Isus Hristos je postojao

[winux59]

Slušaj ti, druže,

Ne znam ko je tebi rekao da smeš da mi tako govoriš ali ću te samo podsetiti šta je to što ovaj forum čini dobrim - kultura dijaloga, koja podrazumeva da ti ne smeš tako da pričaš sa ostalim ljudima na forumu, sve i da se jako ne slažeš sa onim što oni imaju da kažu o temi.

I ne znam koja je fora, sa jako nevaspitanim novim (55 posts kategoriji) članovima foruma. Da se ovde ne neguje ta kultura, ne bi bilo Dijaloga sa ateistima, muslimanima, katolicima itd. Na kraju krajeva, ne bih ja, kao ateista napisao 3500 postova i ovo bi bio sajt pravoslavnih vehabija.

Zato pazi šta pišeš i kako se ponašaš prema ostalima.

A druga stvar - sećam se ja tog čoveka, i to iz ovog klipa:

Bio je malko bolji od ostalih krompirića za ljuštenje ali ga nisam upamtio kao nešto spektakularnog. Ali nije ni loš. Deja-vu sve u svemu. šta misli o evoluciji?

jao boze pa sam haris je dezurni gubitnik od craiga, sve debate je izgubio, a ti si bas njega stavio joj

William Lane Craig Utterly Destroys Sam Harris

[Avocado]

Nemam bas mnogo vremena, pokusacu ukratko da odgovorim tebi i dragisi, da ne ispadne da bezim, a vracam se u raspravu za par dana (ako bude imalo smisla vracati se)...

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1324712814' post='547960]

чувени Шестоднев је тако настао, да објасни људима, ондашњим знањем које су релације и колико уствари знамо и не знамо, али и нека размишљања која никад нису ушла у веру ни као догмат ни као канон, већ управо као размишљања и контемплирања са отвореним изражајем да ће неко доћи после ко ће то боље разумети, благодаћу Божјом, даром, талентом. проблем настане кад неко свесно игнорише такве ствари и покушава науку и веру да подреди једну другој, с које год стране да кренеш.

Tezom o naivnosti i neznanju tadasnjih ljudi nisam pokusao da napadnem hriscanstvo ili tvrdnje iz domena nauke koje su postojale u hriscanstu. Govorio sam o svim ljudima na planeti u to vreme i o usvajanju i razmatranju svih tvrdnji.

Takodje, nastojim da tadasnje ljude opisem tako da nisu posedovali mnoga znanja i naucni metod za utvrdnjivanje cinjenica a ne kao "neznalice" jer je besmisleno davati negativne vrednosne sudove van istorijskog konteksta. Ne mozes da zameris nekom iz 2. veka sto nije znao za teoriju relativiteta i zalepis mu negativan epitet poput "neznalice", to nema smisla i to i ne radim. Samo konstatujem da dosta toga nije znao. (kao sto nije umesno apriori nekog iz antike smatrati losim covekom jer je posedovao robove). Ako sam negde, radi kraceg pisanja i upotrebio bas negativan epitet, pokusaj da to razumes iz perspektive koju sam sad opisao.

Kao sto je neko vec primetio, i danas mnogi ljudi usvajaju neosnovane tvrdnje kao tacne... i danas ima prevaranata... ali opet neko sa tvrdnjama o "Teslinom cincilatoru" ili neko ko se pojavi sa tvdnjom da mu se obratio bog, te da je mesija ili prorok, danas ipak okupi daleko manje ljudi...

Jos jednom naglasavam da ovo nije napad na hriscanstvo, vec pricam o celom svetu i svim verama. Nadam se da mozemo da se slozimo da je u ondasnje vreme je bilo daleko lakse ubediti ljude da posedujes ekskluzivna saznanja o bogu/bogovima, te da je potrebno da te slede.... kao i ubediti ljude u neke druge tvrdnje (da girice nastaju od morske pene, da je sunce zapravo vatrena kocija koju vozi bog preko neba, da morsko nevreme nastaje kad se bog mora naljuti, da se na kraju duge nalazi cup sa zlatom... i slicno)

To ne znaci da je prica tipa: "bio je jedan covek, rodila ga je devica, bio je sin boziji, ja sam ga pratio, slusao, video da cini cuda, video da je vaskrsao posle smrti" nuzno netacna... ja ne mogu da dokazem da je netacna, mogu samo da poverujem u nju ili ne... ali opet, nadam se da mozemo da se slozimo da bi u takvo propovedanje danas (ako bi se posle tvoje smrti pojavilo nekoliko tvojih sledbenika sa takvom pricom) ipak poverovalo daleko manje ljudi nego na bilo kojem mestu na Zemlji u stara vremena.

нешто сам се занимао са металургијом у последње време и пронашао сам да је ковање метала и челика сечива био врло специфичан посао, а до дана данашњег је остала тајна ковања чистог гвожђа јер смо је напустили зарад бављења разним челицима и другим металима и легурама који су нам лакше доступни или се лакше обрађују или имају потребније карактеристике. да не помињем да немамо тачну представу како су градили неке ствари без машина и технологије које ми данас употребљавамо, иако можемо реверзним инжењерингом да претпоставимо - али не можемо и да докажемо.

Nije bitno za ono o cemu pricamo ali meni je zanimljiva tema - mislim da se ove teze cesto pogresno prenose i shvataju. Koliko ja razumem, mi danas ne znamo tacan nacin na koji su Kelti kovali svoje maceve i druge metalne stvari ali to ne znaci da su njihovi macevi bili bolji od onoga sto mi danas mozemo da napravimo... samo ne znamo kako su tacno oni to radili. Drugim recima, nisu oni imali neku bolju tehnologiju od one koja nam je danas poznata, vec samo drugaciju, koju ne znamo. Ispravi me ako gresim.

Danas se usled ove tvoje price mnogi istripuju u pogresnom pravcu, vidjao sam tvrdnje da mi danas ne bismo mogli da napravimo piramide, sto je naravno smesno.

само да још додам колико потцењујемо своје претке у глобалу, и даље живимо у илузији да смо јако напредни у односу на "човеколике мајмуне" (не негирам наслеђе, већ испитујем термин) где је пронађена 2008. године фрулица од кости у неандерталском насељу које је око 35,000 година старо. фрулица има 5 рупа што имплицира да се тај човек(олик) бавио пентатоником, која опет сведочи о развијености музичког ума и премале разлике данашњег домена уметничког изражаја. практично, разлика је само у технологији, не у уметнику. http://en.wikipedia....entatonic_scale

Postoje tu dve ceste zablude... sa jedne strane neki ljudi smatraju da su sve te stare civilizacije imale neka znanja koja mi danas nemamo... sa druge strane ima i toga da se dosta podcenjuju... da se po defaultu smatra da su npr. neandertalci i kromanjonci bili "two hairs away from the chimp".

због тога, сматрам да човек никако није наиван или лакомислен да верује, јер је наука подједнако добар медијум за човека да му побољша веру, али и обрнуто јер не негира нити ограничава било које знање већ може само да стимулише верника да сазна нешто ново, колико и да му не уздрма веру већ да је побољша.

може само да уздрма сујету, и треба, јер је то ионако циљ вере.

Opet ponavljam da nisam imao nameru da vodim pricu u tom pravcu. Ja ne tvrdim da bog ne postoji, samo nisam ubedjen u to da postoji. Ne tvrdim da su vernici lakomisleni, glupi ili neobrazovani.

[Aletheia]

šta, pročitao si na Wikipedia kako su ljudi u zabludi i sad ideš okolo, prosvetljuješ i misliš da si najpametniji na svetu? Ne zanima me odnos srednjevekovnih ljudi sa teorijom ravne Zemlje, nekako su mi ravna Zemlja i geocentrični sistem bili uvek povezani. A i to nije tema sada.

