Sudbina zajednickih dobara

[florenntina]

Zajednička dobra su vrsta dobara koju od javnih dobara razlikujemo pre svega zbog njihove iscrpljivosti, odnosno, dobra kod kojih dodatna potrošnja smanjuje količinu koja ostaje na raspolaganju novim konzumentima koji se uključuju u potrošnju (reke, jezera, sume, pasnjaci...)

Upravo ovo svojstvo zajedničkih dobara, čini pitanje ograničavanja njihove upotrebe i efikasnog upravljanja na način da se osigura njihova dugoročna raspoloživost toliko važnim.

Koji oblik svojine i upravljanja najviše pogoduje očuvanju zajedničkih dobara čije su zalihe iscrpljive odnosno, kako ograničiti upotrebu prirodnih resursa da bi se osigurala njihova dugorčna raspoloživost? Da li ih privatizovati ili nacionalizovati ili pak postoje neki drugi alternativni nacini njihvog upravljanja bolji od oba prethodna?

Tema je usko vezana za rad koji upravo pisem pa se unapred zahvaljujem svim eventualnim ucesnicima diskusije na pitanjima, odgovorima, linkovima i idejama...

[Иван ♪♫]

Моје скромно мишљење је да ако је заједничко добро, како онда да се приватизује, мислим, да буде приватно власништво? Ту би вероватно био неки уговор о коришћењу склопљен са представником народа, а то је власт односно држава. Значи, ако је заједничко добро, онда ваљда држава треба да води рачуна о томе, јер држава представља народ.

Мислим, не знам, ја сам лаик за ове ствари

[florenntina]

To je jedno od resenja... Medjutim razmisli na konkretnom primeru... Kako je Vovodinasume upravljala Krcedinskom adom npr.? Da li je imala dovoljno dobre mehanizme da sacuva ovu oazu prirodne lepote kao sto su je cuvali pastiri generacijama pre toga...

[florenntina]

Jedno sjajno razmisljanje David Harvey-a o sustini problema "zajednickog dobra"...

https://znanost.ba/znanpod/buducnost-zajednickih-dobara/

[Иван ♪♫]

Јао, Флоро ово је дугачак текст, јел можеш укратко да објасниш шта каже?

[DYNABLASTER]

kad cujem reci Vojvodina sume, Vojvodina vode, Srbija sume i Srbija vode digne mi se kosa na glavi... nema potrebe da obrazlazem, samo cu reci pogresni ljudi na pravim pozicijama

[florenntina]

Јао, Флоро ово је дугачак текст, јел можеш укратко да објасниш шта каже?

U pravu si skroz... Evo pokusacu najbolje sto umem da obrazlozim sustinu problema, mada je stvar dosta kompleksna i unapred se ogradjujem ukoliko zbog pojednostavljanja, objasnjenje izgubi na kvalitetu...

Dakle, prvo jedan kratak pregled razvoja ideja o resenju ovog problema...

1. Po A. Smit-u egoistične težnje svakog učesnika na tržištu (koji nastoji maximalno ostvariti svoje individualne ciljeve) ostvarene putem „nevidljive ruke trzista“ dovode do povećanja opšteg blagostanja. Ovo je i danas osnovna misao slobodne tržišne privrede.
   

1. 60-ih godina Garretta Hardina u svom cuvenom clanku „Tragedija zajedničkih dobara“ ukazuje pak da "nevidljiva ruka trzista" nije svemoćna kad su u pitanju zajednicka dobra. Po njemu npr. svaki stocar ce, vodjen sopstvenim interesom, teziti da ima sto vece stado kako bi povecao svoje prihode i to ce nastaviti da radi čak i nakon što se ustanovi da je zemljište suviše korišćeno za ispašu, jer to poboljšava njegovu dobit, a posledice preterane ispaše na zajedničkom zemljištu osećaju svi.
   

