Четири Ангела при реци Еуфрат

[Михајло]

Линколн форсира Ормуз

Носач авиона Абрахам Линколн прилази Персијском заливу, свега неколико дана пошто је Техеран упозорио Американце да то не чине. Носач класе "Нимиц" је први такав брод који пролази кроз Ормуз од последње размене претњи две државе.

Амерички носач авиона Абрахам Линколн стигао је у Арапско море и ускоро ће проћи кроз Ормушки теснац, упркос упозорењима Ирана да се Вашингтон уздржи од таквих потеза.

Доласком Линколна, Американци у обручу око Ирана поново имају два носача авиона, пошто је Џон Стенис недавно запловио пут САД,

Иранци су жестоко упозорили Америку да у Персијски залив више не шаљу носаче авиона, иако је остало прилично нејасно шта Техеран намерава да уради уколико Линколн или Карл Вилсон ипак заплове тим теснацем.

Уколико Линколн заиста и прође кроз Ормуз, то ће бити први пролазак америчког носача авиона кроз тај теснац од како су поново избиле варнице на линији Техеран - Вашингтон, које повремено личе на предигру за рат.

Истовремено, званичници америчке ратне морнарице рекли су да су поморске снаге које контролише Револуционарна гарда агресивније од обичне морнарице те државе, не прецизирајући на који начин Куди ту агресивност показују.

[Михајло]

Амерички носач авиона стигао у Арапско море

ВАШИНГТОН – Амерички носач авиона „Абрахам Линколн” стигао је у Арапско море упркос недавном упозорењу иранских власти САД да не шаље бродове у мореуз Хормуз, јавили су данас амерички медији.

Како је јавио Си-Ен-Ен, „Линколн” се придружио носачу авиона „Карл Винсон” који је се већ налази у тој области, чиме се америчка ратна морнарица враћа своме стандарду да у том подручју увек буду присутна по два њена носача.

Амерички војни званичници изјавили су за Си-Ен-Ен да ће САД наставити дугогодишњу праксу стационирања носача авиона у Заливу, али нису навели када ће брод проћи кроз мореуз Хормуз с обзиром на упозорење иранске стране.

Иран је пре неколико седмица, кад је амерички носач авиона „Џон Стенис” напустио Залив, упозорио САД да не шаљу други носач.

У последњих неколико година, САД држе по један носач у самом Заливу, а један у северном делу Арапског мора.

Амерички секретар одбране Леон Панета изјавио у среду да се америчка војна присутност у том региону неће мењати и да је тренутни ниво присутности довољан за решавање било које ситуације која би могла да настане.

„Увек смо одржавали врло снажну присутност у том региону”, навео је Панета.

Танјуг

објављено: 20/01/2012

[Михајло]

Маринци САД улазе у Иран?!

Техеран - Све указује на то да се приближава велики сукоб Ирана с једне, и коалиције окупљене око Израела и САД са друге стране. Тим специјално утренираних маринаца, који су посебно обучени за деловање у екстремном окружењу, већ оперише у близини Ирана, потврдио је у четвртак официр специјалних снага војске САД.

Бомбардовање

Тај тим, познат под називом „Удружена јединица за специјалне операције – Савет за координацију у Заливу“, има задатак да надгледа и координира војне операције америчке војске и нафтом богатих америчких савезника у региону (које све сматрају Иран смртним непријатељем).

Вашингтон је спреман за рат у заливу, потврдио је државни секретар за одбрану САД Леон Панета.

- Не правимо било какве посебне кораке. Зашто бисмо? Знате, искрено, ми смо потпуно припремљени да контролишемо ситуацију – рекао је Панета.

Америчка морнарица је најавила да ће напасти Иран уколико бродови Исламске Републике покушају да затворе Ормуски мореуз, најважнију транзитну нафтну руту на свету. Аналитичари су најавили да ће напад вероватно почети бомбардовањем иранских нуклеарних постројења.

Научнике убио УН

Америчка морнарица тренутно у Заливу има две групе бродова, предвођене носачима авиона, а војска је стационирана у Уједињеним Арапским Емиратима, Катару, Кувајту и другим државама у региону.

Истовремено, Иран је оптужио УН да је Мостафа Ахмади Росан, врхунски нуклеарни физичар, убијен 11. јануара, страдао због цурења података из седишта те организације у Њујорку.

Земљотрес изазвали Амери?

Теоретичари завере, поготово они који тврде да САД имају климатско и тектонско оружје, јучерашњи земљотрес од 5,5 степени по Меркалијевој скали прогласили су „сумњивим“, пошто се догодио баш у време највеће тензије у региону. Удар је погодио град Нејсабури, на североистоку Ирана, а повређено је више од 30 људи.

