Evo zasto Bog ne moze da postane covek (islamsko vidjenje)

[Zayron]

Důkaz kruhem - još vam prevedem i ovo, šteta što mi to tako nemamo ko Česi

Důkaz kruhem, také circulus vitiosus (česky: bludný kruh; špatný kruh) nebo petitio principii je chybný postup deduktivního důkazu, při němž se předem předpokládá to, co se chce teprve dokazovat.

Obsah

[skrýt]

• 1 Význam
  
• 2 Vicious circle
  
• 3 Odkazy
  
  • 3.1 Literatura
    
  • 3.2 Související články
    

[editovat] Význam

Na důkaz kruhem poprvé upozornil Aristotelés v Prvních analytikách a ukázal, proč neplatí, přesněji řečeno platí jen pro toho, kdo už platnost domněle dokazované věty stejně přijímá. Tento kruh však nemusí být ani jednoduchý ani výslovný, takže si ho čtenář nebo i autor domnělého důkazu nevšimne: předpoklad může být mlčky zahrnut v používaných pojmech a podobně.

Problém vzniká v rámci formální logiky, která proti takovému důkazu nic nenamítá, neboť z každé věty triviálně plyne tato věta sama. Důkaz kruhem totiž není logicky chybný, nýbrž sémanticky prázdný, neboť nic nedokazuje. Podle J. Rosenberga se tedy pro platnost důkazu musí vyžadovat ještě splnění „podmínky adekvátnosti“, kterou formuluje takto: „Námitka proti tomu, co se má dokázat, se má lišit od námitky proti tomu, čím se dokazuje.“ Tato podmínka není při důkazu kruhem splněna.

[editovat] Vicious circle

V anglosaském prostředí se jako vicious circle označuje také děj s kladnou zpětnou vazbou, který se sám posiluje. Například tak zvaná inflační spirála: při růstu cen se zvyšují mzdy, což vede k dalšímu růstu cen.

[editovat]

Dokaz krugom

Dokaz krugom, također circulus vitiosus (česky: bludný kruh; špatný kruh) ili petitio principii je pogrešni postupak, tok deduktivnog dokaza, pri kojem se unapred pretpostavlja to, što se hoće tek dokazati. na dokaz krugom je prvi upozorio Aristotel u Prvim analitikama i ukazao, demostrirao zašto ne važi, tačnije važi samo za tog, koji već punovrijednost (važenje) domišljene dokazovane tvrdnje već svejedno prihbvata, prima, akceptira. taj krug ne mora biti ni jednostavan a ni izričit, tako ga čitalac ili autor domišljenog dokaza često ni ne primjeti: pretpostavka može biti prećutno uključena, zakomponovana u već upotrebljavanim pojmovima, definicijama i slično.

Problem nastaje u okviru formalne logike koja protiv takvom dokazu ništa nema protiv, jer iz svake tvrdnje, rečenice, izkaza trivijalno proizilazi ta tvrdnja sama. Dokaz krugom ustvari nijelogički pogrešan već semantički prazan jer mništa ne dokazuje. Prema J.Rosenbergu onda za to kako bi dokaz bio važećim se mora tražiti još ispunjenje "uslova adekvatnosti", koju formuluje ovako: "Primjedba protiv tome, što se ima dokazati, se ima lišiti od primjedbe ptrotiv tome, čim se dokazuje" Taj uslov nije pri tom dokazivanju krugom ispunjen.

U anglosaskoj sredini se kao vicious circle označava također događanje, događaj, čin, proces sa povratnom spregomkoji se sam pojačava, raste, umnožava. Na primjer takozvana inflacijska spirala: pri rastu cijena rastu i plate što vodi k daljem rastu cijena.

[Zayron]

Jao Josipe,jao jao.

Šta jaučeŠ toliko, to je ta vaŠa slavna islamska filozofija i logika na djelu, Što bi ja tek mogao ne da jaučem već da vriŠtim iz sveg glasa i to zajedno sa svetim Tomasom Akvinskim, koji to sigurno ne bi ni preživio kad bi ovaj video gledao do kraja. Svi oni bi u horu vriŠtali ko pominuti u slučaju kad bi im neko pokazao ovaj video!

