Жене у књижевности

[Guest Izida]

Drage moje,i poneki dobrododosli dragi moji,volela bih da ovde pisete o zenama u knjizevnosti.Pre svega mislim na zene autore,mada mozete pisati i o zenskim likovima,koji su na vas ostavili snaznu impresiju.Bilo bi lepo da se posebno osvrnete na one autorke u cijim delima ima religijskih motiva.

Ja bih vam za pocetak svima preporucila moju omiljenu knjigu "Hadrijanovi memoari" od Margerit Jursenar.Zatim opus Marije Jovanovic.Njom sam fascinirana.Kao i dela Svetlane Velmar Jankovic,pre svega "Lagum" i "Nigdinu".

Naravno,i poezija je knjizevnost.Pa,mozete da preporucite i poneku pesnikinju i lepu pesmu ili zbirku.

[Guest Izida]

                   

Jedan do najznacajnijih romana XX veka. Knjiga o zivotu rimskog imperatora Hadrijana. U ovoj lucidnoj knjizi sve se pretvara u saznanje. U njoj nalazimo coveka koji cutanju neba i nepomicnim licima bogova suprostavlja najljudskiju od svih ljudskih moci svoju inteligenciju.

Ovo je moja omiljena knjiga!

[Guest Izida]

[Guest Izida]

[Guest Izida]

[marija]

Amrita Pritam (1919-2005)

Amrita Pritam nije novo ime za Srbe. Bila je gošća Beogradskih medjunarodnih susreta pisaca godine 1965, susreta koji pola veka okupljaju kreativne umove sa svih kontinenata. Pisala je na pendžabi, hindi i engleskom jeziku. Živela je u delu Indije koji je postao Pakistan. Ćerka rano preminule učiteljice i pesnikinje. Otac nije voleo njena piskaranja jer su mu izgledala suviše slobodoumna. Prvu knjigu objavila je kad joj je bilo šesnaest godina i iste godine se udala za svoga izdavača. Brak je trajao do 1960. Posle razvoda, još otvorenije je pisala o uzrocima neuspelosti svoga braka ali i slikajući neravnopravni položaj žene u svojoj sredini. Postala je  simbol feminizma, slobodnog duha i nekomformizma, zaljubljenica u život i samu ljubav. Proživela je 41. godinu u skladnom odnosu sa slikarom Imrozom, kome je posvetila mnogo pesama. Dugo godina je bila urednica uglednog bombajsksog časopisa Nagmani koji i danas izlazi.  Poznata je i njena vatrena ali nekonzumirana strast za večnog neženju pesnika Sahira. Otac je bio protiv toga braka zbog Nahirovog ateizma. Amrita se ugasila spokojno, ne probudivši se iz sna ujutro 31. oktobra 2005.

Pisala je poeziju i priče. Crna ruža je autobiografska knjiga. Dve knjige su uspešno snimane za film i popularisane na Zapadu. Skelet govori o verskoj otmici žena i seksualnom nasilju.

[Guest Izida]

Lazarice,hvala za preporuku!Tebi specijalno hvala za istu!Ti znas sto.

[PD]

Da li je neko ovu knjigu citao?

Dobila sam je na , moj muz je citao i kaze da nije nesto...ja nisam jos uvek...

Sta vi mislite?

PS. zar nije bila ova tema ranije na forumu ili je mesam sa necim drugim?

[Guest Izida]

PD,ja sam citala.Dopala mi se.Ali,moram da priznam da su mi se vise svidele prve dve od nje.Ova je svakodnevnija.Ili ti prve dve su neobicnije.U prvoj sam se pronasla.

Jeste bila tema,ali smo imali nekih tehnickih problema,pa je nestala.

A ja se ne bih zvala Izida,a i ne zovem se tako  ,kad ne bih sve stvari,pa i teme vracala na svoje mesto.

Jos su neke nestale,pa sam dve vratila.Jedino mi krivo sto je nestala tema Izida.A ja sam kao mnogo skromna,

pa mi glupo da je ja postavim. 0110_hahaha

[PD]

Hvala ti a ako procitam knjigu javit cu...

