Свети апостоли Филимон, Апфија и Архип; св. Мученица Кикилија

[Guest]

субота 5. децембар (22.нов)

 

риба


Света Мученица Кикилија (Цицилија)




Рођена у Риму од родитеља богатих и знатних. Имала је велику веру у Христа Господа и велику ревност за веру. Заветовавши Богу доживотно девство Кикилија света ношаше оштру власјаницу испод драгоцених хаљина, које јој родитељи дариваху. А када је родитељи присилише на брак, и то са неким незнабошцем, Валеријаном, она прве ноћи усаветова младожењу, да иде епископу Урбану и крсти се, па по том и сам да живи девственим животом. Примивши веру Христову Валеријан обрати у њу и брата свога Тивуртија. Беху по том ускоро оба ова брата због вере осуђени на смрт. Но њихова верност ни пред саму смрт не ослаби. Вођени на губилиште ова дивна браћа успеше да обрате у веру вођу страже, Максима. Сви тројица заједно пострадаше за Христа Господа. Св. Кикилија сахрани њихова тела заједно. Тада би и Кикилија изведена на суд, јер неуморно придобијаше незнабошце за веру Христову. Само једно вече придобила их је на 400 душа. Када је судија упита, откуда њој толика смелост, она одговори: „од чисте савести и од вере несумњиве.” После љутих мука би осуђена на посечење мачем. Џелат је три пута удари мачем по врату, но не може је убити; само је рани, и из ране истицаше крв, коју верни сабираху у мараме, сунђере и судове ради лечења. Три дана после тога мученица и девица Христова предаде дух свој Господу своме, с киме се вечно весели. Пострада св. Кикилија са осталима око 230. год. Њене мошти почивају у Цркви њенога имена у Риму. У западној цркви св. Кикилија сматра се заштитницом црквеног појања и музике.



Свети Калист патријарх Цариградски




Назват Ксантопулос по келији Ксантопулв на Атонској Гори, где се он дуго подвизавао са другом својим Игњатијем. Са овим Игњатијем написао је св. Калист свој сопствени опит о безмолвном животу у 100 глава. Ово дело заузима врло видно место у подвижничкој књижевности. Калист је био под великим утицајем свога учитеља св. Григорија Синаита, чије је житије он написао. Као патријарх Цариградски св. Калист је једном отишао у Србију, и на том путовању разболео се и умро (како му је пред пут и прорекао св. Максим Капсокаливит у Св. Гори).



Свети мученик Менигнос


http://2.bp.blogspot.com/_oO4si60HBc8/TPvAJivbMcI/AAAAAAAAE3A/XW9erTOJGW0/s1600/1IMG_01.jpg'>

Родом од Хелеспонта. Бавио се белењем платна, због чега је био прозват Бељом. У време цара Декија он поцепа царску наредбу о гоњењу хришћана. За то би бачен у тамницу, где му се јави сам Господ и охрабри га говорећи: „не бој се, ја сам с тобом.” У том часу окови се његови растопише као восак, тамница се отвори сама од себе, и он изађе. Поново ухваћен, и суђен. Нечовечно мучен: одсекоше му прсте од руку и од ногу, па га онда посекоше. Глава његова ноћу се светлила као свећа.



Свети праведни Михаил војник





Бугарин по рођењу. Са својом дружином борио се у грчкој војсци против Агарјана и Етиопљана. Показивао чуда од неустрашивости. Убио страшну змију и ослободио девојку. Ускоро по том преселио се у вечни живот овај праведни муж. Живео и умро у IX столећу. Сахрањен најпре негде у Тракији, а 1206. год. цар Кало–Јован пренесе му мошти у Трново.



