Трговина људима

[Тавита]

"Геру" би ја елиминисао из јавног живота во вјеки вјеков..и то само тако!

DA!

[Тавита]

Ni Aurorina prijateljica Ana nije prosla nimalo bolje: ni jedan dan nije radila kao konobarica, a nekoliko puta ju je Ilija istukao (gazda je, obicno, batine dijelio pred svima) kad je odbila da spava sa musterijama. "Najcesce me je drzao jednom rukom za rukav, a drugom me je samarao, udarao po licu, nakon cega bih pristala da sa muskarcem odem u sobu", objasnjava Ana. Sa musterijama su najcesce ostajale pola sata za 50 maraka, koliko bi konobari prethodno od njih uzeli, ali ako je musterija zahtijevala, a gazda se slagao, morale su sa muskarcima ponekad ostati i satima. Ana se sjeca da ju je Ilija jednom natjerao da sa klijentom bude od ponoci pa sve do tri ujutro "pruzajuci mu seksualne usluge".

Rumunka Viktorija takodjer je na prevaru dovedena u BiH, camcem preko Drine. Dosla je da radi kao konobarica, ali joj je onda receno da ce morati "plesati oko sipke", zavoditi goste i ici sa njima u sobu. Bila je sokirana. Odbijala je odlaziti sa muskarcima u sobu, ali Ilija bi je samarao, a jedanput ju je pred svim gostima istukao i nasilu ugurao u sobu, a onda za njom poslao klijenta. Iz plesnog bara "As" Viktorija je pobjegla kad je prvi put vidjela Amerikance, pripadnike SFOR-a, i zatrazila pomoc od njih.

Vrbovanje je svugdje isto Trgovina ljudima nije samo problem u BiH; to je veliki problem koji ni ujedinjena Evropa ne moze da rijesi, a ni ostatak svijeta. Prema jednom izvjestaju CIA-e, samo u 1999. godini preprodano je 100.000 ljudi. Preprodavaci su zaradili 18 miliona dolara. Medju zrtvama su uglavnom bile zene i djeca iz istocne Evrope: Ceske, Poljske... ali je bilo i puno ljudi iz Meksika i Brazila. Zrtve su uglavnom zavrsile u seksualnoj industriji.

Nedavno je nezvanicno pominjan stravican podatak: dnevno je oko milion zena u lancu trgovine. Samo u prosloj godini litvanska policija je tragala za oko hiljadu nestalih djevojaka, a prema nekim nesluzbenim podacima, u Ukrajini je registrirano oko 200.000 zena koje su prostitutke, dobrovoljno ili pod prisilom. U Litvaniji je organiziran centar koji su osnovale majke nestalih kcerki. Jedna nesretna majka, tragajuci godinama za svojom kcerkom, a strahujuci da se desilo ono najgore, prodala je i stan kako bi imala sredstava da nastavi potragu. U tom su centru zabiljezena mnoga gorka iskustva. Jedna majka koja je takodjer uz pomoc ovog centra pokusavala da nadje svoje dijete, na kraju je uz pomoc Interpola uspjela djevojku vratiti kuci, ali je morala napustiti rad u Centru jer njena kcerka ni dvije godine nakon povratka nije smjela ostati sama u kuci, a i bojala se svakog nepoznatog muskarca.

