Dobrilo Nenadić... KIŠA

[w.a.mozart]

Knjiga me oduševila i želim da sa vama podelim neke delove iste lol

Za početak, govor fon Barona o istini-

Ustade fon Baron- Gospodo porotnici,reče i podrignu,vi koji prosudjujete,vi koji uzimate na sebe strahotno veličajni teret razumevanja ovog sveta,mada vas na to ne prisiljava ništa drugo doli vaša picanska sujeta,znajte da istina nije laka kurva koja bi vam se dala za 100 banki ili za par leporekih obećanja koja ne koštaju ni prebijenog marijaša.Istina,gospodo porotnici,titra negde izvan,ona je kao klatno koje opisuje,doduše,vazdan jedan te isti luk,ali ne pripada ni jednoj tački svoje putanje.Gospodo porotnici,istina neće da čeka da je vi uhvatite eda bi je zakatančili u svoj kafez da samo za vas i samo o vama peva,ona klikće poput kragujau vrtoglavim visinama,visoko,visoko iznad domašaja vaših pospanih očica, i vi badava krivite svoje nadute vratine i svoje kratke šije ne bi li je ugledali.Ona se,gospodo porotnici,ne da videti iz nepokretnosti,iz mrtvila,iz oduzetosti,ona druguje samo sa onima koji se i sami klate preko ponora svoje duše,koji se nadnose nad ambis svoga bića,sa onima koji su strgli s knjige svih sedam pečata i prešli očima preko svih njezinih slova od alfe do omege,koji su došli do granice čvrstog tla,nakraj sveta, iza Atlantide.

http://www.dobrilonenadic.com/

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B

dodaću vremenom još neke delove

[w.a.mozart]

Savest ga,inače,nije kinjila. Savest je otmena. Ona muči jedino one koji se kupaju više nego jedanput godišnje. Ta ne podnosi štroku i neoper. Ne raste tamo gde se kote vaši i gde bazdi na znoj i prčevinu.Savest beži od sirotinje kao vampir od kandila.

[w.a.mozart]

Džindžer sada već iz inata i besa krenu na Tijanu sa svim svojim sistemima za rušenje,dakle sa uljudnšću i upornošću koje su u osnovi svega ,iako su te dve osobine medjusobno isključne ili,bolje da se kaže,isključne za one koji ne umeju da ih kombinuju i koji ih ne zalivaju odredjenim šarmom,što se već ne stiče učenjem nego rodjenjem.

[w.a.mozart]

Ne bez izvesne griže savesti, pristupi on Zorici jedne julske večeri,uljudno,bogzna kako, a ne kao Cakanić,golobradi picopevac,i reče joj kako bi njih dvoje mogli otići u park sporadi istraživanja prirodnih fenomena. Reče joj da bi on preko njezinog ramena gledao šta to rade mravi u travi ,a ona bi sa svoje strane, odozdo,gledala u zvezde,pa bi se medjusobno obaveštavali o onome što vide. On bi njoj vršio prenos dogadjaja medju mravima a ona bi njemu prenosila šta rade crveni džinovi i beli patuljci i plave zvezdekoje se roje oko strahotnih, straobalno gustih crnih rupa.

[w.a.mozart]

Ima jedno mesto , govorio je naštinu, žedan i glavobolan posle neke terevenke,ima jedno mesto na ledjima koje čovek ne može sam da počeše. Pokušaš preko ramena,ne može, pokušaš odozdo, aja, bože sačuvaj. Pedalj, ni toliko, dva cola, mali jedan kružić. Svuda,inače,možeš da dopreš rukama, ali to mesto nikako ne možeš da dohvatiš. E pa lepo, to mesto neprestano svrbi. šta da radiš, zar da se prisloniš ledjima uz banderu i da se češeš kao krmača... Ne ide, čovek nije živina a i nema uvek pri ruci banderu. I šta... moraš nekoga da zamoliš. I krene bližnji da te češe. A kako te češe,pitam ja vas,kako te bližnji češe? Loše. Beda jedna. Svuda te češe, samo te nikako ne češe tamo gde te zaista svrbi. Ako te taj voli, samo ti ovlašno jagodicama prstiju prevlači po koži,plaši se da ti ne zguli kožu noktima. I nikakve vajde od takvog češanja nemaš, to je golicanje a ne čašanje. A ko te onaj mrzi, sav se protrese od slatke jeze što mu se pružila prilika da se naplati,e, on ti preore kožu kao grcelj i posle umesto svraba imaš rane. Onaj ko te voli prestane pre vremena, onaj ko te mrzi ne prestaje dok mu se pod noktima ne nakupi dovoljno tvoje krvi da može da umače pernicu i da piše traktate o milosrdju.

[zlata]

Izivini sto prekidam koncept...ali toliko muke oko cesanja...

