Koptska, Etiopiska, Sirijska i Jermenska crkva

[Sophrosyne]

Braća samo po Hristu

U pravoslavnom svetu postoje crkve koje nisu u jedinstvu sa ostalima. Koptska, Etiopiska, Sirijska i Jermenska crkva se razlikuju od ostalih

PRAVOSLAVNI vernik koji se u bilo kom hramu Koptske crkve u Egiptu nađe pred ikonom svetog Dioskora Aleksandrijskog - okrenuće glavu. Ova ličnost iz petog veka veličana je i osporavana, napadana i branjena. Deo pravoslavaca smatra ga svetiteljem, dok je na drugoj strani ortodoksnog sveta ovaj čovek - običan jeretik.

Za sve drevne patrijaršije - Carigradsku, Aleksandrijsku, Antiohijsku i Jerusalimsku, kao i sve pomesne pravoslavne crkve, zbog svog učenja Dioskor se smatra otpadnikom. Kao svetac, međutim, uživa izuzetno poštovanje među vernicima Koptske, Etiopiske, Sirijske i Jermenske crkve. Spor oko ovog tumača hrišćanske vere samo je jedno od pitanja oko kojih se, naoko jedinstvene, pravoslavne crkve duboko razlikuju.

Četiri daleke verske zajednice, zajedno sa „novom“ Eritrejskom, čine krug Dohalkidonskih ili Orijentalnih pravoslavnih crkava, koje se po mnogim pitanjima razlikuju od vernika „istočnog obreda“ iz ostatka sveta. Ta neslaganja, sve donedavno, činila su gotovo nepremostiv jaz u pravoslavnoj Vaseljeni, koja je kapa za 150 miliona vernika. Iako su do danas mnoge dogmatske prepreke prevaziđene u shvatanju hrišćanstva, u obredima, simbolima pa čak i u ikonografiji i dalje postoje velike razlike.

/dru-crkva.jpg' alt='dru-crkva.jpg'>

Pravoslavna crkva u gradu Hami u Siriji

Tako, recimo, Etiopljani u svojoj verziji pravoslavlja praznuju subotu, obrezuju decu, a drže se i učenja o čistim i nečistim jelima. To je sve uticaj jevrejske religije, koji se vidi i u držanju „tabota“ - simbola starozavetnog kovčega - u oltarima hramova. Čin monašenja u Etiopiji izgleda tako što iskušenika zavijaju u pelene i kao mrtvaca polažu u kovčeg, a potom nad njim čitaju Psaltir.

Vernici na rogu Afrike zvona na crkvama gotovo da ne koriste, ali u bogosluženjima koriste muzičke instrumente - gitare, čegrtaljke, bubnjeve...

Jermeni, narod koji je prvi iznedrio hrišćanskog vladara, pričešćuju se kao rimokatolici - beskvasnim hlebom, potopljenim u čisto vino, za razliku od ostalih koji ga razređuju vodom. Ova crkva koristi i novi kalendar. Članovi Sirijske crkve (koju treba razlikovati od drevne Antiohijske patrijaršije u Damasku), krste se sa dva prsta - palcem i kažiprstom. Kao na Zapadu, to čine sa levog na desno rame.

Ikone, crkveni putiri, bračna pravila sveštenika i kalendar isti su i kod (severo)zapadnih pravoslavaca i kod Kopta. Njihovi sveštenici službe drže na starokoptskom - jeziku koji se smatra najbližim govoru drevnih faraona. U njihovim crkvama muškarci i žene razdvojeni su paravanom, a prihvataju i obrezivanje. U hramovima umesto raskošnih ikonostasa, kakvi postoje i kod nas, stoje skromne oltarske pregrade, kakve su korišćene i u prvim vekovima hrišćanstva.