Ma samo ti otvaraj teme i nema da se sekiras...a mozda ce i neko drugi otvoriti temu o Izidi.  0202_238

[w.a.mozart]

Žorž Sand (Pariz, 1. jul 1804. - Noan, 8. jun 1876.), francuska književnica

Pravo ime - Auror Dupen Dudvon

Bila je nesrećna u braku, a nakon razvoda odlazi u Pariz, posvećuje se književnosti i živi nezavisno. Pokazuje interes za društvene doktrine, simpatiše socijal-utopiste, u Lameneu vidi proroka nove religije. Sa Žilom Sandom objavljuje svoj prvi roman "Crveno i belo" pod zajedničkim pseudonimom Žorž Sand. Ljubavna veza sa Sandom prva je u nizu njenih sentimentalnih avantura (Alfred de Muse, P. Lero, Frederik Šopen). Romani su joj podeljeni na ljubavne, socijalne i rustične, a najbliži su realizmu "Markiz de Vilme". Pisala je i za pozorište ("Klodi", "Marsel"), i objavila autobiografiju "Povest mog života". Ljubav s Museom u Veneciji opisala je u "Pismima jednog putnika", intimni "Dnevnik" objavljen je 1926. godine, a ostavila je veliku korespodenciju. Ljubav je za nju sinonim života, magični ključić koji rešava sve probleme.

dostojevski je o njoj rekao da je to jedina žena koja zaslužuje da je zovu pisac....toplo je preporučujem mada ona nije moj prvi favorit..... 0104_cheesy

[w.a.mozart]

Ovo je moj favorit....Džordž Eliot ili Meri En Evans,kako se zaista zvala .......kad sam pročitao njenu knjigu-vodenica na flosi- hteo sam da vrištim..vrlo je dirljiva ali opet nije u fazonu španske serije....sve vreme ona drži radnju u rukama ali veoma spontano i sa lakoćom...priča je istorijat porodice tj. brata i sestre....Toma i Megi Taliver.Knjiga je delom autobiografska.Ako je kojim slučajem neko od vas koji ovo čitate ipak i pored svega rečenog-pročita.....   shvatićete zašto se u istoriji porodičnih ubistava jedino nije desilo da sestra ubije brata...sve ostale kombinacije postoje......

ocena: од 1 до 10.....................................8,5

[w.a.mozart]

evo i i 1 mini kviza za vas koji volite žene pisce...................voila

1.Armansina Aurora Lusil Dupen je francuska spisateljica poznatija kao.....

1.Žorž Sand

2.Džorž Eliot

2. Emili Bronte je napisala Džejn Ejr

1. tačno

2. netačno

3. Virdžiniju Vulf su podučavali

1. roditelji kod kuće

2. u školi za devojčice u Hajd Park Gejtu

3. sama je učila u narodnoj biblioteci

4. Margaret Etvud je dobila

1. Pulicerovu nagradu

2. Artur Klark nagradu

[Баба]

Нађа Тешић Српкиња у Њујорку

[Guest Izida]

Oriana Fallaci

Oriana Fallaci (Firenca, 29. juni 1930 - Firenca, 15. septembar 2006.), italijanska novinarka.

Oriana Fallaci se u Drugom svjetskom ratu pridružila antifašističkom pokretu otpora.

Oriana je za života inrevjuisala mnoge svjetske lidere i poznate ličnosti kao što su Dalai Lama, Henry Kissinger, Šah Irana, Ayatollah Khomeini, Willy Brandt, Zulfikar Ali Bhutto, Walter Cronkite, Muammar al-Gaddafi, Federico Fellini, Sammy Davis Jr, Nguyen Cao Ky, Yasir Arafat, Indira Gandhi, Alexandros Panagoulis, Makarios III, Golda Meir, Nguyễn Văn Thiệu, Haile Selassie, Sean Connery i Lech Walesa.

Njene knjige prevedene su na mnoge jezike. Poznata je knjiga "Pismo nerođenom djetetu" iz 1975.

Umrla je 15. septembra 2006. u rodnoj Firenci od raka dojke.