Na meti trgovaca ljudima najcesce su siromasne porodice u kojima ima puno djece. Roditelji su sretni jer ce im dijete poceti raditi u inostranstvu i time i njima finansijski pomagati. Cesto se djevojke iz zemalja bivseg Sovjetskog saveza prebacuju u Poljsku ili Cesku, gdje im se sredjuju dokumenta, a onda dalje u zapadnu Evropu. Neke od nestalih djevojaka za kojima se tragalo nadjene su cak u Izraelu. Na udaru su trafikanata (trgovaca djevojkama) i djevojke sa sela i one koje iz raznih razloga bjeze od kuce. U gotovo sto posto slucajeva djevojka shvati sta joj se desilo tek kad napusti zemlju, no tada joj oduzimaju pasos, a nisu rijetki slucajevi da je i siluje upravo onaj koji ju je vrbovao, a onda je time ucjenjuje objasnjavajuci joj kako ce, ukoliko se vrati kuci, biti odbacena i od porodice i od drustva. Djevojke rade po diskotekama, barovima, ulicama, parkinzima... Uglavnom su lose placene, tek toliko da nesto mogu poslati kuci kako njihova porodica ne bi posumnjala i njihov nestanak prijavila policiji. Upravo iz tog razloga gazde djevojkama dozvoljavaju da se telefonom povremeno javljaju svojima kako bi im rekle da je sve u redu. Iako su se ovi podaci odnosili na odlazak djevojaka iz istocne u zapadnu Evropu, nazalost, i u BiH ima slicnih iskustava.

[Тавита]

Nataliji su njeni prijatelji u Ukrajini tvrdili da u BiH moze imati posten i dobar posao koji je pritom i dobro placen. S obzirom da je Natalija bila razvedena i imala malo dijete, odlucila je da dodje u Bosnu i zaradi nesto novca kako bi svome djetetu pruzila sigurno djetinjstvo. Po zanimanju je bila kompjuterski tehnicar i nadala se slicnom zaposlenju. No, prijatelji su je dovezli autom direktno iz Ukrajine u nocni bar Milorada Markovica u Loncarima, a koji navodno sa svojom bracom ima lanac barova u Bijeljini i Brckom. Natalija je odbila da se prostituise, ali joj je gazda oduzeo pasos i prijetnjama i batinama je tjerao. Receno joj je da mora otplatiti novac koji su oni za nju dali. Poslije mjesec dana Natalija je uz pratnju gazdinog momka otisla do govornice da se javi svojima. Iskoristivsi sto njen pratilac nije znao jezik, uspjela je svojoj porodici reci da joj nije dobro, "ali sam prisiljena da ostanem". Njeni su odmah alarmirali policiju, koja je obavijestila Interpol i IPTF, i pocele su racije po nocnim barovima u Posavini. Natalija je pronadjena. Osim nje jos nekoliko djevojaka nadjenih u racijama tvrdile su da im se desilo isto sto i njoj. Neke su cak ispricale da ih je gazda odmah po dolasku silovao. Vracene su kucama, a gazde i dalje rade svoj posao.

Zrtve su i muskarci Iako se trgovina ljudima najcesce odnosi na zene, zrtve su i muskarci. Mozda u manjem broju, jer se njima teze manipulira i nije ih tako lako zastrasiti kao zene. Madeleine Rees, sef odjeljenja Visokog komesarijata za ljudska prava, nedavno je na jednom skupu govorila o zrtvama trgovine i pomenula osamnaestogodisnjeg mladica koji je radio u jednom nocnom baru kao homoseksualac. No, ne obavlja se trgovina ljudima samo s ciljem prostitucije. Ona podrazumijeva i iskoristavanje gdje se zrtve prisiljavaju da rade teske fizicke poslove, cak 15-20 sati dnevno, za koje im se malo ili nikako placa.

