Tata, ja sam gej!

[Sinergija]

  On 17. 12. 2011. at 12:23, Walter рече

I ja takodje...

Ali pravoslavan niti bi trebao a niti bi smeo da se "odrice" nepravoslavnih iliti inovernih ...ako je barem iole itinski pravoslavac...

никада се не бих одрекла Киану Ривса 1317_womens

али он ми никад није тражио савет на ову тему.

[kirios1]

Ne moze se stalno pozivati ni na to-ko je medju vama bez greha neka prvi baci kamen, pa svi ljudi su gresni, onda nema opravdanja za pravosudje, niko se ne sme kazniti jer je i taj koji kaznjava gresan? Jel' znaci da otac i majka ne smeju ni za sta kazniti svoje dete jer su i sami gresni? Au, kao da se baciste kamenjem na Stari Zavet

[obi-wan]

  On 17. 12. 2011. at 12:19, Анастасија рече

Izvini Obi,ali zaista ne smatram da Bog kažnjava ni iz pedagoških razloga,Kažnjavamo se sami,kad Njemu okrenemo leđa.Ne znam od kud ti to da ja smatram da je ljubav plitko roze osećanje?Za mene je duboko crveno,ljubav baš to radi strpljivo iskvareno popravlja,a bolesno leči,ljubavlju a ne kaznama.

Jedno bitno svojstvo pravoslavnog hriscanina jeste da svako svoje smatranje/misljenje uvek proverava Crkvom, odnosno zivim i zivotvornim predanjem Crkve.

U tom i takvom Predanju ljudi, koje nazivamo svetima, tj. oni koji su svoju ljudsku ljubav odavno posvedocili i potvrdili u samom Hristu svojim proslavljanjem, nedvosmisleno nam svedoce da bogoslicna ljubav naravno ima u sebi i aspekt pedagoskog kaznjavanja.

Dakle, sasvim je ok da ti smatras, ali je neumesno a mozda i malo neodgovorno da svoj stav proiznosimo kao nesto vec gotovo, a ti si tako i tim recima rekla nasem novodoslom bratu - da je pogresno misliti da Bog (pedagoski) kaznjava ljude.

I uopste, skroz mi je (kao teologu) nejasno odakle vama pojedinim ljudima ovde (u stvari, i jasno mi je, ali ajd, necu sad o tome, to je druga tema) ta prica da Bog dakle ne moze nikako da kazni nikog, jer je On eto ljubav? Kako to da se ljubav tako olako lisava svog izgraditeljnog dela?

Ko je uopste rekao da Roditelj/roditelj nema ljubavi ako svoju decu (pedagoski!) kaznjava?

Ko kaze da se Ljubav i kaznjavanje uvek iskljucuju?

Da je to ucenje/iskustvo/Predanje Pravoslavne Crkve - nije, niti je bilo, niti ce biti.

Jasno mi je da mozda nekome zvuci na prvu loptu nespojivo da Bog koji je ljubav, (pedagoski!) kaznjava ljude, ali valjda je jasno i to da nase smatranje/misljenje cesto bude vrlo povrsno i jednostrano, pa ga valja proveriti - kao sto rekoh - Crkvom.

I kad smo kod smatranja/misljenja, ne rece mi da li su (npr.) Ananija i Sapfira kaznjeni (pedagoski) od Boga ili sta?

I molim vas da neko svu ovu pricu ne primi odmah licno i da se uvredi, jer pricamo jako vazne stvari koje cita veliki broj ljudi, pa je zato vrlo bitno da se ponesto iskristalise do kraja.

Dakle, ako smo uzeli da o ovome pricamo (a uzeli smo, jelte), onda pricamo...

[Михајло]

  On 17. 12. 2011. at 12:19, Анастасија рече

Izvini Obi,ali zaista ne smatram da Bog kažnjava ni iz pedagoških razloga,Kažnjavamo se sami,kad Njemu okrenemo leđa.Ne znam od kud ti to da ja smatram da je ljubav plitko roze osećanje?Za mene je duboko crveno,ljubav baš to radi strpljivo iskvareno popravlja,a bolesno leči,ljubavlju a ne kaznama.

Ја стварно немам појма одакле ови нови теолошки аспекти...

Зар Господ безброј пута није тражио нашу жртву?

Зар сам пост није жртва...коју непрестано дајемо...

То је чин наше љубави и лојалности Божијем закону и самом Богу...

Тако да и нама поверен одгој деце....коју нам Господ даде...јесте непрестана жртва ...па макар слушали и плач...стално...

[nishizawa]

  On 17. 12. 2011. at 13:04, kirios1 рече

Ne moze se stalno pozivati ni na to-ko je medju vama bez greha neka prvi baci kamen, pa svi ljudi su gresni, onda nema opravdanja za pravosudje, niko se ne sme kazniti jer je i taj koji kaznjava gresan? Jel' znaci da otac i majka ne smeju ni za sta kazniti svoje dete jer su i sami gresni? Au, kao da se baciste kamenjem na Stari Zavet

Или си се ти бацила камењем на Нови?

