Српска Црква и Роми (ром значи човек)

[Јаков.]

Читајући из општеприхваћене у свету енциклопедије Рилиџнс ов д Врлд, издате у 4 тома, (Ј.Gordon Melton and Martin Baumann, editors), ставку о Српској Цркви, наиђох и на завршне речи

"Church may also be credited with a certain success in evangelizing the Gypsies. The church is, in spite of its criticisms of some forms of ecumenism, a member of the WORLD COUNCIL OF CHURCHES."

Ајде ово за ССЦ прогутах али ово са циганима ми беше мало чудно. Ма куј бре има успеха у јеванђелизацији и оправослављивању цигана. Да се нису аутори збунили када су видели оне цигиће испред храмова како просе???

Потражих мало о овој теми на интернету, и нађох на један занимљив спис Мирка Млакара, (заменик главног уредника НИН-а, завршио Филозофски факултет Дружбе Исусове у Загребу - где га ови из НИН-а само нађоше... )

----------------------------------------------------

Мирко Млакар

ЕВАНГЕЛИЗАЦИЈА РОМА

У вези са ширењем и продубљивањем православнога и, у знатно мањој мјери, католичког кршћанства те ислама међу балканским Рома, могло би се закључити да су у томе дјеловању традиционалне вјерске заједнице направиле мало, односно да су могле више направити, али ипак нису. Зашто?

На темељу разговора с Ромима и вјерским службеницима, размишљања након читања оскудне литературе, судјеловања на скуповима и на сличне начине, све сам ближи хипотези коју не могу назначити из егзактних истраживања, којих нема да Роми уопће нису важни вјерским заједницама које су на Балкану традиционалне! А колико Роми и могу бити важни оним вјерским заједницама које су великим дијелом или чак битно народносно означене и то било, увјетно речено, изворно као православне цркве, било да су се национализирале у новијим социо-повијесним околностима?

Питање је како у тим заједницама које ако и нису народносно конституиране, сигурно јесу народносно изведене, тј. такве су у многим сегментима своје праксе могу постојати Роми на православни, католички или исламски религиозни начин. Колико су вјерске структуре уопће заинтересиране да се Роми развијају као православци или муслимани са својим посебним идентитетом, односно да, конкретно, на подручјима под јурисдикцијом Српске православне цркве Роми не требају постати Срби, односно у Исламској се заједници утопити у интересном мору Албанаца или Бошњака? На вишем ступњу уопћавања, Роми, као и друге мањине, у заједницама практично означеним нацијом тешко могу наћи себе, а да остану то што народносно јесу. Истина, Роми могу остајати у таквим вјерским заједницама, али ће, не само због своје релативне малобројности, опстајати рубно, као не баш жељени супутници или рукавци конфесионалних национал-матица.

Стјече се дојам, поткријепљен истраживањима, да у посљедње вријеме ромске масе као да хрле у еванђеоску цркву и друге заједнице реформацијске баштине, али још ћемо видјети колико ће се тренд одржати, односно на којем ће се ступњу и у коликом обиму тај процес стабилизирати. То што је ритуалистика неких заједница реформацијске баштине Ромима ближа од релативне строгости православља, а особити католицизма, те ислама, сматрам само дијелом одговора на питање зашто Роми отпадају од православља и ислама, на Балкану присутних већ стољећима.

Начелно, протестантске вјерске заједнице које дјелују на Балкану нису националне, али нису ни анационалне, него су свенационалне, да не кажем мултинационалне. И управо је у томе шанса нове евангелизације Рома, коју је, по свему судећи, пропустила Српска православна црква у 20. стољећу зато што је почесто у многим сегментима дјеловала српски(је) и на рачун православности, тј. кршћанскости. СПЦ си може допустити на еуропском Западу талијанске или шпањолске вјернике, али зар на њеном матичном подручју у правилу нису сви Срби, односно тежи ли томе да сви вјерници постану Србима?