Свети апостоли Филимон, Апфија и Архип




Архип беше један од Седамдесет. Апостол Павле помиње га у посланици Колошанима и Филимону, називајући га својим другаром у војевању. У граду Колосају средиште хришћанства беше у кући Филимоновој. Ту се сабираху хришћани на молитву. То називаше апостол Павле, пишући Филимону, твоја домашња црква. У то време апостоли рукополагаху своје ученике за епископе, и то неке од њих на стално место, а неке као мисионаре путујуће по разним местима. И Филимон је био један од ових последњих. Апфија, Филимонова жена, пошћаше се и служаше домашњој цркви. У време неког празника незнабошкој богињи Артемиди, сви верни у Колосају беху по обичају сабрани у дом Филимонов на молитву. Незнабошци, сазнав за овај скуп, јурну и похватају све хришћане, Филимона, Архипа и Апфију, као вође, најпре ставе на шибу, а после их закопају до појаса у земљу и почну их камењем тући. И тако убију Филимона и Апфију, а Архипа изваде из рупе једва жива, и оставе га на забаву деци. Деца, пак, избоду га свега ножевима. И тако и овај Павлов другар у војевању добро сконча ток свога земаљског пута.


Тропар (глас 3):

Апостоле Свети Архипе, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.

http://4.bp.blogspot.com/_oO4si60HBc8/TPu8cTLgS3I/AAAAAAAAE2c/TJ3rqPAyv98/s1600/1IMG_02.jpg'>

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

Залуд сав труд око учења без труда око чистоте вере и живота. Небески свет се не открива ученоме него чистоме. Кад је света Кикилија била уведена прве ноћи у брачну одају са својим младожењом Валеријаном, она рекне младожењи: „хоћу да ти кажем једну тајну: овде је ангел Божји, чувар моје девствености, кога ти не видиш; он стоји овде спреман да заштити мене, слушкињу своју, од насиља; ако ме се само дохватиш, он ће те убити”. Чувши то Валеријан поче молити Кикилију, да му покаже ангела, да га и он види. Одговори му девица: „ти си човек који не познајеш истинога Бога, и не можеш видети ангела Божјег док се не очистиш од скверне свога неверовања”. Када се Валеријан крсти, виде ангела у великој светлости и красоти неизреченој. Исто тако и Тивуртије, брат Валеријанов, када се крсти и промени живот свој од нечистоте на чистоту, виде свете ангеле и разговара с њима. Исто тако и Максим, састрадалник њихов, када она два брата беху посечени, закле се клетвом великом пред џелатима и народом унаоколо говорећи: „видим ангеле Божје светле као сунце како узимају душе из тела мученика, као красне девице из брачног чертога, и како их са великом славом узводе на небеса”. Но то што он виде не видеше нити могоше видети неверни и нечисти.

СОЗЕРЦАЊЕ

До созерцавам чудесно стварање света, и то:

1. како Бог насади рајски врт у Едему на истоку, и онде смести човека;

2. како Бог учини те у Рају никоше дрвета лепа за гледање и добра за јело;

3. како Бог изведе пред човека све животиње, и човек им надеде имена.

БЕСЕДА

о томе шта чини јединство верних

Један Господ, једна вјера, једно

крштење, један Бог и отац свију (Еф. 4, 5–6).

Ево разлога крупног, прекрупног, и јасног прејасног, због чега ми хришћани сви треба да држимо јединство Духа у свези мира, и да будемо једно тијело и један дух. Јер нам је један Господ Исус Христос, наш Создатељ, Искупитељ и Васкрситељ. И нема два права Христа, да би било двојство међу нама. Једна иста крв проливена је с Крста за све нас, као што су једна иста уста молила се за све нас у Гетсиманији. Једну веру имамо у Тројицу Божанску, неразделну и животворну, Оца и Сина и Духа Светога, једно суштаство, три ипостаси: у Оца нерођеног, у Сина рођеног, и Духа од Оца исходног. Једно крштење имамо у име Оца и Сина и Духа Светога; крштење трикратним погружавањем у воду, за смрт греху и ђаволу а за васкрсење и живот Христу Господу. Један Бог и Отац свију – то је Отац Господа Исуса Христа, Сина Божјег јединородног, који и нас кроз Христа и због Христа усиновљава и даје нам право говорити Му: Оче наш. Видите ли, браћо моја, какве нас везе везују? Јачим везама ни звезде нису везане међу собом, ни вода за земљу, ни огањ за ваздух. Видите ли, како крупни прекрупни разлози позивају нас на јединство? Све друго што би нас од леве стране наговарало на подвојеност, ситно је према овим разлозима као зрно песка према високим планинама. Не може ђаво разорити јединство наше, ако му ми не помогнемо. Не може нас ђаво никад покорити, ако му се сами не предамо.

