Недић]

Најискреније-мени није јасно за шта се признају благодетиа зе шта не.Ситуација је благо конфузна.

Као прво, не постоје "благодати", него је једна Божија благодат. Као друго, нисмо ми ту да "признајемо" или "не признајемо" Божију благодат, ми само можемо да сматрамо да је негде има или да је нема. Као треће, само поимање да је у једној хришћанској заједници ово благодатно а оно није нема много везе са хришћанством. Црква није фабрика у којој једно постројење ради, а друго не ради.

Исто тако, тешко је говорити о званичном ставу Православне Цркве према Римокатоличкој, све док се не одржи свеправославни сабор. Па чак и тада ће требати времена да сабор прође рецепцију Цркве, и то, чини ми се, доста времена. Ако се икад одржи.

Став "мејнстрим" православних богослова је да је Римокатоличка Црква пуна Црква као и Православна, и да је једина ствар која нас је 1054. раздвојила сам раскол као чин, који је ојачан "братским" крсташким ратовима и понижавајућим унионистичким саборима, као и каснијом историјом. У почетку су богословски аргументи били само зачин, међутим у међувремену је дошло до разилажења по разним питањима. Па и поред свега, данас се јединим суштинским проблемом сматра папски примат, који је за православне неприхватљив зато што подразумева добрано друкчију еклисиолошку концепцију и све што иза тога стоји.

Укратко, ми смо две Цркве у међусобној завади.

Ето, нека рекне још неки богослов понешто. Можда сам и негде погрешио покушавајући да сумирам став савремене православне теологије о овом питању.

[Јанко]

Као прво, не постоје "благодати", него је једна Божија благодат. Као друго, нисмо ми ту да "признајемо" или "не признајемо" Божију благодат, ми само можемо да сматрамо да је негде има или да је нема. Као треће, само поимање да је у једној хришћанској заједници ово благодатно а оно није нема много везе са хришћанством. Црква није фабрика у којој једно постројење ради, а друго не ради.

Исто тако, тешко је говорити о званичном ставу Православне Цркве према Римокатоличкој, све док се не одржи свеправославни сабор. Па чак и тада ће требати времена да сабор прође рецепцију Цркве, и то, чини ми се, доста времена. Ако се икад одржи.

Став "мејнстрим" православних богослова је да је Римокатоличка Црква пуна Црква као и Православна, и да је једина ствар која нас је 1054. раздвојила сам раскол као чин, који је ојачан "братским" крсташким ратовима и понижавајућим унионистичким саборима, као и каснијом историјом. У почетку су богословски аргументи били само зачин, међутим у међувремену је дошло до разилажења по разним питањима. Па и поред свега, данас се јединим суштинским проблемом сматра папски примат, који је за православне неприхватљив зато што подразумева добрано друкчију еклисиолошку концепцију и све што иза тога стоји.

Укратко, ми смо две Цркве у међусобној завади.

Ето, нека рекне још неки богослов понешто. Можда сам и негде погрешио покушавајући да сумирам став савремене православне теологије о овом питању.

Због ширења приче да мејнстрим богослови овако размишљају и јесмо ту где јесмо. Да је сам чин Велике шизме највећи и суштински проблем он би већ био решен, јер-колико се сећам-Васељенски патријарх Атинагора и Папа Павле Шести су повукли анатеме из 1054. године још 60-тих година прошлог века (1965). Суштина је да је западно богословље још од Августина лагано кренуло путем који се умногоме разликује од Источног Православља, тако да је чин анатемисања само шлаг на торту, тј констатација нечега што је давно пре тога почело и израсло повелико. Црква је Једна, Света, Саборна (Католичанска), то ће ти подвући и католици-тако да сам себе демантујеш. То што Православље нема тачну Саборну дефиницију да ли је то (РКЦ) јерес, раскол или нешто треће ни у ком случају не оставља места сумњи- да то СИГУРНО није Православље.

Богословски аргументи су пројављивали те разлике које су у зачетку наизглед биле мале, али су у корену биле другачије, и довеле до догматски потпуно немогућих закључака у РКЦ, гледано са наше стране...

Папски примат части ни мени не би био проблем, за разлику примата власти. Но, претпоставимо да ће колико сутра РКЦ веома лако укинути филиокве (већ и сада се чита наш Символ Вере код њих без проблема), и пристати на примат части. Колико ствари треба урадити поред тога или је то довољно? И сами католици ће ти рећи да је то најмањи проблем. Много већи проблем су те историјске наслаге-канони, догмати, диптиси Светих...А све то треба решити ПРЕ, а не после уједињења. Као што рече Иванович на Верујем-у: ја бих био задовољан кад би уједињење наступило који тренутак пре Есхатона, мада не бих имао ништа против да то буде и у Есхатону, само да буде...