Оно што опћеевангелизацијски и особито у смислу катехизације није учинила српска црква у прошлом стољећу то се сада очитује као тренд протестантизације Рома, не само некрштених, него и оних који су били православци. Нису ли потоњи у православље улазили да би преживљавали, како би се што мање разликовали од друштвене околине у којој реално не живе, него се само налазе? Али, ако су тако кварно улазили, јесу ли таквима вјерницима требали и остајати? Па ни српски, бугарски или хрватски преци нису с првим навјештајима еванђеоске поруке постајали они којима се разоткрило да је Исус Крист син Божји и Спаситељ, који са сваким од њих има посебни, особни однос кроз спознају, вјеровање, исповиједање и насљедовање. Колико је црква кроз десетљећа радила са својим ромским припадницима, колико их је развијала као вјернике и људе? Је ли није могла више, примјерице зато што је била под комунистичком диктатуром, није увидјела Роме као специфични саставни дио свога стада и мисије, једноставно није с Ромима хтјела губити вријеме..? Генерално, православље у другој половици 20. стољећа није ушло дубински, структурно, у те људе чак ни тамо гдје су и у већем броју полуседилачко или баш сједилачко становништво, дакле подобно за стандардну катехизацију, с којом је, истина, српска црква имала проблема и у већинској популацији. Засад се чини се да је протестантизам Ромима нови пронађени канал духовне али и социјалне промоције, отприлике као што је, примјерице, црнцима, тј. Афроамериканцима, те другим етнокласама служба у оружаним снагама Сједињених Америчких Држава. Све упућује на то да се Роми еманципирају од циганства, примјерице у хигијени или успјеху дјеце у школи, те што је вјерски особито битно, имају своје проповједнике. На крају бих упозорио и на проблем који би могао имати реперкусија на положај Рома у Србији и на Балкану опћенито: осим етничке, односно националне мањине, протестантизацијом постају и вјерска мањина.

------------------------------------------------------------------------------------------

Да ли неко има још неке податке о том оправослављивању рома?

[Фарисеј]

Оправослављивање Рома неће никада бити зато што се праволсавни попови гаде да улазе у циганске мале, а и цигани су сиромашни и немају пара ...

Али се зато секташи не гаде да мисионаре међу њима и не либе се да им помажу онолико колико могу ...

Знам да су у многим градовима читаве заједнице Рома током деведесетих додина постајале пентикосталне, јеховини сведоци, баптистичке, ....

[Zawisza]

Sam savremeni egzoetnonim "Cigani", postao je od verske sekte kojoj su pripadali "atinganov sekta" postoji izraz Τσιγγανοι, Tsinganoi Latinski "Cingani".

Ima puno banalizacije u tekstu koji je ovaj gdin. Mlakar napisao, očigledno ne poznaje romsku populaciju.

Inače Romi su bogobojažljivi, većina ne razumeju ni šta je katolička ni protestantska ni pravoslavlje i tu je trebao da traži neku metodu istraživanja. Na žalost on polazi od Crkve.

Ima Roma i među pravoslavcima i katolicima najviše među muslimanima. Katolici imaju i jednog sveca romske nacionalnosti po imenu Pele.

[C.A._R.I.A.]

Оправослављивање Рома неће никада бити зато што се праволсавни попови гаде да улазе у циганске мале, а и цигани су сиромашни и немају пара ...

Није баш увек тако. Отац Небојша са Верујем форума је баш хвалио Роме,да сваки Ром православне вере слави славу,што се за србе не може рећи.

Подсетићу те да је одржана и света архиерејска Литургија на ромском језику пре пар година,са епископом бачким Иринејем.

[RYLAH]

Само једна ствар: Имам другара, бивши скинхед (који се више ложио него што је стварно био скин, никада није стварно малтретирао никога), који је одједном Цигане почео да зове Роми. И сад, сви се ми чудимо "Шта, ти си постао политички коректан одједном?", на шта нам је он одговорио да је слушао неког чичу Циганина који се жалио да га вређа што га сви одједном зову Ром, јер Ром на циганском значи коњ.

[Јаков.]

Poreklo i postojbina Roma na osnovu lingvističkih nalaza danas se tvrdi da su Romi poreklom iz Indije. Velike seobe Roma desile su se u vremenu od V-XII veka, kada su zapravo započeta tri velika migraciona talasa, odnosno tri pravca kretanja.

- Prvi migracioni talas išao je prema Egiptu.

- Drugi na sever i na zapad.