Kristijan, dvadesetogodisnji Rumun, odlucio je sa svojom djevojkom Marinelom "potraziti bolji zivot". Planirali su doci do Italije i tamo se zaposliti. Oboje su naporno radili, ponekad i poslove koji su bili na granici sa zakonom, da bi uspjeli obezbijediti novac za put. Uspjeli su se prebaciti do Jugoslavije. Na njihovu nesrecu, naisli su u Pozarevcu na Iliju Savica, koji im je obecao da ce ih bez ikakvih problema prebaciti u Italiju. Zauzvrat je trazio novac i oni su mu dali 2.000 maraka. Camcem ih je ilegalno preko Drine prebacio u Bosnu. Marinelu je odveo u svoj bar gdje joj je rekao da ce raditi kao konobarica za platu od 400 maraka. Ona je pomislila da su u Italiji, zbog cega su joj se druge djevojke smijale. Kasnije ju je tjerao na prostituciju, a Kristijana je odveo svojoj kuci u Bosanski Samac, gdje je radio razne fizicke poslove: pomagao u renoviranju kuce, radio u polju, ili ako je nesto zatrebalo Ilijinoj zeni. Marinela je nekoliko puta dobila batine od gazde jer se nije htjela prostituisati, ali je na kraju uvijek popustala. Nekoliko puta ju je natjerao da se podaje policajcima koji su dolazili u njegov objekat. Treba naglasiti da je Savic za sve djevojke (i za Kristijana) koje je dovodio u svoj objekat, iz Jugoslavije, ili direktno iz Rumunije, imao uredne pecate u pasosima: na granicnom prelazu Brcko imao je svoje ljude medju carinicima.

Propustljivost bh. granica umnogome doprinosi da se trgovina ljudima u BiH razvija. Neke djevojke dolaze u BiH misleci da ce se tako lakse prebaciti na Zapad, ali uglavnom ostaju i, uhvacene u lanac trgovine, samo kruze iz entiteta u entitet, iz kantona u kanton, sa malim sansama da se ikad izvuku. Ukoliko nadlezne institucije naidju na njih, po prekrsajnom zakonu koji zabranjuje prostituciju, djevojkama se naplati novcana kazna, ponekad izrekne i mjera zatvora, a na kraju uvijek budu deportovane. Deportacija je posebna prica jer policija jednog kantona djevojke dovede samo do drugog, gdje prestaje njihova nadleznost. Ili ukoliko sa kantonom koji protjeruje djevojke granici entitet, onda se one ostavljaju na granici, gdje su opet zrtve novih trgovaca.

[Тавита]

"Najveci problemi su u pravnoj regulativi", kaze Goran Salihovic, predsjednik Prekrsajnog suda u Tuzli, i objasnjava: "Na podrucju BiH ima 10 kantonalnih prekrsajnih zakona, jedan federalni i jedan iz RS-a. Ja sam u izvjestajima kolega iz drugih kantona nailazio na imena djevojaka kojima sam vec sudio. Rjesenje je u donosenju jedinstvenog zakona. Napravio sam prijedlog tog zakona, koji je podrzan od americkog udruzenja za procjene pravnog sistema. Tim zakonom bismo imali jedinstven postupak za Federaciju BiH i princip nepristrasnosti."

Edukacija sudija i tuzilaca Na konferenciji odrzanoj u Sarajevu, Brckom i Banjoj Luci, organiziranoj za bh. sudije, a koju su realizirali americko ministarstvo pravde i ABA CEELI (americko udruzenje pravnika), tema je bila organizirani kriminal - trgovina zenama. Vildana Helic, sudija Kantonalnog suda u Tuzli, i Dzemal Zahirovic, opcinski tuzilac iz Gornjeg Rahica, odnosno Brckog, govoreci o ovoj temi, skrenuli su paznju na to da se u BiH prostitucija "posmatra kao delikt bez zrtve". "S jedne strane su klijenti, na koje se ne odnose nikakvi zakonski propisi i kojima nije u interesu da se otkriju njihove sklonosti kupovanja seksualnih usluga. S druge strane, osobe koje se odaju prostituciji, odnosno osobe koje pruzaju seksualne usluge za novac, a kojima takodjer nije u interesu otkrivanje, kako zbog drustvene stigme ako se takvim aktivnostima bave samostalno, tako i zbog straha od zastitnika koji ih prisiljavaju da se time bave. U svemu ovome, organizatori - oni koji vrbuju djevojke, dovode ih u BiH, sredjuju im dokumente, uvode ih u posao, animiraju musterije i vode finansijsku dokumentaciju - ostaju potpuno nepoznati."

