«Господе помилуј» на разним службама

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

Зашто се «Господе помилуј» на разним службама некада говори једном, некада три, некада дванаест, четрдесет или чак, у време празника подизања Часнога Крста, и сто пута?

У свештеном богослужењу су неке ствари разумљиве само када познајемо услове и начин размишљања људи старог доба. Данас бројеви, осим у неким изузецима, немају значење које су у оно време имали. Они не одређују наше поступке и нашу благочестивост, бар не у мери и величини у којој су они утицали на њу пре скоро две хиљаде година, у времену када су створени темељи наше литургијске праксе. Питагорејци су били створили целу теологију ο бројевима, чији одјек налазимо и у хришћанском предању. И у Старом Завету, као и у Новом, а особито у Откривењу Јовановом, су и у хришћанској теологији и у народној побожности одређени бројеви, као што су један, три, четири, седам, осам, дванаест и четрдесет, пуни извесног свештеног садржаја и символике. Број три је чак и данас, поред измене у начину размишљања под утицајем науке, и даље задржао своју свештеност као символ Свете Тројице, а многи људи број тринаест и даље сматрају магичним, злослутним бројем. Сетимо се и пометње која је створена око броја 666.

За бројеве три, дванаест или четрдесет «Господе помилуј» у нашим службама, бројеве који засигурно нису случајни, посебно ћемо навести само тумачења која дају Свети Марко Ефески и Свети Симеон Солунски. Они не само да нам откривају смисао који је касније дат зарад образложења изабирања тих бројева, него засигурно и смисао који је утицао на њихов настанак. Тако Свети Марко образлаже да «дванаест пута» «Господе помилуј», које се говори након молитве Господње, бива «по образу... Апостола, којима је та света молитва првима предата», а «четрдесет пута», јер је то «часни... број, јер се Бог умилостивљује постом од толико дана» (Εξήγησις της Εκκλησ­ιαστικής ακολουθΕίας, πΕρί του μΕσονυκτικού). Πο Светом Симеону се «“Господе помилуј“ говори дванаест пута због дванаест сати дана и дванаест сати ноћи, на освећење наше и очишћене грехова почињених у њима» («Διάλογος», гл. 326. и 305.) «И... четрдесет на освећење свог времена живота нашега, јер је, као што неки кажу, десетак од триста шездесет и пет дана четредест дана, колико и јесте велики пост, и у свако време молитве се "Господе помилуј" изговара четрдесет пута за опроштење наших у сваком дану и сату неизрецивих грехова» («Διάλογος», гл. 325), или «То Богу приносимо као жртву десетка наших дана и сати» («Διάλογος», гл. 308). Опште је познато да понављање «Господе помилуј» три пута бива у част трију личности Свете Тројице.

„Господе помилуј“ се пак изговара сто пута на сваки од пет пута уздизања Часнога Крста, као и при прозбама литије велике вечерње службе. Тај број се узима или да би изразио бесконачност, као што бива и у данашњем народном изразу «рекао сам то» или «урадио сам то сто пута», или је он пак предхришћанског порекла. Речи «на добро» («Επ' αγαθά») или «помоћ» («βοήθΕια») претворене у бројевне вредности грчких слова дају збир од сто: (Ε=)5+ (π=) 80+ (α=)1+ (γ=)3+ (α=)1+(θ=)9+ (α=)1=100 ί (β=)2+ (ο=)70+ (η=)8+ (θ=)9+ (Ε=)5+ (ι=)10+ (α=)1= 100. Тако је тумачено да комбиновање крста и грчког броја ρ (=100) у Христовом монограму значи «крст (или Христос) је наша помоћ».

Сада, у службама даноноћног циклуса, на местима где дванаест или четрдесет пута сусрећемо «Господе помилуј» немамо само једну случајну употребу светих бројева само због светости броја. Они служе неком на први поглед неприметном литургијском циљу. Те службе (полуноћница, часови, међучасови, изобразитељна и повечерје) су чисто монашког порекла и у монашким обитељима постоји могућност да се оне врше заједнички, али и у келијама, од стране једног или многих монаха, уз учешће или без учешћа свештеника. Због тога је и улога свештеника, чак и ако је присутан, знатно ограничена. Најупечатљивији пример је изобразитељна служба (дакле, по обрасцу Литургије), која садржи све што је народ говорио за време Литургије Светог Јакова, дакле све што је народ говорио по поретку јерусалимског литургијског предања, из којег потичу службе дана и ноћи. Службе које смо навише навели, из разлога који смо поменули, немају ни велике, ни сугубе јектеније. Мислим да је ван сумње да су велике јекетније надомештене са дванаест «Господе, помилуј», «велико "Господе, помилуј"», дакле сугуба јектенија са четрдесет «Господе, помилуј», а вероватно и мала јектенија са три «Господе, помилуј». Толико је отприлике и понављања "Господе, помилуј» у одговарајућим случајевима, са тежњом да се заокуржи на најближи свештени број. Другим речима, и овде је, као и у изобразитељној служби, задржано одговарање народа, а изоставља се свештениково или ђаконово потицање народа, било због тога што свештеник не би увек учествовао у тој служби, било да би се пружала могућност за приватну употребу ове службе.