Епархија канадска

[Guest]

САЈТ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ

[Guest]

Епархијски Архијереј

Епископ канадски г.Георгије (Ђокић) рођен је у Г. Црњелову код Бијељине, Република Српска, на Ђурђевдан 1949. године. Потиче из богомољачке породице: његови благочестиви родитељи, отац хаџи-Крсто и мајке Крунија су своју децу подарили Цркви: владичин брата Константин је епископ средњеевропски, брат Љубомир је свештеник у Вршанима код Бијељине, а сестра Надежда монахиња у манастиру Тавни.

Године 1962. одлази у манастир Тавну, а припрему за служење Богу наставља у манастирима Озрен, Косијерево, Преображење (Овчар Бања), Савина и Студеница.

У манастиру Острог завршава Монашку школу, у првој послератној генерацији. Замонашио се у манастиру Озрену 11. фебруара 1971. Дванаестог фебруара, на Света Три Јерарха, постаје ђакон, а на Сретење Господње, 15. фебруара, јеромонах. Јуна 1971. блаженопочивши Епископ зворничкотузлански Лонгин поставља га за духовника манастира Тавне, одакле завршава Богословију Св. Арсенија у Сремским Карловцима и Богословски факултет у Београду. Постдипломске студије похађа на Универзитету у Лохбороу у Енглеској.

За епископа канадског изабран 16. маја 1984. године. Хиротонисан 8. јула 1984. у Саборној цркви у Београду од стране Блаженопочившег патријарха српског Германа и епископа: тимочког Милутина и зворничкотузланског Василија.

У новоформираној Епархији канадској, за протеклих двадесетак година, под његовим руководством освећено је 20 цркава и капела, као и први српски манастир у Канади. Основао је Савезно коло српских сестара, довео 20 нових свештеника, покренуо издавачку делатност Епархије, основао Библиотеку Светог Преображења Господњег и радионицу за израду свећа. Епархијски лист "Источник", кога је владика Георгије покренуо 1987. године и назвао у част „Дабробосанског Источника“, листа који је у 19. веку излазио у Сарајеву, добитник је Вукове награде 2006. године. Издавачка кућа „Источник“ је већ годинама запажен излагач на Међународном сајму књига у Београду. Епископ Георгије неуморно ради на превазилажењу раскола и његових последица у Српској цркви и води бројне акције за помоћ Србима у Отаџбини, од оних материјалне садржине до обавештавања званичника и канадског јавног мнења о истини о рату у бившој Југославији и о страдањима српског народа.

[Guest]

Српска Православна Епархија Канадска

Српска православна епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 1983. године, на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског Г. Христофора. Владика Христофор био је уједно и први администратор Епархије, све до избора првог епископа канадског.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. године синђел Георгије (Ђокић), духовник манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а Његова Светост патријарх српски Г. Герман посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону, (153 Nash Rd. S.)

Ова дешавања била су само природна последица раста српске популације и развоја црквеног живота међу Србима у овој великој земљи. Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године.

Срби у Хамилтону (Онтарио) формирали су своју црквену општину 1913. године, а храм Светог оца Николе, (на Bich St.) посвећен је 15. децембра 1917. Овај храм је срушен када се проширила жељезара и касније је подигнута нова лепа црква Св. Николе на Barton St. Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују насе досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског Г. Мардарија упућено Светом архијерејском синоду 1934. године. "Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање", пише епископ и поред материјалних разлога наводи и онај други, можда теже савладив: "Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати.

[Guest]

Прослављена манастирска слава Преображење

Преображење Господње, слава манастирског храма у Милтону,седишту Канадске епархије, и ове године свечано је прослављена. Пред сам празник осећала се предпразничка радост коме је допринео велики број гостију, који су овом приликом у Милтон пристигли из свих крајева Онтарија.

Уочи празника најпре је служено празнично Бденије са петохљебницом, које је служио Његово Преосвештенство Епископ Канадски г.Георгије уз саслужење игумана Василија,протонамесника мр Горана Гојковића,ђакона Стефана Икономовског и Дамјана Радијичћа.Потом, по завршетку богослужења сви присутни су учествовали у трпези љубави која је припремљена од стране чланица манастирског Кола српских сестара.