Na ovoj konferenciji receno je za sta sve moze odgovarati neko ko je upetljan u trgovinu zenama: protuzakonito prebacivanje osoba preko drzavne granice, sto je cesto povezano i sa drugim djelima kao sto su nabavka i upotreba krivotvorenih putnih isprava. Kada smo jednog iskusnog tuzioca pitali da li provjeravaju pasose strankinja koje dodju do njih, rekao je da nemaju nacina, osim ako za nekom djevojkom postoji Interpolova potjernica. Naveo je sljedeci slucaj: djevojka je zbog povreda na genitalijama zavrsila u bolnici. Izgledala je mnogo mladje nego sto je pisalo u njenim dokumentima. Provjerom je ustanovljeno da je pasos falsifikovan, da je ona maloljetnica, ali sa istragom se nije islo dalje zbog "milion razloga koji tuziocu vezu ruke".

Medjunarodna pravna grupa u BiH je izdala prirucnik gdje pise: "U BiH ne postoji poseban zakon protiv trgovine ljudima, ali Krivicni zakon FBiH sadrzi odredbe koje se mogu koristiti u borbi protiv trgovine ljudima kao sto su: zasnivanje ropskog odnosa i prevoz osoba u ropskom odnosu, protivpravni prekid trudnoce, otmica, prinuda, nezakoniti pritvor, silovanje, prinuda na obljubu, obljuba nad maloljetnom osobom…" Osim ovih postojecih bh. zakonskih propisa, Ustav BiH obavezuje na "najvisi nivo medjunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda". Preciznije, Ustav nalaze da se Evropska konvencija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeni protokoli u BiH "moraju direktno primjenjivati" i "moraju imati prioritet nad svim ostalim zakonima".

No, na konferenciji su pomenuti i sljedeci podaci: u periodu od 1997. godine do maja 2000. medju predmetima koji su bili na Drugostepenom krivicnom vijecu u Tuzli i Gornjem Rahicu, u radu su bili predmeti protiv dvije osobe za podvodjenje i protiv pet za posredovanje u vrsenju prostitucije. Bilo je 27 djevojaka - zrtava trgovine, koje su gazde iznajmljivali po cijeni od 100 maraka za sat proveden sa musterijom. Oduzeta imovinska korist od gazdi koji su se ovim bavili je zanemarljiva. Na jednom sudu je poznat sljedeci slucaj: razlog za zatvaranje djevojke bila je sumnja da ima spolnu bolest i da postoji potreba za izolacijom.

Ukoliko iza trgovine zenama stoji organizirani kriminal, onda je za to nadlezan Vrhovni sud koji se u BiH zasad uopce ne bavi slucajevima trgovine zenama. A organizirani kriminal bi podrazumijevao da, ukoliko djevojka-zrtva u Federaciji pristane da svjedoci i u svom iskazu navede imena i adrese ljudi u RS-u, Jugoslaviji i njenoj domovini koji su stvorili lanac trgovine, onda se moraju provjeravati sve njene informacije. Ali kako nema ozbiljnije suradnje izmedju MUP-ova entiteta, a BiH sa Jugoslavijom nema diplomatskih veza, policiji i tuziocima su svezane ruke. IPTF bi tu mogao mnogo pomoci koordinirajuci rad entiteta, ali zasad je njihova pomoc mala. Uvijek se pravdaju, prica jedan tuzilac, da to nije u njihovom mandatu, ali: "Mi ne trazimo da oni rade nas posao, vec samo da nam pomognu time sto ce nam provjeriti neku informaciju u RS-u. Problem je i sto mi nismo nadlezni za strance. Imamo saznanja o jednom Nijemcu koji dovodi djevojke i iznajmljuje ih vojnicima SFOR-a, ali kako to mozemo dokazati? Koliko je uopce IPTF poveo postupaka protiv stranaca koji su na neki nacin ukljuceni u ovaj posao?"

[Тавита]

Legalizacija prostitucije  I dok kompletna medjunarodna zajednica ulaze velika sredstva i znanje u borbu protiv ovog problema, dotle zvanicne bh. vlasti nisu reagirale ni na koji nacin, kao da se trgovina ljudima ne desava u BiH. Ako nista, Vlada je mogla reci: pa kad vec ti makroi zaradjuju tolike novce, zasto da im ne odrezemo porez? Ali i oni na neki nacin doprinose ovom poslu jer u MUP-u tvrde da je Ministarstvo za civilne poslove izdalo brojne dozvole djevojkama iz istocne Evrope kako bi u BiH radile kao konobarice. Iz MUP-a opravdano pitaju: "Kako mogu izdavati radne dozvole strankinjama pored toliko nase omladine koja je nezaposlena? Ili, ako nece nase djevojke da rade na tim mjestima, onda treba provjeriti o kakvom se poslu ustvari radi." Kritika se moze uputiti i nadleznim organima koji izdaju dozvole za nocne barove sa plesacicama sto ili ne kontrolisu da li se postuju dozvole koje oni izdaju ili ih ne koriguju da se vise ne zloupotrebljavaju.

Cinjenica je da kako se nadlezne institucije sve vise upustaju u borbu protiv trgovine zenama, tako se i ljudi koji se bave ovim poslom sve bolje organiziraju. Vjesto koristeci podijeljenost BiH, jedan gazda je napravio svoj objekat nasred granice: pola kuce je u Federaciji, a pola u RS-u. Federalna policija je imala informacije da u njegovoj kuci boravi 40 zena koje on dalje preprodaje. Spremili su akciju, usli u objekat. U prvom dijelu nisu nista nasli. Kad su krenuli u drugi, konobar im je pokazao da, ukoliko naprave jos korak, bit ce u Republici Srpskoj, gdje nisu nadlezni. Morali su se vratiti. Drugi gazda, koji je imao nekoliko puta problema sa policijom, dosjetio se i podigao visoku zatvorenu ogradu oko svog objekta sa samo jednom kapijom, na kojoj su cuvari. Sad u slucaju racije vratari zadrzavaju policiju dok oni ne srede stanje u baru. Primjera je, nazalost, puno, puno vise nego primjera da je neki gazda osudjen i da mu je posao propao. Ima ih koji su osudjivani po nekoliko puta, ali svaki put kad izadju iz zatvora, nastave sa poslom. Ili, jednostavno mijenjaju objekte: svoj iznajme nekom drugom, a oni uzmu novi i time se posao samo siri. Policija ima i saznanja da se u nekim od ovih objekata preprodaju droga i oruzje.

Cesto gazdama u prikrivanju pred policijom pomazu i same strankinje koje se bave prostitucijom. Naime, cinjenica je da jedan dio njih u BiH boravi dobrovoljno i svjesno se bavi prostitucijom kako bi zaradile novac i vratile se u svoju zemlju. Dokaza ima mnogo: nedavno je u jednoj raciji privedeno pet djevojaka, dvije su tvrdile da su zrtve trgovine, dvije su se pokusale zastititi, a Violeta je stitila gazdu. Ona je iz Ukrajine i kod njega radi kao konobarica. Ranije se i sama bavila prostitucijom, ali je onda pocela zivjeti sa Vojislavom, koji je bio konobar u istom objektu gdje i ona. U vrijeme sudjenja bila je u cetvrtom mjesecu trudnoce. Mnoge djevojke na sudu svjesno mijenjaju iskaze koje su dale policiji kako bi se zastitile. Mihailu je policija nasla u krevetu sa Mladenom. No, u svojoj izjavi ona je tvrdila da je on njen momak sa kojim se zabavlja dugo vremena i za koga se ima namjeru udati. Istovremeno, Mladen je u drugoj prostoriji objasnjavao policajcu kako je platio njene usluge. Na suocenju ona je ostala pri svojoj izjavi, dok Mladen nije zagalamio: "Jesi li ti normalna, ja imam zenu i ni na kraj mi pameti nije da tebe zenim. Platio sam 50 maraka za tebe i nista nisam dobio, policija nas je prekinula. Sad hoces i brak da mi razvalis!" Zbog ovakvih zena policiji i tuziocima je tesko razdvojiti ko su zrtve trgovine, a koje zene treba teretiti zbog prostitucije, koja je u BiH zabranjena zakonom. Na kraju sve dobijaju iste kazne. Valjda je tako najjednostavnije.

