" Фирма је у питању "

[Лидија Миленковић]

Занима ме да ли бисте , као послодавац, жртвовали (отпустили, суспендовали) свог најбољег, оданог, дугогодишњег радника (иако знате да је савесно и поштено радио свој посао и, баш због тога, био жртва интриге) не бисте ли заштитили тренутне интересе своје фирме ?

Имајте у виду да би његова породица била компромитована и остала без средстава за живот.

[GeniusAtWork]

Ne. Nikada.

[Александрида]

Ja ne bih,nikada i nizašta.

[Анастасија]

Verujem da ne bih,dok mi je ove pameti.

[Јаков.]

Možda. Ako bi opstanak firme bio ugrožen, da. otupustio bih radnika odanog.

Nekad se mora birati između dva zla.

Ako ta firma donosi hleb drugim ljudima, onda žrtvovanje jednog je manje zlo.

Pričam na pamet...

teške su to stvari za nekog ko je pošten i častoljubiv, ali direktori firmi obično nisu takvi, pa će otpustiti bez ikakvog razmišljanja.

(Opet neka moja predubeđenja)

[Зорица екс Милева]

Nadam se da ne bih to uradila, ali ne vjerujem sebi,tako da...

[uros]

Занима ме да ли бисте , као послодавац, жртвовали (отпустили, суспендовали) свог најбољег, оданог, дугогодишњег радника (иако знате да је савесно и поштено радио свој посао и, баш због тога, био жртва интриге) не бисте ли заштитили тренутне интересе своје фирме ?

Имајте у виду да би његова породица била компромитована и остала без средстава за живот.

Сам начин постављања тог питања је једностран. Фокусиран је на проблеме запосленог а ни тренутка се не осврће на проблеме послодавца. Када би ствар погледали из угла послодавца видели би да би отпуштање оданог, врендог (не знам зашто то није споменуто иако је далеко релевантније из перспективе послодавца од "оданости"), дугогодишњег радника било прилично глупо односно контра-продуктивно или да употребим ту свима тако омражену реч - непрофитно.

Дакле да би предузетник дошао у ситуацију да отпусти тако доброг радника неминовно мора да значи да је тај радник прескуп због тржишних околности на које предузетник нема превише утицаја нп. народ је осиромашио и постепено престао да купује производе/услуге које фирма тог предузетника нуди, или се појавио други предузетник који нуди толико ниске цене које наш предузетник не може да истрпи.

Поента је да у послу емоције не постоје, али не само за запослене него и за послодавце. Сви ћемо да се згрозимо кад послодавац отпусти радника али нико неће да трепне кад послодавац доспе у до те мере неповољну ситуацију на тржишту да мора да смањује бизнис (или да га затвори, итд).

И на крају ја бих да преформулишем ово питање, односно да поставим наизглед слично али уствари врло другачије питање: да ли бисте као послодавац жртвовали свог најбољег, оданог дугогодишњег радника чија породица би због тога била компромитована када би једина алтернатива била да жртвујете сопствену породицу (у истом том економском смислу)?

[Лидија Миленковић]

ВРЕДНОГ, се подразумева, под изразом НАЈБОЉЕГ.

[Дуња]

@ lidija

Не бих.

@ uros

Бих.

[Лидија Миленковић]

@ UROS

МОЖДА могу да прихватим разлоге Лепог Сиће, али бих том раднику пружила сву помоћ (правну, моралну, материјалну....) а докаже своју невиност.

Сигурно не бих дала мојој деци хлеб, који сам отела од оног који је зарадио тај хлеб, и за своју, и за моју децу.

[DYNABLASTER]

bih u svako doba ako bi to bilo dobro za tog radnika

[uros]

@ UROS

МОЖДА могу да прихватим разлоге Лепог Сиће, али бих том раднику пружила сву помоћ (правну, моралну, материјалну....) а докаже своју невиност.

Сигурно не бих дала мојој деци хлеб, који сам отела од оног који је зарадио тај хлеб, и за своју, и за моју децу.

Шта значи "отела"?

Хајде да се вратимо на основе пословања.

1. Дакле да би тај радник уопште могао да буде запослен предузетник који га запошљава мора пре тога да отвори бизнис што подразумева задовољење читавог низа предуслова укључујући и ризик. То значи да је овде у питању замена теза. Не "отима" послодавац од радника него напротив он је тај који раднику омогућава да заради паре. Да нема бизниса тог предузетника радно место запосленог као такво уопште не би постојало. Ако послодавац запошљава радника макар и само један дан радник је тај који је зарадио (илити "профитирао"), а не послодавац. Послодавац је можда чак и претрпео губитке (а можда и зарадио), то је небитно за крајњи исход: крајњи исход је да је раднику омогућено да заради паре.

2. Ако радник није био задовољан у дотичној фирми (јер је фирма од њега "отимала") зашто уместо да фирма од њега отима он није сам отворио своју фирму која се бави истом делатношћу (јер онда не би могао да "отима" сам од себе)?

[Владан]

Бих, када не би имао повољнијег избора. Моја фирма издржава и моју и његову породицу, сваки послодавац који каже другачије лаже. Фирму сам ја отворио да издржава моју породицу, у послу нема сентименталности односно ако је има тешко а ће на добро.

Радници које раде код мог оца имају редовну плату, увијек све доприносе уплаћене на вријеме, нико их не малтретира на било каква начин, кад требају слободан дан, добију га, кад се жена породи добију пакет и слободне дане, за Божић и Нову Годину такође, шта још треба? Према раднику треба бити поштен, плата 31. у мјесецу да је легла на банку, дјете да му има социјално уплаћено а за то колико је добар имаће мању или већу плату и за исто бива уредно и поштено плаћен и крај приче. А када би егзистенција моје породице или пословање фирме било угрожено, радник који би по мојој процјени био да кажем "нај слабија карака" уредно и по закону би био обавјештен о прекиду радног односа, за који би до последњег дана и последње паре био исплаћен.

[Grizzly Adams]

Ниједном послодавцу није драго да отпусти радника, посебно не доброг и вредног. Не знам какве су то "интриге" у питању, али ако нешто доводи у питање опстанак фирме онда нема пуно избора...

[игорсима]

Занима ме да ли бисте , као послодавац, жртвовали (отпустили, суспендовали) свог најбољег, оданог, дугогодишњег радника (иако знате да је савесно и поштено радио свој посао и, баш због тога, био жртва интриге) не бисте ли заштитили тренутне интересе своје фирме ?

Имајте у виду да би његова породица била компромитована и остала без средстава за живот.

Шта су "тренутни интереси моје фирме"?

Да ли бих жртвовао најбољег, оданог радника због добробити свог предузећа - у начелу ДА. То ми је ваљда и у интересу, а и у опису ми је посла. Волео бих да могу да додам - без проблема. Али, могло би то да буде незгодно и можда би ме "убило у појам".

Ипак, ни је немам други извор прихода (претпоставимо) - и мени од тог предузећа зависе и репутација а и средства за живот.

Друга је ствар ако сам са том особом имао посебан договор. Али, ако је однос био само послодавац - запослени.... отказ је део тог односа.

Људи често не капирају да је у послу најбитније - успети. Ако не успеш - сваки заједнички подухват се распада на крају.

Ако си сам, можеш како хоћеш и докле хоћеш. Али ако се удружујете око посла - удружујете се око успеха.

Суштина предузећа није да се ради што је договорено и да се прима плата.