[Михајло]

"Линколн" протутњао кроз Ормуз

Амерички носач авиона "Абрахам Линколн" прокрстарио кроз Ормуски мореуз без инцидената, иако је Техеран претходних дана најављивао озбиљне акције уколико се Вашингтон "дрзне" на такав потез. Американци сада у Персијском заливу имају два носача авиона.

Пролаз "Абрахама Линколна" кроз Ормуз протекао је без проблема и према плану, рекла је представница за медије америчке морнарице поручник Ребека Ребарич, чиме је, уколико је уопште и било, решена дилема да ли ће Иран напасти овај брод.

То је био први пролазак америчког носача авиона кроз тај теснац откако су поново избиле варнице на линији Техеран–Вашингтон које повремено личе на предигру за рат.

Америчка морнарица објавила је да су носачи "Џон Стенис" и "Абрахам Линколн" пловили један поред другог. На званичној интернет страници "Линколна" објављено је да је носач упловио у зону одговорности Пете флоте у четвртак, а кроз Ормуз прошао у недељу после подне.

Прошле недеље је у Арапско море и зону Пете флоте упловио носач авиона "Карл Винсон" са својом борбеном групом бродова, који је замена за "Џон Стенис", тако да ће Американци још неколико дана у региону имати три носача авиона.

Званична мисија "Винсона" подршка је операцији "Дуготрајна слобода" у Авганистану. Носачи не плове сами, већ се око њих налази борбена група коју чине крстарице и разарачи који су опремљени за борбу против подморница, одбрану од противбродских ракета и могу да испаљују крстареће ракете типа "томахавк".

Иранци су жестоко упозорили Америку да у Персијски залив више не шаљу носаче авиона, иако је остало прилично нејасно шта Техеран намерава да уради, уколико "Линколн" или "Карл Вилсон" ипак заплове тим теснацем.

Истовремено, званичници Aмеричке ратне морнарице рекли су да су поморске снаге које контролише Револуционарна гарда агресивније од обичне морнарице те државе, не прецизирајући на који начин "Куди" ту агресивност показују.

[Михајло]

Иран затвара Ормуз

Носач авиона "Линколн" можда је последњи брод који је прошао кроз Ормуз. Иран најавио да ће затворити тај мореуз, пошто је Европска унија увела ембарго на нафту из те државе. Цена нафте скочила на 110 долара за барел.

Европска унија (ЕУ) и званично је данас усвојила нафтни ембарго против Ирана и донела одлуку о замрзавању имовине Иранске централне банке, а Техеран је одговорио да сада има право да дефинитивно затвори мореуз Ормуз.

Дипломате су навеле да мере које је усвојило 27 држава чланица ЕУ у Бриселу укључују ембарго који одмах ступа на снагу и односи се на нове уговоре за сирову нафту и нафтне деривате, док ће раније склопљени уговори важити до јула ове године, пренела је агенција АП.

У ЕУ је, такође, одлучено да се замрзну новчана средства Иранске централне банке у иностранству и да тим мерама треба да се изврши притисак на Иран да пристане на преговоре и обесхрабри Техеран у даљем финансирању нуклеарних активности.

Санкције су део двоструког колосека према Ирану – јачање санкција треба да обесхрабри даље тежње Ирана за производњом сопственог нуклеарног оружја и, у исто време, да истакне спремност међународне заједнице за преговоре са Техераном, саопштили су у Бриселу.

Високи представник иранског парламента изјавио је да ће Исламска Република затворити улазна врата у Персијски залив, уколико нове санкције блокирају извоз иранске нафте и поновио претње које су ирански званичници дали пре месец дана о затварању мореуза Ормуз, јавила је иранска агенција Фарс.

"Ако се догоди било какав прекид у вези с продајом иранске нафте, мореуз Ормуз ће дефинитивно бити затворен", изјавио је Мухамед Косари, заменик председника Одбора иранског парламента за спољне послове и националну безбедност, пренела је агенција Ројтерс.

Иран је раније, у више наврата, упозорио да ће блокирати уски и стратешки веома важан мореуз Ормуз којим иде транспорт петине светске сирове нафте, уколико санкције буду утицале на продају њихове нафте у свету.

На прву вест о ембаргу на иранску нафту и претњу да ће због тога Иран затворити промет кроз Ормуз, цена нафте на светском тржишту скочила је на 110 долара за ба

[Михајло]

ЕУ позвале Техеран на хитну обуставу нуклеарних активности

БРИСЕЛ – Лидери водећих европских земаља позвали су Техеран да хитно обустави нуклеарне активности, пошто су се чланице ЕУ претходно на министарском састанку договориле да уведу Ирану нови ембарго на извоз нафте и замрзну средства иранске централне банке.

