свештеник Александар Написано Фебруар 29, 2012 Пријави Подели Написано Фебруар 29, 2012 Иначе,јесте да су најбитније везе остварене на темељу слободе а не крви,и да оне иконизују односе у Царству,ја ипак не бих могао да замислим живот у Царству без супруге, оца,мајке,сестре,сестричине,браће и рођака,а наравно и оних које сада и овде волим.Е сада замисли,колико боли раздвајање,рецимо они које волиш су у "паклу" а ми у"рају".Сети се Св.Силуана. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
свештеник Александар Написано Март 1, 2012 Пријави Подели Написано Март 1, 2012 Драгиша,компликовано је,а и мало је простора овде за неко дубље разматрање,само дајем асоцијације,но ипак-.Најхришћанскије је- сматрам, очекивати да Христос баш сада дође док смо још овде у животу те да са таквим ставом треба живети у свим детаљима свога живота.Многи као да говоре"Христе немој још да дођеш,имамо традицију,свете тајне,поредак цркве,павославље и довољно нам је за сада ово што имамо у цркви".-Е такав став искључује ЕПИКЛЕЗУ и ПРИЗИВ Христу да КОНАЧНО дође и уреди свет онако како је зажелео.У том правцу сам хтео да размишљамо. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
antics Написано Март 1, 2012 Пријави Подели Написано Март 1, 2012 Само полако... Како ће бити брака ако се у Царству Небеском нити жене нити удају? Који смисао ће имати тај брак? Не жене се, дабоме, и удају у царству небеском, али се жене и удају овде. Брак као света тајна има вечни карактер. То што се дозвољава могућност развода и другог брака је уважавање људске слабости. Како је приметио о. Александар Шмеман - код православних не постоји оно западњачко "док их смрт не растави", него баш док их смрт коначно не уједини пред лицем Божијим. Брак се и тамо преноси, као и много шта друго одавде, из овог живота. Јер, ако се не преноси, зашто је онда Христос показао Томи своје ожиљке? Јасно - да би му показао да је тело у коме је васкрсао оно исто у коме је рођен и у коме је пострадао и умро. Али, приметимо да и васкрсли Богочовек има ожиљке! Они нису нестали, они су ту, у васкрсењу, у најинтимнијем споју божанског и човечанског, у увођењу тварног у вечну заједницу са нетварним. То што Христос има ожиљке од клинова мени даје веру да верујем да брак траје и у животу вечном, те да ће брачници и тамо бити у завету, али не верности једног према другоме, него њих двоје као заједнице, као мале цркве у верности према Богу, односно у заједничком прослављању Бога. obi-wan је реаговао/ла на ово 1 Один монах вошёл в склеп к покойникам и крикнул: "Христос воскресе!" А они ему все хором: "Воистину воскресе!"--- / -.. --- -- .. -. . --..-- / -- .. ... . .-. . .-. .http://www.srdjanantic.blogspot.com/ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
dragisa Написано Март 1, 2012 Пријави Подели Написано Март 1, 2012 u principu, i ja tako mislim Oce Aleksandre. medjutim smatram da je poruka koja je sakrivena u nasem pravoslavnom predanju u mnogome pogresno shvacena. Drugi Hristov dolazak vidim kao Obozenje coveka i njegovo sjedinjenje (pricesce) sa Bogom te u tom smislu Drugi dolazak Hristov nema bas puno veze sa, recimo, jednom generacijom koja ce biti svedok tog dolaska i "to je to". moglo bi se cak reci da "cekanje" Njegovog dolaska nema bas puno veze sa protokom "istorijskog" vremena, u onom smislu proteka razlicitih generacija. vreme odnosno istorija svakako jeste sastavni deo naseg ocekivanja Drugog dolaska, ali kako se meni cini samo u licnom smislu, dakle da, mi "cekamo Vaskrsenje i zivot buduceg veka", ali te reci pored onog klasicnog shvatanja mogu lako oznacavati licnu dimenziju uzrastanja u Hristu, ...licno "cekanje". mislim da su posledice vrlo vrlo znacajne, jer ako je to tako, onda Vaskrsenje i sve ono cemu se mi kao Hriscani nadamo postaje imperativ a ne opcija naseg Spasenja. Spasenje onda jeste jedinstvena sansa (nema druge), koju svaki covek dobija svojim zivotom ovde i sada, dok ono drugo shavatanje (generacijsko) nekako cini mi se uljuljkuje coveka u smislu "mozda budemo, mozda ne budemo" svedoci Njegovog dolaska. Drugi Slavni dolazak i Vaskrsenje mrtvih onda sasvim jasno (kao sto to uostalom i predanje kaze) postaje apsolutni imperativ i preduslov naseg Spasenja. Everyone’s got a plan until they get hit. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука