Проблематична житија или можда и није то баш тако....

[emilija]

Deco, deco, malo postovanja prema necemu shto ne mozemo da razumemo ipak nije na odmet.

Kaze se (rekao sveti Jovan Kronshtatski) kad citamo dela nekog sveca, verovatno i kad razgovaramo o njima , oni su tu pored nas, mole se za nas, kao sto su to cinili i za vreme gostovanja na zemlji a ako su stradavali, delom su i zbog nas

[w.a.mozart]

a sad mi stradamo zbog njih (na ovoj temi tj)

[emilija]

ma daaaaa, sledishe mi se prsti kucajuci i boj ljuti vojujuci a radijator dalekooooooooooo

[w.a.mozart]

[emilija]

jesi ti ONAJ sto je trazio recept za posni ruchak???

Pola jedanajs....vreme da se pocne kuvanje...:P

[Макрина]

Deco, deco, malo postovanja prema necemu shto ne mozemo da razumemo ipak nije na odmet.

Kaze se (rekao sveti Jovan Kronshtatski) kad citamo dela nekog sveca, verovatno i kad razgovaramo o njima , oni su tu pored nas, mole se za nas, kao sto su to cinili i za vreme gostovanja na zemlji a ako su stradavali, delom su i zbog nas

prst ka gore

[Gaša]

Deco, deco, malo postovanja prema necemu shto ne mozemo da razumemo ipak nije na odmet.

Kaze se (rekao sveti Jovan Kronshtatski) kad citamo dela nekog sveca, verovatno i kad razgovaramo o njima , oni su tu pored nas, mole se za nas, kao sto su to cinili i za vreme gostovanja na zemlji a ako su stradavali, delom su i zbog nas

Aha...mnogo toga ima da se razume u potezu iskopvanja svojih očiju.

Jezivo...

[w.a.mozart]

ručak uspeo... hvala puno

što se tiče ove teme-sve je rečeno... pravi filter za prezentaciju ličnog doživljaja hrišćanstva

[obi-wan]

ručak uspeo... hvala puno

što se tiče ove teme-sve je rečeno... pravi filter za prezentaciju ličnog doživljaja hrišćanstva

Hmmm... upravo onda kad mislis da je sve receno, budi siguran da ti je nesto promaklo... uvek, i u bilo kojoj prilici...

[w.a.mozart]

u pravu si potpuno

[Gaša]

ručak uspeo... hvala puno

što se tiče ove teme-sve je rečeno... pravi filter za prezentaciju ličnog doživljaja hrišćanstva

šta ti misliš o samovadjenju očiju?

[w.a.mozart]

već sam pisao na prvim stranama... prelistaj 301

[Дуња]

Значај подвига...

...као такав, он се не поклапа са представама „ружичастог“ хришћанства у коме је живот по вери релативизован, а акценат стављен на формализам и пуки ритуализам. Нажалост, често видимо да се заједљиво посматра човек који говори о теми подвига и одмах се етикетира као „преподобњак“, што је резултат непознавања сотириолошког значаја подвига. А понекад негирање подвижничке праксе Источне Цркве може долазити и од подсвесне жеље за самооправдањем, јер се не налази снага за живот по заповестима Божјим. Да будемо искрени, нико од нас сам по себи те снаге нема, али је битно то уочити, самом себи признати (што је предуслов за продор Божанске благодати) и не скривати своје слабости иза замагљених модернистичких изјава и представа које немају везе са аутентичним хришћанским етосом. А ако Православље жели да покаже свету оно најбоље што има, треба да покаже свој евахристијски етос и подвижничку праксу.

Поготово је битно направити паралелу између подвига и есхатолошке свести која нас идентификује као хришћане. Човеку аутентичне есхатолошке свести не треба објашњавати значај молитве и поста, јер помоћу њих он ту исту свест и одржава, попут пламена кандила. Не треба му објашњавати ни значај послушања, јер је свестан да се тиме саображава Сину Божјем, који је био послушан до смрти. Свестан је и да, одговарајући свом духовном оцу са „да“, остварује икону Божју у себи, јер и Бог своју вољу (немајући око себе ништа што би негирао), пројављује као „да“ у светотројичној заједници љубави од вечности. Правом хришћанину не треба објашњавати ни значај опраштања непријатељима, јер ће се они до смрти можда и покајати, због чега би их у Будућем веку гледао лицем у лице као пријатеље. Не треба му обајашњавати ни значај милостиње, јер и сам очекује милост Божју у Дан Суда…

Ђакон Оливер Суботић

[Макрина]

Прво,није коректно да ме неко као хришћанина оцењује по томе да ли исмејавам неко дело(екстремно у овом случају),да ли пљујем по њему и ужасавам га се или не,значи то прво не може да се тако гледа.

Да ли бих ископала своје очи?

Не бих.

Да ли могу да разумем димензију расуђивања те деве?

Могу да се потрудим да разумем али моје биће,овако како јесте,не може да појми ту димензију али то не значи да треба са тим да збијам шале.

Ако морам да збијам шале,да бих у нечијим очима била нормална,онда сама себе проглашавам ненормалном,али да збијам шале са тиме нећу као ни са било којим видом подвига и мучеништва.

[emilija]

svaka cast za citat