Краду чак и историју!

[IgorEr]

Stefan Nemanja prekršten u Stojana Nimanija!

Albanci na Kosovu u akciji "falsifikovanje istorije". Miloš Obilić postao albanski vitez Miloš Kopilići, a Stefan Nemanja - Stojan Nimani

Ktitorski portret Stefana Nemanje iz manastira Studenica

Srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji danas je najugroženije nasleđe u Evropi, a ogromno kulturno srpsko blago kosovski Albanci svojataju, falsifikuju istoriju i brišu trag o postojanju hrišćanske kulture, rekao je Branko Jokić, direktor Muzeja u Prištini, izmeštenog u Beograd.

"Prekrštavaju i naše nacionalne junake, pa je tako Stefan Nemanja postao Stojan Nimani, a Obilić albanski vitez Miloš Kopilići. Uz pomoć nekih međunarodnih institucija sve čine da deo srpskog etnografskog nasleđa koje se, sticajem okolnosti zateklo u Beogradu uoči velikog srpskog pogroma, vrate na Kosovo", rekao je Jokić za "Večernje novosti".

On je dodao da Albanci, u neprestanom negiranju postojanja svega srpskog na Kosmetu, pokušavaju da stvore nekakav "kosovarski" kulturni identitet.

"Sve što pripada praistoriji deo je evropskog kulturnog nasleđa. Ne može biti 'kosovarsko', već sa Kosova i u tu zamku mi nećemo upasti", kaže Jokić.

On napominje da je ogromno srpsko blago na Kosovu i Metohiji, posle prisilnog napuštanja matične zgrade 1999. godine, ostalo u depoima Muzeja u Prištini, a reč je o oko 30.000 predmeta, među kojima su i dela neprocenjive nacionalne i umetničke vrednosti. Neke od njih, kao što su slike, skulpture, numizmatika, retki spisi, ikone, čak i bogoslužbeni predmeti iz srpskih crkava, "krčme" na crnom tržištu umetničkih dela širom Evrope.

U Narodnoj i Univerzitetskoj biblioteci "Ivo Andrić" u Prištini ostalo je milion knjiga srpskih naslova sa neutvrđenim brojem starih i retkih knjiga.

U Galeriji savremene umetnosti ostala je celokupna zbirka - stalna postavka sa svom dokumentacijom, dok je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kao i u gradskim i regionalnim zavodima (u Prištini i Prizrenu) ostala tehnička dokumentacija sa neutvrđenim brojem ikona koje su bile u postupku konzervacije.

I u Pokrajinskom arhivu i gradskim arhivima u Prištini, Prizrenu, Peći, Gnjilanu i Kosovskoj Mitrovici ostala je ogromna arhivska građa značajna za državu Srbiju.

Najbogatija umetnička grupa sakralne arhitekture, koju je Evropa nasledila od hrišćanskog istoka, nalazi se na teritoriji Kosmeta, gde je više od 300 zaštićenih kulturnih dobara.

Prema dokumentu, koji je objavio Muzej u Prištini, izmešten u Beogradu, stanje hrišćanske kulturne baštine i svetinja na Kosmetu je dramatično, pošto je razrušeno i oštećeno 150 zaštićenih dobara pravoslavno-hrišćanske sakralne arhitekture i narodnog graditeljstva, među kojima šest crkava iz 14, 15. i 16. veka, 47 spomenika kulture.

"Boginja na tronu", figura od terakote iz četvrtog milenijuma pre nove ere koja je bila u Beogradu, pod velikim pritiskom vraćena je u Prištinu 2002. godine, a sada se njena replika nalazi u svim institucijama i nazivaju je simbolom identiteta "kosovarskog naroda".

(MONDO)

[Guest]

[Ignjatije]

Mogu da izmisljaju sta hoce,istinu niko nije pobedio.

[Crveni Baron]

Pa to nije nista novo.To sa Obilicem je staro decenijama. Ali nije Kopilic vec Kobilic, ovi iz Monda su malo pogresili.

[grigorije22]

Стефан Немања прекрштен у „Стојан Ниманија“!