Дакле, ми НИСМО ДВЕ ЦРКВЕ у завади. Постоје 2 јасна правила:

Правило 1: Црква је Једна, Света, Саборна (Католичанска) и Апостолска

Правило 2: Ако мислиш да имају две Цркве погледај правило 1.

Дијалог и прећуткивање (непосезање) неких аргумената зарад дијалога у љубави су једно, а болна истина нешто сасвим друго...И муж и жена кад се разведу могу се опходити са пуно уважавања и поштовања једног према другоме, па и љубави која разуме оног другог у његовој заблуди, али то никако не чини да имају заједницу, да су ЈЕДНО...Шта су једно другоме само Бог зна, али једно је сигурно-ЈЕДНО нису.

[Иван Недић]

Због ширења приче да мејнстрим богослови овако размишљају и јесмо ту где јесмо. Да је сам чин Велике шизме највећи и суштински проблем он би већ био решен, јер-колико се сећам-Васељенски патријарх Атинагора и Папа Павле Шести су повукли анатеме из 1054. године још 60-тих година прошлог века (1965). Суштина је да је западно богословље још од Августина лагано кренуло путем који се умногоме разликује од Источног Православља, тако да је чин анатемисања само шлаг на торту, тј констатација нечега што је давно пре тога почело и израсло повелико. Црква је Једна, Света, Саборна (Католичанска), то ће ти подвући и католици-тако да сам себе демантујеш. То што Православље нема тачну Саборну дефиницију да ли је то (РКЦ) јерес, раскол или нешто треће ни у ком случају не оставља места сумњи- да то СИГУРНО није Православље.

Богословски аргументи су пројављивали те разлике које су у зачетку наизглед биле мале, али су у корену биле другачије, и довеле до догматски потпуно немогућих закључака у РКЦ, гледано са наше стране...

Папски примат части ни мени не би био проблем, за разлику примата власти. Но, претпоставимо да ће колико сутра РКЦ веома лако укинути филиокве (већ и сада се чита наш Символ Вере код њих без проблема), и пристати на примат части. Колико ствари треба урадити поред тога или је то довољно? И сами католици ће ти рећи да је то најмањи проблем. Много већи проблем су те историјске наслаге-канони, догмати, диптиси Светих...А све то треба решити ПРЕ, а не после уједињења. Као што рече Иванович на Верујем-у: ја бих био задовољан кад би уједињење наступило који тренутак пре Есхатона, мада не бих имао ништа против да то буде и у Есхатону, само да буде...

Дакле, ми НИСМО ДВЕ ЦРКВЕ у завади. Постоје 2 јасна правила:

Правило 1: Црква је Једна, Света, Саборна (Католичанска) и Апостолска

Правило 2: Ако мислиш да имају две Цркве погледај правило 1.

Дијалог и прећуткивање (непосезање) неких аргумената зарад дијалога у љубави су једно, а болна истина нешто сасвим друго...И муж и жена кад се разведу могу се опходити са пуно уважавања и поштовања једног према другоме, па и љубави која разуме оног другог у његовој заблуди, али то никако не чини да имају заједницу, да су ЈЕДНО...Шта су једно другоме само Бог зна, али једно је сигурно-ЈЕДНО нису.

Ма супер, сведите Цркву на правила...

Када кажемо Руска Црква и Српска Црква, онда се може рећи да су то две Цркве, а може се рећи и да је једна, зависно од контекста, и оба исказа ће бити тачни.

Друго, истакао сам да постоје богословске разлике. Да ли баш од Августина, не бих се упуштао, нисам се довољно бавио патрологијом да бих се о томе усудио да зборим.

Тачно је да римокатолицизам није православље, али то и даље не значи да оно није Црква.

Што се тиче мишљења о томе када и да ли ће се уједињење догодити - слажем се у потпуности.

Међутим, никако се не слажем са чињеницом да је раскол само шлаг на торту. Те богословске разлике дуго никоме-никоме нису сметале, ОСИМ у тренуцима политичке заваде (фотијевци и игњатијевци, па 1054.), када, руку на срце, и нису сметале, него су напротив коришћене као гориво за свађу. Ђаво је ту добрано умешао своје прстиће.

Опет велим, не поричем да су се у међувремену, у току миленијума, богословске разлике повећале, у неким сегментима до критичне тачке.

[angst]

Искрено смета ми тај папофилетистички став православних теолога...

[Небојша Јовановић]

Вратимо се "зилотима" :P

[angst]

Вратимо се "зилотима" :P

Владика Атанасије каже боље смрт него таква „ортодоксија”...

[Јанко]

Ма супер, сведите Цркву на правила...

Када кажемо Руска Црква и Српска Црква, онда се може рећи да су то две Цркве, а може се рећи и да је једна, зависно од контекста, и оба исказа ће бити тачни.

Друго, истакао сам да постоје богословске разлике. Да ли баш од Августина, не бих се упуштао, нисам се довољно бавио патрологијом да бих се о томе усудио да зборим.