О Господе Исусе, слатки и благи, како си нас чврсто везао за вечно добро! Одржи нас у тој вези. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Guest]

http://days.pravoslavie.ru//Days/20121122.htm

[Guest]

http://days.pravoslavie.ru//Days/20131122.htm

[Драгана Милошевић]

 

СТРАДАЊЕ СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ КИКИЛИЈЕ

и са њом светих мученика

ВАЛЕРИЈАНА, ТИВУРТИЈА И МАКСИМА

 

 

СВЕTA девојка Кикилија (Цецилија) родила се у Риму од богатих и знатних родитеља. Чувши проповед светог  Јеванђеља, она верова у Христа, и испунивши се срдачном љубављу к Њему, она донесе одлуку у уму свом да се не удаје већ да девственост своју сачува чистом ради Нескверног Женика - Христа Бога. Међутим, противно њеној вољи, родитељи је верише за једног високородног младог незнабошца, по имену Валеријана, и стадоше приморавати да иде у скупоценим хаљинама и златним накитима. Но она испод драгоцених хаљина на телу ношаше суру власеницу, a y срцу Христа, и непрестано My се топло мољаше да је Он сам, божанским промишљањем Својим, сачува чисту, беспрекорну и слободну од брачне везе. А када наступи дан свадбе и настаде весеље, она уздишући из дубине скрушеног срца свог, тајно вапијаше ка Господу: Срце моје нека буде беспрекорно у заповестима твојим, Господе, да се не постидим (Псал. 118, 80). - И мољаше Господа свесрдно са сузама, да јој пошаље анђела Свог да одбрани девственост њену. А кад се спусти ноћ и младенци бише уведени у ложницу, Кикилија рече своме женику Валеријану: Мили младићу, хоћу да ти откријем једну тајну: ја имам поред себе ангела Божјег, чувара девствености моје, кога ти не видиш; дотакнеш ли ме, он ће те одмах убити, јер стоји овде спреман да ме заштити од сваког насиља.

 

Чувши то Валеријан се уплаши, пошто стварно поред Кикилије беше невидљиво анђео, послан с неба да невесту Христову сачува од нечистоте незнабожног младића. И поче Валеријан молити Кикилију да му покаже ангела да га види. Девица одговори: Ти си човек који не зна истинитога Бога, те стога не можеш видети ангела Божја док се не очистиш од нечистоте твога незнабоштва. - Валеријан је упита: А како се ја могу очистити? - Девица одговори.: Има један старац, по имену Урван, епископ хришћански; он зна очишћавати незнабошце светим крштењем и учинити их способнима да виде ангеле. Ако дакле хоћеш да се очистиш и да угледаш ангела Божјег, онда иди к њему и испричај му све што си од мене овде чуо. А када те он очисти, тада се врати овамо, и угледаћеш ангела, и добићеш од њега што узажелиш. - Валеријан упита: А где да тражим тога старца? - Девица одговори: Иди Апијевим путем,[1] и тамо ћеш на путу срести просјаке, и реци им: Кикилија ме посла к вама да ме одведете к старцу Урвану, јер хоће преко мене да му саопшти једну тајну.

 

Валеријан оде, и на Апијевом путу, као што му Кикилија рече, срете просјаке, којима света Кикилија беше добро позната, пошто им је често давала милостињу. Они одведоше Валеријана к блаженом епископу Урвану који се од гонитеља крио по гробовима и пећинама и порушеним убогим храмовима. Када му Валеријан пренесе речи свете Кикилије, епископ се веома обрадова, и преклонивши колена на земљу и подигавши руке к небу рече са сузама: Ето каква је слушкиња Твоја, Господе Исусе: као трудољубива пчела она доноси мед Цркви Твојој! Овог младића она прими у ложницу своју као лава, а к мени га посла као јагње; јер да није веровао речима њеним, он не би дошао к.мени. Стога, Господе, отвори срце његово потпуно, да позна Тебе Бога Истинога, и да се одрекне Сатане и дела његових.