„Позивамо иранско руководство да одмах суспендује нуклеарне активности и да се у потпуности придржава својих међународних обавеза”, навели су у заједничком саопштењу британски премијер Дејвид Камерон, француски председник Николас Саркози и немачка канцеларка Ангела Меркел.

Они су истакли да они немају спор са иранским народом, али да иранско руководство није успело да стекне поверење међународне јавности и да је увери у мирољубиву намену нуклеарног програма.

„Нећемо дозволити да Иран има нуклеарно оружје”, рекли су они, наводећи да Техеран досада није поштовао своје међународне обавезе и да већ извози насиље и прети читавом региону, пренео је АФП.

Вашингтон је у међувремену поздравио одлуку Европе да уведе нове санкције Ирану.

То је „још један корак у међународном напору да се повећа притисак на Иран” навели су у заједничком саопштењу министар финансија Тимоти Гајтнер и државна секретарка Хилари Клинтон, преноси Ројтерс.

Санкције ЕУ су у складу са корацима које су САД предузеле против Ирана, оценила је америчка администрација.

Танјуг

објављено: 23/01/2012

[Михајло]

Гадафијеве присталице се сукобиле са провладином милицијом

ТРИПОЛИ – Присталице бившег лидера Либије Моамера Гадафија и припадници провладине милиције сукобили су се данас у једном месту 200 километара југоисточно од Триполија.

Према првим извештајима агенција, које се позивају на очевице, у сукобима у месту Бани Валид погинула су четири лица, а 20 је повређено.

У тој борби је, како се тврди, коришћено тешко наоружање, укључујући и противтенковске топове.

Најновији сукоб се десио када су чланови милиције лојалне Националном прелазном савету ухапсили неколико Гадафијевих присталица.

Многе појединости данашњег сукоба још нису познате, сем што локалне власти истичу да је у борбама учествовало 100 до 150 Гадафијевих присталица и да су имали тешко наоружање.

Либија иначе покушава да успостави централну власт и разоружа многобројне милиције које су одиграле кључну улогу у свргавању режима убијеног либијског лидера Моамера Гадафија.

Агенција АП наводи да милиције у Либији одбијају да предају оружје и препусте контролу властима у Триполију због, како тврде, сумње у нове власти и међусобно се оптужују да за подршку „остацима режима” Гадафија.

Танјуг

објављено: 23/01/2012

[Михајло]

Повратак у Бани Валид

Присталице режима убијеног лидера Моамера Гадафија заузеле Бани Валид. У упаду бораца "зелених" снага погинуло пет припадника "нове" војске. Држава с муком балансира на ивици грађанског рата, јер нове власти немају капацитет да успоставе ред у Либији. Завијорила се стара либијска застава на северној капији града.

После бруталног убиства Моамера Гадафија и његовог сина Мотасима, те заробљавања Сејфа ал Ислама, нове власти у Либији биле су сигурне да им највећу претњу представљају ривалства међу различитим фракцијама унутар лабаво конципиране побуне.

Сукоби у Бани Валиду, архивска фотографија

Oтрежњење је стигло у понедељак пре подне када су у Бани Валид упале "зелене" снаге и после неколико часова пуцњаве заузеле град, убиле петорицу припадника нове војске и раније тридесетак.

Бани Валид је, тако, постао прво место које је "враћено" под контролу "Гадафијевих" снага од тренутка када је Либија, 23. октобра, ослобођена.

Оштри сукоби у Банију Валиду на око 140 километара југоиостично од Триполија избили су у време док нове власти покушавају да искорене преостале снаге лојалне Гадафију и уједине земљу после осмомесечног грађанског рата.

Готово истовремено, око 1.500 бораца у Мисурати и Зинтано спремно је да крене пут Бани Валида.

Портпарол револуционарне бригаде у Банију Валиду рекао је да је 150 Гадафијевих присталица подигло стару либијску застава на северној капији града и да су у покушају да заузму град на улицима користили ручне противтенковске гранате и аутоматско оружје.

Један становник Бани Валида рекао је да су сукобу избили пошто су Гадафијеве присталице незадовољне због хапшења једног од њих напали борце нових власти, после чега су се проширили по целом граду.

Командант револуционарне бригаде је рекао да је због озбиљности сукоба више десетина револуционарних бораца послато из Триполија.

Бани Валид је био упориште Гадафијевих снага после пада Триполија у августа и дуго је одолевао нападима побуњеника. Чак и пошто је Гадафи заробољен и убијен у октобру, Бани Валид се опирао снагама нових власти.

[Михајло]

Снаге лојалне Гадафију убиле четири револуционарна борца

БЕНГАЗИ – Снаге лојалне бившем либијском вођи Моамеру Гадафију напале су некадашње упориште старог режима и убиле четири револуционарна борца, изјавили су званичници.

