Moje misli teku...Poezija

[Marta]

...gral, drveni mac, senat, pesak

u areni ...

bacena zverovima,

svi pogledi uprti,

ka meni,

borba nepravedna,

mac drveni,

u mojoj ruci,

nista zato,

i drugi su pokoseni,

pre mene,

u smrtnoj seni...

ova zver,

sada mene trazi,

i baca bodez ,

oznacen,

imenom tvojim,

posred moga srca,

koje sada krvari...

umesto pravde,

iz zlatnoga grala,

ispicu smrt,

umesto slave,

namenjene onom,

koji pobedi,

pred senatom,

cu pasti,

pokosena,

imenom tvojim.

[Marta]

Zelim da ti se javim

a ponos, ne da,

srce strepnjom cu obuzdati,

јер hoce da se preda.

Zelim da te pitam,

kako si, imas li mir,

кoji si trazio ?

a razum kaze, govori:nemoj,

uci ces dublje u virоve secanja.

Zelim od tebe slovo,

neku rec,

samo jedan stih,

da u noci ovoj

mislim samo na njih.

Zelim, da te pratim

i mislim kako puteve

da k tebi dovedem

pa bar na kratko.

Zelim tvoje ruke,

staviti na oci, niz lice,

poljubiti ih i nista vise,

ne boj se, ne trazim srce.

Zelim samo jedno slovo,

jedan stih, ne boj se,

necu ti uzeti sve,

znam da imas nekoga tamo,

sa druge strane ulice.

Zelim te kao prijatelja,

da ulepsas mi dane,

probudis u meni najlepse,

i budеs tu dok zora ne svane

[Marta]

Ako nestanes u jednoj noci

tu na mestu naseg cekanja

zavladace san,

u staklenom kovcegu zaspacu

i cekacu, da me probudis.

Ako nestanes u jednoj noci

i reka ce se zalediti od moga daha,

zavladace led,

a neka tamna senka postace mi pratilja

da me isprati u Carstvo grehova.

Ako nestanes u jednoj noci

i zvezde ce sa mnom plakati,

zavladace tuga,

a ja u beloj haljini strelom probodena

poljubicu mokru travu pokosena.

Ako nestanes u jednoj noci

niko nece za mene znati,

zavladace zaborav,

ni devojke iz tvoga carstva nece me pronaci

jer cu kao prah na vetru nestati.

Ako nestanes u jednoj noci

ni mene nece biti vise!!!

[Marta]

Хајде реци, реци ми ти

ти што знаш о судбини,

јесу ли сви путеви

пред нама избрисани

или постоји један отворен за нас,

само за нас, до вечности ?

Јер, знаш, анђела светлости

срео си,

над којим рука бди,

и неда му да посрне

јер га не може изгубити.

Ускоро, сазваће се суд

јер два господара

не може служити

једнога љубити

другога мрзети,

тако каже прича

о анђелу драгом

који прељубу чини.

Хајде реци ми ти,

шта мање боли,

јер против њега

не могу ићи,

коме сам завет дала,

у векове вечне,

да са њим све поделим.

Хајде реци ми ти,

научи ме,

шта ми је чинити,

јер он ме воли,

а знам да теби би ме дао,

да сам си ти.

Јер жртве можемо приложити

које су теби дате на чување,

Али, да ли жели их он,

јер они ће нам судити,

мени...

теби...

нама ...

да будемо избачени,

изван зидина града.

Хајде реци, реци ми,

то што знаш о судбини?

[Зоран]

Лепо ... 8084.gif :smiley: још хвали нека сличица поред песме .

[Marta]

bice  :smiley:

[Marta]

Ne znam kako,

ni kada,

ni gde,

u kom trenu vremena

spustimo glavu na jastuk,

u misli posejanim,

a jutrom probudjenim,

imenom na usnama.

Kako se sunce radja sa istoka,

tako se ljubav radja i u nasim srcima,

i kako je vidimo u drugim ljudima,

tako je oni vide u nama,

kako blistamo u ocima,

radujemo se recima,

budimo sa uzdasima,

sa verom da ce san biti java,

sa nadom da ce ono sto je posejano,

izrasti u nesto veliko,

brizno negovano,

neizvesnoscu okrunjeno.

[Marta]

Najboljoj prijateljici

Srele smo se sasvim slucajno

u praonici,

mislila sam da si svedjanka

a ti si odmah znala "nasa"

i tiho mi prisla,

od tog dana bila si mi najbolja,

ona koja se uvek nadje kad treba,

nikad nisi pitala vise nego sto treba,

uvek smo imale nesto,

reci jedna drugoj,

pa cak i danas,

kad nisi mogla govoriti,

mi smo se razumele...

