Епархија Жичка

[Срђан Ранђеловић]

 

Братски састанак свештенства у Горњем Милановцу

 

 

 

У ове данима када наша Црква прославља Воздвижење Часног Крста и радосно пева Спаси Господе народ Твој и благослови наслеђе Троје, наша Црква у Горњем Милановцу ту радост је још многоструко умножила првим доласком Владике жичког г. Јустина.

 

 

 

У среду, 1. октобра 2014., благословом владике Јустина, презвитери и ђакони таковског, качерског и гружанског намесништва састали су се са својим Владиком у Парохијском дому крај Цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Владика је од свештенства свечано дочекан у порти, где су свештеници и ђакони, неко од њих по први пут, узели благослов од Првосвештеника жртвеника Господњег Богоспасаване Епархије жичке.

Владика је прво обишао Цркву Свете Тројице у пратњи свих сабраних свештеника и ђакона, а затим је уследио радни део у сали Парохијског дома. Намесник таковски, као домаћин, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић поздравио је Епископа, а потом се Владика обратио свештеницима и ђаконима три намесништва. Нагласио је да долази као свој своме, као пастир своме стаду, учитељ и отац својој духовној деци, као изабрани од Свештеног Сабора Цркве Српске, Епископ Цркве Божје, са надом да свештенике и ђаконе затиче као добре и послушне синове, а верне као своју најмилију децу. После Његовог обраћања свештеници и ђакони, почевши од таковског намесништа, су се представљали своме Епископу, после чега је владика одговарао на питања својих духовних синова. По завршетку радног дела уследила је трпеза љубави.

 

 

 

 

 

[Драгана Милошевић]

ПРОСЛАВЉЕН ПРЕПОДОБНИ СИМОН

 

У МАНАСТИРУ СТУДЕНИЦА

 

 

Студеничким Типиком (глава 35) Свети Сава је прописао како се празнује спомен ктитора м - Преподобног Симеона: ...Са свеноћним бдењем... светло, појањем и свећама... Заповедио је да братија нахрани сваког ко се тога дана задеси у Студеници. Осим тога, Свети Сава пише да се на исти начин празнује и Преподобна Анастасија.

 

 

У време када је ово писано, Србијом је владао син и наследник ктитора Студенице, велики жупан Стефан. Његов портрет је насликао савременик 1208. године. Ово дело чува се и данас у ризници манастира. Стефан је постао Краљ Првовенчани, каснији Симон Монах, а Бог је благословио Студеницу његовим светим и чудотворним моштима. Кроз векове, празник Пеподобног Симона у Студеници се слави светло и радосно. Народ га зове Краљевдан.

Светло и свечано је било и ове године. Епископ жички Јустин је, уочи празника, стигао у манастир Студеницу где је целивао мошти Преподобног Симона и началствовао бденијем, а сутрадан светом Литургијом, на којој је беседио. Свечаном карактеру службе допринели су појци хора „Мојсије Петровић“ из Београда. Владика је током дана остао у дружењу са народом, а посебно са монаштвом.

 

прилог уз фотографије:

- фреска Стефана Првовенчаног - Преподобног Симона Монаха, најстарији портрет који је радио његов савременик 1208. године у Студеници у време док је био велики жупан.

- кивот са моштима Преподобног Симона, средина 19. века, поклон Кнегиње Персиде, мајке Краља Петра I Карађорђевића.

 

Братија манастира Студенице

[Драгана Милошевић]

 

[Драгана Милошевић]

 

 

 

[Драгана Милошевић]

Архијерејска Литургија у Бајиној Башти

13. октобар 2014.

 

 

У 18. недељу по Духовима, 12. октобра/29.септембра 2014. године, на дан светог Киријака Отшелника – Михољдан, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог пророка Илије у Бајиној Башти. Епископу су саслуживали игуман манастира Рача, архимандрит Сава (Ристић), Архијерејски намесник рачански, протојереј Горан Милинковић, протојереј Тодор Томић, јереји Владимир Васиљевић, Милинко Лукић, Божо Главоњић, Владимир Кораћ и ђакони Владимир Малешевић и Александар Грујовић.

То је био повод да се верници овог града по први пут сретну и упознају са својим Епископом. Овом приликом, на светој Литургији, Епископ жички Господин Јустин одликовао је протојереја Тодора Томића чином протојереја са правом ношења напрсног крста, а затим је, парохијског ђакона Владимира Малешевића, рукоположио у чин презвитера.