Ne idem na wikipediju da bih se obrazovao, nego uglavnom čitam stručnu i relevantnu literaturu. Nije tema, ali samo edukativno, ako ništa drugo, bar zbog ostalih, par citata:

No one before the 1830s believed that medieval people thought that the earth was flat. The iidea was established, almost contemporaneously, by a Frenchman and an American, between whom I have not been able to establish a connection, though they were both in Paris at the same time. One was Antoine-Jean Letronne (1787-1848), an academic of strong antireligious prejudices who had studied both geography and patristics and who cleverly drew upon both to misrepresent the church fathers and their medieval successors as believing in a flat earth, in his On the Cosmographical Ideas of the Church Fathers (1834).

Interesantno, zar ne? Pogledaj ovih par linkova - Myth of the Flat Earth. Ili pak ovaj: Flath Earth.

Neke izjave su vrlo radikalne, npr.:

The myth of the Flat Earth is the modern misconception that the prevailing cosmological view during the Middle Ages saw the Earth as flat, instead of spherical.

Ili:

According to Stephen Jay Gould, "there never was a period of "flat earth darkness" among scholars (regardless of how the public at large may have conceptualized our planet both then and now).

Ili:

The false belief that medieval Christianity believed in a flat earth has been referred to as The Myth of the Flat Earth. In 1945, it was listed by the Historical Association (of Britain) as the second of 20 in a pamphlet on common errors in history. The myth that people of the Middle Ages believed that the Earth was flat only entered the popular imagination in the 19th century, thanks largely to the publication of Washington Irving's fantasy The Life and Voyages of Christopher Columbus in 1828.

Naglasak moj. Znači, ako se mit o ravnoj ploči smatra drugom od 20 najvećih zabluda u istoriji (bar na osnovu podatka iz 1945), onda je to vrlo interesantno.

Vidi i ovaj sajt:

Common Errors

Iznenadiće te šta se nalazi na toj listi.

Takođe ima i knjiga novijeg izdanja, Flat Earth: The History of an Infamous iidea (Christine Garwood). Postoji još par sličnih knjiga. Za one koji se ne obrazuju sa wikipedije, naravno.

A ti si naravno, čitao i Josifa Flavija, pa znaš da on pominje i Isusovog brata?

Spomenuo sam na drugoj temi. Feldman kaže:

Almost all scholars have accepted as authentic Josephus' reference (Ant. 20.200) to James, "the brother of Jesus who was called the Christ."

šta reći.

[Avocado]

da, ti sad mozes formalno reci da ti nisi nikom trazio da zanemari svoja "licnosna poznanja" i to bi bilo tacno ali samo FORMALNO. jer smisao tvojih postova jeste da "licnosna poznanja" nisu nikakav argument, odnosno da su materijalni dokazi jedini dokazi.

Tvoje licnosno poznanje moze tebi da bude validan argument ali ne i meni kad je moje "licnosno poznanje" drugacije. Argument "ja sam spoznao Boga" ne moze mene da ubedi kad ga ja nisam spoznao a ne mogu da skeniram tvoj mozak i da se uverim u to da ti imas dobre razloge za svoja uverenja.

i sve je to u redu MEDJUTIM problem je u tome sto ti u nasim "nenaucnim" objasnjenjima ili dokazima (koji su po tebi nerelevantni) zauzimas stav o automatskoj diskvalifikaciji i nerelevantnosti tih svedocenja, odnosno rec je o "ubedjenosti" ili "manjku znanja" tih ljudi implicirajuci da je rec o neistini (indoktrinisanost, ubedjenost, lakovernost, manjak znanja...itd) i ako je rec o dokazima i te kako realnim i itekako brojnim koji samo nadilaze domen i instrumente nauke.

Ne impliciram to, vec veoma eksplicitno tvrdim da ja ne mogu da dokazem da je to neistina, niti se time bavim.

prema tome jasno je da ti nikome ne trazis da zanemari svoja licnosna poznanja ali sa druge strane tvoj stav upravo govori to ZANEMARIMO licnosna poznanja.

Moj stav je da cu ja da zanemarim tvoja licnosna poznanja.

[Aletheia]

Slušaj ti, druže,

Ne znam ko je tebi rekao da smeš da mi tako govoriš ali ću te samo podsetiti šta je to što ovaj forum čini dobrim - kultura dijaloga, koja podrazumeva da ti ne smeš tako da pričaš sa ostalim ljudima na forumu, sve i da se jako ne slažeš sa onim što oni imaju da kažu o temi.

I ne znam koja je fora, sa jako nevaspitanim novim (55 posts kategoriji) članovima foruma.

U čemu sam te konkretno uvredio? Ja nikad nikog ne vređam, a ako se neko smatra uvređenim s moje strane - ja zaista sam spreman da se izvinim. Samo u ovom slučaju mi nije jasno kako sam tebe uvredio.

Da, nemam 55 postova, imam malo više. Jedino što sam ovde nov, ali nije ovo jedino mesto na kojem sam ja pisao.

Da se ovde ne neguje ta kultura, ne bi bilo Dijaloga sa ateistima, muslimanima, katolicima itd. Na kraju krajeva, ne bih ja, kao ateista napisao 3500 postova i ovo bi bio sajt pravoslavnih vehabija.

To kapiram, i slažem se sa tobom.

Zato pazi šta pišeš i kako se ponašaš prema ostalima.

Da pazim šta pišem? Aha, znači, ako pišem nešto što je suprotno opšte-prihvaćenom, onda sam u problemu?

Ili me čeka smrtna kazna, nešto jeste.

[Аурор]

Almost all scholars have accepted as authentic Josephus' reference (Ant. 20.200) to James, "the brother of Jesus who was called the Christ."

šta reći.

Dobro, ništa od toga nije ni bitno.

Reci mi samo - pošto Josif Flavije nije bio savremenik Isusa, sve i da jeste postojao i to sve - zašto oni istoričari koji su tada živeli nisu zapisali ništa o čoveku koji je toliko promenio svet? Preko 30 poznatih istoričara koji su tada živeli, uključujući imena kao što su Plutarh ili Seneka. Ništa.

[Аурор]

Da pazim šta pišem? Aha, znači, ako pišem nešto što je suprotno opšte-prihvaćenom, onda sam u problemu?

Ne. Na internet forumu si, pisanjem se ponašaš.

Sem toga, ti si u ovom slučaju advokat opšte-prihvaćenog.

[winux59]

1. PROVERA NAMERE

Ovaj test pokusava da utvrdi da li je postojala navedena ili

podrazumevana namera pisaca da precizno sacuvaju istoriju. “Da li

su ti pisci iz prvog veka uopste bili zainteresovani da zabeleze ono

sto se zaista dogodilo?” zapitao sam.

Blumberg je klimnuo glavom. “Da, bili su”, rekao je. “To mozete

videti na pocetku Jevandjelja po Luci, koji je veoma slican predgo-

vorima u drugim, uglavnom pouzdanim istorijskim i biografskim deli-

ma iz starih vremena.”

Uzimajuci Bibliju, Blumberg je procitao pocetak Jevandjelja po Luci:

“Buduci da mnogi pocese opisivati dogadjaje koji se ispunise medju

nama, kao sto nam predase koji isprva sami videse i sluge reci

bise; namislih i ja, ispitavsi sve od pocetka, po redu pisati tebi,

cestiti Teofile, da poznas temelj onih reci kojima si se naucio.”

“Kao sto mozete da vidite”, nastavio je Blumberg, “Luka jasno

govori da je nameravao da precizno pise o stvarima koje je istrazio i

utvrdio da su dobro podrzane od strane svedoka.”

“sta je sa ostalim Jevandjeljima?” zapitao sam. “Ona ne pocinju

slicnim izjavama; da li to znaci da njihovi pisci nisu imali iste

namere?”

“Tacno je da Jevandjelja po Marku i Mateju nemaju tu vrstu izricite

izjave”, odgovorio je Blumberg; medjutim, ona su bliska Jevandjelju po

Luci po zanru, i izgleda razumljivo da bi Lukina istorijska namena

blisko odrazavala njihove.”

