Jump to content

Митрополити агенти

Оцени ову тему


Препоручена порука

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1031528/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8+%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8.html

Митрополити агенти

Отварањем тајних архива у Бугарској, откривено је да су готово сви највиши свештеници православне цркве били агенти политичке полиције у време комунистичког режима. Од садашњих 15 митрополита чак 11 били сарадници злогласне Државне сигурности.

Дух комунизма поново опседа Бугарску, где је откривено да су готово сви највиши свештеници православне цркве били агенти политичке полиције у време комунистичког режима, преноси АФП.

Mitropolit-Kiril-iz-varne.jpg

Митрополит Кирил из Варне, у служби Државне безбедности познат као агент Владислав

Листа коју је објавила парламентарна комисија за отварање архиве тајне службе открива да су од садашњих 15 митрополита чак 11 били сарадници злогласне Државне сигурности која је била задужена да прати особе осумњичене за "антикомунистичко понашање".

Поред имена тројице митрополита, на листи агената и сарадника тајних служби није се нашло ни име 97.годишњег патријарха Максима.

Документ комисије не повлачи никакве правне последице, али има моралну тежину.

Бугарски премијер Бојко Борисов изјавио је да је шокиран овим налазом, док је група нижих свештеника са југозапада земље објавила саопштење у коме наведене митрополите проглашава "апостатима" - отпадницима - и тражи њихово удаљавање из цркве.

Калин Јанакијев, професор филозофије на Универзитету у Софији и уредник верског магазина "Хришћанство и култура", рекао је да је црква била жртва Државне сигурности која је "бирала, гајила, унапређивала и постављала митрополите".

"Митрополити су доживотно изабрани. Они не могу да поднесу оставку, али треба да се покају", изјавио је Јанакијев бугарској телевизији.

Bivsa-zgrada-bugarske-Komun.jpg

Зграда у којој је некада било седиште бугарске Комунистичке партије

Многи у Бугарској су се изненадили што се патријарх Максим, који је изабран још у доба комунизма 1971. године, није нашао на листи.

"На Светом Синоду је да одлучи шта ће учинити. Али, сигуран сам да ће им народ опростити уколико се покају", истакао је Емил Велинов, шеф специјалног владиног одбора за верска питања.

Ускоро саопштење Синода

Свети Синод засад ћути, али је патријарх обећао да ће ускоро издати саопштење.

Синод је покушао да спречи парламентарну комисију да објави своје налазе, страхујући да би то могло да изазове раскол у цркви и предодредити наследника патријарха Максиму након његове смрти.

"На помолу нови раскол у Синоду", "Црква се поново цепа", само су неки од наслова у бугарској штампи.

Током 90-их година прошлог века, поједини свештеници су покушали да доведу у питање легитимитет Максимовог избора на чело цркве тако што су изабрали алтернативног патријарха, Пимена, изазвавши поделу у цркви у којој је чак било и физичких обрачуна.

Patrijarh-Maksim.jpg

Патријарх Максим

Након Пименове смрти, 1999. године, ситуација се донекле смирила, али је поверење народа у црквене великодостојнике остало пољуљано.

Недавно истраживање је показало да Бугарска православна црква, којој припада 80 одсто од 7,4 милиона становника, губи популарност у народу.

Иако се 70 одсто Бугара изјашњавају као верници, свега 10 одсто сматра одлазак у цркву важним делом своје вере.

Magen VeLo Yera'e

מגן ולא יראה‎,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ах па морали су људи.Ја не мислим да треба да сносе посебне санкције за то изузем ако за последицу њиховог рада није било нечије физичко,духовно или материјално страдање.

@modran1458 Instagram #modran1458

Link to comment
Подели на овим сајтовима

проблем је што су послали у затворе на хиљаде људи...

у Русији, Бугарској, Србији...

људи мислећи да су сигурни на исповести...причали..а ови слали...

жалосно...и јадно..

Magen VeLo Yera'e

מגן ולא יראה‎,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne znam tacno zasto, ali ovo sto pise me je potreslo.

Mozda ''se projektujem'', sto bi rekli...

Kako god, bez iznosenja istine na videlo nema ozdravljenja.

Bolesnik se grci i uvija.

A opet i opet, koliko je politicarenje, u zivotu obicnog coveka, konstanta...?

Koliko je to samo... iskusenje?

U zavisnosti od toga sta nam je servirano kao istorijska cinjenica, davimo se u vrtlogu lazi ...ili plivamo.

Ponekad nas, ta ista mutna voda zivota, izbaci kao davljenike na sprud politicke rehabilitacije.

Ko na brdu stoji...vise mu je dato...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Na čelu Crkve u tim okolnostima jedino saradnici obaveštajne službe mogu i da budu,ne znam ,možda su ti ljudi mnoge i spasili jer su davali kontra informacije.

Da naš Patrijarh German nije bio to što jeste ,od SPC ne bi ostao ni kamen na kamenu.

Svaki naš episkop u to vreme je mogao postati episkop ako neki komunistički glavonja kaže da to tako može.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да чујемо руског патријарха Кирила на ову тему:

Не осуђујемо црквене делатнике који су у прошлом веку били принуђени да заузимају компромисну позицију према властима, схватајући да тада другог пута да Црква преживи и да се народ Божији сачува није било. Ти људи су се жртвовали за црквене интересе, често наилазећи на неразумевање, па чак и осуђивање у сопственој средини. Због тога поштујемо наше оце равно са исповедницима, јер напасати Цркву Христову у совјетско време само по себи већ је представљало подвиг исповедништва

Да је Црква сарађивала са влашћу на атеистичкој пропаганди, она би једноставно престала да постоји. Наравно, било је свештеника и мирјана који су се јавно одрицали од своје вере, али, поступајући тако, они су напуштали Цркву. Ако се међу вернима пројављивала слабост, малодушност, или чак издаја, ти поступци остају на савести људи који су их учинили, а не на имену Цркве која сједињује све вернике, укључујући и мученике, исповеднике и оне који су, будући проглашени отпадницима од друштва, остајали верни својим убеђењима. Ако под ,сарадњом‘ подразумевате испуњавање совјетских закона и захтева власти у сфери црквено-државних односа, налазећи се у Совјетском савезу Црква је испуњавала његове законе и прописе због тога што њен главни задатак није била борба са режимом, већ духовно старање о људима. Та брига је могла да се врши једино имајући у виду политичке реалије које су постојале у држави

После бољшевичког државног преврата, када је почело у ранијој руској историји невиђено гоњење Цркве, нека духовна лица су сматрала да је неопходно поћи на компромис са влашћу која је у Цркви видела свог непријатеља. И то само да би задржали могућност боголужења у храмовима и проповедања народу, да нико не би морао да се скрива. Други су тај пут одбацили, одлучили да створе ,Катакомбну Цркву‘, која је практично у потпуности била уништена. Немамо права да осуђујемо ни једне, ни друге. Сви су они имали да преживе најсуровије репресије

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А која је поента држати их данас у Цркви на тим високим положајима, када је то сада само контрапродуктивно?

Неће долазити у цркву, ако их не пензионишу након ових сазнања, ни тих тричавих 10 посто лаика (народа) који понекад сврате до цркве.

  • Волим 1

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад ли ће код нас да се отворе архиве?

To se i ja pitam.

Mozda je jedan od razloga atentata na Vuka Draskovica bio bas zbog toga...

Koliko se secam, on je stalno insistirao na otvaranju tih dosijea...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...