Оштри сукоби у Банију Валиду на око 140 километара југоисточно од Триполија избили су у време док нове власти покушавају да искорене преостале снаге лојалне Гадафију и уједине земљу после осмомесечног грађанског рата.

Портпарол револуционарне бригаде у Банију Валиду рекао је да је 150 Гадафијевих присталица подигло стару либијску застава на северној капији града и да су у покушају да заузму град на улицама користили ручне противтенковске гранате и аутоматско оружје.

Он је рекао да су четири припадника његове бригаде погинула.

Један становник Банија Валида рекао је да су сукобу избили пошто су Гадафијеве присталице незадовољне због хапшења једног од њих напали борце нових власти, после чега су се проширили по целом граду.

Командант револуционарне бригаде је рекао да је због озбиљности сукоба више десетина револуционарних бораца послато из Триполија.

Бани Валид је био упориште Гадафијевих снага после пада Триполија у августа и дуго је одолевао нападима побуњеника. Чак и пошто је Гадафи заробљен и убијен у октобру, Бани Валид се опирао снагама нових власти.

Бета

објављено: 23/01/2012

[Михајло]

Зелена застава изнад Бани Валида

Напади на нове либијске власти у Бани Валиду, Триполију и Бенгазију. Седам мртвих, десетине рањених. Нејасно да ли су напади координисани. Триполи нема везу са Бани Валидом.

Пуцњава у Бани Валиду је утихнула после вишечасовног обрачуна присталица старог и новог режима у којем је учествовало око 250 бораца, наоружаних аутоматским пушкама, митраљезима и ручним бацачима.

Осим у Бани Валиду, борбе су вођене у Бенгазију где је убијено троје људи и Триполију где се пуцњава чула у више насеља, али без проверених информација о поводу и резултату пушкарања. Локалне власти су за сукобе окривиле "спаваче" лојалне бившем режиму.

У последња 24 часа убијено је седам бораца нових либијских власти, док је рањено најмање 40.

Још увек није јасно ко, у ствари, контролише Бани Валид, некадашње упориште снага лојалних Моамеру ел Гадафију, које је после уласка устаника у великој мери опљачкано и спаљено, што је изазвало велики гнев локалног племена Варфала.

Прошле ноћи, око 150 наоружаних припадника тог племена је под опсадом држало "гарнизон" нове либијске војске у Бани Валиду, која је ухапсила бившег званичника Гадафијевог режима, што је, како се чини, представљало окидач за нову побуну.

Напад на јединицу нових снага уследио је пошто се, током викенда, у граду појавио "покрет отпора", који је делио летке са позивима на "истребљење пацова", како је Гадафијев режим звао побуњенике током осам месеци дуге побуне.

Током пуцњаве, нападачи су подигли зелену заставу у северном делу града, али је пуцњава доласком јутра утихнула

[Михајло]

Доха – Амерички носач авиона „Абрахам Линколн”, у пратњи две крстарице и фрегате, ушао је јуче ујутру у воде Персијског залива, а да иранска ратна морнарица није ни покушала да га на том путу на било који начин спречи. Ниједан ирански ратни брод, нити извиђачки авион није пришао носачу авиона „Абрахам Линколн” ближе од 18 миља.

Амерички ратни брод ишао је уобичајеном поморском рутом кроз међународне воде, иако су оне управо у Хормузу врло проблематичне због релативно мале ширине морског теснаца и близине иранских острва. Ипак, показало се да су све претње Техерана да неће дозволити бродовима америчке Пете флоте, а посебно не носачима авиона, да прођу кроз Хормуз биле обична реторика, вероватно више за домаћу употребу.

Тако сада САД имају у подручју Залива и Хормуза два нуклеарна носаца авиона класе „Нимиц”, а од раније овде плови и носач авиона „Џон Стенис”. Дакле, Пета америчка флота укупно располаже овде са око 160 борбених авиона. Већином су то летелице Ф-18, док је у америчким базама у Бахреину и Катару у највећој приправности још око 70 америчких борбених авиона, углавном Ф-15 и Ф-16.

Из Техерана је већ стигло саопштење да је упловљавање америчког носаца авиона у Персијски залив „уобичајена поморска вежба, односно ништа ново”, чиме Иран настоји да смири доскорашње тензије у односима са САД. Видећемо какве ће бити иранске реакције када на снагу ступе и санкције ЕУ на иранску нафту, будући да су најновију одлука о томе донели шефови дипломатије „двадесетседморице” јуче у Бриселу. Техеран је још раније најавио да ће у том случају блокирати пролаз кроз Хормуз, а Вашингтон је на то одговорио како то неће дозволити. То би онда значило и рат у овом делу света.