“A Jevandjelje po Jovanu?” upitao sam.

“Jedina druga izjava o svrsi u Jevandjeljima nalazi se u Jevandjelju

po Jovanu 20,31: 'A ova se napisase, da verujete da Isus jest

Hristos, sin Bozji, i da verujuci imate zivot u ime njegovo.”

“To”, zamerio sam, “zvuci vise kao teoloska izjava nego istorij-

ska.”

“Prihvaticu to”, odgovorio je Blumberg. “Ali, ako se morate

dovoljno ubediti - da poverujete, teologija mora da proistice iz pre-

cizne istorije. Pored toga, postoji vazan deo podrazumevanih dokaza

koji se ne mogu zanemariti. Razmotrite nacin na koji su Jevandjelja

napisana - na razborit i odgovoran nacin, sa preciznim sporednim

detaljima, uz ociglednu paznju i tacnost. Ne nalazite cudnovata

ukrasavanja i otvoreno mitologiziranje kakvo mozete videti u velikom

broju drugih starih spisa.”

“Na sta se sve to svodi?” pitao je. Zatim je odgovorio na sop-

stveno pitanje: “Izgleda sasvim ocigledno da je cilj pisaca Jevandjelja

bio da pokusajaju da zapisu ono sto se stvarno odigralo.”

Odgovaranje na zamerke

Ipak, da li je to ono sto se stvarno dogodilo? Postoji konkurent-

ski i protivrecan scenario koji su neki kriticari izneli.

Oni su rekli da su prvi hriscani bili ubedjeni da ce se Isus vratiti

u toku njihovih zivota da dovrsi istoriju, pa nisu smatrali da je bilo

neophodno sacuvati bilo kakve istorijske zapise o njegovom zivotu ili

ucenjima. Na kraju, zasto se truditi ako on treba svakog trenutka da

dodje i okonca svet?

“Prema tome”, rekao sam, “kada je posle vise godina postalo

ocigledno da se Isus nece odmah vratiti, otkrili su da nisu imali

nikakve precizne istorijske materijale koje bi mogli da koriste pri

pisanju Jevandjelja. Nista nije zadrzano za istorijske potrebe. Zar nije

to ono sto se stvarno desilo?”

“Svakako su postojale odredjene sekte i grupe, ukljucujuci i reli-

giozne, tokom istorije, za koje taj argument vazi, ali ne za rano

hriscanstvo”, odgovorio je Blumberg.

“Zasto ne?” izazvao sam ga - “sta je bilo toliko drugacije sa

hriscanstvom?”

“Prvo, mislim da je premisa prenaglasena. Istina je da vecina

Isusovih ucenja pretpostavlja znacajan vremenski raspon pre kraja

sveta”, rekao je. “Ali drugo, cak i da su neki Isusovi sledbenici zaista

mislili da bi se on mogao vratiti prilicno brzo, imajte na umu da je

hriscanstvo rodjeno iz judaizma.”

“Tokom osam vekova Jevreji su ziveli u napetosti izmedju ponav-

ljanih izjava proroka da je dan Gospodnji nadohvat ruke kao i nas-

tavljanje istorije Izraela. A ipak su i dalje sledbenici ovih proroka

belezili, cenili i cuvali njihove reci. Posto su Isusovi sledbenici gledali

na njega kao na veceg, cak i od proroka, izgleda veoma razumno da

su i oni cinili isto.”

Dok je to zaista izgledalo razumno, neki naucnici su takodje izneli

drugu zamerku koju sam zeleo da postavim Blumbergu. “Oni kazu da

su prvi hriscani cesto verovali da im je fizicki udaljen Isus govorio

porukama, ili 'prorocanstvima', za njihovu crkvu”, rekao sam. “Posto

su se ta prorocanstva smatrala podjednako merodavnim kao i same

Isusove reci dok je bio na zemlji, prvi hriscani nisu pravili razliku

izmedju ovih novijih izreka i originalnih reci Isusa kao istorijske

licnosti. Kao rezultat toga, u Jevandjeljima se ova dva tipa materijala

pretapaju, tako da ne mozemo stvarno da znamo sta potice od Isusa

kao istorijske licnosti, a sta ne. To je zabrinjavajuci napad za mnoge

ljude. Kako odgovarate na to?”

“Taj argument ima manju istorijsku potporu od prethodnog”, rekao

je sa osmehom. “U stvari, u samom Novom zavetu postoji dokaz koji

opovrgava tu hipotezu.”

“Postoje slucajevi kada se Novi zavet poziva i na rana hriscanska

prorocanstva, ali se ona uvek razlikuju od onoga sto je Isus rekao.

Na primer, u 1. Poslanici Korincanima, 7. poglavlju, Pavle jasno pravi

razliku kada iznosi rec od Isusa i kada navodi istorijskog Isusa. U

knjizu Otkrivenje se jasno moze praviti razlika izmedju Isusovog

neposrednog govora ovom proroku - za koga se tradicionalno pret-

postavlja da je bio apostol Jovan - i Jovanovog ponovnog secanja sop-

stvenih nadahnutih vizija.”

“A u 1. Poslanici Korincanima. 14. poglavlju, kada Pavle razmatra

kriterijume za prava prorocanstva, govori o odgovornosti lokalne crkve

da ispituje proroke. Na osnovu njegovog jevrejskog porekla, znamo da

bi u kriterijume za pravo prorocanstvo spadala provera da li ce se

predvidjanje ispuniti i da li se te nove izjave slazu sa ranije otkrive-

nim Bozjim recima.”

“Ali, najjaci argument je ono sto nikada ne pronalazimo u

Jevandjeljima. Posle Isusovog vaznesenja je postojao veliki broj sporo-

va koji su ugrozavali ranu crkvu - da li vernici treba da se obrezuju,

kako treba regulisati govorenje stranih jezika, kako odrzati Jevreje i

hriscane u jedinstvu, koje su odgovarajuce uloge za zene u sluzbi, da

li religiozni ljudi mogu da se razvedu od supruznika koji nisu hriscani.”

“Ta pitanja su lako mogla da budu resena da su prvi hriscani jed-

nostavno procitali u Jevandjeljima sta im je Isus rekao posle raspeca

kroz proroke. Ali se to nikada nije desilo. Neprestano trajanje ovih

sporova pokazuje da su hriscani zeleli da prave razliku izmedju onoga

sto se odigralo tokom Isusovog zivota i onoga o cemu se govorilo

kasnije u crkvama.”

[winux59]

2. TEST SPOSOBNOSTI

cak i ako su pisci imali nameru da pouzdano zabeleze istoriju, da

li su bili u stanju to da ucine? Kako mozemo da budemo sigurni da

su materijali o Isusovom zivotu i ucenjima bili dobro ocuvani 30 godi-

na pre nego sto su konacno zapisani u Jevadjeljima?

Upitao sam Blumberga: “Zar se necete sloziti da bi nesavrseno

secanje, subjektivne zelje i razvoj legendi nepopravljivo pokvarili

predanje o Isusu pre pisanja Jevandjelja?”

Zapoceo je svoj odgovor utvrdjujuci kontekst. “Moramo imati na

umu da kada o ovome govorimo, nalazimo se u stranoj zemlji, u

dalekom vremenu u proslosti, i na mestu i u kulturi koja jos uvek nije

izmislila kompjutere, cak ni stamparsku masinu”, odgovorio je.

“Knjige - ili u stvari, svici papirusa - su bili relativno retki. Zbog toga

je obrazovanje, ucenje, bogosluzenje, ucenje o verskim zajednicama -

sve vrseno usmenim putem.”

“Rabini su postali cuveni po tome sto su skoro ceo Stari zavet

znali napamet. Prema tome, bilo je sasvim u okviru sposobnosti

Isusovih ucenika da zapamte mnogo vise od onoga sto je zapisano

u sva cetiri Jevandjelja zajedno - i da to dalje precizno prenose.”