Епископ се обратио верницима беседом, осврћући се на прочитано Јеванђеље, а потом се владика Јустин представио свима сабранима.

По завршетку свете Литургије Епископ је разговарао са верницима у порти цркве Светог пророка Илије, након чега је обишао нови храм Светог Саве, где су га дочекали чланови грађевинског одбора на челу са председником господином Миодрагом Читаковићем, који се гради на прелепом месту у Бајиној Башти. Председник општине Бајина Башта, господин Радомир Филиповић, заменик председника општине господин Мићо Лукић и директор Дринско-лимских хидроелектрана, господин Златан Јовановић, упознали су Епископа Јустина са иницијативом о изградњи споменика Патријарху Павлу у Бајиној Башти.

Затим је уследила трпеза љубави, чиме се и завршила прва посета Епископа жичког Господина Јустина, нашем граду , од Његовог устоличења у трон жичких епископа.

 

Јереј Владимир Васиљевић,старешина цркве

 

фотогалерија: http://eparhija-zicka.rs/arhijerejska-liturgija-u-bajinoj-basti/

[Драгана Милошевић]

Завршена „Духовна сабрања“ у Чачку

15. октобар 2014.

 

Са благословом Епископа жичког г. Јустина а у организација братства храма Вазнесења Господњег у Чачку, одржана су „Духовна сабрања“ у парохијском дому у трајању од 6. септембра до 11. октобра. Завршно предавање  на овој свечаности, одржао је архимандрит др Тихон (Ракићевић), игуман манастира Студеница, са темом „Циљ писања Немањиног житија“.

Такође, на завршној вечери наступио је хор храма Вазнесења Господњег.

 

[Драгана Милошевић]

Дочек моштију Св. Козме и Дамјана у Рогачици

26. октобар 2014.

 

Мошти Светих бесребреника Козме и Дамјана из манастира Сопоћани, свечано су дочекане, у суботу, 25. октобра, у храму Вазнесења Господњег у Рогачици код Бајине Баште. Планирано је да мошти бораве од 25. октобра до 1. новембра. У том периоду свештенство Црквене општине Рогачица ћа сваког дана служити Литургију у 8 часова, Акатист Св. Врачима у 16 часова а затим, у 18 часова, по распореду молепствија за болесне, бездетне парове, за проналажење брачног друга…

[Драгана Милошевић]

Концерт Дивне Љубојевић и хора Мелоди у Ужицу

2. новембар 2014.

 

 

У суботу, 1. новембра, поводом 170 година Саборног храма Светог великомученика Георгија у Ужицу, одржан је концерт Дивне Љубојевић и хора „Мелоди“.

[Драгана Милошевић]

Литургија и помен Епископу Вићентију Красојевићу

5. новембар 2014.

 

 

 

У манастиру Враћевшница, 30. октобра 2014. године, Епископ жички г. Јустин служио је, са свештенством и

монаштвом Епархије жичке,  Литургију и помен владики ужичко-крушевачком Вићентију Красојевићу. Иницијативу за одржавање помена дала је обновљена Задужбина владике Вићентија јер се у октобру навршило 190 година од његовог рођења.

После архијерејске Литургије одржан је помен на владикином гробу у припрати манастирске цркве а затим се бираним речима окупљенима обратио владика Јустин, истакавши да је његова дужност била да се на самом почетку своје владичанске службе у Жичкој епархији сети својих претходника.

За трпезом, коју је припремило сестринство манастира Враћевшница, обратио се се управитељ Задужбине Јевђа А. Јевђевић који је говорио о животу и заслугама владике Викентија.

 

Овом духовном сабрању присуствовао је велики број свештеника, монаха, монахиња на челу са игуманијом хаџи Евдокијом, председница Управног одбора задужбина владике Викентија проф. др Љубица Красојевић, потпредседник УО задужбине др Петар Димовић, представници Музеја рудничко-таковског краја, представници породице Красојевић као и житељи Горње Црнуће и Враћевшнице.

[Драгана Милошевић]

Вићентије Красојевић епископ ужички, ужичко – крушевачки, жички

 Родио се октобра 1824 године од родитеља оца Ђоке и мајке Петрије. У оближњем манастиру Враћевшница  завршио је основну школу. Замонашио се 1844. и рукоположен је за ђакона 1846. године. Као ђакон послат је у Београд где завршава два разреда Богословије.

После смене династија после Светоандрејске скупштине постављен је за игумана 1859 године. Исте године 25. децембра кнез Милош га одликује златним крстом Светоандрејске скупштине.

