Moje misli teku...Poezija

[Marta]

U vakuumu umornih snova
i nadanja,
lebdim,
sa dozom kajanja,
sa iskrom samopoznanja,
ocekujem novi pocetak.

Na povrsini mirnog mora,
kao santa leda,
odvaljena,
plutam cekajuci,
da me sunce mog zivota,
otkravi.

Svi pogledi uprti
i nervi zapeti,
pred borbu,
koja ce se odigrati
u meni.

[Jovano-Jovanke]

klapklap предивно... bliss jeeee :)

дивни стихови, а фотографије баш по мјери  :smiley:

[Marta]

Hvala, i meni se foto svidja, bas opisuje moje stanje sada, hvala jos jednom  .gif' class='bbc_emoticon' alt='bliss jeeee' />

[Marta]

Bol

Ima jedna bol koja stalno gleda na mene,

i ona je deo moj, i zelja i ponor,

bolno je njeno ime.

Ima jedna bol koja gleda na dno,

odakle sam se jednom podigla,

i ne zelim se vratiti tamo.

To je bol tuge i praznine,

koji se zove uzaludna ceznja,

i zivi u beskrajnom cekanju.

Bol statue koja lici telu neke druge zene,

mozda ima osmeh njen,

mozda lici na obrise njene.

Ta bol nema mesta nigde,

izgubljena je u dubini moga srca,

zalutala zauvek.

Mozda ona prolazi kroz sve moje pore,

povezuje moje zelje,

veze telo za puste snove.

Ali neka, pusticu je neka gleda,

a onda cu joj reci : idi gledaj neko drugo lice,

neko drugo celo neljubljeno.

Neka moje lice jednom ozari sunce,

ono jutarnje koje me probudilo,

i moje telo sa dna uspravilo.

Neka se nove misli uprave,

na stvaranje necega sto nije tako bolno,

i neka se moji koraci cuju,

i donesu svetlost u necije podne.

Krenucu stazom novom,

jer necu da budem deo tog bola,

necu da budem tuzna i sama.

Hocu da budem radosna,

sto sam medju onima koji me vole,

da im pevam pesmu razdraganih snova,

i bicu srecna sto sam neka druga zena,

koja se uspravila i koja je voljena,

i ako jos nije dotakla vrhove najvecih gora.