“Samo trenutak”, uzviknuo sam. “Iskreno receno, takva vrsta

pamcenja izgleda neverovatna. Kako je to moguce?”

“Da, za nas je to danas tesko zamislivo”, saglasio se, “ali je to

bila usmena kultura, u kojoj je veliki naglasak stavljan na ucenje

napamet. I imajte na umu da je 80-90% Isusovih reci originalno bilo

u poetskom obliku. To ne znaci da su se reci rimovale, ali su imale

metricke, uravnotezene stihove, paralelizam, i tako dalje - a to bi stvo-

rilo veliku pomoc za pamcenje.” “Druga stvar koju treba reci je da je definicija pamcenja tada bila

savitljivija. Prilikom proucavanja kultura sa usmenim predanjima, pos-

tojala je sloboda variranja velicine iznesene price prilikom svake date

prilike - sta je bilo obuhvaceno, sta je izostavljeno, sta parafrazirano,

sta je bilo objasnjeno, i tako dalje.”

“Jedno istrazivanje je ukazalo da je na drevnom Bliskom istoku,

od 10-40% bilo kakvog prepricavanja svetih predanja moglo da varira

od jedne prilike do druge. Ipak, uvek su postojale utvrdjene tacke koje

su bile neizmenjive, i zajednica je imala pravo da reaguje i ispravi

pripovedaca ako je pogresio u tim znacajnim delovima price.”

“Zanimljivo je” - zastao je, trazeci u glavi odgovarajucu rec - “podu-

daranje da je 10-40% prilicno postojana kolicina variranja izmedju

sinoptickih Jevandjelja u svakom datom odeljku.”

Blumberg je nesto nagovestavao; zeleo sam da bude odredjeniji.

“Objasnite mi”, rekao sam. “sta tacno kazete?”

“Kazem da je verovatno da se veliki broj slicnosti i razlika izmedju

sinoptickih Jevandjelja moze objasniti pretpostavljajuci da su ucenici i

drugi prvi hriscani naucili napamet mnogo onoga sto je Isus govorio

i cinio, ali su se osecali slobodnim da iznesu tu informaciju u

razlicitim oblicima, uvek cuvajuci znacaj Isusovih originalnih ucenja i

dela.”

Ipak sam jos uvek imao neka pitanja o sposobnosti prvih hriscana

da precizno sacuvaju to usmeno predanje. Imao sam previse uspo-

mena o decijim igrama iz detinjstva u kojima bi se reci izmenile u

toku nekoliko minuta.

Igra gluvih telefona

Verovatno ste se i sami igrali gluvih telefona: jedno dete sapne

nesto na uvo drugom - na primer: “Ti si moj najbolji prijatelj”, i to se

dalje sapuce drugima koji sede u velikom krugu dok na kraju ne

postane veoma iskrivljeno - mozda: “Ti si grubi zlobnik.”

“Budimo iskreni”, rekao sam Blumbergu. “Zar nije to dobro

poredjenje za ono sto se odigralo sa usmenim predanjem o Isusu?”

Blumberg nije prihvatio ovo objasnjenje: “Ne, ne stvarno”, rekao

je. “Evo zasto: kada nesto ucite pazljivo napamet i pazite da ga ne

prenesete pogresno dok niste sigurni da ste ga usvojili tacno, cinite

nesto sto se veoma razlikuje od igre gluvih telefona.”

“U igri je pola zabave to da osoba mozda nije tacno zapamtila ili

cak cula poruku, a ne mogu ni da pitaju osobu da je ponovi. Zatim

je odmah prenosite dalje, takodje tihim glasom, sto cini verovatnijim

da ce naredna osoba nesto zabrljati jos vise. Tako da, zaista, dok

poruka ne prodje kroz prostoriju sa 30 osoba, rezultat moze da bude

smesan.” “Zasto onda”, upitao sam, “to nije dobro poredjenje za prenosenje

drevnog usmenog predanja?” Blumberg je srknuo caj pre odgovora.

“Ako stvarno zelite da razvijete to poredjenje u vezi sa proveravanjem

i odmeravanjem u zajednici iz prvog veka, morali bi ste da kazete da

bi svaka treca osoba, naglas i vrlo jasnim glasom, morala da pita

prvu osobu, 'da li jos uvek govorim tacno?' i da promeni nauceno ako

postoji nesto neispravno.”

“Zajednica bi neprestano nadgledala ono sto je receno i reagova-

la vrseci usput ispravke. To bi ocuvalo celovitost poruke”, rekao je.

“I rezultat bi bio veoma razlicit od decije igre gluvih telefona.”

[grigorije22]

Zasto drugi istoricari nisu pisali o Isusu

1.Istoričari pišu nakon događaja, kad on postane poznat, pogotovo onda kada nije bilo televizije i neta.

2. Kada se pita zašto ne spominju Isusa (a spominju ga), to je kao da pitaš zašto njemačke muzičke enciklopedije ne spominju Cecu. Kako je moguće da ako je stvarno postojala neka Ceca koja je imala 200 000 ljudi na koncertu na Ušću, a punila je i brojne njemačke diskoteke, kako je moguće da je njemačke muzičke enciklopedije ne spominju, a spominju muzičare koji su nastupali pred puno manje ljudi? šta misliš je koliko je neki rabin iz zabačena Rimske provincije Galileje uopće bio zanimljiv Rimskim istoričarima?

3. Čim je kršćanstvo izašlo iz granice Izraela i postalo fenomen u cjelom Rimu, Isusa spominju i rimski i grčki istoričari i autori, već od 50. godine pa nadalje - Talus, Mara bar Serapion, Flegon, Hijerokle, Seneka, Makrobije, Trajan, Marko Aurelije, Antonije Pio, Hadrijan, Juvenal, Tacit, Svetonije, Plinije Mlađi, Lucijan iz Samostate....

4. Isus je najspominjanija osoba antike, ako se u njegovo postojanje sumnja, onda sve ostale ličnosti do srednjenjeg vijeka ne treba uopće ni uzimati u obzir.

O ISUSU PIšE VIšE OD 150 PISACA U VIšE OD 150 SPISA U RAZMAKU OD 20 DO 200 GODINE OD NJEGOVE SMRTI. Nitko drugi iz antike nije ni približan tom broju spominjan.

5. Onaj ko odbacuje Isusa kao istorijsku osobu treba odbaciti sve ostale ličnosti antike jer se po broju spominjanja, broju autora koji ih spominju i po vremenskom razmaku spisa o njima od njihovog života niko ne može usporediti sa Isusom. Recimo, o Budi su prvi spisi sastavljeni 500 godina od njegove smrti. O Aleksandru Makedonskom i ostalima da i ne pričam.

6. Većina spisa antičkog svijeta je uništena. Cezar je uništio aleksandrijsku knjižnicu sa 700 000 svitaka, ostak od 3 000 spisa uništili su Arapi, a Rimljani su uništili i 500 000 spisa iz Kartage i Menfisa. Da ne govorimo o provalama barbara u rimsko carstvo. Dobro da je išta od spisa iz antike preživjelo. Kada se sve saber možda je 5 posto spisa antke preživjelo.

[winux59]

3. TEST KARAKTERA

Ovaj test proverava da li je u karakteru pisaca postojala istinolju-

bivost. Da li su postojali bilo kakvi dokazi nepostenja ili nemoralnos-

ti koji bi mogli da ukaljaju njihovu sposobnost ili spremnost da pre-

cizno prenesu istoriju?

Blumberg je odmahnuo glavom: “Jednostavno nemamo nijedan

razuman dokaz koji bi ukazao da su oni bili bilo sta osim ljudi velike

cestitosti”, rekao je.

“Vidimo kako oni izvestavaju o recima ili delima coveka koji ih je

pozvao na tako visok nivo cestitosti kakav nijedna druga religija nije

poznavala. Bili su voljni da zive u skladu sa svojom verom do te mere

da je 10 od 11 preostalih ucenika umrlo surovom smrcu, sto pokazu-

je veliki karakter.”