У повељи о одликовању писало је : „Одликујем га овим знаком мога књажевског благовољења с тим да га вечно његов старешина господин Вићентије а по смрти овог његови заступници носе.“

За заслуге је добио чин Архимандрита 1870. године. После смрти владике Јоаникија Нешковића 1873. године изабран је једногласно од Архијерејског сабора српске цркве за епископа Ужичке епархије (сад епархија жичка).

Радио је на прикупљању и преписивању народних старина и архивских докумената, а библиотеку манастира Враћевшнице умножио је и уредио па је с временом постала једна од најцењенијих у Србији.

У манастиру је основао и галерију слика у којој је било и неколико икона и слика с краја XVIII и  почетка XIX века. Већи део галерије чинила су дела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка. Од ових слика сачуван је само портрет кнеза Милоша. И библиотека и галерија изгореле су у пожару који је захватио манастир 1920 године.

Са јужне стране манастирске цркве 1868. године почео је да гради конак данас познат као Вићентијев конак, који је изведен као велика двоспратна зграда са звоником слична палатама мађарских великаша.

 

Као епископу резиденција му је била најпре у Карановцу данашње Краљево а касније у Чачку. Титула му је била епископ Ужички и епископ Ужичко – Крушевачки. А на самом крају његовог управљања епархијом титула му је била епископ Жички.

Као епископ био је више година председник Апелаторијске конзисторије Српске митрополије.

Био је помажући члан Друштва за пољску привреду.

Владика Вићентије  је умро 15. марта 1882. године у Београду. На опелу одржаном у Саборној цркви чинодејствовао је епископ Мојсеј у присуству Краља Милана, краљице Наталије и скоро целе владе. Сахрањен је у припрати манастирске цркве у Враћевшници.

Сву своју имовину завештао је за просветне циљеве. По његовој жељи основана је задужбина за школовање његове фамилије и ђака из Горње Црнуће са седиштем и његовој кући у Београду. Од новца који је оставио у Управи фондова подигнуте су нове Задужбинске зграде.

Зграде задужбине су даване под закуп од кога су даване стипендије питомцима задужбине.

У зградама су биле смештене: Београдска богословија, Краљевска српска државна штампарија, библиотека правног факултета а Академија ликовних уметности.

Зграде задужбине су национализоване 1958. године.

[Драгана Милошевић]

Испраћај моштију Светих Козме и Дамјана

9. новембар 2014.

 

Мошти Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, које су од 1. до 9. новембра боравиле у  храму Светог великомученика Георгија у Ужицу, данас су, после Литургије и молебног канона, у свечаној литији испраћене за манастир Сопоћане. Свечаном испраћају моштију Светих врача присуствовао је велики број верника.

[Драгана Милошевић]

Владика Јустин прославио Крсну славу

22. новембар 2014.

 

 

 

У храму Свете Тројице у Краљеву, 21. новембра 2014. одине, свечано је прослављен празник Сабора светог архангела Михаила. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин уз саслужење Епископа брегалничког г. Марка из Охридске архиепископије и Епископа тимочког г. Илариона.  Око Свете Трпезе још су саслуживали и игуман манастира Студеница, архимандрит Тихон, игуман манастира Буково (Тимочка епархија), архимандрит Козма, као и свештеномонаси и свештеници Жичке епархије. Многобројни верни народ учествовао је у овој великој празничној радости која је увеличана са три духовна догађаја.

У току Свете Литургије, владика Јустин је рукопроизвео у чин архимандрита, протосинђела Дамјана, секретара Епархијског Управног Одбора,  а ђакона Новицу Благојевића, епархијског координатора за верску наставу, рукоположио је у чин свештеника.

 

На крају евхаристијског сабрања, прослављајући  своју Крсну славу, владика Јустин је преломио славски колач са владиком Марком и свима присутнима.

У поздравном говору Епископ брегалнички Марко је, обраћајући се  присутнима изразио осећање благодати која се на све присутне излива молитвама владике Јустина који је принео жртву Богу за све њих. Та благодат рађа велику радост због присуства обележавању празника у најсветијој Епархији жичкој. Прослава Светог арханђела Михаила и осталих небесних сила празник је који сведочи јединству свега створеног, видљивог и невидљивог света, јединству небоземне Цркве које се уприличава на светој Литургији где вечност продире у времену, где сам Бог силази и освећује дарове хлеба и вина и претвара их у Крв и Тело Христово чиме се православни верници причешћују и сједињују са Богом.