Да се то не догоди потребно је да ембарго на извоз иранске нафте не буде потпун, односно да Иран и даље буде у могућности да извози нафту у Кину и друге земље изван ЕУ. Такође и да бродови америчке Пете флоте не заустављају иранске и друге танкере с иранском нафтом, да Иран ембаргом на извоз нафте економски не буде бачен на колена.

Кроз Хормуз пролази више од трећине нафтних танкера на глобалном нивоу и петина укупне количине нафте произведене у свету.

У Дохи нема неке забринутости због евентуалног иранског покушаја затварања пловидбе танкерима кроз Хормуз. За осам евра можете купити 50 литара најбољег бензина, а почиње и велики међународни сајам аутомобила, при чему су најскупљи модели већ унапред продати.

Улицама Дохе јуре најновији типови „масератија”, и „ламборгинија”, а аутомобиле овде нико не закључава, јер за обичну крађу лопову секу руку. Куран је не само закон, већ и начин живота. А бизнис се све више сели из Дубаија у Доху. Тако Хрватска овде отвара амбасаду за цели регион.

Иначе, овде се завршава међународна конференција ратних извештача посвећена правној и свакој другој заштити новинара у ратним подручјима. Спомињала се Либија, Сирија, Јемен, Ирак, Авганистан, пријатељска ватра, акредитације, објективност извештавања и истина у рату као прва жртва сваког рата, заштитни прслуци и шлемови, ГПС, киднаповање новинара, Женевске конвенције, национално право и међународно право. Све зависи из које је земље и медијске куће новинар или правник. Ко је колико политички и финансијски моћан у свету данас. Правника је на овој конференцији било неуобичајено много и сви су, као, бринули о правима ратних извештача и њиховим животима. А они и даље гину.

----------------------------------------------

ЕУ: Санкције Ирану на извоз нафте

Брисел – Чланице Европске уније сложиле су се јуче да уведу Ирану ембарго на извоз нафте и замрзну средства иранске централне банке, у покушају да зауставе финансирање спорног нуклеарног програма Техерана, преноси Танјуг.

„Ово је важна одлука и представља значајно пооштравање санкција против Ирана”, рекао је британски министар спољних послова Вилијам Хејг после разговора амбасадора 27 земаља чланица ЕУ у Бриселу, јавила је агенција Франс прес.

Иран је други светски произвођач нафте, испред кога је једино Саудијска Арабија, која је савезник САД на Блиском истоку. Запад оптужује Иран да под плаштом цивилног нуклеарног програма покушава да произведе атомску бомбу, док Техеран то упорно демантује.

Мирослав Лазански

објављено: 24.01.2012.

[Михајло]

Губитници економског рата

Европски нафтни ембарго биће значајан ударац за економију Ирана, али не довољно јак да то буде огроман политички притисак на Техеран

Злобници ће рећи да никад није изгубио паре онај који се кладио на то да ће Европска унија у својој политици према Блиском истоку повући погрешан корак. Упркос похвалама које стижу из Вашингтона, одлука „двадесетседморице” да Ирану уведу нови ембарго на извоз нафте спада у оне потезе Брисела за које се засад са сигурношћу не зна да ли више погодује или штети европским интересима.

Нове санкције су, према речима високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, средство притиска да се Иран врати за преговарачки сто на којем би се расправљало о спорном иранском нуклеарном програму. САД, ЕУ и друге западне земље оптужују Иран да развија нуклеарно оружје, а Техеран тврди да је његов нуклеарни програм посвећен искључиво мирољубивој сврси.

У таквим околностима Брисел је одлучио да се придружи Вашингтону у економском рату против Техерана, који за САД траје још од енергетске кризе 1979. године када су Американци забранили својим компанијама увоз иранске нафте. Будући да је нафтна индустрија централни стуб иранске економије, од којег добија чак 80 одсто стране валуте, европски лидери сматрају да ће њихов ембарго економски погодити режим председника Махмуда Ахмадинежада и ајатолаха Алија Хамнеија и приволети их на преговоре.

То што од 1. јула, а можда и раније, у Европу неће дневно долазити 450.000 барела нафте из Ирана, значи да ће Иранци морати да нађу нове купце за 18 одсто свог досадашњег извоза нафте. То ће бити значајан ударац за економију Ирана, али не довољно јак да то буде огроман политички притисак на Техеран. Тај притисак би био сигуран само када би на нафтни ембарго Техерану Американци успели да приволе четири велике азијске економије које купују чак 57 одсто иранске производње црног злата. Међутим, ирански купци на Истоку – Кина (купује 20 одсто иранске нафте), Јапан (14 одсто), Индија (13 одсто) и Јужна Кореја (10 одсто) – засад не показују назнаке да ће прекинути трговинску сарадњу са другим по реду произвођачем нафте међу земљама ОПЕК-а.