“U pogledu postenja, istinoljubivosti, vrline i moralnosti, treba vide-

ti da su ovi ljudi ostavili dubok trag na kome im se moze zavideti.”

[grigorije22]

Ajmo sad na ta famozna 24 istoričara koja ne spominju Isusa:

Getica

Prvo Getica uopće nije povjesničar (istoričar) nego knjiga nepoznatog autora. Getica je povijesna knjiga o Getae plemenima Trakije koji Suidas , Jordanes i Freculphus pripisuju Cassius Diu, dok Philostratus vidi Dia Chrysostoma kao njezinog autora. Knjiga više ne postoji.

Zatim imamo 4 kineska autora koja pišu zvaničnu istoriju dinastije Han:

Liu Xin (50.pr. Kr. – 23. po. Kr.) – Kineski astronom i povjesničar. Umro prije nego što je Isus počeo javno djelovati.

Ban Biao (3. po. Kr. -54. po. Kr.) – kineski povjesničar. Započeo pisati povijesti dinastije Han, nastavio njegov sin, Ban Gu.

Ban Gu (32. po. Kr. – 92. po. Kr.) – kineski povjesničar i pjesnik. Pisao povijest dinastije Han.

Ban Zhao (45. po. Kr. - 116. po. Kr.) – sestra Ban Gua. Završila bratovo i očevo djelo o dinastiji Han. Feministice je ne vole jer zagovara pokornost žene mužu.

Onda slijedi niz istoričara koji su umrli prije Isusa (do 31. godine po Kristu):

Titus Livius (59. pr. Kr. – 17. po. Kr.) – govornik, filozof i povjesničar. Umro puno prije nego što je Isus počeo djelovati. Od njegovih djela sačuvana samo Povijest Rima.

Titus Labienus rimski povjesničar i govornik. Umro prije nego što je Isus počeo djelovati.

Nicolaus iz Damaska je grčki povjesničar i filozof. Rođen je 64. prije Krista, a umro prije nego što je Isus počeo javno djelovati. Niti jedno njegovo djelo nije sačuvano.

Marcus Velleius Paterculus (19. pr. Kr. – 31. po. Kr.). Umire iste godine kad i Isus. Napisao Kompendij povijesti Rima u dva toma koji završava 29. godine. Ne smatraju ga povjesničarom, već dvorskim ljetopiscem.

Imamo i dvojicu koji su umrli svega par godina nakon Isusa:

Valerius Maximus latinski pisac. Ne zna ni kad se rodio, ni umro. Pisao je najkasnije do 37. godine što je svega par godina od Isusove smrti, ali nije bio povjesničar već je napisao zbirku angdota i izreka iz Povijesti Rima. 31. godina tada još nije bila povijest Rima.

Seneka Stariji (54.pr. Kr. – 39. po. Kr.) napisao Povijest Rima, ali budući da je umro nekoliko godina iza Isusa u dubokoj starosti nije ni čuo za Njega.

Onda slijedi niz istoričara od kojih nemamo sačuvano ni jedno djelo:

Aufidius Bassus živio za vrijeme Tiberija i umro otprilike kada i Isus. Niti jedno njegovo djelo nije sačuvano.

Dio Chrysostom (40.-120.) – grčki govornik, filozof, povjesničar i pisac. Sačuvane je 80 njegovih diskursa (Orations). Ni jedno njegovo povijesno djelo nije ostalo sačuvano.

Quintus Curtius Rufus živio u drugoj polovici 1. stoljeća, vjerovatno za vrijeme Klaudija. Niti jedno njegovo djelo nije sačuvano.

Fabius Rusticus je živio u vrijeme Nerona i Klaudija, sredina i druga polovica prvog stoljeća. Nije sačuvano ni jedno njegovo djelo, ali ga spominje Tacit kao izvor, a Tacit spominje Isusa.

Justus iz Tiberijade je židovski povijesničar iz druge polovice 1. stoljeća. Navodno je napisao dva djela, ali ni jedno nije sačuvano.

Marcus Cluvius Rufus rimski konzul, senator, guverner i povjesničar. Niti jedno njegovo djelo nije sačuvano, ali ga spominju Tacit, Josip Flavije i Svetonije koji spominju Isusa.

Mucianus je general , državnik i pisac iz 1. stoljeća. Napravio kolekciju govora i pisama Rimljana iz starijeg razdoblja republike, a pisao je i geografiji Istoka. Ni jedno njegovo djelo nije sačuvano.

Servilius Nonianus je rimski povjesničar. Umro je 59. godine. Niti jedno njegovo djelo nije sačuvano, ne znamo čak ni naslove. Spominju ga Tacit i Plinije mlađi koji pišu o Isusu.

Tu je i Plutarh koji je pisao biografije careva, ali nam nedostaje upravo dio kada opisuje Život Tiberija kada bi eventualno mogao spomenuti Isusa.

Plutarch (46.pr. Kr.- 120. po. Kr.) je bio rimski biograf, povjesničar i esejist. Autor je Života Rimskih careva. Međutim, njegovo djelo o Životu Tiberija (Kao i Nerona) nije sačuvano, već samo fragmenti.

Asconius Pedianus (9. pr. Kr.- 76. po Kr.) rimski gramatičar i povjesničar. Napisao za svoje sinove knjigu govara Cicerona i raznih rimskih pisaca. Osim toga autor je Obrane Vergilija i Rasprave o zdravom i dugom životu. Jedino njegovo povijesno djelo je Život Salustov.

Klaudije (10. pr. Kr. – 54 po. Kr.) je bio rimski car do 41. godine. Napisao je Etruščansku povijest u 20 knjiga i Kartašku povijest u osam knjiga.

Ostaju još Josip Flaviej i Talus, a oni spominju Isusa.

Talus je bio samarijski povjesničar. 20 godina nakon Isusove smrti piše Povijest mediterana u tri toma i spominje Isusa. Opisuje tamu prilikom raspeća, ali odbacuje ideju da je tama povezana sa Isusovom smrću.

Najpoznatiji jevrejski istoričar antike, Josip Flavije dva puta spominje Isusa. U 18. knjizi ''Judejskih starina'', napisanih u 20 knjiga oko 94. godine poslije Krista piše:

"U to vrijeme pojavi se Isus, mudar čovjek, ako se smije čovjekom nazvati, jer je činio velika čuda i bio uvažavan kao učitelj od onih koji su bili željni istine. Za sebe je pridobio mnoge Jevreje, a također i Grke. On je bio Mesija; kad ga je Pilat, na optužbe prvaka našeg naroda osudio na raspeće, ipak su mu ostali vjerni oni koji su ga od početka voljeli: jer im se javio, uskrsnuvši trećeg dana, kao što su to proroci koji su poslani od Boga i prorokovali, koji su za njega predskazali i tisuće drugih čuda; kršćanka sekta, koja se po njemu tako zove, postoji do današnjeg dana."

Danas se općenito smatra da je taj ulomak autentičan, ali da je dio ulomka interpolacija kršćanskog redaktora. Ugledni znanstvenici dokazuju da je ovaj ulomak pisan istim stilom kao i ostatak Josipovog djela i ne sumnjaju u autentičnost. Profesor Schlomo Pines navodi arapsko izdanje Josipovog djela koje je izvorno i koje ne sadrži kršćanske umetke. Tamo stoji:

"U to vrijeme pojavi se Isus, mudar čovjek. Bio je dobrog vladanja i poznat po kreposnosti. Za sebe je pridobio mnoge Jevreje, a također i Grke. Kad ga je Pilat, na optužbe prvaka našeg naroda osudio na raspeće, ipak su mu ostali vjerni oni koji su ga od početka voljeli i izvijestili su da im se javio, uskrsnuvši trećeg dana i da je bio živ. Dakle, on je možda bio dotični Mesija o kojemu su proroci nabrojavali čuda kao što su to proroci od Boga i prorokovali, koji su za njega predskazali i tisuće drugih čuda; kršćanka sekta, koja se po njemu tako zove, postoji do današnjeg dana."

