Jump to content

Možda i ne treba tako, ali ja to tako doživljavam u vezi Liturgije

Оцени ову тему


Препоручена порука

Od svih delova Liturgije, jedino imam malu nedoumicu u vezi takozvane Liturgije Oglašenih.

Jasna mi je istoričnost, duhovna razina i praktičnost tih molitvi u vreme kada se Crkva formirala i kada je vođena Svetim Duhom, kao i sada uostalom rasla i usinovljavala novopridošle.

Sada međutim kada ne postoje katihumeni na način na koji se njima obraća u Liturgiji... kako vi to doživljavate...

Naravno ovim razmišljanjem ne pozivam na ukidanje ili menjanje Liturgije Oglašenih, nego prosto tražim neke odgovore.

Ako učestvujete u Liturgiji, na koga pomislite tada dok je Liturgija Oglašenih (možda 3-4 minuta)?

Možda i ne treba tako, ali u nedostatku "oglašenih" u današnjoj Crkvi, ja tada pomislim na našu necrkvenu braću i sestre, kao i one koji nisu u Hristu.

Da li grešim?

Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, 

καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Možda i ne treba tako, ali u nedostatku "oglašenih" u današnjoj Crkvi, ja tada pomislim na našu necrkvenu braću i sestre, kao i one koji nisu u Hristu.

Da li grešim?

Некрштени су једно,а оглашени друго.

Само они некрштени који се спремају за крштење су оглашени,а не сви некрштени који постоје.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ali oglašeni odavno ne postoje, a liturgija ih pominje. Baš zato i mislim da možemo da pomislimo na nekrštene ili možda i krštene ali koji su necrkveni.

Da sam ja o ovome negde pročitao od nekog validnog oca, ne bih ni pitao ovde. .)

Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, 

καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда не треба тако,али,

помислим на оне који увек погну главе кад свештеник позове оглашене да то ураде,а сигурно нису оглашени,већ одавно крштени.

Међу људима има убица које никад нису убиле,лопова који никад нису украли и лажљиваца који говоре сушту истину.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја помислим на себе,јер сам свестан да сам по духовном прегнућу у себи у реду оглашених.Тада се помолим Богу да ме удостоји Литургије верних,да могу заиста тако да се назовем,имајући у виду какве Звезде сијају на Небу Христовом.

Пишем, братијо, пред лицем Бога свог: смирите срца своја и видећете милост Господњу још овде на земљи и познаћете Творца небеског и ваша душа неће моћи да се насити љубави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сетих се једне анегдоте коју је испричао владика Григорије.

Каже питао га неко : Је ли оче,зашто тај и тај (не сећам се имена),увек изађе из цркве кад свештеник каже "оЗлоглашени изиђите".

Међу људима има убица које никад нису убиле,лопова који никад нису украли и лажљиваца који говоре сушту истину.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја помислим на себе,јер сам свестан да сам по духовном прегнућу у себи у реду оглашених.Тада се помолим Богу да ме удостоји Литургије верних,да могу заиста тако да се назовем,имајући у виду какве Звезде сијају на Небу Христовом.

Upravo tako,slazem se u potpunosti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја помислим на себе,јер сам свестан да сам по духовном прегнућу у себи у реду оглашених.Тада се помолим Богу да ме удостоји Литургије верних,да могу заиста тако да се назовем,имајући у виду какве Звезде сијају на Небу Христовом.

Не љути се што ћу рећи, али: мени никада није јасна ова врста побожности? Не само код тебе, већ код гомиле људи у Цркви. Зашто би вршио овакву једну врсту менталне акробације и то на Литургији, и то у делу када за тим нема уопште потребе, нити то има икаквог литургијског или правог побожног смисла?

Иначе, никако да себи објасним шта значе овакви или слични одговори, посебно на питања која не захтевају такве одговоре.

Испада као да у Цркви и у драми спасења све зависи од човека и његовог труда, а ништа од Свете Тројице, Христа, итд...узалуд је свети Павле писао онолико о спасењу и слободу у Христу!

Али добро...да одговорим на питање теме: ја прво помислим како је невероватно глупо (идиотски) што се и даље придржавамо неких беживотних речи, иако оне ништа данас не значе, ни нама, ни нашим животим, нити животу Цркве, али их чувамо јер то тамо негде тако пише и ваља се и "не треба мењати Литургију", нити "мењати што је оставио свети Сава", итд. и (искрено) јако јако се сморим. Ето.

Хвала Богу, па има Цркви у свету где је јектенија за оглашене једноставно избрисана.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не љути се што ћу рећи, али: мени никада није јасна ова врста побожности? Не само код тебе, већ код гомиле људи у Цркви. Зашто би вршио овакву једну врсту менталне акробације и то на Литургији, и то у делу када за тим нема уопште потребе, нити то има икаквог литургијског или правог побожног смисла?

Иначе, никако да себи објасним шта значе овакви или слични одговори, посебно на питања која не захтевају такве одговоре.

Ипсада као да у Цркви и у драми спасења све зависи од човека и његовог труда, а ништа од Свете Тројице, Христа, итд...узалуд је свети Павле писао онолико о спасењу и слободу у Христу!

Али добро...да одговорим на питање теме: ја прво помислим како је невероватно глупо (идиотски) што се и даље придржавамо неких беживотних речи, иако оне ништа данас не значе, ни нама, ни нашим животим, нити животу Цркве, али их чувамо јер то тамо негде тако пише и ваља се и "не треба мењати Литургију", нити "мењати што је оставио свети Сава", итд. и (искрено) јако јако се сморим. Ето.

Хвала Богу, па има Цркви у свету где је јектенија за оглашене једноставно избрисана.

Наравно да се не љутим ;) .Разумем шта хоћеш да кажеш,али такав осећај за мене не претставља никакву менталну акробацију,већ искрене покрете срца и ума.Наравно да у драми спасења човек има потпуну слободу,али не могу да се сложим да нам у свему томе није НЕОПХОДНА помоћ и милост Божија...Свакако, разликујемо се и у "врстама" побожности а то и јесте одраз јединства у Христу.Веруј ми да је и овакво моје настојање такође одраз и исказ моје личности а не потчињавање неким нормама ради потчињавања као таквог.

Пишем, братијо, пред лицем Бога свог: смирите срца своја и видећете милост Господњу још овде на земљи и познаћете Творца небеског и ваша душа неће моћи да се насити љубави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...