- Treći preko Egejskog mora i ostrva u južne delove Grčke.

Kretanje prema Balkanskom poluostrvu pada u vreme najezde Turaka na Balkan, a činjenica da su Turci zadržali na Balkanu pet vekova leži razlog što su se Romi na ovom prostoru zadržali najduže i u najvećem broju. Međutim, balkanske zemlje nisu bile krajnja tačka u Evropi gde su se romska kretanja zaustavila. Naime, još u XV veku njihovo prisustvo zabeleženo je u Transilvaniji, Saskoj, Francuskoj i Danskoj, a u prvim decenijama XVI veka i u Poljskoj, Rusiji i švedskoj. Danas Roma ima na svim kontinentima i u većini država na svetu.

Najveći broj naziva koje imaju različite grupe Roma, najčešće su vezane za njihova zanimanja. U prošlosti, a i danas, može se čuti da Rome nazivaju Ciganima, što je za njih uvredljivo i zato se ne može naći u romskom jeziku.

Specifični elementi romske kulture su jezik, muzika, religija i mitovi.

Romski jezik je jedino što su Romi poneli iz Indije. Romski jezik i njegovi dijalekti srodni su jeziku plemena Dardi i Kafistranu, kao i jeziku plemena Hidukušu u Indiji. Po svojoj osnovi, on predstavlja varijantu Pali jezika, koji je razvijena forma Sanskrita.

Jezik kojim se služe Romi u Srbiji ima dva roda: muški i ženski, a od brojeva-jedninu i množinu, sa pojednostavljenom deklinacijom, sa osam padeža i proste i složene adverbe za negiranje. Tri glavna dijalekta: lejaški, arlijski i tamarski.

Muzika kod Roma je raznovrsna i veoma komplikovana, kako po svom poreklu, tako i po svojim funkcijama u društvu balkanskih naroda uopšte, a posebno u romskim etničkim skupinama. Najstariji pomen o muzici kod Roma u jugoslovenskim zemljama potiče iz polovine XV veka.

Muzika kod Roma u Srbiji javlja se pre svega kao zanatski proizvod. Stoga su svoju muziku podešavali prema potrebama i ukusu okoline, što dokazuje činjenice da Romi sviraju melodije, pre svega one zemlje u kojoj žive. U Srbiji postoje četiri glavne grupe muzičke kulture:

Istočnjačka ( iz Turske )

Srednjeevropska ( iz Mađarske )

Starobalkanska ( iz Rumunije, Grčke, Albanije )

Ciganska ( izvorna )

Tradicija Roma je da se muzika neguje, da se veština sviranja instrumenata prenosi s' kolena na koleno i da je ova veština postala jedna od najvažnijih prepoznatljivih znakova romskog etnikona.

Religija

Romi pre dolaska u Evropu, iz Indije krenuli kao pagani koju su poneli iz sopstvene postojbine, kojom bi se među drugim narodima razlikovali. Romi se brzo prilogađavaju religiji naroda one zemlje u kojoj žive. U hrišćanskim zemljama oni se krste, a među muslimanima klanjaju.

Međutim, Romi ne čine to radi odricanja od pripadujuće vere, već iz razloga što im njihovo ekonomsko stanje ne omogućava striktno izvršenje određenih verskih normi i ritualnih obreda. Oni svoju glavnu veru, koja je mešavina Islama i Hrišćanstva na bazi paganstva, održavaju kalemeći na nju izvesne verske norme drugih konfesija. Sve te elemente oni čvrsto čuvaju i neguju u svojoj veri.

Kod Roma postoje brojni običaji:

• običaj o rođenju deteta

• svadbeni običaj

• rođendan

• imendan

• posmrtni običaj

• pobratimstvo i posestrimstvo

• krsna slava ( Đurđevdan, Petrovdan, Velika Gospojina, Sveta Petka-Paraskeva, sveti Arhangel Mihail, Sveti Nikola)

- Ramazan i Bajram

• godišnji praznici ( Badnji dan, Božić, Vasuljica, ispraćaj zime o Svetom Atanasu - 31. Januar, Marta, Poklade uskršnjeg posta, Todorova subota, Tetka Bibija, Lazareva subota, Veliki petak, Uskrs, Dodole).

