Забрана физичког кажњавања деце

[И.стојковић]

Из разлога појашњења, молим да прочитате ово што је линковао Никола, где смо већ износили сопствене ставове.

https://www.pouke.org...__fromsearch__1

Пишем појашњења у смислу да, иако ме сопствено искуство током васпитавања своја три детета храбри да тврдим да је далеко делотворнија истрајност и стрпљење, подстакнуто љубављу родитеља према својо деци, од физичких, па чек и педагошких казни, потпуни сам противник "мешања" државе у "малу цркву", породицу. На овакав став ме осим "теорија завере", којој бих се могсо приклонити посматрајући различите активности социјалних служби, углавном, у "развијеним" западним земљама, наводи и неприродно стварање арбитраже у односима, које неоспорно можемо дефинисати као априори најприсније. Теорија завере: увек ће постојати сумња, да је жеља за личном користи, оних који одлучују да ли ће некоме деца бити одузета а коју би могли остварити од оних којима се деца "додељују", снажнија од искрене жеље да се деца спасу од реодитељског терора. Арбитража: овде не морамо сумњати, јер смо недавно били сведоци одлуке државних органа према породици у САД-у, којој је нанета неописива и никаквим новцем надокнадива штета, очигледна већ сад кроз родитељску бригу и растрзавање, а ко зна колика и каква кроз веома могуће касније последице код саме деце. Иако није било у питању физичко кажњавање, већ сумња у кривично дело дечије порнографије, консеквенца је била једнака, одвајање деце од "недостојних" родитеља.

С друге стране, ако бих искључио претходно размишљање које се односи на "теорију завере", или неприродну арбитражу, потпуни сам присталица да према родитељима који физички повређују своју децу, у правом смислу тог појма а не никако пљуска по гузи и сл., казне буду драстичне.

Свеукупно, имајући у виду да се, ради о малом броју случајева физичког малтретирања деце од стране родитеља, који је заиста у порасту, а што је опет у изузетној већини повезано са материјалним стањем породице, питање које ми се намеће јесте, да ли је боље да се држава превасходно позабави тражењем узрока и отклањањем истих, који избацују понеке родитеље из равнотеже, него што се бави осмишљавањем закона који ће последично стање неспособности, нехуманости и небриге државног апарата, крити својим одлучним консеквенцама према, у огромној већини, разочараних и беспомоћних родитеља? Следеће питање јесте и који је узрок да најближи сродници,пријатељи, комшије све мање осећају сопствено унутарње задовољство, које ће постићи бригом према напаћеним поред себе?

У бити, чини ми се да су ова два питања која сам навео изузетно повезана међусобно,те да им је клица у егоизму и немању стрпљења, разумевања, једном речју, искрене љубави ка другом.

[Таша]

Na zalost zbog nedostatka vremena ne mogu da procitam sve postove i ucestvujem u diskusiji, ali evo jednog za mene veoma zanimljivog i bliskog stava na ovu temu, pa ko moze neka pogleda ...

http://www.youtube.com/watch?v=Rbh2Od4TI8w

facenew22222222

[Аурор]

Milivojević stalno priča o tome kako postoji razlika između fizičkog kažnjavanja i fizičkog zlostavljanja i kako zakonodavac mora da je napravi.

[Млађони]

Nebulozna izjava, potpuno suprotna prirodi deteta...

Jel to neko tvoje vidjenje prirode deteta ili imas neko naucno-istrazivacko pokrice gde je to jasno i precizno ustanovljeno?

Posto ovako random i ja mogu da kazem totalno suprotno da je bas u prirodi deteta ne tuci ga.