Da je taj odlomak zaista Flavijev smatrao je i Ernest Renan, jedan od najpoznatijih skeptika koji piše:

"Vjerujem u autentičnost ulomka o Isusu (Judejske starine, XVIII,3,3) jer je potpuno u Josipovom stilu i ako taj istoričar već spominje Isusa, to znači da ga je morao spomenuti. Osjećamo jedino kršćansko prerađivanje ulomka, dodavanje pojedinih riječi bez kojih bi bilo gotovo bogohulno (“Kad bi bilo po zakonu nazvati ga čovjekom”), a možda su ispušteni ili modificirani neki izrazi."

Josip Falvije u svom djelu Judjske starine na još jednom mjestu spominje Isusa:

''Zato je (svećenik Anan) sazvao Veliko vijeće i pred njega izveo Jakova, brata Isusova, koji je nazvan Kristom, kao i još neke druge koje je optužio za kršenje zakona i dao ga odvesti na kamenovanje.''

Ovaj odlomak spominje i Origen, još početkom 3. vijeka i niko ne sumnja u njegovu autentičnost. Da se ovdje radi o Isusovom bratu Jakobu, jasno je iz Hegesipovog spisa iz 2. vijeka, koji naširoko piše o Jakobu, prvom jeruzalemskom biskupu.

Za Josipa Flavija, Isusovo je djelovanje jedna od brojnih aktivnosti koje su dovele do jevrejsko-rimskog rata 66. godine.

[winux59]

4. TEST DOSLEDNOSTI

Ovo je test za koji skeptici cesto optuzuju Jevandjelja da ga ne pro-

laze. Na kraju, zar nisu ona beznadezno protivrecna jedna drugima?

Zar izmedju ranijih opisa Jevandjelja ne postoje nepomirljive razlike? A

ako postoje, kako moze bilo ko da veruje u bilo sta sto ona kazu?

Blumberg je priznao da postoje brojna mesta na kojima se

Jevandjelja naizgled ne slazu. “To se krece od veoma sitnih razlika u

izboru reci do najcuvenijih navodnih protivrecnosti”, rekao je.

“Moje licno ubedjenje je da su, kada dopustite elemente o kojima

sam ranije govorio - parafraze, skracivanja, dodatna objasnjavanja,

izbor, izostavljanja - Jevandjelja krajnje dosledna jedna sa drugima po

drevnim standardima, koji predstavljaju jedine standarde na osnovu

kojih im mozemo posteno suditi.”

“Ironicno je”, istakao sam, “da kada bi Jevandjelja bila identicna

jedna drugima, od reci do reci, to bi pokrenulo optuzbe da su se pisci unapred dogovorili da usklade svoje price, i to bi bacilo sumnju na

njih.”

“To je tacno”, Blumberg se slozio. “Da su Jevandjelja bila previse

dosledna, to bi ih samo po sebi obezvredilo kao nezavisne svedoke.

Ljudi bi onda rekli da imamo samo jedno svedocanstvo koje svi ostali

samo ponavljaju kao papagaji.”

Istog trenutka su mi pale na pamet reci Sajmona Grinlifa (Simon

Greenleaf) sa hardvarskog Pravnog fakulteta, jednog od najvaznijih

pravnika u istoriji i autora uticajne rasprave o dokazima. Posle

proucavanje doslednosti izmedju cetiri pisaca Jevandjelja, on je

ponudio sledecu procenu: “Postoji dovoljno neslaganja koja ukazuju

da nije moglo biti nikakvih dogovora izmedju njih; i u isto vreme takva

znacajna slaganja koja pokazuju da su oni bili nezavisni pripovedaci

istog velikog dogadjaja.”3

Iz perspektive klasnicnog istoricara, nemacki naucnik Hans stir

(Hans Stier), se slozio da slaganje oko osnovnih podataka i razlike

oko detalja ukazuju na pouzdanost, jer preuredjivani opisi teze da

budu u potpunosti saglasni i uskladjeni. “Svaki istoricar”, pisao je, “je

narocito skeptican u trenutku kada se neobicni dogadjaj belezi samo

u izvestajima koji su bez bilo kakvih protivrecnosti.”4

Iako je to tacno, nisam zeleo da zanemarujem poteskoce koje su

nastale navodnim razlikama izmedju Jevandjelja. Odlucio sam da ispi-

tam stvar dalje, upornim ukazivanjem Blumbergu na neke vidljive pro-

tivrecnosti koje skeptici cesto navode kao primere nepouzdanosti

Jevandjelja.

Savladavanje protivrecnosti

Zapoceo sam sa dobro poznatom pricom o isceljivanju. “U

Jevandjelju po Mateju se kaze da neki kapetan sam dolazi i pita Isusa

da izleci njegovog slugu”, istakao sam. “Medjutim, u Jevandjelju po

Luci se kaze da je kapetan poslao staresine da to ucine. To je

ocigledna protivrecnost, zar ne?”

“Ne, ne mislim da je tako”, Blumberg je odgovorio. “Razmislite o

tome ovako: U danasnjem svetu, mozemo da cujemo izvestaj vesti

koji kaze: 'Predsednik je danas objavio da...' kada je u stvari pisac

govora napisao govor, a odrzao ga sekretar za stampu - i uz malo

srece, predsednik je mozda negde u medjuvremenu, bacio pogled na

njega. Pa ipak, niko ne optuzuje vesti za netacnost.”

“Na slican nacin, u drevnom svetu je bilo potpuno razumljivo i pri-

hvaceno da su se dela cesto pripisivala ljudima iako su ih u stvari

izvrsavali njihovi potcinjeni ili izaslanici - u ovom slucaju, preko

staresina jevrejskog naroda.” “Znaci hocete da kazete da i Matej i Luka mogu da budu u isto

vreme u pravu?”

“To je upravo ono sto kazem”, odgovorio je.

To je izgledalo prihvatljivo, pa sam postavio naredni primer.

“sta je sa Jevandjeljima po Marku i Luci u kojima se kaze da je

Isus uputio demone u svinje u Gergesi, dok Matej kaze da je to bilo

u Gadari. Ljudi to vide i kazu da je to ocigledna protivrecnost koja se

ne moze pomiriti - to su dva razlicita mesta. Slucaj je zakljucen.”

“Nemojte jos da zakljucujete slucaj”, Blumberg se osmehivao.

“Evo jednog moguceg resenja: jedno je bilo grad, a drugo je bilo

provincija.”

To mi je izgledalo previse lako. Izgledalo je kao da usput prelazi

preko pravih poteskoca koje su nastale u vezi sa ovim problemom.

“Pitanje je slozenije od toga”, rekao sam. “Gergesa (ili Gerasa),

grad, nije bio ni blizu Galilejskog jezera, pa ipak su tu demoni, posto

su usli u svinje, navodno odveli krdo preko litice u smrt.”

“U redu, to je dobra opaska”, rekao je, “ali tamo su se nalazile

rusevine grada koji je iskopan na tacno pravom mestu na istocnoj

obali Galilejskog jezera. Engleski oblik imena grada se cesto izgovara

'Kersa', ali ako se hebrejska rec prevede ili transkribuje na grcki,

moze da zvuci nalik na 'Gerasa'. Tako da je sasvim moguce da se to

odigralo u Kersi (Khersa) - ciji je izgovor na grcki preuredjen na Gerasa

- u provinciji Gadara.”

“Dobro izvedeno”, priznao sam uz osmeh. “Predajem se pred

time. Ali evo problema koji nije toliko lak: sta je sa neslaganjima

izmedju Isusovih rodoslova u Jevandjeljima po Mateji i Luci? Skeptici

cesto isticu da su oni beznadezno suprotstavljeni.”

“To je jos jedan slucaj visestrukih mogucnosti”, rekao je.

“Kao sto su?”