P.S. Inace,knjiga mi deluje vrlo inspirativno, pogotovo ona cipela preko zeninog lica

Salim se,svidja mi se zaista... dada

[sqny]

Ne bez izvesne griže savesti, pristupi on Zorici jedne julske večeri,uljudno,bogzna kako, a ne kao Cakanić,golobradi picopevac,i reče joj kako bi njih dvoje mogli otići u park sporadi istraživanja prirodnih fenomena. Reče joj da bi on preko njezinog ramena gledao šta to rade mravi u travi ,a ona bi sa svoje strane, odozdo,gledala u zvezde,pa bi se medjusobno obaveštavali o onome što vide. On bi njoj vršio prenos dogadjaja medju mravima a ona bi njemu prenosila šta rade crveni džinovi i beli patuljci i plave zvezdekoje se roje oko strahotnih, straobalno gustih crnih rupa.

0102_laugh

Hvala Moci... ovo mora da se nabavi

[w.a.mozart]

Ako ti se to dopalo ostatak će te oduševiti jer najbolje ne smem da kucam... lol

[w.a.mozart]

knjiga je puna narodnog humora i ironije

[w.a.mozart]

čekaj samo dok sutra postavim deo o puževima... lol

[w.a.mozart]

Pečurke! Niko nije propustao da ih pomene. Najteže pitanje koje je mučilo domoroce Konjopoja (naziv kafane) bilo je kako utvrditi koja je pečurka otrovna a koja nije. U redu, svi znaju šta je mleknjača, vrganj i lisičarka, redji su oni koji bi sto posto znali šta je rudnjača i gaća a da se ne govori o malom milionu onih finih delikatesnih vrsta koje rastu po šumama hrastovim i bukovim a bolje su od bilo kakvog mesa, no samo za onog koji zna koja je otrovna a koja nije.

Jednom Džo Tomić ispade sa teorijom da puževi jedu pečurke i da jedini oni znaju koja je otrovna a koja nije.

Zagalami na njega Konjopoj . Daj, ne tupi,Džo,oba ti oka, šta sad tu miješaš puževe,kakve veze puževi imaju sa nama, nećemo valjda da prežemo puževe i da gledamo koju će oni da zameze , pa i mi.

Puževi jesu gadni i ljigavi,ali najbolje znaju koja je gljiva jestiva, reče Džo mirno.

I posle on ispriča. Nadje Džo tri do četiri puža i pusti ih u šumu da pronadju pečurke.Ovako-puževi će da nadju jestive gljive što valjaju za jelo, je l... e a onda će Džo da ih izmrče ko sanske koze ,taman oni počnu da čopaju ,a Džo drekne-stoooj! inaf for tudej, daj to vamo,nije to za vas,torbu pa im pokupi ispred nosa, ićmet bogovskih pečuraka donese kući.opere ih, usoli, pa u šerpu.

Zapljuštaše priimedbe sa svih strana- Vele, puževi su spori,ko će da iščeka da puževi dodju do pečuraka , čovek ima da izumre od gladi dok se oni nakane da krenu na gljive , i što je najgore , ko će da ih u šumi pronadje kad su iste boje kao opalo lišće. Džo kaže da oni za sobom ostavljaju sluzav trag. Ama u redu,čoveče,sluzav trag,ali ima da izbečiš oči, ima prkno da ti zaraste dok nadješ sluzav trag pa po tragu puža i najposle i pečurčicu da zubneš. Na Džoovu ideju o puževima kao pouzdanim indikatorima otrovnosti nakačili su se docnije mnogi poboljšivači,kao što to,uostalom,biva i drugde.

Uzmeš strunu, kaže Dikaleja, jedan kraj privežeš za čečaricu a drugi za puževu kućicu. Posle kreneš duž strune. Na kraju nadješ puža kako brsti pečurku. Udariš mu čvrgu i on se uvuče u kućicu.

Ja bih na puža montiro praporac, kaže Keder El Paso. Poraniš ujutru,staviš šaku iza uveta ,oslušneš,kad ono cangara,cangara,cangara,aha,tu li si,lopove, ti krkaš gljivu a meni krče creva. Odeš tamo i fiki,fiki,fiki začas posla nakidaš jedno tri kila pa u šerpu. Cvrkne maščica.

Cojle Radojle ,koji je služio u inžinjeriji kao miner, upade sa planom koji je uključivao Dikalejinu stranu. Na kraju strune,veli Cojle Radojle, montiraš lakopotezni upaljač. Čim puž zategne,trgne osigurač, prsne kapisla,upali šedit i gruuuu traaaaas, tu sam te čekao, torbu pa hajd u pečurčice, napapoljiš punu pa u mast cvrrrrrr.

Džo Tomić je u Konjopoju delovao poput tropske malarije, njegove ideje su jednostavno bile zarazne.... itd.

[w.a.mozart]

hahaha pa ovo je genijalno, zaboravio sam na ove odlomke. sqny, jesi nabavio knjigu?