Превод Псалтира на народни језик

[logdanov]

Псалм 50

Помилуј ме Боже, помилуј ме,

по милости својој непресушној

и штедрости мноштва твога ради,

опрости ми безакоње моје.

Често ми̑ј ме од безаконија

и чисти ме од гријеха мога,

јербо знадем своје безакоње,

и гријех мој мене обвињује.

Теби самом Боже, сагријеших

и лукавство пред тобом сатворих:

Нек се ријеч твоја обистини,

да на суду своме побиједиш.

Јер ну, ја сам зачет безакоњем,

и мати ме у гријеху роди.

Јер ну, правду Ти си узљубио,

премудрости своје си јавио

мени грјешном, незнаност и тајну.

Покропи ме исопом — и чист сам,

умиј ме — и бјељи сам од сн'јега.

Дај да чујем радост и весеље,

да се смјерне кости обрадују.

Скрени поглед са гријеха̑ мојих,

и очисти безакоња моја.

Чѝсти̑м, Боже, моје срце саздај

и дух пра̏ви у мени обнови.

Од лица ме не одгурни свога

и Духа ми, Светога не отми.

Спасења ми твога подај радост

и духом ме владичним утврди.

Научићу све безаконике

да по твојим путевима ходе,

да се теби злочести обрате.

Избави ме Господе, од крви,

Избави ме, Боже мог спасења,

и мој ће се језик неизмерно

радовати твојој праведности.

Господе, отвори усне моје,

да ми уста запјевају хвалу.

А дао бих, да си хтио, жртве,

ал' не желиш ти сажеженице.

Жртва Богу дух је сакрушени,

срце смјерно и срце скрушено

Бог од себе неће одгурнути.

Благослови Господе — ублажи,

град сионски, благовољом твојом,

и учини да се сазидају

твр́ђе града јерусалимскога.

Жртву правде тада ћеш желети,

узношења и сажеженице;

тад ће телци на твој олтар лећи.

[Name]

Какав је ово превод? Црногорски са понеком ријечи на екавици? Мало детаља о преводу и преводиоцу.

[logdanov]

Не мора обавезно да буде црногорски. Можда сам изоставио које "ј" у неким речима када сам преписивао. Препев је у десетерцу и то је све што могу да кажем. Можда неко зна за ово. Чини ми се да је Псалтир у десетерцу највише у духу нашег језика. Исто је тако и препев Илијаде од Лазе Костића у десетерцу, много питкији од хексаметра.

[anajrim]

Не мора обавезно да буде црногорски. Можда сам изоставио које "ј" у неким речима када сам преписивао. Препев је у десетерцу и то је све што могу да кажем. Можда неко зна за ово. Чини ми се да је Псалтир у десетерцу највише у духу нашег језика. Исто је тако и препев Илијаде од Лазе Костића у десетерцу, много питкији од хексаметра.

mene ovakav prevod navodi na smijeh.,tesko da bi u meni izazvao 'pokajnicko raspolozenje' :wink:

[Name]

У праву си не мора бити црногорски, може и херцеговачки. Ови изрази су ми разумљиви, зато што се и сада говоре у Хецеговини, али мислим да за већину српског говорног подручја и нису баш питки. Користим молитвеник који је штампала Светигора ,у њему су задржани архаични изрази и размишљам да га оставим (иако све разумијем), а да користим Јустинов, пошто је бољи и лакши језик.

[logdanov]

PIESAN L

Razliciem sàrčaniem razlozima nastoji prignuti božje milosàrdje: i ne samo pita proštenje vàrh minutoga ubojstva od Urie; neg i pomoć za unapried u taka krivovanja neupasti.

Smiluj mi se, i za utiehu

Nebrani mi, viečna diko,

Milosàrdje tvé veliko

Mom velikom slično griehu.

I po množtvu tvoih smiljenja’,

Kiem ni ’e naći miere u broju,

Smàrsi tamnu zloću moju

Vedriem zrakom od proštenja.

Još i praštaj grieh prošteni:

Još i peri zloće oprane;

Da najmanje neostane

Obilježje grieha u meni.

Poznam, poznam sebe kriva;

Pokli moj grieh od svieh gori

Bezoči me, toči i kori

Stojeći mi svedj protiva.

Tebi skrivih, kí tvóm vlasti

Sam Bog svietu zapoviedaš:

Ah pred tobom, kí sve gledaš,

Smieh u gàrdu zloću upasti.

Nek se ukažu rieči istine,

I pravedne, kiem ti obećà

Da će biti vazda veća

Tvoja milos od krivine.

I nek sa mnom s blaga dîla

Kad milostiv ti se odkrieš;

Svieh zabušiš i dobieš

Kí te sude za nemila.

Ah pogledaj mé slabosti:

Od začetja grieh je uza me:

Ista mati začela me

U griešničkoj nejakosti.

Eto ti znaš, ká je bila

Jur má viernos prema tebi:

Kú vazda je, kralju od nebi,

Blagodarnos tvá ljubila.

Ter si meni bez zasiene

Objavljivô u radosti

Tvoga znanja otajnosti

Nepoznane i skrovene.

Sipantom ćeš okropiti,

Ufam, dušu mú svakako:

Oprat ćeš me, i opran tako

Od sniega ću bielji iziti.

Arajdat ćeš uši moje

Odgovorom tvé milosti:

Uzigrat će bolne kosti,

Ké tvoj silni strah satro je.

Svàrni, ah svàrni rajsko lice

S potištene mé krivine:

I sve opačtvo, čin, da izgine

S moje duše izdavnice.

Stvori, o Bože, kí mož jedan,

Sàrce u meni čisto od zlobe:

Ponovi mi sried utrobe

Neockvàrnjeni duh pravedan.

Tvé me lice k sebi primi:

Neodvàrzi me tvoja osveta:

Nadahnutja tvá presveta,

O moj ćaćko, neugrabi mi.

Povrati mi pun radosti

Mir spasenja vàrhnaravni:

Suproć paklu daj mi stavni

Duh poglavne hrabrenosti.

A preblage dare na te

Za uzdarje mé ljubavi,

Zlobne učit ću tvoj put pravi:

Da se vierno k tebi obrate.

O moj Bože, mé spasenje:

Bože, kruno neba i svieta,

Prosti i nedaj meni opeta

Pasti u kàrvno sagriešenje.

A moj jezik sude svete

Pripievat će pravde tvoje:

Otvorit ćeš usne moje

I má usta hvalit će te.

Da bi htio, da grieh platim

Svetilištom od živina’;

Smakla bi se má krivina

Svetilištim prebogatim.

Prikazanje nu ’e najveće

Ké ti dàržiš, Bože, u scieni,

Duh moj snižen i skrušeni

I mé sàrce sej boleće.

Smiluj mi se, i unaprieda

S blagostive volje učini;

Da dospjene na visini;

Jeruzalem mire ugleda.

Jer ćeš prave dare tade

Posvetjene tuj primati;

Kad ti uzbude puk stavljati

Vàrh otara junce mlade.

Otac i sin, kiem su svaka,

I duh druži kí njih oba,

Budi u svako hvaljen doba,

Kako s pàrva, sad i paka.