[nishizawa]

  On 17. 12. 2011. at 13:06, obi-wan рече

Jedno bitno svojstvo pravoslavnog hriscanina jeste da svako svoje smatranje/misljenje uvek proverava Crkvom, odnosno zivim i zivotvornim predanjem Crkve.

U tom i takvom Predanju ljudi, koje nazivamo svetima, tj. oni koji su svoju ljudsku ljubav odavno posvedocili i potvrdili u samom Hristu svojim proslavljanjem, nedvosmisleno nam svedoce da bogoslicna ljubav naravno ima u sebi i aspekt pedagoskog kaznjavanja.

Dakle, sasvim je ok da ti smatras, ali je neumesno a mozda i malo neodgovorno da svoj stav proiznosimo kao nesto vec gotovo, a ti si tako i tim recima rekla nasem novodoslom bratu - da je pogresno misliti da Bog (pedagoski) kaznjava ljude.

I uopste, skroz mi je (kao teologu) nejasno odakle vama pojedinim ljudima ovde (u stvari, i jasno mi je, ali ajd, necu sad o tome, to je druga tema) ta prica da Bog dakle ne moze nikako da kazni nikog, jer je On eto ljubav? Kako to da se ljubav tako olako lisava svog izgraditeljnog dela?

Ko je uopste rekao da Roditelj/roditelj nema ljubavi ako svoju decu (pedagoski!) kaznjava?

Ko kaze da Ljubav i kaznjavanje uvek iskljucuju?

Da je to ucenje/iskustvo/Predanje Pravoslavne Crkve - nije, niti je bilo, niti ce biti.

Jasno mi je da mozda nekome zvuci na prvu loptu nespojivo da Bog koji je ljubav, (pedagoski!) kaznjava ljude, ali valjda je jasno i to da nase smatranje/misljenje cesto bude vrlo povrsno i jednostrano, pa ga valja proveriti - kao sto rekoh - Crkvom.

I kad smo kod smatranja/misljenja, ne rece mi da li su (npr.) Ananija i Sapfira kaznjeni (pedagoski) od Boga ili sta?

I molim vas da neko svu ovu pricu ne primi odmah licno i da se uvredi, jer pricamo jako vazne stvari koje cita veliki broj ljudi, pa je zato vrlo bitno da se ponesto iskristalise do kraja.

Dakle, ako smo uzeli da o ovome pricamo (a uzeli smo, jelte), onda pricamo...

ОК, ако је тако, молио бих те да ми нађеш неки пример да је неко од Светих Отаца на које се позиваш неког грешника избацио из Цркве зато што је грешан, и рекао му да се не враћа. Или саветовао некој породици, или братству неког манастира, да некога ко је грешан избаце, и одрекну га се јавно...

Једно је педагогија - друго малограђанштина...

[nishizawa]

  On 17. 12. 2011. at 13:09, Михајло рече

Ја стварно немам појма одакле ови нови теолошки аспекти...

Зар Господ безброј пута није тражио нашу жртву?

Зар сам пост није жртва...коју непрестано дајемо...

То је чин наше љубави и лојалности Божијем закону и самом Богу...

Тако да и нама поверен одгој деце....коју нам Господ даде...јесте непрестана жртва ...па макар слушали и плач...стално...

Управо тако - непрестана жртва...

Једино што овде није родитељ себе принео на жртву зарад васпитања свога детета - већ је родитељ принео на жртву своје дете мржњи, охолости и чаршији...

[Walter]

  On 17. 12. 2011. at 12:53, Sinergija рече

никада се не бих одрекла Киану Ривса 1317_womens

али он ми никад није тражио савет на ову тему.

Kijanu ..nije Homoseksualac.. on je jedna od ''ikona" homoseksualaca.. ali nije i sam homoseksualan.. kod nas jedna od vecih ikona homo i biseksualcim je Jelena Karleu$a..verovaliu ili ne..koja o5 nije i sama takva..

kolko da se zna...

[obi-wan]

  On 17. 12. 2011. at 13:18, nishizawa рече

ОК, ако је тако, молио бих те да ми нађеш неки пример да је неко од Светих Отаца на које се позиваш неког грешника избацио из Цркве зато што је грешан, и рекао му да се не враћа. Или саветовао некој породици, или братству неког манастира, да некога ко је грешан избаце, и одрекну га се јавно...

Једно је педагогија - друго малограђанштина...

Sto se tice poredjenja - ovde ipak pricamo o paru sasvim obicnih (danasnjih) roditelja, a ne Svetih Otaca.

Mislim da se slazes da je razlika ogromna.

Drugim recima, ti sad ocekujes od tog para sasvim obicnih roditelja savrsenstvo (?), a to je priznaces prilicno besmisleno.

I rekao sam vec malocas, kod tih ljudi je ocigledno proradio afekt, izazvan brukom koju su pretrpeli, ali to nicim ne govori nista o njihovoj ljubavi/neljubavi prema sinu, a vi ste to ispotencirali - da oni ne samo da ne vole sina, nego i to i to i to...