Scholastici

• představitelé rané scholastiky (přibližně do roku 1200):
  
  • Anselm z Canterbury
    
  • Pierre Abélard
    
  • Petr Lombardský
    
  • Gilbert de la Porrée
    
  • Vilém z Conches
    
  • Alanus ab Insulis
    

• představitelé vrcholné scholastiky (13. století):
  
  • Robert Grosseteste
    
  • Roger Bacon
    
  • Albert Veliký
    
  • Bonaventura z Bagnoreggia
    
  • TomአAkvinský
    
  • Aegidius Romanus
    
  • Jindřich z Gentu
    
  • Radulphus Brito
    

• představitelé pozdní scholastiky (po r. 1300):
  
  • John Duns Scotus
    
  • Petr Auriol
    
  • Richard Campsall
    
  • William Ockham
    
  • Mikulአz Autrecourtu
    
  • Jean Buridan
    
  • MikulአOresme
    
  • TomአBradwardine
    
  • Vilém Heytesbury
    

• po době stagnace dochází ke vzniku tzv. druhé scholastiky či jezuitské scholastiky:
  
  • Pedro da Fonseca
    
  • Francisco Suárez
    
  • Francisco de Vitoria
    
  • Rodrigo de Arriaga
    
  • Leonardus Lessius
    

[NinaD]

Ne da nije moguće već kada bi to uradio,Bog bi prestao da bude večan... tako sam shvatio gospodina sa snimka (koji mi je btw vrlo simpatičan-gospodin a ne snimak) pa shodno tome,Bog ne može da sebe degradira-mislim da je to hteo da kaže

Dakle, nije šija nego vrat. Hvala na pojašnjenju, ali u čemu se ono razlikuje od onoga što sam ja napisala. Dakle, ukoliko dotični, Vama vrlo simpatični, gospodin tvrdi da Bog ne može da se degradira i ovaploti se kao čovek jer bi prestao da bude večan, to znači da gospodin tvrdi da Bog nešto ne može, odnosno, da može samo ono što ovaj gospodin smatra da Bog može. Time proizilazi da je Božija moć ograničena mentalnim dometom ovakvih eksperata, a koji svoja tumačenja šire dalje na neuki narod. Sad dalje možemo pričati o tome kako je islam dobar, human, pravedan..., ali zapinjemo kod ove tvrdnje da Bog nešto ne može i time islam kao religija gubi verodostojnost pa nestaje svaki interes za dalje upoznavanje sa istim, osim eventualno sa kulturološke li sociološke tačke gledišta.

[angst]

Ja imam tu jedno nedoumicu.

Posto je Hristos Bogocovek, da li je on smrtan ili besmrtan, svemoguc ili ne itd?

Чини ми се да се одговор налази у несторијанској заблуди. Наиме има две природе, две воље, али једна ипостас, а не две. Дакле када се обраћамо Сину то се обраћамо и Исусу. Тако и када су се „у време оно” обраћали Исусу, обраћали су се Сину јер је у питању једна личност. Пошто је личност дефинисана у односу, природа је небитна. Иако су могли да убију људско тело, нису могли убити Сина, јер је ипостас Сина дефинисана у односу са Оцем и Духом.

[dragisa]

pitanje za Bosanca, posto ne poznajem Islam zanima me da li u Islamu postoji neka vrsta ucenja o Bogolikosti (Ikonicnosti) coveka? dakle da li se igde u Islamu govori o tome da je covek cak i sam svojom (opozit bozijoj) prirodom da tako kazem prednaznacen da postane Bog jer je tako stvoren upravo zeljom Tvorca. ako tako nesto postoji onda ima neke sanse da se razumemo ali ako ne postoji onda ce mo se tesko razumeti jer vi onda Boga precipirate iskljucivo kao neko endogeno bice, nepristupno bilo kome za vek vekova.

i jos nesto, da li bi imao neki link ili materijal u vezi ovoga: https://www.pouke.org...__fromsearch__1

[dragisa]

evo sta o "ne mogucnosti" da Bog postane covek i obrnuto, kaze jedan musliman sufi mistik:

Posle trećeg hodočašća u Meku, u kojoj je ostao dve godine, Haladž se konačno nastanio u Bagdadu (294/908) i posvetio javnom propovedanju . On objavljuje da je krajnji cilj svakog ljudskog bića mistično sjedinjenje s Bogom koje se ostvaruje kroz ljubav [išk, ('ishq)). U tom sjedinjenju ljudski činovi bivaju posvećeni i divinizovani. On u ekstazi izgovara čuvene reči: »Ja sam Istina (=Bog)« — zbog kojih su ga i osudili. Ovoga puta, Haladž je ujedinio protiv sebe i tumače Zakona (koji su ga optužili za panteizam) i političare (koji su mu zamerali što uznemirava puk) i sufije.