С друге стране, овим ембаргом највише ће бити погођене економски најпосрнулије државе чланице Европске уније – Грчка, Италија и Шпанија. Атина чак трећину својих потреба за нафтом задовољава увозом из Ирана, док Мадрид и Рим из ове блискоисточне земље допремају по више од 10 одсто својих потреба. Иако су Саудијци већ предусретљиво најавили да ће ускочити и већом производњом надоместити европске мањкове, промена снабдевача и могући сценарио да сам Техеран за Европљане затвори славине и пре 1. јула, повећавају могућност да скочи цена нафтних деривата у медитеранским чланицама ЕУ. То ће још више ослабити Грчку, чији становници одавно плаћају најскупље гориво у односу на све остале у ЕУ.

Чак и ако се претпостави да ће овај ембарго тешко погодити Техеран а само незнатно сметати Европљанима, то не значи да ће Иранци одустати од свог нуклеарног програма. Не улазећи у то да ли Иранци заиста све раде да што пре направе нуклеарну бомбу, сасвим је извесно да је нуклеарни програм за Техеран постао питање националног поноса, државних интереса и пре свега националне безбедности. У таквим околностима, Техеран неће одустати од овог програма па и по цену да то има значајне економске последице по његове грађане.

Осим тога, новија историја међународних односа је поражавајућа. Она указује да режими који не поседују нуклеарно наоружање, попут бивших режима у Либији и Ираку, бивају лако збачени војним интервенцијама западних сила. Насупрот томе, нуклеарним оружјем „потковани” режими, као што је онај у Северној Кореји, опстају колико год не играли игру која одговара великима.

Све то наводи на закључак да политички врх исламске републике има све разлоге да тежи нуклеарном оружју. А свет има све разлоге да се забрине јер се, без обзира на крај хладног рата, није отарасио хладноратовске доктрине да се моћ у међународним односима добија поседовањем нуклеарног оружја, односно страхом од тога да ће оно бити употребљено.

Ненад Радичевић

објављено: 25.01.2012

[Михајло]

Amerika

Američki Senat dao zeleno svetlo za preventivni nuklearni udar

Otvorena vrata velikog rata

Sjedinjene Američke Države već sprovode planove za otpočinjanje globalnog nuklearnog rata, pokazuju nedavno obelodanjeni planovi Pentagona. Zapadni mediji i establišment o ovome uporno ćute, tako da je sve veći broj onih koji pozivaju na revolucionarnu promenu režima u zemljama NATO-a. U međuvremenu, Treći svetski rat uveliko traje

Marko Vasić

dopisnik iz Vašingtona

Od Kalendara Maja pa do dvosmislenih katrena Nostradamusa, dežurni najavljivači apokalipse nalaze najave propasti sveta u ovoj 2012. godini. Krivac za dolazak sudnjeg dana varira od tumačenja do tumačenja: jednom je to kometa koja se iznenada pojavljuje iz mraka svemira i ili udara u Zemlju ili prolazi isuviše blizu nje, nekad su to erupcije na Suncu, a pojedini tumači smatraju da će glavni krivac da bude svetski terorizam koji će da pokrene globalni rat sa apokaliptičnim ishodom.

Ne treba biti ni Nostradamus niti upućen u tumačenja Jovanovog Otkrovenja, pa razumeti da će svetski rat da krene, ako to već nije, iz poslednje zemlje koja smatra da je bogomdana da zavodi red u svetu: Sjedinjenih Američkih Država. To proizilazi iz analiza najvažnijih svetskih geostratega.

Sjedinjene Države su ceo svet podelile u geografske zone, i za svaku od njih je zadužena jedna od ukupno deset Unified Combatant Commands, odnosno Interventnih komandi sa združenim kompetencijama, koje su podređene direktno ministru odbrane.

Raniji glavnokomandujući NATO snaga Vesli Klark je objasnio da vojno planiranje Pentagona obuhvata ceo niz mogućih ratišta: "Napad na Irak bio je deo pet godina diskutovanog vođenja rata... sveukupno se nastupa protiv sedam zemalja. Prvi je Irak, zatim Sirija, Liban, Libija, Iran Somalija i zatim Sudan." (Wesley Clark, Winning Modern Wars, S. 130). Rat koji su SAD započele 2003. širi se svetom kao metastaza raka kroz organizam.

Koncept "dugog rata"

Po američkim planovima, Treći svetski rat je odavno počeo. Od završetka Drugog svetskog rata američka vojna doktrina bazira se na konceptu "dugog rata", jer se smatra da ekonomska i privredna snage SAD i saveznika mogu u takvom ratovanju na kolena da bace svakog protivnika. Iscrpljujući "hladni rat" na kraju se i završio raspadom Istočnog bloka usled opšte iscrpljenosti.