[Тавита]

Nocni barovi u kojima plesu strankinje postali su javna tajna. Svi osim onih koji bi trebali da ih kontroliraju znaju obim poslova. BiH nema sredstava, a ni policije, tuzilaca i sudija, koliko ima raspolozenja za ovu djelatnost. Kako trgovina zenama nije na vrijeme zaustavljena, jedini nacin cini se legalizacija. O tome su govorili i neki kompetentni ljudi iz medjunarodne zajednice, no bh. vlasti su i dalje gluhe. Legalizacijom bi djevojke bile prijavljene i imale bi pravo na zdravstvene preglede i svoju zaradu; ovako su prepustene na milost i nemilost kriminalaca koji raspolazu njima. Ima jos puno razloga za legalizaciju prostitucije u BiH, no jedno je sigurno: zene, djevojke i djeca koji su u lancu trgovine nemaju vremena. Svaki novi dan cekanja znaci nove zrtve.

Od Ukrajine do BiH

Jacques Klein, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN-a za BiH, najavio je po dolasku na ovu funkciju ostru borbu protiv trgovine zenama u BiH. Njegova prethodnica Elizabeth Rehn je neposredno prije odlaska iz BiH izjavila: "Ja sam zaprepastena koliko je strankinja poput robinja prodato ovdje. Na takve sam primjere nailazila u svim podrucjima BiH, i tamo gdje su u vecini Bosnjaci, Hrvati ili Srbi. Lokalna policija ponekad je ukljucena u prodaju ovih djevojaka kao prostitutki. One nista ne zaradjuju, ulaze u zemlju a da niko ne provjerava njihova dokumenta. Zajedno sa prostitucijom, tu su uvijek i drugi oblici kriminala - krijumcarenje drogom, naprimjer. To je nesto sto me posebno brine. Mi smo vidjeli dosta djevojaka iz Moldavije, Srbije, Rusije, Rumunije, Ukrajine... Postoje na stotine bordela oko Capljine, Sarajeva, Prijedora, Doboja, Zenice i na drugim mjestima gdje se trguje ovim djevojkama..."

U periodu od marta 1999. do aprila 2000. godine 185 stranih drzavljanki podnijelo je zalbu stanicama Medjunarodne policije u BiH jer su bile prisiljene baviti se prostitucijom. Radilo se uglavnom o mladjim zenama, a neke su bile i maloljetne. Bilo je 67 zena iz Moldavije, 62 iz Rumunije, 37 iz Ukrajine, 12 s teritorije Hrvatske i BiH, i sedam iz Bugarske.