Moja najbolja...

osecam da sam te izdala,

jer mogla sam dati vise,

od sebe,

za tebe,

jer znam da bi i ti dala

i ucinila sve za mene,

osecam se glupo,

a suze teku

i srce boli,

jer je kasno za pomoci

a mogla sam vise,

moja najdraza...

Tako si bespomocna i slaba,

da bih te mogla na rukama nositi,

a nisam..

ali znaj...

postoji jedna tajna i  ti je znas,

da nas dve cemo uvek biti zajedno

u molitvi,

u mislima,

i ti ces znati,

da ja mislim na tebe,

a ja cu znati,

da me ti cujes...

срећан ti put, najdraza...

[Marta]

Rodila se i umrla,

nije mogla ziveti

ni na recima,

i bilo joj je predodredjeno

da ne zivi dugo

tamo negde bez korena,

na kamenu posejana,

a bila je jaka,

sa zarom primljena

u casu rodjenja

od onoga

sto u nju ne verovase odavno,

koja razumom a ne srcem voljase

neke ovozemaljske stvari

velikodusno ponudjene

na vratima izbora hrama zivota,

ostade samo praznina nema

a njega nema

da joj veru vrati

u stvari jave

sto ona pokvari

razumom visega znacaja zivota,

i gde je sad onaj sto vatru pali

u neka nova srca

u koja se radja ponovo

ljubav od znacaja i vera

u ovozemaljske stvari

koje znace opstanak za sve

a mozda, mozda i ne

a mogao bi samo ako bi hteo

a zasto da ne,

ako nije i sam veru izgubio

u mene, u sebe,

u ono srce kameno

u kom bi posejana ona

jednog davnog jutra u svitanje zore.

[Marta]

Rodila se jednog dana

u osvitu zore

kad sam se probudila

sa njegovim imenom na usnama

i zivela je

i spunjavala

svaku poru moga bica

i bila je srecna

i ja sam bila srecna zbog nje,

sve dok jednog dana

ne zatekoh ga, sa drugom.

U stihovima,

pred ocima

na kolena kleci pred njom

i kaze, da je voli.

Plakala je...

ta tek rodjena devojcica

koja živi u meni,

i sad jos place, tiho.

Ja nemam suza

to znam,

jer sam je ja ubila,

kad sam pustila

zlu vilu ljubomore

da joj naudi...

place... možda prerano rođena

a njegovo ime, polako se brise

i skoro joj ne znaci nista,

ništa vise.

Htela bi da zivi

i nada se,

da ce joj to ime pomoci

da se vrati zivot

u sve pore njenog bica

kao nekada, onog jutra

u osvitu zore.

[Тавита]

пусти мисли да теку.. и да се увијек тако лијепо осликавају на хартији..

грлим те  :cheesy2:

[Marta]

drago mi je da ti se svidjaju  :smiley: :cheesy2:

[Жика]

Лепо,лепо.

[Marta]

hvala,Zika  :smiley:

[Marta]

Sve moje misli,

pretocicu u javu,

nestvarnu i slatku,

pozudu na mojim usnama,

tako jaku,

jezikom opipljivu,

ljubav gladnu,

goropadnu,

strastvenu,

ludu,

zednu,

sa ukusom ruzine vodice,

sto se preliva,

niz moје grlo,

i lice,

u mlazovima,

hladnim,

u dno utrobe.

sta mi radis?

uzmi me,

uroni u mene,

tako snen,

jutarnjom rosom opijen,

tu u meni,

raskomoti se,

na prostirci od cveca,

s' mirisom aloje

ljubavi,

voli za oboje,

prosetaj se,

celim mojim bicem,

da se nadjemo,

na vrletima raja,

beskonacnog umiranja,

izdahnucem savrsenstva,

primi me,

u sebi,

snagom smiraja,

sto vodi u vecnost

blazenstva,

bez kraja.

ljubavi,

voli me sada,

ispuni me zalom,

vecitoga slada,

u meni,

naci ces lepotu

onoga sto si snio,

u sve svoje dane.

I nasladi se,

kao nikada,

bez straha,

da ce nestati,

iz bunara,

sto nikad ne presusuje,

napij se,

poludi,

izludi,

opij se mojim carom,

zarobicu te dahom,

moje prve ljubavi.