"Dugi rat" je isproban i nad Srbijom, Irakom i Libijom. Posle dugotrajnih ekonomskih sankcija i sitnih konflikata koji su za cilj imali iznurivanje protivnika, na scenu je stupila ratna mašinerija NATO-a koja je u svim ovim slučajevima u završnici imala lak posao.

Koncept "dugog rata" konačno je razrađen u "Projektu za američki vek" (PNAC) koji je na svojevrstan način kičma neokonzervativne politike i koji se bazira na "ratovanju bez granica".

Ciljevi PNAC-a su "vođenje brojnih istovremenih ratova na različitim ratištima (u različitim regionima) i ostvarivanje jasnih pobeda", kao i policijske obaveze "koje su povezane sa stvaranjem bezbednosnog okruženja u kritičnim regionima". (Project for a New American Century, Rebuilding Americas Defenses.pdf, September 2000)

Centralna interventna komanda zadužena za integraciju i usaglašavanje napora ministarstva odbrane u suzbijanju svih stranih oružja masovnog uništenja jeste United States Strategic Command (USSTRATCOM), koji je nadležan i za vođenje, obuku, administraciju i planiranje svih nuklearnih snaga celokupne američke armije. Radi ostvarivanja novih zadataka USSTRATCOM je formirao novu komandu sa nazivom Joint Functional Component Command Space and Global Strike (JFCCSGS), kojoj je u zadatak dato da upravlja napadom na Iran u saglasnosti sa Nuclear Posture Review (NPR).

Američki Kongres je 2002. odobrio NPR koji američkim snagama dozvoljava preventivni nuklearni udar, ne samo protiv "država otpadnika" (kako se u SAD nazivaju npr. Iran i Severna Koreja) već i protiv svih ostalih zemalja sa atomskim oružjem, kao što su Rusija ili Kina, ali i dojučerašnji američki saveznik Pakistan.

Krajnji zadatak JFCCSGS-a je da sprovede nešto što se zove Concept Plan (CONPLAN) 8022, a koji je deo programa Global Strike (Globalni udar). Pojednostavljeno, CONPLAN 8022 predstavlja izvršni krovni plan koji mornarica i vazdušne snage SAD trenutno razrađuju u koncepte aktiviranja svojih podmornica i bombardera sa atomskim naoružanjem.

Detaljnije, CONPLAN 8022 se sastoji od sledećeg:

- On prvenstveno treba da predstavlja odgovor na širenje atomskog naoružanja u zemljama izvan zvaničnog kluba nuklearnih sila. Prvenstveno se pri tome misli na Iran i Severnu Koreju. Hans Kristensen iz Nuklearnog informativnog projekta (Nuclear Information Project) upozorava, međutim, da nigde u planu nije izričito navedeno da on ne može da se odnosi i na druge države, na primer Rusiju i Kinu.

- JFCCSGS ima izričito pravo da sprovede CONPLAN 8022, što obuhvata i započinjanje napada nuklearnim oružjem.

- Vrhovni komandant, odnosno predsednik SAD, može da naredi sekretaru (ministru) odbrane da izda Združenom generalštabu naređenja o aktiviranju CONPLAN-a 8022.

- Ovaj plan se od ostalih razlikuje i time što ne predviđa upotrebu kopnenih snaga. Još u Srbiji, kasnije u Libiji, a od povlačenja američkih trupa i u Iraku isprobava se koncept kombinovane upotrebe vazdušnih snaga, raketa i pete kolone koja treba da gine umesto američkih državljana.

Koncept Globalnog udara na kome se zasniva CONPLAN 8022 je ofanzivan i biće aktiviran naređenjem predsednika SAD kada se bude smatralo da postoji neposredna pretnja, objašnjava Vilijam Arkin u Vašington postu od 15. maja 2005. Dovoljna je, dakle, samo procena Bele kuće o postojanju neposredne pretnje, ne i davanje dokaza za to.

Preventivni vojni udari

"Projekat za američki vek" PNAC se već duže vremena testira na Bliskom istoku na kome zbog različitih ukrštenih ciljeva treba da izbije sledeći globalni rat. U osnovi ovaj plan sadrži izazivanje vojnih sukoba od Mediterana (Liban, Sirija i Palestina) sve do granica zapadne Kine (Avganistan, Iran, Pakistan), uz aktivno učešće Turske, Izraela i pojedinih država Arapske lige. Potpuno je u skladu sa doktrinom malih, ali neprekidnih ratova.

Najznačajniji svetski geopolitičari skreću pažnju na činjenicu da administracija u Vašingtonu nema nikakav drugi realno sprovodljivi plan za izlazak iz sadašnje privredne depresije, a u američkoj novijoj istoriji to je uvek ukazivalo samo na jedno: ulazak u neki veliki rat.