 

Кад се он тако мољаше, изненада се појави неки чеони старац у белим као снег хаљинама, са књигом у руци. Ставши пред Валеријана он отвори књигу да чита. А Валеријан, устрашен овим виђењем, паде на земљу, но чесни старац га подиже и рече: Читај, сине, оно што је написано у овој књизи, да би се удостојио бити очишћен и угледати анђела, кога ти обећа показати твоја заручница. - Валеријан погледа у књигу и прочита златом написане ове речи: "Један Господ, једна вера, једно крштење; један Бог и Отац свију, који је над свима, и кроза све, и у свима нама. Амин" (Еф. 4, 5-6). - Када Валеријан прочита те речи, старац га упита: Верујеш ли, чедо, да је то истина, или још сумњаш? - Валеријан одговори громко: Заиста нема под небом ништа истинитијег од тих речи. - И тог часа појављени старац постаде невидљив. А блажени епископ Урван, почевши од прочитаних Валеријаном речи, поучи Валеријана довољно, и крстивши га одасла к светој заручници његовој.

 

Вративши се дома, Валеријан обрете свету Кикилију у њеној одаји на молитви, и угледа ангела Божја где стоји поред ње у великој светлости и неисказаној красоти; у рукама својим ангел држаше два венца, исплетена од црвених ружа и белих љиљана, који чудесно мирисаху. Један венац ангео метну на главу Валеријану, говорећи: Сачувајте ове венце у срцу чистом и телу неоскврњеном; ја вам их донесох из раја Божијег, и они имају такву силу да никада неће увенути, нити миомир свој изгубити, и нико их не може угледати осим оних који љубе чистоту као ви. А ти Валеријане, зато што си пристао на предлог твоје заручнице да чуваш чистоту, Бог ме посла к теби да добијеш све што замолиш од Њега.

 

Валеријан се на то поклони ангелу и рече: У овом свету ништа ми није милије од брата мог Тивуртија. Зато молим Господа да брата мога избави од погибли и власти ђавола, као што мене избави, да га обрати к Себи, и да нам обојима подари да постанемо савршени у исповедању светог имена Његовог. - Ангео радосна лица рече му: Богу је пријатна молба твоја, и Он ће испунити жељу срца твога: Он ће брата твога Тивуртија спасти преко тебе, као што тебе спасе преко девице, и ви ћете обојица заједно поћи на мученички подвиг. - Рекавши то, ангео постаде невидљив. А блажени Валеријан са светом девицом Кикилијом радујући се о Христу провођаху време у душекорисним разговорима.

 

У то време дође к њима брат Валеријанов Тивуртије, и рече: Чудим се веома, јер осетих овде диван мирис ружа и љиљана. Откуда долази такав миомир, који ми је толико пријатан, да се ја осећам као сав обновљен? - Валеријан одговори Тивуртију: Ти си стварно осетио диван мирис, мили брате, јер ја молих Бога за тебе, да се и ти удостојиш неувенљивог венца и заволиш Онога чија је крв као црвена ружа а тело као бели љиљан. - Брате, кликну Тивуртије, да ли ово ја у сну чујем, или ти говориш истину? - Валеријан одговори: До сада ми смо стварно живели као у ону: клањали смо се лажним боговима и нечистим бесима, а сада живимо у истини и благодати Божјој. - Тивуртије упита: Ко тебе научи томе? - Научи ме ангео Божји, одговори Валеријан. И ти ћеш бити у стању видети га, ако се очистиш од идолске оскврнављености.

 

Тивуртије зажеле да види ангела, но Валеријан му рече да мора најпре поверовати у Јединог Истинитог Бога и примити свето крштење, па после тога очекивати појаву ангела. Света пак Кикилија отвори своја пуна благодати уста и поче Тивуртија учити светој вери, доказујући му с једне стране лажност незнабожачких богова и немоћ бездахних идола, а с друге - показујући му силу и свемоћ истинитога Бога Господа нашега Исуса Христа. И богомудро учење свете девице учини толики утисак на Тивуртија, да он одмах пређе из неверја у веру, и рече: Верујем да нема другога Бога сем хришћанскога, и ја од сада хоћу да служим Њему Јединоме.