Dakle, ponasajuci se racionalno, ovaj stocar, smanjenjem jednog dela kolektivnog dobra, povećava svoju ličnu dobit. On će, shodno tome, stalno pokušavati da poveća svoje stado i da što više iskorištava zajednička dobra. Međutim, pošto se svi stočari ponašaju na isti način, tragedija se na kraju sastoji u tome da zbir individualnih racionalnih ponašanja dovodi do uništenje svih. “Nevidljiva ruka” u ovom slučaju, drugačije nego što je slučaj kod Adama Smita, vodi do 'bede nacija' umesto do zajedničkog blagostanja.

Dalje, on smatra da rast populacije s vremenom dovodi do uništenja globalnih zajedničkih dobara te je

zato jedino rešenje

autoritarna regulatorna kontrola populacije.

1. 90-ih godina E. Ostrom u knjizi “Upravljanje zajednickim dobrima” nastoji opovrgnuti gornju teoriju tvrdeci da i tržište, kao i država može biti neučinkovito u pribavljanju zajedničkih dobara te neefikasno u njihovom korištenju. Prikupljajući i analizirajući brojni materijal o načinima na koji su širom sveta od SAD-a, španije, švajcarske, Turske pa do Nepala i Filipina, uspostavljeni mehanizmi korištenja zajedničkih dobara, ona smatra da se "tragedija zajednickog dobra" moze izbegnuti. Naime, ona pokazuje da su neposredni korisnici zajedničke imovine sposobni da osmisle vrlo efikasne mere i metode kojima rešavaju konflikte interesa osiguravajući da ne dođe do njihovog preteranog korištenja i iscrpljivanja. Za svoj rad Ostromova dobija 2009. i Nobelovu nagradu.
   

[Иван ♪♫]

...

neposredni korisnici zajedničke imovine sposobni da osmisle vrlo efikasne mere i metode kojima rešavaju konflikte interesa osiguravajući da ne dođe do njihovog preteranog korištenja i iscrpljivanja.

...

Може ли се рачунати на еколошку свест код људи? Ако су довољно разумни, схватиће да ће исцрпљивање ресурса довести до свеопштог губитка, за сваког и биће приморани да чак и ако не желе, изналазе решења од заједничког добра.

Али шта кад до исцрпљивање ресурса неће доћи у њиховом радном веку и онда кажу баш ме брига, нек други мисли?

[DYNABLASTER]

to je samo fraza, malo je njih koji tako misle tj ne misle

a ta fraza je opasna samo ako covek ne reaguje, to je ustvari pasivna hipnoza i stara fora, najnovije je masovno zombiranje ljudi a vrsi se kroz medije, to je na psihickom planu i nije opasno osim ako otrov ne prodre dublje i onda se desi masovna histerija zombija, sve ima na filmovima i kako da se prezivi :lol:

ne sme da se dozvoli zombiju da pridje na rukohvat, ali i ako pridje ne moze ti nista

a ti koji tako govore bas me briga, taj ce to bas me briga i da gleda beskonacno, zombiji su u vecnim mukama, nikad im nije dosta uvek su alavi oce jos i jos samo za sebe a on je ustvari svi i sve, i tako dobija samo jedan mali deo, kad bi znao sta radi ne bi to nikad radio

[florenntina]

Sada dolazimo i do pomenutog clanka David Harvey-a "Buducnost zajednickih dobara" iz 2011. godine. On daje jedanu vrlo interesantnu analizu svih dosadasnjih teorija i ukratko zakljucuje sledece...

1.Istraživanje se ne treba ograniciti na takozvane prirodne resurse kao što su zemlja, šume, voda, riba i slično (kao sto je uradila Ostomova) vec i na druge oblike zajedničkog vlasništva, poput genetskog materijala, znanja i kulturnih dobara (npr. kad izdavačke kompanije čitateljima naplate pristup člancima u znanstvenim i tehničkim časopisima, javlja se problem pristupa onom što bi trebalo biti zajedničko znanje otvoreno za sve).

2. Pravi problem nisu zajednička dobra “per se” vec individualizirana vlasnička prava. „Opravdanje privatnih vlasničkih prava u liberalnoj teoriji, napokon, je da bi ona, kad su društveno integrirana posredstvom institucija pravedne i slobodne tržišne razmjene, trebala služiti uvećanju zajedničke dobrobiti”.