- Dohalkidonske, savremene monofizitske, Orijentalne ili drevnoistočne crkve nisu priznale odluke Četvrtog vaseljenskog sabora održanog 451. godine - tumači profesor Bogoslovskog fakulteta, protojerej Radomir Popović. - To su nacionalne crkve koje su se kroz istoriju našle van granica Vizantije, a koje su verske raspre i podele dovele do raskida sa politikom Carigrada. Ove crkve u petom i šestom veku odvojile su se od Vaseljenske crkve.

U svojoj knjizi „Pravoslavne pomesne crkve“ Popović objašnjava da sa ostalim pravoslavcima nemaju liturgijsko zajedništvo. Krštenja, venčanja i pričešća, takođe, jedni drugima ne dopuštaju, jer nema ni uzajamnog priznavanja Svetih tajni. Razlog za to je što Orijentalne crkve ne priznaju, ne samo Četvrti, već ni ostale Vaseljenske sabore na kojima su donete ključne odluke koje danas čine hrišćanstvo.

SRPSKA CRKVA

SREDIšTE velike pravoslavne porodice su crkve u rangu patrijaršije koje čine diptih - poredak po časti u Vaseljeni. Prva mesta zauzimaju Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska (Sirija) i Jerusalimska patrijaršija. Peto i šesto mesto u diptihu zauzimaju Ruska i Srpska pravoslavna crkva, a za njima slede Rumunska, Bugarska i Gruzijska crkva.

Ortodoksni svet upotpunjavaju crkve na Kipru i Sinaju, u Grčkoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Finskoj, SAD, Japanu i Albaniji.

Rade Dragović

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:361945-Braca-samo-po-Hristu

[Nicholas]

PRAVOSLAVNI vernik koji se u bilo kom hramu Koptske crkve u Egiptu nađe pred ikonom svetog Dioskora Aleksandrijskog - okrenuće glavu. Ova ličnost iz petog veka veličana je i osporavana, napadana i branjena. Deo pravoslavaca smatra ga svetiteljem, dok je na drugoj strani ortodoksnog sveta ovaj čovek - običan jeretik.

Za sve drevne patrijaršije - Carigradsku, Aleksandrijsku, Antiohijsku i Jerusalimsku, kao i sve pomesne pravoslavne crkve, zbog svog učenja Dioskor se smatra otpadnikom. Kao svetac, međutim, uživa izuzetno poštovanje među vernicima Koptske, Etiopiske, Sirijske i Jermenske crkve. Spor oko ovog tumača hrišćanske vere samo je jedno od pitanja oko kojih se, naoko jedinstvene, pravoslavne crkve duboko razlikuju.

Патријарх Диоскор је 451. године осуђен због непослушности према Сабору

Патријарх цариградски, Анатолије рекао је на сабору у Халкидону:

"ДИОСКОР НИЈЕ ОСУЂЕН ЗБОГ СВОЈЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ, већ зато што је екскомуницирао Лава и није се покорио Сабору."

То стоји у записницима Сабора.

Диоскору,

Од великог васељенског и светог Сабора, сазваног милошћу Божијом и одлуком нашег побожног и богобојажљивог Цара, у Халкидону витинијском, у цркви славне мученице св.Ефимије:

Због:

1) Твог презрења црквених канона и

2) твоје непослушности коју си показао према светом Сабору кроз одбијање да се појавиш и након упућена три позива, а не наводећи и све друге твоје кривице,

Даје ти се на знање:

да те свети Сабор 13. октобра 451.године лишио твог епископског достојанства и прогласио те неспособним (неподобним) за испуњавање твојих црквених дужности

[Иван]

Коментар на наслов чланка био би "Само то толико?"

Симпатичан текст, види се да је аутор мало загребао површину и наслутио да ту има и нешто дубље, али се није тиме даље бавио.

[Nicholas]

Krštenja, venčanja i pričešća, takođe, jedni drugima ne dopuštaju, jer nema ni uzajamnog priznavanja Svetih tajni.