 

 

– „Постајемо једно и са бестелесним силама, постајемо једно као што је Бог заповедио. То јединство треба чувати а и ове иконе око сведоче да смо у Христу једно и са људима који живе на земљи, и који се причешћују Христом,и са небесном Црквом која је за нас невидљива, али се то на светој Литургији остварује и вечност продире у време.

Драги владико, дозволите да пренесем поздраве нашег утамниченог Епископа Јована са којим смо се чули пре него што смо кренули на славу. Он Вам честита славу и моли, као што сте и до сада чинили, да се и даље молите за њега и све нас, да нас Бог Вашим молитвама окрепи. Наш архиепископ страда због јединства јер је желео, и жели, да народ у Македонији приведе Богу, да буде у јединству са целом православном црквом и Господом Исусом Христом који је наш Спаситељ. Нема другог начина него да се држимо Цркве, да се држимо тог јединства, јер ван Цркве нема спасења. Не може нико да се спашава без Христа јер је он једини Спаситељ а ми, ако хоћемо по тој слободној вољи да се спасемо, треба да будемо у јединству са њим – поручио је владика Марко„.

преносећи поздраве и честитке епископа Јоакима и Давида уз жељу за добро здравље и дуговечност, Епископ Марко је пожелео да, Епископу Јустину, свети архангел Михаил, и остале Силе бестелесне, и даље буду сапутници који ће чувати њега и Епархију, а Бог подари мудрост да води словесно стадо до истинитог јединог Извора који је сам Христос. Епископу жичком је упућен позив да чешће долази и охрабри  све православне вернике у Македонији.

 

– „Надамо се да ће Бог ускоро да помогне Вашим молитвама да се тај проблем код нас реши, да можемо чешће и велелепније да прослављамо светитеље, да се молимо Богу, да приносимо жртве, да заједничаримо са нашим Богом и да се радујемо вечности која продире у времену. Нека вам Бог даје снагу на путу којим сте пошли да идете за Христом, да носите крст који сте примили и нека се сви ми радујемо са Вама на многаја лета. Нека вам је срећна и Богом благословена Крсна слава“ – поручио је брегалнички владика Марко.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Драгана Милошевић]

Предавање академика Владете Јеротића у Рашки

27. новембар 2014.

 

 У препуној сали Дома културе у Рашки, дана 25. новембра 2014. Године, са почетком у 19,30 часова, одржано је предавање. Оно је треће у низу предавања у оквиру концепције „Трагање за смислом“, коју су осмислили Центар за културу Градац, кога представља дипл. политиколог Милојко Милићевић и Архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић. Пре почетка предавања организатри су дали кратку уводну реч и представили предавача, кога није било потребно посебно предтстављати рашчанима, о чему сведочи посета истом. Од свештенства предавање су пратили: парох павлички јереј Данило Петровић, парох рашки јереј Александар Суботић и ђакон рашки Бојан Сујић. Структура слушаоца је била шаренолика, од деце средњошколског узраста до најстаријих.

Предавање је трајало два часа укључујићи и одговарање на постављена питања. Започело је учествовањем хора Св. Василија Острошког основаног на иницијативу протонамесника Здравка Николића, при храму Св. архангела Гаврила у Рашки. Предавач је сходно своме енциклопедијском образовању задату тему разложио и извршио корелацију са другим областима и сверама људскога образовања и сазнања.

 

Пут развоја богомдане човечије личности је веома сложен и сложенији је него што се мислило. Данас се зна да се дете не рађа као „табула раза“, као неразумно биће. Оно у себи носи генетско наслеђе, као и пренатално сећање. На развој личности новорођенчета прве три године живота  су веома значајне, јер се у том периоду развијају главне карактерне особине једне личности. Позива родитеље да од самога почетка, још од момента када мајка носи плод почну са устројавањем личности новога човека. Будућност нације нам зависи од тога.

 

Као што човек цео свој  живот узраста у Богу, обожује се, то се дешава и са народима. Пред нашим народом је задатак да се усавршава. Из свога богатог животног искуства, присећа се разговора са једним молдавски Епископом који каже: „Није довољно бити само православан, ако желимо да дочекамо Христа о Његовом другом доласку, морамо да знамо да објаснимо зашто смо хришћани, а потом зашто смо православни хришћани?“

Човек се не мења сам по себи, већ уз помоћ Божију.Бог не кажњава , него упозорава. Ниједна болест није изненадна инфаракт, мождани удар, канцер, њој претходе упозорења јасна и константна. Предавач, даље каже, на основу свога терапеутског искуства да човек не слуша себе, не познаје себе и цитира Св. Исака Сирина „Ко се удостојио да угледа самог себе, виши је од онога ко се удостојио видети анђеле“.