Američko čarkanje u osetljivom regionu šireg Kašmira, gde se susreću interesi čak četiri nuklearne sile, (Rusije, Kine, Indije i Pakistana) na intelektualnom je nivou paljenja šibice u punom magacinu baruta. Napad na Iran zato lako može da se izmakne kontroli i preraste prvo u regionalno ograničeni nuklearni sukob, a zatim i u globalni rat.

Još 2003. je američki Senat procenio da upotreba mini atomskih bombi, koje su manje od uobičajenih, ali još uvek imaju šestostruku snagu one bačene na Hirošimu, ne predstavlja pretnju civilnom stanovništvu?! Po toj rezoluciji američki generali mogu da koriste mini nuklearke uz opravdanje da su civilne žrtve "neželjena i neočekivana kolateralna šteta".

Na ovaj način se dodatno proširuje ne samo mogućnost vođenja velikog broja paralelnih ratova već i opasnost od otpočinjanja globalnog nuklearnog sukoba, budući da ostale atomske sile nemaju tako rastegljiv lastiš razumevanja, kao što ima senat na Kapitol hilu, za uočavanje razlike između mini i obične nuklearke.

Iz svega jasno proizilazi da su američki planeri već doneli odluku o zaoštravanju globalnih sukoba, ostaje im još samo da pronađu opravdanje za svoje namere. Posle zloupotrebe rezolucije Saveta bezbednosti UN o krizi u Libiji i odbijanja Rusije i Kine da istovetnu rezoluciju dozvole u vezi sa Sirijom, Pentagonu je postalo jasno da je nemoguće opravdanja za novi rat naći u rezolucijama najvišeg svetskog organa. Zbog toga je značajan NPR sa mogućnostima preventivnih udara.

Još u vreme Kubanske krize je američki generalštab predsedniku Džonu Kenediju predlagao plan otpočinjanja rata sa Kubom tako što bi kubanski emigranti pod kontrolom američkih službi, preobučeni u kubanske vojnike izveli udar na neki deo američke teritorije i izazvali civilne žrtve. Kenedi je, istina, taj plan odbio, ali je on ostao u arhivama američkih oružanih snaga kao inspiracija za narednu generaciju generala.

Lako je moguće da će inspirisani najavom iz Teherana o zatvaranju Hormuškog moreuza američki stratezi inscenirati "iranski" napad na neki od tankera, da bi administracija u Vašingtonu procenila kako predstoji neposredna opasnost od eskaliranja krize u nuklearni napad na SAD ili neku od saveznica i odobrila primenu NPR-a koji predviđa preventivne vojne udare.

Posle toga je moguće i ispunjenje proročanstva Maja o kraju ove civilizacije.

Ukazujući na opasnost i pogubnost trenutne američke politike profesor Majkl Čosudovski i Finian Kaningham (Michel Chossudovsky und Finian Cunningham) zahtevaju stvaranje novog globalnog mirovnog pokreta.

"Izlaskom na izbore mi samo dalje podržavamo demokratsku farsu glasanjem za jednu od dve ponuđene partije (u SAD), mada ni u ostalim zapadnim državama situacija nije ništa drugačija, jer nigde ne postoji primetna razlika između navodno različitih političkih opcija", objašnjavaju dvojica autora u seriji članak na ovu temu objavljenu u pojedinim slobodnim medijima na Zapadu, u čijoj izradi su učestvovali i mnogi drugi slobodnomisleći pisci, geostratezi i novinari (James Petras, Rick Rozoff, Peter Dale Scott, F. William Engdahl, Jules Dufour...)

Konačno rešenje je temeljna promena partijske scene u takozvanim demokratskim zemljama, ali do toga može da se dospe jedino putem većeg direktnog angažovanja građana. Od političke elite ne treba očekivati da je svesna potrebe reformi, odnosno da je spremna da ih sprovede.

U suštini, njihov proglas predstavlja poziv na revoluciju, jer je "pet do dvanaest", kažu ovi autori.

Većina etabliranih medija na Zapadu, kao i svi oni pod kontrolom marionetskih prozapadnih režima, ove i slične apele su u potpunosti ignorisali.

Još 2003. je američki Senat procenio da upotreba mini atomskih bombi, koje su manje od uobičajenih, ali još uvek imaju šestostruku snagu one bačene na Hirošimu, ne predstavlja pretnju civilnom stanovništvu?! Po toj rezoluciji američki generali mogu da koriste mini nuklearke, uz opravdanje da su civilne žrtve "neželjena i neočekivana kolateralna šteta".

[DYNABLASTER]

dokle ce se vise pisati o prorocanstvu Maja kao o kraju civilizacije, kad to uopste ne pise, to Maje nisu rekle, pitajte bilo kog Majanca pa cete videti... to je propaganda

[Михајло]

прочитај текст..