Следећег дана служена је свечана Св.Архијерејска Литругија у присуству великог броја верника, којом је началстовао Грчки Епископ г.Христифорос уз саслужење домаћина Епископа г.Георгија и више свештеника Канадске епархије.Након читања Св.Јеванђеља Епископ г.Христифорос је надахнуто беседио о значају празника Преображења Господњег за нас уједно искористивши прилику да у име свога Митрополита г.Сотириоса чији је викар,као и у име Грчког православног народа,свима честита манастирску славу,почевши од Епископа Георгија,оца Василија игумана манасатира па до верног и благочестивог народа.

Након заамвоне молитве одслужена је трократна Литија око св.храма са читањем Јеванђеља и кропљењем освећеном водицом.Сви су се заједно помолили за Српског Патријарха г.Иринеја,Епископа г.Георгија,игумана Василија и његово братство,за све вернике града Милтона и околних градова али и за све преминуле ктиторе и добтоворе ове свете обитељи који су уснули у Господу са надом на васкрсење и живот вечни.

По повратку у св.храм освећено је грожђе са воћем и преломљен славски колач са овогодишњим кумом г.Милорадом Скакавцем.Том приликом је изабран кум за наредну годину чега се прихватио г.Симо Роган са породицом.

На самом крају Епископ домаћин г.Георгије је свима честитао манастирску славу пожелевши да је још дуго година у здрављу и напретку прослављају.Такође Владика се топло захвалио на братској љубави Епископу г.Христифоросу што је одвојио своје време да буде заједно са нама и међу нама да би затим позвао све присутне да после делења нафоре дођу на манастирски павиљон на свечани славски ручак.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Велика Госпојина у манастиру Taвна

Манастир Тавна свечано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију служио је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа зворничко -тузланског г.Василија, Његово Преосвештенство Епископ Канадски г.Георгије уз саслужење великог броја свештеника и свештеномонаха подручне епархије.

Тога дана у манастир Тавну слило се из свих крајева Републике Српске и шире више хиљада верника који су дошли да прославе овај велики празник посвећен Преветој Богоридици и њеном чесном Успенију.После причешћа великог броја вреника из више путира Литургијском беседом вернима се обратио Епископ Георгије,који је као монах пре избора за Епископа Цркве Божије био сабрат ове светиње и у којој је провео велики део свога живота.

У својој беседи Његово Преосвештенство Епископ Георгије је нагласио да Успеније Мајке Божије свједочи о томе да је Пречиста Дјева Богородица, која је у себе примила Извор живота, у себе примила и људску смрт, али, ону смрт која представља прелазак у нови живот.

“Зато њену смрт не називамо смрћу него Успенијем и одласком из овог живота у нови живот. У овом дану сабирају се сви њени земаљски дани, а њено преславно Успеније је почетак новог живота у вјечном и непропадљивом Царству Христовом. Јер је отишла за Оним Који је првенац из мртвих, а Христос је првенац не само за Пресвету Дјеву Богородицу, него и за све нас хришћане. Васкрсење Христово је почетак свеопштег васкрсења, Његова побједа над смрћу постала је и наша побједа, Он је и нас учинио учесницима своје побједе над смрћу.“

“Такво је Његово човјекољубље, које је најприје показао на својој Пречистој мајци, Пресветој Богородици, која има слободу да се моли за све нас, да нас заступа, укрепљује, оснажује, измирује са Богом и нашом савјешћу, да нас чисти од прљавштина греховних и да људску природу и људску заједницу, које се расцјепљују због гријехова, обнавља и учвршћује. Она је заштитница породичног живота, свештеничког и монашког чина и општежића. Пресвета Богородица је заштитница и ове древне свете обитељи“, закључио је Епископ Канадски г.Георгије.

Након беседе око манастирског храма одржана је трократна Литија са читањем Јеванђеља и кропљењем светом водицом на којој су се сви заједно помолили за здравље и спасење Паријарха Српског г.Иринеја,Епископа г.Василија,сестринство манастира Тавне,за многострадални народ српски али и за све упокојене ктиторе,приложнике и добротовре ове свете обитељи који су уснули у Господу са надом на Васкрсење и живот вечни.