Ово је кратак извештај са предавања. На сајту РТВ Рашка (www.rtv.raska.rs) можете видети прилог, a у емисији  „Од среде до среде“, која ће се емитовати следеће среде, шири приказ предавања, које је у целости снимљено.

старешина храма Св. aрхангела Гаврила у Рашки

 

 

[Драгана Милошевић]

Упокоијо се у Господу протојереј Момчило Стаматовић

16. децембар 2014

.

 

На дан када Црква прославља и празнује Светог мученика Парамона и Светог Акакија Синајског (29. новембра /12. децембра 2014.г.), изненада у 04 и 30 часова упокојио се протојереј Момчило Стаматовић, који је пуне четири деценије  вршио свештеничку службу као активни парох у Жичкој епархији, у Миланџи (1 годину), у Белој Реци (8 година), Љубишу (6 година) и у свом родном месту у Сирогојну (25 година).

Протојереј Момчило Стаматовић рођен је у Сирогојну 08. децембра 1949. г. у честитој и поштеној  породици,  завршио је богословију у Београду. По завршеној богословији остаје без мајке и као најстари брат од њих шесторо, заједно са оцем бори се како би браћу и сестре извео на прави пут. Убрзо  1971. г.  бива  рукоположен у манастиру Никоље од епископа Василија и постаје свештеник. Као свештеник красила га је одговорност  и сведочење Христа у време када је то било тешко, када је свештеник био омаловажаван и непоштован од народа. Али као неко, ко познаје менталитет народа успео се изборити и љубављу према своме народу надвисити га и тако му се приближити. Био је народни човек. Већину свештенопастирске службе провео је у свом родном месту у Сирогојну, са својим народом. Обновивши храм  Светих апостола Петра и Павла бива одликован у чин протојереја 1990. године од епископа Жичког Стефана. Одлази у пензију 17. децембра 2011. године.

 

Са супругом Милојком има двоје деце, Милана и Биљану.

 

Протојереј Момчило Стаматовић сахрањен је 30. новембра/13. децембра 2014. године у Сирогојну на дан Светог Андреја Првозваног. Заупокојену литургију у храму Светих апостола Петра и Павла служио је надлежни парох, опелом је началствовао архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић уз саслужење великог броја свештеника. По завршетку опела породици и присутнима обратио се намесник ужички пригодном беседом, подсетивши нас о Божијем позиву на свештеничку узвишену  службу, затим о одговорности проте и љубави према сваком човеку. Потом се обратио и протојереј-ставрофор Миљко Старчевић и говорећи о животу проте Момчила.

 

протојереј-ставрофор Иван Деспић

[Драгана Милошевић]

Први Крсни ход у Рашки

 

27. децембар 2014.

 

Први Крсни ход Божијим благовољењем 27. 12. 2014. године на дан Св. муч. Тирса, Левкија и Калиника са благословом протонамесника Здравка Николића, ЦО Рашка и удружење „Зелени путокази“ из Рашке организовали су Крсни ход од храма Светог Архангела Гаврила у Рашки до храма Свете Тројице у Вареву. Јереј Александар Суботић испред ЦО Рашка и г. Зоран Симовић испред удружења „Зелени путокази“ из Рашке окупили су 35 људи и успели да организују ову шетњу. Након одслужене Свете Литургије и причешћа ходочасника, на челу са Часним Крстом и барјаком, кренули су из Рашке у 10 часова преко Саковића и Шумараца до Варева. Лепо време и позитивно расположење пратили су ходочаснике до краја пута. У храму у Вареву свештеници су служили молебан за умножење љубави и здравља и након тога су се ходочасници послужили у парохијском дому врућом ракијом, чајем и уштипцима, које су мештани Варева спремили у захвалност ходочасницима.

Ово је прва шетња у сарадњи ЦО Рашка и „Зелених путоказа“, који најављују још шетњи до манастира Павлице и Градца и околних сеоских парохијских цркава. О даљим догађањима верници и сви заинтересовани биће благовремено обавештавани путем сајта намесништва (spc-raska.rs), Фејсбук профила ЦО Рашка и локалне телевизије ТВ Рашка.

Архијерејско намесништво студеничко