Замисли, хоће да се причести!

[feeble]

Да ли се ово што је Адмирал написао уклапа у посланицу св. апостола Јакова?

14. Kakva je korist, braćo moja, ako ko reče da ima vjeru a djela nema? Zar ga može vjera spasti?

15. Ako, na priliku, brat ili sestra goli budu, ili nemaju šta da jedu,

16. I reče im koji od vas: Idite s mirom, grijte se, i nasitite se, a ne da im potrebe tjelesne, šta pomaže?

17. Tako i vjera ako nema djela, mrtva je po sebi.

18. No može ko reći: Ti imaš vjeru, a ja imam djela. Pokaži mi vjeru svoju bez djela svojijeh, a ja ću tebi pokazati vjeru svoju iz djela svojijeh.

19. Ti vjeruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i đavoli vjeruju, i drkću.

20. Ali hoćeš li razumjeti, o čovječe sujetni! da je vjera bez djela mrtva?

21. Avram otac naš ne opravda li se djelima kad prinese Isaka sina svojega na oltar?

22. Vidiš li da vjera pomaže djelima njegovijem, i kroz djela savrši se vjera?

23. I izvrši se pismo koje govori: Avram vjerova Bogu, i primi mu se u pravdu, i prijatelj Božij nazva se.

24. Vidite li dakle da se djelima pravda čovjek a ne samom vjerom?

25. A tako i Raav kurva ne opravda li se djelima kad primi uhode, i izvede ih drugijem putem?

26. Jer kao što je tijelo bez duha mrtvo, tako je i vjera bez dobrijeh djela mrtva.

http://www.rastko.rs/bogoslovlje/novi_zavjet/jakov.html

[Немања Бањалука]

Пошаљи ми мејл на ПП па ћу ти пронаћи налог.

Ако под "новотарским" подразумеваш то да овде свештеници, теолози, верници говоре да је Црква једнако што и Литургија, а причешће је срце Литургије и њено испуњење и смисао, онда нека смо новотарски или како већ.

Ту поделу на "старо и ново" су управо покренули они који не разумеју Цркву као Литургију и онда своје незнање гледају да окрену на злобу.

За почетак погледај ова два видео снимка, па после тога изнеси аргументе. Ове теме служе за то. Ја стојим иза својих речи као свештеник и апсолутно сам свестан онога што говорим. Ја не мог да замислим да сам у Литургији а да е не причестим. Тако исто и моја породица, моји парохијани који редовно долазе... а сад што има оних коме је Литургија "једна од служби" или шта већ то свакако представља проблем читаве литургијске заједнице. Разлог покретања форума ЖРУ јесте и тај да се те недоумице испитају.

Дакле, погледај ова два снимка:

Новотарство и јесте у томе да се један дио, па макар и кључни, централни, хришћанског живота претвори у "свје и свја". Мистичним увидом који свети имају, Литургија јесте центар хришћанског живота, односно сама Црква, али, у практичном смислу, Литургија је и служба која се врши једном до неколико пута недељно и траје сат или два, а хришћански треба живјети и преосталих 166 сати у недељи.

Не видим да се то нешто постиже сталном причом о високим темама и о Литургији.

Уосталом, код Светих Отаца ја уопште не примјећујем то да они само причају о Литургији. Напротив, силне бесједе и књиге Светих, од Јована Златоустог до Јована Шангајског су написане, а да се Литургија у неким од тих бесједа уопште не спомиње, а у неким се спомиње успут. У самом Светом Писму се Литургија само кратко спомиње, на неколико мијеста.

Према томе, ја Вас питам, по угледу на ког Оца и које Предање се читаво учење Цркве своди искључиво на причу о Литургији? Гдје сте то нашли?

Ако узмемо књигу владике Атанасија, "Од откривења до Царства Небеског", Литургији је посвећено тек једно од 22 поглавља.

У Катихезама Светог Златоуста, ни једна катихеза није посвећена Литургији.

[nishizawa]

Предрасуде, предрасуде...

Лепо кажеш човеку да му на икони Светог Саве фали лице светитеља и да би га требало доцртати, а он запени да хоћеш да му разбијеш икону...

[Guest - . . .-]

Да бисмо ово размотрили потребно је да познајемо бар основе ерминевтике, као и историјске разлоге за писање посланице.

Чињење добрих дела јесте показатељ да се прихватио Христа за свог Спаситеља и да се уподобљаваш Њему. У том контексту вера без дела је мртва. Али добра дела сама по себи не спасавају већ вера у Христа. О томе говори Свети ап. Павле.

Зато, ми не постајемо свети зато што смо чинили добра дела већ зато што смо ушли у заједницу са оним који је "Једин Свјат". То се постиже вером, а дела су показатељ да живимо своју веру.

[Немања Бањалука]

И још да додам да је најлакше зачинити причу високим изразима академског богословља, што неразумљивијим обичном човјеку то боље, па онда оптужити саговорника који није академски богослов да не зна шта прича. Не знам само како су прости рибари примили Христа и постали апостоли кад нису причали искључиво кроз термине еклисиологије, онтологије и осталих -логија.

[milan.]

Ја не вјерујем овако. Да је вјера довољна, не би било онога "неће свако ко ми говори 'Господе' ући у Царство Небеско". Не би добра дјела ништа користила у спасењу. Не би Господ испричао причу о ономе који је истјеран са гозбе цара јер није имао свадбено рухо.

http://www.svetosavl...vneCrkve162.htm

"Вера, вели свети апостол, није довољна за спасење; али да нас не би спасавао без икаквог нашег учешћа, Бог захтева од нас ве­ру."