Ja tvrdim da to sto kazete ne moze nikako da bude tacno. Eto, toliko...

[nishizawa]

  On 17. 12. 2011. at 13:33, obi-wan рече

Drugim recima, ti sad ocekujes od tog para sasvim obicnih roditelja savrsenstvo (?), a to je priznaces prilicno besmisleno.

Очекујем родитељство. Ни мање ни више.

[obi-wan]

Pa eto, sad si se ti bacio kamenom.

Sad ja mogu lepo da kazem - "prvi od vas roditelja ovde sa foruma, koji je savrsen roditelj, neka baci kamen na ove (roditelje)!"

Niko nije rekao da ti ljudi nemaju slabosti, naravno, mozda i mnogo slabosti, ali reci da nemaju ljubavi, i nazivati ih svakakvim imenima tako olako - ne ide... narocito kad se svi mi u prici ovde pozivamo bas na ljubav kao kriterijum - pa valjda je i ovi ljudi zasluzuju.

[Гост]

citajuci ovu i druge teme gde se govori o medjuljudskim odnosima, bilo na relaciji muskarca i zene, ili roditelja i dece , ili prijetelja, uocavam da najvise o ljubavi pricaju i potenciraju je oni koji su razvedeni (bili ili jos uvek jesu), oni koju su u braku i roditelji koji po vasceli dan sede na forumu i pricaju o tome kako vole svoje muzeve/zene i decu umesto da vreme provode sa onima o kojima govore da ih toliko vole.

[nishizawa]

Или ниси пажљиво читао све што сам написао, или ниси схватио - врати се пар страница уназад...

У овој причи жртве су и родитељи и дечак - жртве стања духа наше нације. А тај дух је смртно болестан од мржње, предрасуда, нетрпељивости, лицемерја и неосетљивости за другога и његову патњу. И што је најгоре - тај дух се меша, ни мање ни више, него са хришћанством...

И кад си већ поменуо примере из црквене праксе и историје - шта би са оним калуђером из Старечника, који је монаха ухваћеног у блуду сакрио у буре од оних који су га тражили? Или са оним који је, када су га позвали да председава суђењу истом таквом монаху, упртио на леђа бушну врећу песка? Јесу ли и они схватали љубав као ружичасту, сентименталну емоцију?

[obi-wan]

  On 17. 12. 2011. at 14:14, nishizawa рече

Или ниси пажљиво читао све што сам написао, или ниси схватио - врати се пар страница уназад...

У овој причи жртве су и родитељи и дечак - жртве стања духа наше нације. А тај дух је смртно болестан од мржње, предрасуда, нетрпељивости, лицемерја и неосетљивости за другога и његову патњу. И што је најгоре - тај дух се меша, ни мање ни више, него са хришћанством...

И кад си већ поменуо примере из црквене праксе и историје - шта би са оним калуђером из Старечника, који је монаха ухваћеног у блуду сакрио у буре од оних који су га тражили? Или са оним који је, када су га позвали да председава суђењу истом таквом монаху, упртио на леђа бушну врећу песка? Јесу ли и они схватали љубав као ружичасту, сентименталну емоцију?

Sa podvucenim se slazem. Iako bih u opis tog duha koji vlada medju nama danas ubacio jos stosta veoma bitnog.

Ali drugi put.

Ali za ovo dole - ti nisi mene lepo skapirao.

Ovde govoris o starcima podviznicima, Svetim Ocima, a u clanku o kome pricamo su prosti i verovatno samo povrsno (ako uopste) verni roditelji. Dakle, nebo i zemlja, dve neuporedive stvari.

I naravno da treba pokriti coveka kad gresi, ali to ni u cemu ne iskljucuje i (pedagosku!) kaznu kao sredstvo ljubavi prema bliznjem.

To sam zeleo da kazem, kad sam odgovorio Anastasiji, i to se - gledano iskustvom Crkve - ni cemu ne protivi ljubavi prema zivotu... naprotiv.

...

I jos mi niko ne rece - da li je Bog (pedagoski!) kaznio Ananiju i Sapfiru ili sta je uradio?

[Срђан Шијакињић]

Мене занима једна ствар. У вези са (не)кажњавањем, педагошким од стране Бога. Да се унапред оградим, пошто немам теолошко образовање, можда само лупетам. Елем, да ли се може прихватити да може бити тачно, да није немогуће, да Бог заиста не кажњава никако људе у смислу : ја погрешим - Он ме казни, учини својом вољом да ми се деси нешто што ми се не би десило да нисам погрешио, већ да само допушта да се човеку деси нешто лоше као резултат узрочно - последичног низа који је човек покренуо грехом? Јер је човек замишљен да не греши, а када греши његовој природи се догађају лоше ствари јер та природа није замишљена да функционише правилно у греху, а не зато јер Бог, да би га казнио директно утиче да човеку буде лоше. Дакле, да ли је могуће да Бог не кажњава, већ само допушта да се човеку деси нешто што је последица греха? Да само допушта да се ствари одвијају својим током, онако како све што је створено постоји, као што лоптица када је испустима пада на земљу услед гравитације.