Теологија vs. Философија

[Sophrosyne]

Када је у питању однос теологије и философије као да је све разбистрено.Већ у етимолошким одредницама та diferentia specifica је опојмљена,међутим,са логичког гледишта ако је нешто различито,а приори се буди интуиција која упућује на генусни појам,на родни,виши,идентични основ.Он истински и постоји и може се означити речју и појмом ванискуствености.Ванискуственост или надискуство је предмет и теологије и философије.Разлика,дакле,није у предметности (мада може и мора бити у садржини) него у средству сазнања.Код теологије кључно средство је религиозност у вулгарном (лаичком) и вишем духовном смислу.Код философије је то примарно ум,неретко разум,а у ствари једино истинито средство сазнања је интуиција.Осим тога,код теологије се не може ништа доказивати,а ни доказати,код философије се може доказивати,али се не може доказати.Код прве важи дијалектика срца (Паскал),а код друге дијалектика ума (Аристотел,Хегел).Друга се може мерити карактером дијалектичке структуре појмовне систематике спекулативно-спектакуларне кохеренције апстрактно-конкретне појмовности.Код прве је једини критеријум Божанска промисао која се интуитивно сагледа али и сублимише до нивоа мистичке религиозне среће.Философи траже критерије Божанства у логици,гносеологији,онтологији и аксиологији.Теолози,пак,само у откровењу која им се обзнањује у моментима стапања са Божанством.

Амбиваленција теолога-фолософа је већ у изреченим разликама и сличностима.Антиномичност чистог философа је најчешће у априорној поставци управо теолошке премисе,Демијурга,Светворца,Божанства.У том смислу сви су философи (разуме се у правом смислу те речи) и теолози,а теолози врло ретко и философи.Са једног метафизичког становишта најпротивречније је претпоставити да је теолог у исто време и философ.Са неког опет логичког увида,теолог-философ је contradicto in adjecto.

Kод система духа попут индијског,Упанишада на пример,или кинеског Зен будизма,ова логика и метафизика је непримерна.Све што је живот,духовност у целини.трасцедентно и иманентно сједињено је,свеукупни је Космос,микро и марко Универзум.Философија је теологија и теологија је философија,а и њихово јединство је целина духа.То важи за Персију,Египат а и дан данас за Копте.

Грчки дух је разбистрио разлику теологије и философије.Средњовековна духовност поново је помешала (на срећу) два највиша и једниствена нивоа духовности.Нововековна духовност је потпуно раздвојила свејединство духа.Псеудодуховност 20 века је разорила истиниту философију,а десктруктивно деловала на темељну теолошку духовност.Техника,тај облик савремене „метафизике“ (Хајдегер) убила је душу и философије и теологије.Ударила је у срце и у главу и свела човека на анималну билошку speciu.

Наведено је дубински уочио највећи од људи,Достојевски и његова генијлна запажања остају аманет и завет.

У нас је тога био крајње свестан свети Николај Велимировић.Али у аспекту увида у негације и обесмишљавања човекове религозно-метафизичке суштине,најбесмртнији је ава Јустин Поповић.

(одломак из књиге - "Дух Србије - водећу живи умови" - Светислава М.Јарића - поглавље - "Теолошки дух - врх теолошко-философског духа" посвећен једном од великана данашњице - умировљеном владици Атанасију (Јевтићу) )

[Srdjan]

...

Грчки дух је разбистрио разлику теологије и философије.Средњовековна духовност поново је помешала (на срећу) два највиша и једниствена нивоа духовности.Нововековна духовност је потпуно раздвојила свејединство духа.Псеудодуховност 20 века је разорила истиниту философију,а десктруктивно деловала на темељну теолошку духовност.Техника,тај облик савремене „метафизике“ (Хајдегер) убила је душу и философије и теологије.Ударила је у срце и у главу и свела човека на анималну билошку speciu.

...

Како објашњавате ово?

[Лазар Нешић]

И поред великог труда да прихватим контекст и добронамерност господина који је ово написао, тј. да сасвим емпатички прогутам овај текст, ипак нећу одолети да кажем да се је жестоко налупао.

Што је најгоре, посреди није толико у питању теолошки дилентатизам, већ је на делу лош философ.

Пазите само ово, као пример:

Философи траже критерије Божанства у логици,гносеологији,онтологији и аксиологији.Теолози,пак,само у откровењу која им се обзнањује у моментима стапања са Божанством.

Оволико ни Барух де Спиноза није лупетао. А они који можда и јесу, нису то проглашавали за теологију. Шта све данас људи пишу и издају, не верујем...замислите да ја будем тако безобразан, па почнем да пишем философију на основу литературе типа "уџбеника за основну школу", а да притом не прочитам ни једно изворно дело неког философа, или томе слично. Е, ово је овај човек урадио са теологијом, а изгледа и са философијом.