15. 11. 2011 15:31 | Новости

Шиптари својатају, Срби се мисле (Фото: Новости)

Окупиране територије – Меркур са Плутосом, амфора из неолита, винчанске фигурине, копље из гвозденог доба, средњовековни мач, милион српских наслова, фото-документација скраја 19. века, слике старих мајстора, редак накит… Све је то део огромног српског блага на Косову и Метохији, које је после присилног напуштања матичне зграде 1999. године остало у депоима Музеја у Приштини. Реч је о око 30.000 предмета, међу којима су и дела непроцењиве националне и уметничке вредности, од којих се нека – слике, скулптуре, нумизматика, ретки списи, иконе, чак и богослужбени предмети из српских цркава, „крчме“ на „црном“ тржишту уметнина широм Европе.

- Српска културна баштина на КиМ данас је најугроженије наслеђе у Европи – каже за „Новости“ Бранко Јокић, директор Музеја у Приштини, измештеног у Београду. – О овом изузетно бројном и значајном културном благу Србија се деценијама бринула, а данас је Албанци својатају. Прекрштавају и наше националне јунаке, па је тако Стефан Немања постао Стојан Нимани, а Обилић албански витез Милош Копилићи. Променом назива места бришу траг о постојању хришћанске цивилизације, фалсификују историју, а уз помоћ неких међународних институција све чине да део српског етнографског наслеђа које се, стицајем околности затекло у Београду уочи великог српског погрома, врате на Косово.

- Крајем деведесетих, у Београд је за две изложбе, археолошку и етнографску, донето неколико стотина експоната из Приштине – каже Јокић. – Брижно, легално и законски, чувамо овај тек мали део српског блага – костиме, ношњу и накит, које су носиле жене са Косова. Оно је изложено у Етнографском музеју у Београду, а део археолошког блага је у депоу Народног музеја. Бринемо, међутим, о српској баштини која је остала на КиМ.

У Народној и Универзитетској библиотеци „Иво Андрић“, у Приштини, остало је милион књига српских наслова са неутврђеним бројем старих и ретких књига! У Галерији савремене уметности остала је целокупна збирка – стална поставка са свом документацијом. У Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, као и у градским и регионалним заводима (у Приштини и Призрену) остала је техничка документација са неутврђеним бројем икона које су биле у поступку конзервације.

И у Покрајинском архиву и градским архивима у Приштини, Призрену, Пећи, Гњилану и Косовској Митровици остала је огромна архивска грађа значајна за државу Србију.

Најбогатија уметничка група сакралне архитектуре, коју је Европа наследила од хришћанског истока, налази се на територији КиМ. Ту је више од 300 заштићених културних добара. Споменици из средњег века доказ су да је у време Немањића српска држава у континуитету од два века и десет владара (1168 -1371) припадала развијеним земљама Европе.

- Сведоци смо, нажалост, да у непрестаном негирању постојања свега српског на овим просторима, Албанци покушавају да створе некакав „косоварски“ културни идентитет. Све што припада праисторији део је европског културног наслеђа, не може бити „косоварско“ већ са Косова и у ту замку ми нећемо упасти.

Настанак светиња Српске православне цркве и баштине српског народа и српске државе на КиМ документовано се може пратити од раног средњег века до данас.

У последњих 12 година, на КиМ је уништено или оскрнављено 150 православних српских храмова и цркава, капела и манастира из 13. или 14. века. Из многих црквених ризница однето је покретно православно благо непроцењиве вредности. Недавно, полиција Грчке открила је банду Албанаца која је нелегално трговала иконама и гравирама из раног 17. века и драгоценостима из римског доба похрањеним на КиМ.

Бранко Јокић каже да је управо ова баштина непоколебљиви сведок вековног српског присуства и идентитета православне хришћанске духовности на овим просторима и да је право на њену заштиту једно од основних људских права на којима савремена цивилизација почива и инсистира. – Погубан је дискриминаторски однос албанске већине према очувању и развоју свега српског, али ми чинимо све да уз помоћ праведних међународних институција дођемо у посед онога што нам припада, а што нестаје пред очима Европе.

Уништено благо

Документ који је објавио Музеј у Приштини указује на драматично стање хришћанске културне баштине и светиња на КиМ. Разрушено је и оштећено 150 заштићених добара православно-хришћанске сакралне архитектуре и народног градитељства, међу којима шест цркава из 14, 15. и 16. века, 47 споменика културе.

[obi-wan]

Lele, lele, qq meni, kad im se sveti Simeon bude okrenuo, ala ce da leti perje k`o u kokosinjcu!

[коЖељ њацИ]

Шта ће Шкипи кад немају ништа

оно што је за понос и дику

све се ето налази код Срба

они јадни још једино могу

ако ли су образ изгубили

хвалтити се да су турском двору

подарили једнога султана.