Da ne bih parafrazirala, nadalje cu izdvojiti citate koje nalazim znacajnim za razumevanje clanka…

Naime, po liberalnim teoreticarima (John Locke ) individualno je vlasništvo prirodno pravo koje nastaje kad pojedinci stvaraju vrednost mešajući svoj rad sa zemljom. “Tržišna razmjena socijalizira to pravo kad svaki pojedinac dobija nazad vrednost koju je stvorio, razmjenjujući je za podjednaku vrijednost koju je stvorio netko drugi. Učinak je da pojedinci zadržavaju, proširuju i socijaliziraju svoje privatno vlasništvo kroz stvaranje vrijednosti i navodno slobodnu i pravednu tržišnu razmjenu”. “Na ovaj se način najlakše stvara bogatstvo nacija i najbolje se radi za zajedničko dobro. Ali Lockeova teorija ima jedan ružan korolar: pojedinci koji ne proizvedu vrijednost nemaju prava na vlasništvo. Razvlaštenje urođeničkog stanovništva u Sjevernoj Americi od strane „produktivnih“ kolonista, primjerice, bilo je opravdano jer urođeničke populacije nisu proizvodile vrijednost.”

Karl Marx „razotkriva ovu lockeansku fikciju na ono sto ona u stvari i jeste: sustav zasnovan na jednakosti u razmjeni vrijednosti proizvodi višak vrijednosti za kapitalističkog vlasnika sredstava za proizvodnju kroz eksploataciju živog rada u proizvodnji“. “Razvoj tvorničkog sustava od 18.v. nadalje, tvrdi Marx, učinio je Lockeove teorijske formulacije zastarjelima. U tvornici, rad je organiziran kolektivno. Ima li iz te vrste rada proizaći ikakvo vlasničko pravo, ono bi sigurno moralo biti kolektivno ili združeno, a ne individualno“ „Način na koji bi mogao nastati takav oblik vlasništva utvrđuje se tako da se pokaže kako Lockeov argument o proizvodnji vrijednosti pobija sam sebe. Uzmimo, kaže Marx, da neki kapitalist započinje proizvodnju s kapitalom od 1000$ i prve godine uspije dobiti 200$ viška vrijednosti od radnika koji miješaju svoj rad sa zemljom, pa taj višak sam potroši. Onda bi nakon pet godina 1000$ trebalo pripasti radnicima u kolektivu, jer su oni ti koji su miješali svoj rad sa zemljom. Kapitalist je potrošio sav svoj početni kapital. Poput urođeničkog stanovništva Sjeverne Amerike, kapitalisti zaslužuju da izgube svoja prava jer sami ne proizvode nikakvu vrijednost.“

„Ova logika može zvučati skandalozno, ali upravo je ona bila osnovom Meidnerova plana, predloženog kasnih 60-ih u švedskoj. Porez na profit tvrtke, u čiju bi zamjenu sindikati pristali na ograničenje nadnica, stavljao bi se u fond pod radničkom kontrolom koji bi ulagao u tvrtku i s vremenom je otkupio te time stavio pod zajedničku kontrolu udruženih radnika. Kapital se svim silama protivio ovoj ideji i ona nikad nije provedena. Ali trebalo bi ponovo razmisliti o njoj. Središnji je zaključak da kolektivni rad koji sad proizvodi vrijednost mora biti temeljem kolektivnih, a ne individualnih vlasničkih prava.“

U protivnom, po Marksu “ kapital, tjeran naprijed zakonom konkurencije koji ga (kao i kod vlasnika stoke u Hardinovoj priči) prisiljava na uvećanje koristi (isplativosti), proizvodi „ne samo napredak u vještini pljačkanja radnika nego u isto vrijeme i u vještini pljačkanja zemlje; svaki napredak u povećavanju njene plodnosti za neko dano vrijeme ujedno je i napredak u upropaštavanju trajnog izvora te plodnosti. što je više krupna industrija polazna točka napretka neke zemlje, kao naprimjer u Sjedinjenim Državama, to je ovaj proces razaranja brži. Kapitalistička proizvodnja razvija, dakle, tehniku i kombiniranost društvenog procesa proizvodnje samo istovremenim potkopavanjem izvora svakog bogatstva – zemlje i radnika.” “Ova je „tragedija“ nalik onoj koju opisuje Hardin, ali logika iz koje proizlazi potpuno je različita.“