 

Чувши то, блажена Кикилија се испуни неизрециве радости и, још усрдније стаде поучавати Тивуртија, причајући му о оваплоћењу Сина Божија, о чудесима Његовим, и о добровољном страдању и смрти које Он претрпе из љубави према роду људском. А Тивуртије слушајући такве речи, срце му се растапаше од умилења и он се све више и више разгореваше љубављу према Господу. Видећи топлину вере његове, девица му рече: Ако верујеш у Господа нашега Исуса Христа, онда отиди са својим братом к нашем епископу хришћанском и прими од њега свето крштење; и очистивши се светим крштењем од грехова, ти ћеш постати достојан да угледаш ангела. - Тивуртије, погледавши у брата, упита га: Ка коме ти хоћеш да ме водиш? - Валеријан одговори: Отићи ћемо к човеку Божјем Урвану. Он је епископ хришћански, човек стар, мудар и праведан; лице је његово као лице анђела, и све су речи његове истините. - На то Тивуртије рече: He говориш ли ти о томе Урвану, за кога сам слушао да је два пута био осуђен на смрт и сада се негде скрива спасавајући се од смрти? Ако одемо к њему онда они који ишту да убију Урвана, нашавши нас код њега, убиће несумњиво и нас.

 

На ове Тивуртијеве речи одговори свети Киликије. Она му поче говорити о вечном животу на небу, и о награди светим мученицима који поднесу смрт Христа ради. - Тада Тивуртије, запаливши се жељом да пострада за веру Христову, рече: Нека безумни људи љубе овај краткотрајни живот, а ја желим вечни живот. Стога ме, брате, брзо одведи к епископу, да ме он очисти и учини заједничарем вечнога живота. - Валеријан одведе брата к блаженом епископу Урвану и исприча му све. Веома обрадован обраћењем Тивуртијевим, Урван га с љубављу прими, крсти га, и задржа га код себе седам дана док га потпуно не научи свима тајнама свете вере

 

После крштења Тивуртије се удостоји толике благодати, да виђаше свете анђеле и разговараше с њима, и све што од Бога мољаше, добијаше. И многа чудеса чињаше он са братом својим, исцељујући болесне. Имање пак своје они раздаваху убогим хришћанима, и сирочићима, и удовицама; откупљиваху сужње, и чесно сахршљиваху тела светих мученика, којих тада мноштво бејаше убивано за Христа.

 

За све то сазнаде преко својих достављача градоначелник Алмах, који по царевом наређењу немилице проливаше крв хришћана мучећи их и убијајући их, и издаде заповест да се одмах ухвате и доведу преда њ. Доведене, он их упита: Зашто ви срамотите своје високо порекло, и сахрањујете оне који, по царскоме наређењу, бише убијени због многих злочина, и раздајете своје имање људима одбаченим? Еда ли се и ви држите исте заблуде с њима и хоћете да будете што и они? - Одговори Тивуртије као најстарији брат: О, када би нас Бог удостојио да будемо прибројани к слугама Његовим који одбацише оно што, наизглед, постоји, а уствари не постоји; и обретоше оно што, наизглед, не постоји, а уствари постоји. - Градоначелник га упита: Шта значе твоје речи: оно што, наизглед, постоји, a ycтвари не постоји? He разумем шта говориш.

Тивуртије му протумачи овако: све што овај краткотрајни свет има и показује и обећава дати људима, наизглед постоји, a уствари све је то ништа, јер брзо пропада. Будући пак живот, по мишљењу људи привезаних свету, не постоји, пошто га не виде; међутим он насигурно постоји, и непроменљиво ће постојати вавек, и у њему ће добри и верујући људи добити велику награду, а зли и неверујући - огањ и вечне муке.

 

Градоначелник се упусти у дугачак разговор с њима, и чу од њих благодатно учење о светој вери и о одречењу од света, али не хте да прими то учење, него им нареди да принесу боговима жртву. А када се они не покорише његовом наређењу, он заповеди да Валеријана жестоко бију штаповима. Бијен, светитељ радујући се говораше: Ово је време које сам давно веома желео! ово је празник мој! ово је дан весеља мога! - А биров викаше: He ниподаштавај богове и богиње! - Но и Валеријан громко довикиваше к присутним људима: Грађани римски! нека вас ове муке моје не одвраћају од истине! будите јунаци и поразбијајте своје камене и дрвене богове, јер сви који им се клањају биће паљени вечним огњем.

