Црква се данас поистовећује са моралном институцијом

[Милан Меденица :)]

хришћански морал је нешто сасвим друго од друштвеног морала, да се разумемо.

у хришћанском моралу се тачно зна шта јесте и шта није, али се може и игнорисати ради човека, ради трпљења из љубави и чекања на покајање. исто тако, не инсистира се на том моралу, јер би се човек демонизовао и вршило се насиље над личношћу, уместо да се приволи слободном вољом да се побољша и приђе ближе Христу.

у друштвеном моралу се најчешће ни не зна где почиње глава а где дупе, још мање се разликује једно од другог. поготово што изискује потребу за уклапањем у калуп или кажњавањем уколико изостане уклапање. практично, личност се клонира, самим тим демонизује до крајње границе нарушавања природе, колико и потенцијалне иконичности у Богу.

што се мене тиче, Црква треба да заслужи своје место у народу, први ауторитете не признајем само зато што су старији, титуларни или униформисани, па не знам какав минули рад да има.