„Nasilni neoliberalni napadi na prava i moć organiziranog radništva, koji su od Čilea do Britanije počeli 1970-ih, sada su pojačani drakonskim globalnim planom štednje koji od Kalifornije do Grčke uključuje gubitke u vrijednosti imovine, stečenih prava i primanja za većinu stanovništva, zajedno s predatorskom apsorpcijom nekoć marginaliziranih populacija u dinamiku kapitalizma. Živeći s manje od 2$ dnevno, ovom populacijom od više od 2 milijarde ljudi danas se ovladava mikrokreditima kao „najbjednijom od svih vrsta kredita za one koji si ih ne mogu priuštiti“ da bi se od nje izvlačilo bogatstvo (kao što se dogodilo na američkom tržištu nekretnina kroz predatorske kredite bez garancija, nakon čega su uslijedili bankroti), sve kako bi se pozlatilo tajkunske dvore. Zajednički okoliš nije ništa manje ugrožen, sve dok predložena rješenja poput trgovine pravima na proizvodnju ugljikovog dioksida i novih tehnologija zapravo predstavljaju pokušaj da se izlaz iz problema nađe uz pomoć istih alata akumulacije kapitala i spekulativne tržišne razmjene koji su nas i uvalili u nevolje.“

Dakle, po David Harvey-u „ posljedična se šteta može ublažiti samo socijalizacijom viška proizvodnje i distribucije te uspostavom novog zajedničkog bogatstva otvorenog svima“.

[Grizzly Adams]

Кад видим да неко помиње тог Мракса одма` ми се смрачи...

[florenntina]

Ok. Nije bas bilo "ukratko"

Ali nadam se da sam bar dala dovoljno "materijala" za razmisljanje...

Postavlja se pitanje u sustini ko je ili ko bi trebao biti stvarni vlasnik "viska sredstava" koji nastaju u procesu proizvodnje? Ona se po sadasnjem stanju stvari, "po automatizmu" pridodaju vlasnicima kapitala sto za posledicu ima sve vece siromastvo. Ostaje otvoreno pitanje da li je izlaz u "socijalizaciji viska proizvodnje"? I ako jeste, na koji nacin to uciniti?...

[DYNABLASTER]

covek objasnio

[Grizzly Adams]

Ok. Nije bas bilo "ukratko"

Ali nadam se da sam bar dala dovoljno "materijala" za razmisljanje...

Postavlja se pitanje u sustini ko je ili ko bi trebao biti stvarni vlasnik "viska sredstava" koji nastaju u procesu proizvodnje? Ona se po sadasnjem stanju stvari, "po automatizmu" pridodaju vlasnicima kapitala sto za posledicu ima sve vece siromastvo. Ostaje otvoreno pitanje da li je izlaz u "socijalizaciji viska proizvodnje"? I ako jeste, na koji nacin to uciniti?...

[florenntina]

Може ли се рачунати на еколошку свест код људи? Ако су довољно разумни, схватиће да ће исцрпљивање ресурса довести до свеопштог губитка, за сваког и биће приморани да чак и ако не желе, изналазе решења од заједничког добра.

Али шта кад до исцрпљивање ресурса неће доћи у њиховом радном веку и онда кажу баш ме брига, нек други мисли?

U tome i jeste poenta. Ostromova smatra da neposredni korisnici odredjenog dobra (npr. stocari na Krcedinskoj adi koji tu zive i od toga dobra) su najvise zainteresovani da to dobro koriste tako da ostane u nasledje i buducim generacijama. Oni imaju tradicionalne mehanizme upravljanja (npr. tacno se zna kada, ko i gde napasa svoju stoku). Na mnogobrojnim primerima (doduse na lokalnim nivoima) ona pokazuje da ovo mogu biti jako lepa resenja i efikasniji nacini upravljanje i od drzavnog i od privatnog upravljanja...