Утом градоначелнику приступи један велможа, по имену Тарквиније, и тихо му рече: Ако ове хришћане не погубиш, онда ће све њихово имаше бити раздано убогима, а теби неће остати ништа. Епарх послуша велможин савет и нареди да мученике воде на место звано Паг, мимо Јупитерова идолишта, где су они морали: или принети Јупитеру жртву или бити обезглављени. Са џелатима пак и војницима градоначелник посла свога постељника, по имену Максима, да се под његовим надзором изврши посечење мученика. Но Максим путем, посматрајући свете страдалце плакаше, и говораше: О, драгоцени цвете младости! О, савезу љубави братске! О, дивна двојице високородних и честитих младића! Зашто тако драговољно хитате на смрт као на велику гозбу! - Свети Тивуртије му одговори: Када ми не бисмо насигурно знали о вечном животу, који нас очекује после ове смрти, онда се ми не бисмо радовали лишавани временског живота. - Максим на то упита: Какав живот постоји после овог живота? - Тивуртије одговори: Као што се наше тело облачи у одело, тако си и душа покрива телом; а после смрти тело ће се претворити у прах, али ће, попут птице феникса,[2] оживети када дође време; душа пак, ако се покаже света и праведна, одмах ће бити однесена у рајска блаженства, и тамо ће пребивајући у радости очекивати свеопште васкрсење. - Потресен овим Тивуртијевим речима, Максим рече: И ја бих се одрекао овог временског живота, када бих насигурно дознао да ћу се удостојити тог живота о коме ти говориш. -

 

Ту се Валеријан умеша и рече Максиму: Ако хоћеш да се насигурно увериш односно вечног живота, онда нам обећај да ћеш се искрено покајати и, одрекавши се незнабоштва, обратити се к Богу кога ми проповедамо. А ми ти обећавамо да ће Бог, када ми посечени изађемо из тела, отворити очи твоје, и ти ћеш угледати славу вечнога живота која ће нам бити дата. - Максим обећа са заклетвом, говорећи: Нека изгорим у огњу, ако од тог часа не будем веровао у Јединога Бога који даје вечни живот после овог временског, само ви испуните своје обећање. - Светитељи му на то рекоше: Онда нареди слугама својим да нам не забране свратити на кратко време у твој дом, а ми ћемо се постарати да дозовемо код тебе таквог човека који ће просветити душу твоју, те ћеш моћи јасно видети оно што смо ти обећали.

 

Максим их с радошћу уведе у свој дом, пошто нико од војника није смео да му ишта рекне против. Ту светитељи стадоше излагати спасоносно учење и учаху вери у Господа нашег Исуса Христа; и сви их у дому пажљиво слушаху ове до саме ноћи, и верова Максим са свим домом својим, а вероваше многи и од војника. Ноћу пак дође к њима света Кикилија са свештеницима, и сви што беху поверовали бише крштени. Ту ноћ они проведоше у молитви и разговору о вечном животу. А када поче свитати, света девојка Кикилија рече Христовим страдалцима: Будите јаки и неустрашиви, војници Христови! Ево ноћна тама одлази и светлост наилази. Стога се и ви обуците у оружје светлости, и излазите да извршите свој подвиг. Ви добар рат ратовасте, веру одржасте; стога идите да примите венац правде, који ће вам дати Господ.[3]

 

И светитељи хитно пођоше к споменутом месту. И када пролажаху поред Јупитерова храма, жреци их примораваху да прислуже тамјан на жртвенику Јупитеровом, пошто нико није могао проћи поред тог храма да не принесе жртву Јупитеру; све који су тим путем улазили у град и излазили из града жреци су заустављали и принуђавали да принесу споменуту жртву. Стога они и ове свете мученике зауставише и примораваху их да принесу тамјан на жртвеник. Али они не само не послушаше жреце него се и наругаше њиховом безумљу. Због тога им одмах одсекоше свете главе њихове.

 

Чим свети мученици бише посечени, Максим са заклетвом тврђаше пред свима присутнима, говорећи: Видим ангеле Божје који сијају као сунце где из посечених тела светих мученика извевши душе као неке прекрасне девице узносе их са славом великом к небу. - Кад Максим то говораше, многи из незнабожаца повероваше у Христа. А градоначелник, дознавши да је Максим примио хришћанску веру, нареди да га прућем без милости бију дотле док не предаде душу своју у руке Господу. Тело пак светог мученика Максима узе света Кикилија и погребе са телима светих мученика Тивуртија и Валеријана. Притом она нареди да се на гробу светог Максима наслика птица Феникс, желећи тиме да означи да је он поверовао у будуће васкрсење мртвих као у нешто што је слично оживљењу Феникса из пепела.