“Dve najcesce iznete su da Matej odrazava Josifovu liniju porekla,

jer je vecina prvih poglavlja ispricana iz Josifove perspektive, i Josif

bi, kao poocim, bio zakoniti predak preko koga bi se utvrdila Isusova

kraljevska loza. To su teme koje su vazne za Mateja.”

“Luka bi, onda, utvrdjivao rodoslov preko Marijine linije. A posto

oboje pocinju iz Davidove loze, kada se dovoljno vratite unazad, lini-

je se preklapaju.”

“Drugo misljenje je da oba rodoslova odrzavaju Josifovu lozu kako

bi stvorili potrebnu zakonitost. Ali jedna je Josifova ljudska linija - u

Jevandjelju po Luci - a druga je Josifova zakonita linija, sa dva razi-

lazenja na mestima u liniji na kojima neko nije imao direktnog potom-

ka. Oni su morali da uspostave zakonite naslednike primenjujuci

razne oblike starozavetne prakse.” “Problem postaje veci zato sto su neka imena izostavljena, sto je

po standardima drevnog sveta bilo potpuno prihvatljivo. Takodje pos-

toje tekstualne razlike - imena su, pri prevodjenju sa jednog jezika na

drugi, cesto izmenjena razlicitim izgovorom, a zatim su lako

pomesana sa imenima drugih licnosti.”

Blumberg je rekao sta je imao: postoje bar neka racionalna

objasnjenja. Iako mozda nisu neoboriva, bar obezbedjuju razumno

uskladjivanje opisa Jevandjelja.

Ne zeleci da se nas razgovor pretvori u naucno nadmudrivanje,

odlucio sam da krenem dalje. U medjuvremenu smo se Blumberg i ja

slozili da bi najbolji sveukupni pristup bio istrazivanje svakog pitanja

pojedinacno kako bi se utvrdilo da li postoji razuman nacin za

resavanje prividnih sukoba izmedju Jevandjelja. Svakako da postoji

obilje merodavnih knjiga koje temeljno istrazuju, nekada do sitnih

pojedinosti, kako se te razlike mogu pomiriti.5

“I”, rekao je Blumberg, “postoje prilike kada je mozda potrebno

da sacekamo sa procenom i da jednostavno kazemo da posto smo

proucili vecinu tekstova i odredili da su pouzdani, mozemo da im veru-

jemo i onda kada nismo sigurni u neke druge detalje.”

[winux59]

5. ISPITIVANJE PREDRASUDA

Ovaj test analizira da li su pisci Jevandjelja imali bilo kakve pre-

drasude koje bi obojile njihova dela. Da li su imali nekakve prikrivene

interese za menjanje materijala o kome su izvestavali?

“Ne mozemo da potcenimo cinjenicu da su ti ljudi voleli Isusa”,

istakao sam. “Oni nisu bili neutralni posmatraci; bili su njegovi odani

sledbenici. Zar to ne cini verovatnim da bi menjali stvari kako bi on

izgedao dobro?”

“Pa, toliko priznajem”, Blumberg je odgovorio, “to stvara

mogucnost da se to dogodi. Ali sa druge strane, ljudi mogu toliko da

postuju i cene nekoga da ih to nagoni da beleze njegov zivot sa

velikom preciznoscu. Na taj nacin bi pokazali svoju ljubav prema

njemu. Ja mislim da je to ono sto se ovde dogodilo.”

“Pored toga, ti ucenici nisu imali nista da dobiju osim kritike, pro-

terivanja i mucenistva. Svakako nisu imali nista novcano da dobiju.

Ako su mogli da dobiju bilo sta, to bi bio pritisak da cute, da negi-

raju Isusa, da ga omalovazavaju, cak da zaborave da su ga ikada sreli

- ipak zbog svog postenja, objavili su ono sto su videli, cak i kada je

to znacilo patnju i smrt.”

6. ISPITIVANJE PRIKRIVANJA

Kada ljudi svedoce o dogadjajima koje su videli, cesto ce pokusati

da zastite sebe i druge zgodno zaboravljajuci da spomenu pojedinos-

ti koje su neprijatne ili koje je tesko objasniti. Kao rezultat, to stvara

nesigurnost u verodostojnost celokupnog svedocenja.

Zbog toga sam pitao Blumberga: “Da li su pisci Jevandjelja ukljucili

bilo kakav materijal koji bi mogao da bude neprijatan, ili da li su ga

prikrili kako bi sami izgledali dobri? Da li su izvestili o bilo cemu sto

bi bilo nezgodno i tesko objasniti?”

“U stvari, postoji puno takvih delova”, rekao je. “Postoji veliki deo

Isusovih ucenja nazvan 'Isusovo tvrdo ucenje'. Jedan deo toga je

veoma moralno zahtevan. Kada bih ja stvarao religiju tako da odgo-

vara mojoj zelji, verovatno ne bih rekao sebi da treba da budem tako

savrsen kao moj Otac nebeski, ili da definisem preljubu tako da

podrazumeva i pozudu u mom srcu.”

“Ali”, usprotivio sam se, “zahtevne izjave postoje i u drugim religi-

jama.”

“Da, to je tacno, zbog cega su najzahtevnija tvrda ucenja ta koja

bi mogla da budu neprijatna za ono sto je crkva zelela da uci o

Isusu.”

Odgovor je izgledo nejasan. “Dajte mi neke primere”, rekao sam.

Blumberg je razmislio za trenutak, a zatim rekao: “Na primer, u

Jevandjelju po Marku 6,5 se kaze da je Isus mogao da ucini malo

cuda u Nazaretu, zato sto su ljudi tamo imali malo vere, sto izgleda

ogranicava Isusovu moc. Isus je u Jevandjelju po Marku 13,32 rekao

da ne zna dan ili cas svog povratka, sto izgleda ogranicava njegovu

svemocnost.”

“Teologija nije imala na kraju problema sa ovim izjavama, zato sto

sam Pavle, u poslanici Filibljanima 2,5-8, govori o Bogu u Hristu koji

voljno i svesno ogranicava nezavisno delovanje svojih bozanskih

obelezja.”

“Ali, ako bih bio slobodan da se brzo i slobodnije pozabavim istori-

jom Jevandjelja, daleko zgodnije bi bilo izostaviti taj materijal, pa onda

ne bih morao da prolazim kroz napore da ga objasnjavam.”

“Isusovo krstenje je jos jedan primer. Mozete li da objasnite zasto

je Isus, koji je bio bez greha, dopustio da bude krsten, i zasto nije

stvari ucinio laksim - jednostavnim izostavljanjem obreda? Na krstu je

Isus uzviknuo: 'Boze moj! Boze moj! Zasto si me ostavio.' U licnom

interesu pisaca bi bilo da to izostave jer to postavlja previse pita-

nja.”

“Naravno”, dodao sam, “postoji puno neprijatnog materijala o

ucenicima.” “Apsolutno”, rekao je Blumberg. “Markovo prikazivanje Petra

prilicno cesto nije laskavo. A on je predvodnik! Ucenici su cesto

pogresno razumeli Isusa. Jakov i Jovan su zeleli mesta sa Isusove

leve i desne strane, i on je morao da ih uci teskim lekcijama o

vodjstvu u sluzenju. Oni su puno puta izgledali kao gomila sebicnih,

koristoljubivih ljudi slabog duha.”

“Sada vec znamo da su pisci Jevandjelja bili selektivni; Jevandjelje

po Jovanu se zavrsava iskazom, koji je donekle hiperbolican, da

celokupan svet ne moze da obuhvati sve informacije koje su mogle

da budu napisane o Isusu. Zato je nesto izostavljeno, sto samo po

sebi ne izgleda kao falsifikovanje price.”

“Medjutim, sustina je ovde: ako se oni nisu osecali slobodni da

izostave stvari kada je to bilo pogodno i od koristi, da li je stvarno

realno verovati da su otvoreno dodavali i izmisljali materijale bez bilo

kakve istorijske osnove?”