Александријска Источна патријаршија и Александријска Оријентална патријаршија међусобно признају крштења и венчања.

Споразум Антиохијске Источне патријаршије и Антиохијске Оријенталне патријаршије из 1991. године

Statement of the Orthodox Church of Antioch on the Relations between the Eastern and Syrian Orthodox Churches

[Milan Nikolic]

Та подела у хришћанству уопште није безазлена. Иза тога се крије велика опасност и претња по истину вере.

За сада није толико јасно до које мере су проблеми велики, што ће једино на будућем (васељенском) Сабору моћи да се расветли. Уосталом, чињеница раскола показује да је реч о крајње опасној ствари.

Одлуке 4. Васељенског Сабора треба продубити и донети коначни суд о Диоскору.

[Nicholas]

Та подела у хришћанству уопште није безазлена. Иза тога се крије велика опасност и претња по истину вере.

За сада није толико јасно до које мере су проблеми велики, што ће једино на будућем (васељенском) Сабору моћи да се расветли. Уосталом, чињеница раскола показује да је реч о крајње опасној ствари.

Одлуке 4. Васељенског Сабора треба продубити и донети коначни суд о Диоскору.

Због чега мислиш да се крије велика опасност и претња по истину вере?

Ево шта каже Васељенски патријах Димитрије у писму коптском патријарху Шенуди:

"Најблаженији брате..... најсветије Коптске Цркве";

"Нажалост, тако је много векова прошло у (међусобној) отуђености... Након познатих оптужби свештених људи са обе стране, раскол је за Копте био више средство националног ослобођења, док су догматске ствари биле само ПРОСТА РАЗЛИКА У ИЗРАЗУ"

[Milan Nikolic]

Површински изгледа да нема опасности као што ни Филиокве није представљао опасност за време светог Максима Исповедника. Међутим, услед погрешних тумачења тих израза, као што је разлика у изразу монофизита-монотелита, у позадини се крије велика опасност.

Цела проблематика је у томе како ћемо протумачити дати израз. Зато би један нови васељенски Сабор могао разрешити те дилеме, где би учествовали сви представници сада подељених Цркава.

[Иван]

Kada se u kontekstu dijaloga sa dohalkidonskim crkvama i dalje upotrebljava termin "monofiziti", to je prilicno cudno.

Letimican pogled na njihovo ispovedanje vere dovoljan je za odbacivanje tog pojma kao neadekvatnog.

Dohalkidonci su monofiziti, taman onoliko koliko smo mi nestorijanci...

p.s. ova tema bice spojena sa vec postojecom u okviru PDF Ikumenizam.

p.s.2 Uskoro stize prevod dve usaglasene izjave, koje su rezultat dijaloga tokom osamdesetih...

[angst]

Ја стекао утисак да је дијалог заглавио код Светог Лава Великог и Диоскора... типа они неће да се одрекну својих анатемисаних „светитеља”, а папа римски Свети Лав као да им и даље нешто смета... али то је мој утисак, могуће је да је нетачан. То је гледе оријенталаца. Занима ме шта се чини гледе источњака?

[Milan Nikolic]

Kada se u kontekstu dijaloga sa dohalkidonskim crkvama i dalje upotrebljava termin "monofiziti", to je prilicno cudno.

Letimican pogled na njihovo ispovedanje vere dovoljan je za odbacivanje tog pojma kao neadekvatnog.

Dohalkidonci su monofiziti, taman onoliko koliko smo mi nestorijanci...

Монофизитизам је породио монотелитизам. Проблем није решен све док се и монотелитизам не искорени.

Било би добро да чујемо све скорашње изјаве па да их простудирамо. Углавном, на Поглаварима Цркава је да чине како сматрају за сходно и угодно Богу, али истина се мора проверавати, то ником не би требало да смета већ само да користи.

[Иван]

Sa porukama nastavljam na ovoj temi

https://www.pouke.org/forum/topic/2567-%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B5/page__st__228