После делења нафоре освећени су славски колач и жито након чега су сви присутни учествовали у празничном славском ручку за које су се побринули добри кумови и сестринство манастира.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Представљен Ковчежић успомена владике Георгија канадског

У свечаној сали Српске књижевне задруге данас је представљена књига – мозаик збитија из живота Његовог Преосвештенства Епископа Георгија канадског под насловом Ковчежић успомена – мој пут ка Богу. У невеликој по обиму али веома драгоценој по садржају збирци кратких описа догађаја који су испунили његову досадашњу животну путању, владика Георгије поделио је са читаоцима, садашњим и потоњим, драгоцено сведочанство о времену свога духовног узрастања и службе Богу и народу Божијем на просторима српских земаља и далеке Канаде.

Садржај књиге и списатељски дар аутора представили су књижевници Драган Лакићевић, уредник издања и Рајко Петров Ного. У својој речи владика Георгије изнео је мотиве који су га подстакли да стави на папир и подели са јавношћу неке од поучних догађаја из његовог животописа. Речи о овој књизи међу осталом публиком пажљиво су саслушали уважени посленици речи и пера Слободан Ракитић, председник СКЗ, академик Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, протођакон др Радомир Ракић, Ђорђе Николић, песник из Чикага, и Зоран Вучић, директор Патријаршијске штампарије.

Књига је заједничко издање Српке књижевне задруге и Источника – издавачке куће Епархије канадске. Штампана је у Патријаршијској штампарији у Београду у тиражу од хиљаду примерака.

Слово Драгана Лакићевића, уредника на промоцији Ковчежића успомена владике Георгија:

Његово Преосвештенство Епископ канадски г. Георгије (Ђокић) написао је, у форми сећања, своју животну и духовну биографију.

Његов живот започиње на Ђурђевдан 1949. године, у селу Црњелову, близу Бијељине, у изузетно побожној породици. Четворо деце његових родитеља су у Цркви: епископи Константин и Георгије, монахиња Надежда и свештеник Љубомир.

Владика Георгије сећа се најранијег детињства, породичног дома, раних игара и несташлука, школе, одлазака у манастир Тавна и дефинитивног одласка у Цркву у тринаестој години, а потом службе - од рукоположења до хиротонисања, па све до данас.

У те успомене спада и војни рок, и живот по манастирима (Тавна Косијерево, Острог, Студеница), први дани у Канадској епархији, са ондашњим и садашњим епархиотима по тој огромној земљи, бољи и гори дани формирања Епархије, обнове и изградње цркава, подизања манастира Милтон код Торонта...

Владика Георгије приповеда на начин усмених казивача -једноставно, сликовито, искрено, духовито. Његова аутобиографска исповест личи на кадрове филмског сећања, а укупна прича оставља утисак албума успомена, у којима најважније улоге припадају - родитељима световним и духовним, савременицима и прецима: школским друговима, монасима, свештеницима, архијерејима... Сви они прате младог Ђорђа -Георгија на Путу ка Богу.

На Путу ка Богу Владика Георгије налази се и сада, док пише ову књигу, која и личи на ковчежић живота и вере, а вера и живот не могу се раздвојити ни у његовом случају.

Текст и фото: П. Кондић

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Мошти Св.Нектарија Егинског у Кичинеру

[Guest]

Прослављена храмовна слава у Винипегу

Српска православна парохија у Винипегу прославила је у недељу 5/18.септембра своју храмовну славу-Сабор свих Срба светитеља.Славље је започело служењем Св.Архијерејске Литургије којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ Канадски г.Георгије уз саслужење Проте Радована Марића из Риџајне и надлежног пароха јереја Ђорђа Цимеше.

У току Св.Литургије, након заамвноне молитва служена је трократна Литија око храма са читањем Св.Јеванђеља и кропљењем освећеном водицом. Сви су се заједно помолили за здравље Патријарха Иринеја, Епископа Георгија,свих верника града Винипега али и за упокојење свих преминулих ктитора и добротвора овога света храма са надом на Васкрсење и живот вечни.

После трократне Литије сви су се поново вратили унутра у храм где је освећен славски колач са овогодишњим кумом г. Николом Србљанином и његовом породицом. Том приликом за новог кума пријавио се г.Слађан Кнежевић

На самом крају беседом се огласио Епископ г.Георгије који је најпре свима честитао славу пожелевши им да је још дуго година у здрављу,напретку и берићету прослављају уједно изразивши велику духовну и душевну радост што је поново међу својим епархиотима у овој парохији и што са њима заједно прославља њихову храмовну славу.

Овогодишња слава завршена је свечаним славским ручком за који су се побринули вредни кумови као и чланице Кола српских сестара "Света Петка" као и наступом локалногКУД-a ''Коло''