Blumberg je za trenutak ostavio pitanje bez odgovora, pre nego

sto je uverljivo zakljucio: “Ja bih rekao da ne.”

[winux59]

7. TEST POTVRDJIVANJA

Postavio sam sledeci test, pitajuci Blumberga: “Da li se ispostav-

lja da su Jevandjelja tacna kada spominju ljude, mesta i dogadjaje u

slucajevima u kojima se mogu nezavisno potvrditi.” cesto su takve

potvrde dragocene u utvrdjivanju pisceve posvecenosti u preciznosti.

“Da, ispostavlja se, i sto duze ljudi to istrazuju, to se vise deta-

lja potvrdjuje”, potvrdio je Blumberg. “U toku poslednjih 100 godina

arheologija je vise puta iskopavala otkrica koja su potvrdila specificne

navode u Jevandjeljima, narocito iz Jevandjelja po Jovanu - ironicno,

onom koje je navodno toliko sumnjivo!”

“Da, postoje jos uvek neka nerazjasnjena pitanja, i bilo je perioda

kada je arheologija stvarala nove probleme, ali oni predstavljaju nez-

natnu manjinu u poredjenju sa brojem potvrdnih slucajeva.”

“Pored toga, preko nehriscanskih izvora mozemo da naucimo puno

o cinjenicama o Isusu koje potvrdjuju kljucna ucenja i dogadjaje iz nje-

govog zivota. A ako imamo na umu da su se drevni istoricari

uglavnom bavili samo politickim vodjama, carevima, kraljevima, bitka-

ma, zvanicnim verskim poglavarima i glavnim filozofskim pokretima,

upecatljivo je koliko mozemo da naucimo o Isusu i njegovim sled-

benicima, iako se oni, u vreme kada su ti istoricari pisali, nisu ukla-

pali u te kategorije.”

To je bio sazet i koristan odgovor. Iako nisam imao razloga da

sumnjam u Blumbergovu procenu, odlucio sam da bi bilo korisno

izvrsiti dalja istrazivanja po ovim pitanjima. Uzeo sam olovku i zapisao na marginama svojih beleski podsetnik: traziti strucno misljenje od

arheologa i istoricara.

8. TEST SUPROTSTAVLJENOG SVEDOKA

Ovaj test postavlja pitanje, da li su bili prisutni drugi ljudi koji bi

protivrecili ili ispravljali Jevandjelja da su ona bila izvrnuta ili lazna?

Drugim recima, da li vidimo primere Isusovih savremenika koji se zale

da su opisi u Jevandjeljima jednostavno pogresni?

“Mnogi ljudi su imali razloge za zelju da diskredituju ovaj pokret i

ucinili bi to samo da su mogli bolje da ispricaju istoriju”, rekao je

Blumberg.

“A pogledajte sta su njegovi protivnici stvarno rekli. U kasnijim

jevrejskim spisima Isus se naziva carobnjakom koji je zaveo Izrael -

sto potvrdjuje da je stvarno cinio divna cuda, iako su pisci osporavali

izvor njegove moci.”

“To bi bila savrsena prilika da se kaze nesto kao: 'Hriscani ce vam

reci da je on cinio cuda, ali vam mi kazemo da nije.' Medjutim, to je

nesto sto nikada ne vidimo da njegovi protivnici kazu. Umesto toga,

oni jasno priznaju da je ono sto je u Jevandjeljima napisano - da je

Isus cinio cuda - tacno.”

Zapitao sam: “Da li bi hriscanski pokret mogao da se ukoreni

upravo u Jerusalimu - u samoj oblasti u kojoj je Isus izvrsio veliki deo

svog propovedanja, bio razapet na krstu, sahranjen i vaskrsao - da

su ljudi koji su ga znali bili svesni da su ucenici preuvelicavali ili izvr-

tali stvari koje je ucinio?”

“Ne verujem da je tako”, Blumber je odgovorio. “Imamo sliku

onoga sto je prvobitno bilo veoma ranjivi i slab pokret koji je bio pod-

vrgnut gonjenju. Da su kriticari mogli da ga napadnu na osnovu toga

sto je bio pun neistina i izvrtanja, oni bi to i ucinili.”

“Ali”, naglasio je zakljucujuci, “to je upravo ono sto ne vidimo.”

VERA PODUPRTA cINJENICAMA

Priznajem da sam bio impresioniran Blumbergom. Obavesten i

jasan, naucan i ubedljiv, izgradio je cvrst slucaj za pouzdanost

Jevandjelja. Njegovi dokazi o njihovom tradicionalnom autorstvu, nje-

gova analiza o veoma ranom datumu osnovnih verovanja o Isusu, nje-

gova razumna odbrana tacnosti usmenog predanja, njegovo temeljno

istrazivanje navodnih neslaganja - celokupno njegovo svedocenje je

uspostavilo cvrst temelj na kome mogu da nastavim da gradim.

Ipak, predstojao je jos uvek dug put do utvrdjivanja da li je Isus -

Bog. U stvari, posle razgovora sa Blumbergom, moj sledeci zadatak

je postao jasan: proceniti da li su ta Jevandjelja, za koja je Blumberg pokazao da su tako pouzdana, bila toliko pouzdano predavana tokom

vekova dok nisu stigla do nas. Kako mozemo da budemo sigurni da

tekstovi koje danas citamo imaju bilo kakve slicnosti sa onim sto je

prvobitno napisano u prvom veku? stavise, kako znamo da nam

Jevandjelja govore punu pricu o Isusu?

Pogledao sam na sat. Ako saobracaj ne bude preopterecen,

mogao bih da stignem na avion nazad za cikago. Dok sam skupljao

beleske i iskljucivao opemu za snimanje, slucajno sam jos jednom

bacio pogled na decije crteze na Blumbergovom zidu - i odjednom

sam pomislio, za trenutak, o njemu ne kao o naucniku, ne kao o

autoru, profesoru, vec kao o ocu koji uvece sedi na ivici kreveta svo-

jih cerki i tiho im govorio o onome sta je stvarno vazno u zivotu.

sta im govori, pitao sam se - o Bibliji, o Bogu, o Isusu koji daje

takve smele tvrdnje o sebi?

Nisam mogao da odolim da ne postavim poslednje pitanje. “sta

je sa vasom sopstvenom religijom?” upitao sam. “Kako su sva vasa

istrazivanja uticala na vasa uverenja?”

Jedva sam stigao da izgovorim reci, a on je odgovorio. “Ona su ih

pojacala, nema sumnje. Znam iz sopstvenog istrazivanja da postoje

veoma snazni dokazi za pouzdanost opisa u Jevandjeljima.”

Kratko je cutao, a zatim nastavio: “Znate, zvuci ironicno: Biblija

smatra da je vredno imati veru koja ne trazi dokaze. Setite se kako

je Isus odgovorio nevernom Tomi: 'Posto me vide, verovao si; blago

onima koji ne videse i verovase.' I znam da dokazi nikada ne mogu

da zadovolje ili primoraju na veru. Ne mozemo da zamenimo ulogu

Svetog Duha, sto cesto izaziva zabrinutost hriscana kada cuju

raspravu ovakve vrste.”

“Ali recicu vam sledece: postoji puno prica naucnka u oblasti

Novog zaveta koji nisu bili hriscani, a koji su ipak kroz istrazivanje

ovih pitanja pronasli veru u Hrista. I bilo je bezbroj naucnika, koji su

vec bili vernici, cija je vera ojacana, postala cvrsca, zasnovanija, zbog

dokaza - i ja spadam u tu kategoriju.”

sto se mene tice, ja sam prvobitno bio u prvoj kategoriji - ne

naucnik, vec skeptik, nevernik, tvrdoglavi izvestac u potrazi za isti-

nom o Isusu koji je za sebe rekao da predstavlja put, istinu i zivot.

Zatvorio sam tasnu i ustao da zahvalim Blumbergu. Vraticu se u

cikago zadovoljan da je moja duhovna potraga dobro otpocela.