 

После тога градоначелник нареди да се сва имовина Тивуртијева и Валеријанова пронађе, али не нађоше ништа од огромних имања, пошто света Киликија већ беше успела да све разда сиротињи. Због тога градоначелник посла службенике своје да је ухвате. Када ови дођоше к светитељки, она им рече: Почујте ме, суграђани моји и браћо! Мада сте ви градоначелникови службеници, ипак сматрам да ви не хвалите његово безбожје. Ја желим да за Христа Господа мог страдам и умрем, јер ми ни најмање није стало до овог краткотрајног живота земаљског; иштем ја вечни живот: да би што пре прешла к њему, узмите ме, и не штедећи младост моју мучите ме, и смрти предајте.

 

Слушајући ове речи њене, службеници се градоначелникови ражалише што тако дивна, високородна и мудра девојка жели себи смрт; и мољаху је да такву своју лепоту не погубљује добровољном смрћу. Но она им рече: He погубљујем ја дивну младост своју, него је мењам за бољу. дајем блато за злато, иловачу за драго камење, земљану кућу тела за пресветле палате небеске. Зар је рђава таква замена? Такву замену желим и вама. - И говораше им она дуго о награди која очекује праведнике, тако да сви слушаоци њени беху дирнути. А беше се у дому њеном сабрало велико мноштво и људи и жена. Најзад их светитељка громким гласом упита све: Верујете ли да је истина све што вам говорим? - И сви, као један човек, одговорише: Да, верујемо и исповедамо да Христос кога ти проповедаш јесте истинити Бог, а ти истинита слушкиња Његова.

Обрадована до дна душе овим одговором, света девојка одмах посла по епископа Урвана. И он, дошавши у њен дом, крсти до четири стотине људи и жена који беху поверовали у Христа. И дом свете Кикилије постаде црквом Божјом.

 

Када се то тако зби, градоначелник Алмах нареди да праведну слушкињу Христову доведу преда њ на суд. Упитавши је односно вере, он чу од ње неустрашиво исповедање светог имена Христовог. - Откуда у тебе таква смелост? упита је он с гњевом. - Од добре савести и од непоколебљиве вере, одговори светитељка. - На то јој судија Алмах узврати: Зар ти, јаднице, не знаш да ја од царева имам власт над животом и смрћу грађана? - Лажеш, одговори светитељка, да имаш власт над животом. Требао си рећи да имаш власт само умртвљавати а не даровати живот, зато што можеш убити али не можеш оживети. - Принеси боговима жртву, наваљиваше судија, и одреци се Христа, па ћеш бити пуштена на слободу. - Но светитељка изјављиваше и показиваше да је готова одмах умрети за Христа.

 

Тада мучитељ нареди да свету Кикилију одведу њеном дому, и тамо је уморе у прегрејаном купатилу. Три дана и три ноћи морише је врелином и димом, али је благодат Божја расхлађиваше и оживљаваше. Дознавши да мученица толико времена у прегрејаном купатилу остаје жива, мучитељ нареди да је тамо посеку мачем. Џелат оде к њој, три пута је удари мачем по врату, али јој не одсече главу сасвим и, оставивши је тако, отиде. Међутим верни сабраше крв њену сунђером и убрусом; а светитељка остаде још три дана жива, расуђујући потпуно здраво и утврћујући присутне хришћане у вери. Најзад она у време молитве предаде дух свој у руке Божије. И би чесно погребена од стране верних.

 

 

СПОМЕН СВЕТОГ

ФИЛИМОНА АПОСТОЛА

 

РOДOM из Колоса. Ученик Апостола Павла. Павле му послао са Тимотејем познату посланицу, рукоположио га за епископа и послао у Газу, коју просвети проповеђу. Одатле дође у Колосе са Апфијом да проповеда, би ухваћен, стављен на разне муке, од којих сконча за Христа, заједно са св. апостолима Онисимом и Архипом.

 

http://www.agencijami.com/eparhija/ZS/ZSview.asp?ID=341