Fredric Larsson, sef Medjunarodne organizacije za migracije (IOM), koja je u BiH krajem augusta 1999. godine pokrenula pilot-projekt za povrat zrtava ljudske trgovine iz BiH, kaze: "Zrtvama sredjujemo putne isprave i dajemo im avionske karte i jednokratnu novcanu pomoc. Osim toga, obezbjedjujemo im, ukoliko zele, medicinski pregled. Nastojimo da sto vise ukljucimo nevladine organizacije i da zrtvama obezbijedimo strucnu pomoc. Kontaktirali smo sa Medicom jer oni imaju dosta iskustva. Do sada smo vratili 43 djevojke koje su bile iz Moldavije, Rumunije, Ukrajine i Kazahstana." U svom radu sa djevojkama, zrtvama trgovine, IOM je dosao do saznanja kojim putevima djevojke dolaze u BiH: Ukrajina - Rumunija - Beograd - BiH, ili, kako kaze Larsson, idu iz istocne Evrope preko Ukrajine u Budimpestu, a odatle preko Brckog u BiH. Pretpostavka je da lanac trgovine ide ovim putevima jer na pomenutim granicama ne trebaju vize, pa cak i Rumunke tako dolaze. Kad vec dodju u BiH, 90 posto djevojaka prebacuje se preko dvije bh. opcine: Bijeljine i Zvornika. IPTF se nada da ce granicna policija biti dovoljno obucena da se suocava sa ovim problemima i da ih rjesava na vrijeme.

Kada su Dani prije nesto vise od dvije godine pisali o trgovini djevojkama s ciljem prostitucije, jedan od problema na koji smo ukazivali bio je da se zrtve nemaju kome obratiti za pomoc i zato je IOM vise no znacajna organizacija u borbi protiv trafficinga jer su oni uspjeli obezbijediti i skloniste za djevojke koje se odluce zatraziti pomoc, a i omogucuju im povratak kuci, sve uz stopostotnu garanciju zastite identiteta, sto je veoma vazno kako djevojke ne bi bile odbacene u svojim sredinama.

[Тавита]

Балкан је једно мјесто пуно предрасуда.

Овакве дјевојке, наше сестре, и кад изађу из оваквих окова многима постају предмет гађења, јер су прљаве!!??

Сигурне куће у Босни су у  лошем стању,

ни овдје није боља ситуација.

Свако "води своју бригу"...

Свака част изузетцима! Помените у молитвама својим браћу и сетре који се пате  0205_whistling и који робују 

[Solomon Kane]

Балкан је једно мјесто пуно предрасуда.

Овакве дјевојке, наше сестре, и кад изађу из оваквих окова многима постају предмет гађења, јер су прљаве!!??

Сигурне куће у Босни су у  лошем стању,

ни овдје није боља ситуација.

Свако "води своју бригу"...

Свака част изузетцима! Помените у молитвама својим браћу и сетре који се пате  0205_whistling и који робују  

Уз Христа Кога призививам као сведока следеће вечне истине коју је изрекао,поновићу,ја недостојан,Његове свете речи:"Први ко је без греха нека баци камен!".

[Тавита]

0205_whistling

Тачно тако. Мада многи често забораве Његове ријечи... Лако је осудити. И стајати уз масу. Ово јевријеме баш окрутно.

Моја другарица је једном на једномсајту поставила неку нашу фотографију, и неки "брђанин" је оставио кометар

"Како оваку љепоту гледати, а не силовати"

Учинила сам следеће.

Избрисала нашу слику, а поставила слику његове рођене сестре.

Са све његовом поруком испод

И?

Друга прича.

Извињење.

У реду је,али.... оно што не желиш себи, зашто чинити другима??

И какве су то несреће мушкараца, када постају џелати??

А свога не виде испред.

[bogdankle]

[bogdankle]

[bogdankle]

NASILJE NIJE SAMO AKO JE NEKO SILOVAN! NEMOJ TE OKRETATI GLAVU IAKO STE UPRAVO ČULI OD NAJBOLJEG PRIJATELJA KAKO JE IZUDARAO SVOJU DEVOJKU! NEMOJTE GLEDATI NA DRUGU STRANU AKO SE SVAKI DAN IZ VAŠE ZGRADE PLAČE NEKO ISPREBIJANO DETE ILI ŽENA!!! TO NIJE NORMALNO I NIJE SVAKODNEVICA KOJU TREBA DA IGNORIŠEMO!

[bogdankle]

[bogdankle]

[Маша]

Знам да немам права али ..

смртна казна за трговце људима!!!!