Тачно је да римокатолицизам није православље, али то и даље не значи да оно није Црква.

Што се тиче мишљења о томе када и да ли ће се уједињење догодити - слажем се у потпуности.

Међутим, никако се не слажем са чињеницом да је раскол само шлаг на торту. Те богословске разлике дуго никоме-никоме нису сметале, ОСИМ у тренуцима политичке заваде (фотијевци и игњатијевци, па 1054.), када, руку на срце, и нису сметале, него су напротив коришћене као гориво за свађу. Ђаво је ту добрано умешао своје прстиће.

Опет велим, не поричем да су се у међувремену, у току миленијума, богословске разлике повећале, у неким сегментима до критичне тачке.

Наравно слажем се са овим, ми јесмо две и једна јер имамо догматско-канонско-евхаристијско јединство, крштавамо се истим Крштењем и Миропомазањем, заједно служимо, причешћујемо се... ЈЕДНА Црква. Тако нешто просто не постоји ни на једном од ових нивоа са РКЦ (осим Крштења водом у име Свете Тројице, не и Духом Светим=Помазање, бар по ономе што им признаје СПЦ). Опет кажем-шта смо једни другима не знам, али знам шта нисмо-једна Црква. Чиста апофатика.

[Небојша Јовановић]

Наравно слажем се са овим, ми јесмо две и једна јер имамо догматско-канонско-евхаристијско јединство, крштавамо се истим Крштењем и Миропомазањем, заједно служимо, причешћујемо се... ЈЕДНА Црква. Тако нешто просто не постоји ни на једном од ових нивоа са РКЦ (осим Крштења водом у име Свете Тројице, не и Духом Светим=Помазање, бар по ономе што им признаје СПЦ). Опет кажем-шта смо једни другима не знам, али знам шта нисмо-једна Црква. Чиста апофатика.

Наравно да нисмо! то само тврде ови "зилоти" "старокалендарци"

[Желе Зека]

Као прво, не постоје "благодати", него је једна Божија благодат. Као друго, нисмо ми ту да "признајемо" или "не признајемо" Божију благодат, ми само можемо да сматрамо да је негде има или да је нема. Као треће, само поимање да је у једној хришћанској заједници ово благодатно а оно није нема много везе са хришћанством. Црква није фабрика у којој једно постројење ради, а друго не ради.

Исто тако, тешко је говорити о званичном ставу Православне Цркве према Римокатоличкој, све док се не одржи свеправославни сабор. Па чак и тада ће требати времена да сабор прође рецепцију Цркве, и то, чини ми се, доста времена. Ако се икад одржи.

Став "мејнстрим" православних богослова је да је Римокатоличка Црква пуна Црква као и Православна, и да је једина ствар која нас је 1054. раздвојила сам раскол као чин, који је ојачан "братским" крсташким ратовима и понижавајућим унионистичким саборима, као и каснијом историјом. У почетку су богословски аргументи били само зачин, међутим у међувремену је дошло до разилажења по разним питањима. Па и поред свега, данас се јединим суштинским проблемом сматра папски примат, који је за православне неприхватљив зато што подразумева добрано друкчију еклисиолошку концепцију и све што иза тога стоји.

Укратко, ми смо две Цркве у међусобној завади.

Ето, нека рекне још неки богослов понешто. Можда сам и негде погрешио покушавајући да сумирам став савремене православне теологије о овом питању.

Хвала на одговору.Говорио сам о признавању благодети зато што је тако наведено у претходном посту на који сам ја само одговорио.Али...

Ако сам добро схватио суштински проблем није католичко учење о Безгрешном зачећу Богородице,filioque,католичко учење о првородном греху,о сувишним делима светих и ризници Цркве,о механичком благодатном дејству сакрамената итд.Или нисам добро разумео?

[angst]

Хвала на одговору.Говорио сам о признавању благодети зато што је тако наведено у претходном посту на који сам ја само одговорио.Али... Ако сам добро схватио суштински проблем није католичко учење о Безгрешном зачећу Богородице,filioque,католичко учење о првородном греху,о сувишним делима светих и ризници Цркве,о механичком благодатном дејству сакрамената итд.Или нисам добро разумео?

Римокатолици нису црква... Они су φρανγκοι αίρεση (франачка јерес).

[Небојша Јовановић]

najbolje da temu o katolicima otvorimo na drugom mestu.

[Zawisza]

Činjenica je da je Čeja ingeniozan, odnosno nadprosečan, sad možemo da razgovaramo o nekakvim frustracijama, ali objektivno radi se o vanserijskom odnosno čoveku koji nije uprosečen.

[feeble]

Činjenica je da je Čeja ingeniozan, odnosno nadprosečan, sad možemo da razgovaramo o nekakvim frustracijama, ali objektivno radi se o vanserijskom odnosno čoveku koji nije uprosečen.

Јесте, само је штета што иде у погрешном смеру и троши своје таленте...