Vidno mesto kod Roma zauzimaju mađija, rituali, bajanje, vračanje, gatanje, verovanje u snove, verovanje u nadprirodna bića (vile, veštice, zmajeve, karakondžule, vampire).

U narodnoj medicini su poznati vidari, hirurzi, vrači i žreci, a takođe i veterinari (đambasi).

Romsku narodnu književnost čine: pripovetke, bajke, mitovi, legende, priče i basne, pesme (lirske, dečije.), zagonetke, poslovice, tužbalice, ora i igre.

U Srbiji Romi su jedna od najmlađih populacija. Najbrojnija je starosna grupa do 14 godina (oko 41%), koja sa grupom mladih od 15-24 godina (21%) čini ukupno 62% romske populacije. Samo 4% Roma pripada starosnoj grupi preko 60 godina.

[Јаков.]

Само једна ствар: Имам другара, бивши скинхед (који се више ложио него што је стварно био скин, никада није стварно малтретирао никога), који је одједном Цигане почео да зове Роми. И сад, сви се ми чудимо "Шта, ти си постао политички коректан одједном?", на шта нам је он одговорио да је слушао неког чичу Циганина који се жалио да га вређа што га сви одједном зову Ром, јер Ром на циганском значи коњ.

Ром значи човек на ромском језику. (ромале ћавале - ромски народ). Циганин потиче од грчке речи која значи прљав.

Не може се очекивати да због неког неуког чиче рома који могуће не зна ни да пише, поверујемо у ту причу.

[RYLAH]

Хвала на обавештењу онда, драго ми је да сам грешио, баш ми је било безвезе да их сви вређају, а да нису ни свесни тога.

* Циганус не значи прљав, него "недодирљив", у смислу "онај који има кугу или коју другу болест, па због тога није препоручљиво додиривати га", значи много црње него прљав.

[Nicholas]

http://www.rts.rs/pa...tka+Bibiju.html

http://www.romamuseum.rs/dkbibija.html

[RYLAH]

Ово тумачење, да је настало од израза "Циганус" је на ТВ-у рекао онај лик који се бори против њихове дискриминације, иначе Ром, не знам тачно шта је завршио, знам да је доктор нечега. Дакле, ако је он погрешио, онда сам и ја.

[RYLAH]

Понављам: лик, који ми је деловао тотално кредибилан, а уз је свој живот посветио борби за права и борби против дискриминације Рома, а уз то је Ром, је говорио о томе. Уколико је он грешио, грешим и ја. Уколико ти знаш грчки, немам разлога да ти не верујем.

[И.стојковић]

Бејах јутрос на Светој Литургији и Причестих се, слава Богу, Што ми и Даје снаге да се трудим да будем што смиренији док било шта чиним, па самим тим и пишем.

Да ли заиста са разумевањем прочитамо сваки текст који постављамо као основу некакве дискусије, и на даље, да ли добро размислимо шта пишемо пре него што исто учинимо?

Заиста ме је понекад стид док читам понеке текстове на православном сајту.

Ма баш ме брига да ли је енцикопледија призната или није, да ли иза неког текста стоје и стотине др-а и мр-а. јер ако љубави немам, ШЕРПА сам која звечим. Циганин, Ром, Албанац, Шиптар, Хрват, Бушман, Србин....и да не набрајам даље...невероватно, али сви су људи. Односно сви су синови и кћери Божији. И сад се нађу "експерти" да дискутују ко се оправославио, ко није, ко јесте али из ког разлога, ко јесте али без разлога....

Стид ме је и да читам, а камоли да дискутујем ишта што је потпуно насупрот Христових речи.

Па ко су ти експерти, који живот свој "потрошише" анализирајући ове и оне, не знајући да би им далеко боље било да су се бар око једног Циганина или Рома,Албанца или Шиптара, Хрвата, Бушмана, Србина и да не набрајам даље, бар мало потрудили, да им појасне, пре свега шта је то Љубав? Која ништа не тражи за узврат, која ничим није условљена,којом се ништа не зарађује, не добија ...ништа , осим највреднијег ...Љубави, од које је све и настало и почело...

Жалосно..