[grigorije22]

Грогорије....не збуњуј људе, молим те. Слабо бараташ са овом проблематиком, зато боље слушај и учи. Извини.

Da li je Isus dok je bio na zemlji ispunjavao jedan od bozanskih atributa sveprisutnost?

[Александар Милојков]

Da li je Isus dok je bio na zemlji ispunjavao jedan od bozanskih atributa sveprisutnost?

Какав атрибут свеприсутности? Мислиш да ли је био "мало мање Бог"?

[Благовесник]

Da li je Isus dok je bio na zemlji ispunjavao jedan od bozanskih atributa sveprisutnost?

Божанствени Логос је безграничан и свеприсутан Својом силом и дејством.

[Благовесник]

Чини ми се да се одговор налази у несторијанској заблуди. Наиме има две природе, две воље, али једна ипостас, а не две.

Дакле када се обраћамо Сину то се обраћамо и Исусу. Тако и када су се „у време оно” обраћали Исусу, обраћали су се Сину јер је у питању једна личност.

Најновија истраживања показују да су и Несторије и тзв. несторијанске цркве,

исповедали исту веру, да када говоре о Христу не говоре као о два Сина него једном. Исповедају - Син Дјеве кћери Давидове и Син Божији, у смислу две суштине (ДВА ИЗВОРИШТА) али једног Христа тј. једне личности.

[grigorije22]

Какав атрибут свеприсутности? Мислиш да ли је био "мало мање Бог"?

Mislim da li je on iako je bio u telu bio sveprisutan kao sto je Bog otac sveprisutan, da bude na dva mesta u isto vreme. Isus je kazao Otac moj veci je od mene sta to znaci?

[grigorije22]

U Bibliji se koristi rec kenosis koja se prevodi sa praznjenje, i pojavljuje se u Poslanici Filipljanima, gde nam Pavle kaže da Isus, ’ako je i bio u obličju Božjemu, nije se otimao da se isporedi sa Bogom’ - to je način na koji treba prevesti – ’nego je ispraznio (ponizio) sam sebe’. Postao je niko i ništa.”

[Александар Милојков]

Mislim da li je on iako je bio u telu bio sveprisutan kao sto je Bog otac sveprisutan, da bude na dva mesta u isto vreme.

Прво, Бог и катеогорија простора не иду заједно. Друго, није се оваплотила божанска природа већ божанска личност (Син). Дакле, није се "откинуло" "парче Бога" "тамо негде" где Бог обитава и пало на земљу. Пошто се оваплотила личност, обзиром да је она незамислива без односа (Син-Отац), Син се никада није одвајао од свог Оца. Значи, није престајао да буде Син, а тиме није престајао да буде Бог (и све оно што кажемо да приличи Богу). Син Божији, поставши човек, свакако је био ограничен својим телом (у категоријама простора и времена), као и сви ми. Међутим, понављам, оваплоћење Сина Божијег, не треба схватати као "откидање" Сина од Оца, нити као "премештање" личности Сина од "тамо негде" (то су категорије створеног, а Син је нестворена личност). Отуда, Син је свакако био свеприсутан као Бог и Сведржитељ, како ти кажеш. Он није престао да буде Сведржитељ света и космоса - као друга личност Свете Тројице. Без обзира што је узео људско тело, није престао да то буде. Јер, то је питање личности а не природе (у овом случају људске, која нас индивидуализује и ограничава простором и временом).

[angst]

http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf212.ii.v.xii.html

[bosanac]

Svako po ovom pitanju govori iz okvira učenja svoje vjere.

Kod nas kada govorimo o Bogu govorimo o Njemu kao Onome kome ništa nije slično.Govorimo o Njemu koji je savršen i ne dolići mu bilo kakav vid poniženja.Naravno vi kažete da je to ograničenje Boga našim umovima a mi kažemo ne to što vi vjerujete je Ono što Bog sebi nikada ne bi dozvolio itd.Znači rasprava ide u krug tako da ovdje po ovome možemo reći:Vama vaša a nama naša vjera.