Што монаси подвижници по читав живот проливају сузе покајања, ако је вјера сама по себи довољна и већ су спасени?

da, u pravu si: vera nije dovoljna za spasenje.

zasto bi se neko spasio samo zato jer veruje u boga?

ali nije tacno ni da nas spasavaju nasa dobra dela.

spasava nas nasa zelja da budemo u zajednici(ljubavi) sa bogom i bliznjima.

a to da hocemo da budemo takvoj zajednici iskazujemo odlazeci na liturgiju, i trudeci se da tvorimo dobra dela, jer ako imamo ljubavi prema bogu i ljudima, onda dela ne mogu izostati.

a sad to o monaskom pokajanju i tim silnim suzama, je druga prica. poneki od njih placu jer su umislili da ih plac nad sobom spaja sa bogom, a ne ljubav prema drugom(bogu i ljudima).

[Анастасија]

Na ovoj temi baš niko nije upotrebljavao " nerazumljive bogoslovske termine",jer većina koji su pisali nisu teolozi,a tebe niko nije optužio da ne znaš šta pričaš.

[nishizawa]

И још да додам да је најлакше зачинити причу високим изразима академског богословља, што неразумљивијим обичном човјеку то боље, па онда оптужити саговорника који није академски богослов да не зна шта прича. Не знам само како су прости рибари примили Христа и постали апостоли кад нису причали искључиво кроз термине еклисиологије, онтологије и осталих -логија.

Вероватно пратећи његове статусе на Фејсбуку...

Ових дана је то довољно да расудиш о нечему без да си прочитао ишта о еклисиологији и онтологији...

[Guest - . . .-]

Новотарство и јесте у томе да се један дио, па макар и кључни, централни, хришћанског живота претвори у "свје и свја". Мистичним увидом који свети имају, Литургија јесте центар хришћанског живота, односно сама Црква, али, у практичном смислу, Литургија је и служба која се врши једном до неколико пута недељно и траје сат или два, а хришћански треба живјети и преосталих 166 сати у недељи.

Не видим да се то нешто постиже сталном причом о високим темама и о Литургији.

Уосталом, код Светих Отаца ја уопште не примјећујем то да они само причају о Литургији. Напротив, силне бесједе и књиге Светих, од Јована Златоустог до Јована Шангајског су написане, а да се Литургија у неким од тих бесједа уопште не спомиње, а у неким се спомиње успут. У самом Светом Писму се Литургија само кратко спомиње, на неколико мијеста.

Према томе, ја Вас питам, по угледу на ког Оца и које Предање се читаво учење Цркве своди искључиво на причу о Литургији? Гдје сте то нашли?

Ако узмемо књигу владике Атанасија, "Од откривења до Царства Небеског", Литургији је посвећено тек једно од 22 поглавља.

У Катихезама Светог Златоуста, ни једна катихеза није посвећена Литургији.

Дакле, теби је говор о Литургији новотарство? Ја такав закључак из твоје приче изводим.

Објасни ми онда зашто се неко крсти? Зашто се свештеник рукополаже? Зашто се венчава у Цркви?

Још, ако Литургију схватиш као сат и по службе, онда ти се јавља ова недоумица коју имаш. Зато ћеш бити у стању и да највеће наше духовне и интелектуалне ауторитете прозиваш. Но, то је јасно јер ниси успео да изградиш православни став о вери да је ЦРКВА исто што и ЛИТУРГИЈА.

Кажем, добро је да овоме разговарамо, схватио сад ти то или не, јер и други људи ово читају, као што су многи који су овде били, читали, писали, пљували по свештеницима "новотарцима", убрзо увидели своју заблуду. Али, потребно је улжожити и умни и духовни напор. То је јасно.Знам колико сам се и сам ломио око неких ствари.

Зато полако... најпре се добро наспавај, па сутра у Литургију да идеш. Да слушаш молитве и појања који се изговарају. Немој да тераш ову протестанстку причу јер си, ваљда, православни хришћанин. А када чујеш " са страхом Божијим са ВЕРОМ и ЉУБАВЉУ приступите", добро размисли шта од овога имаш и да ли ти срце заигра љубављу за Господа. Ако је тако, то је знак да треба да приђеш и да се причестиш. Ако тога нема, немој... биће ти на осуду јер не разликује хлеба и вина од Тела и Крви Христове.

[Немања Бањалука]

da, u pravu si: vera nije dovoljna za spasenje.

zasto bi se neko spasio samo zato jer veruje u boga?

ali nije tacno ni da nas spasavaju nasa dobra dela.

spasava nas nasa zelja da budemo u zajednici(ljubavi) sa bogom i bliznjima.

a to da hocemo da budemo takvoj zajednici iskazujemo odlazeci na liturgiju, i trudeci se da tvorimo dobra dela, jer ako imamo ljubavi prema bogu i ljudima, onda dela ne mogu izostati.

a sad to o monaskom pokajanju i tim silnim suzama, je druga prica. poneki od njih placu jer su umislili da ih plac nad sobom spaja sa bogom, a ne ljubav prema drugom(bogu i ljudima).

Таман сам хтио да лајкујем текст, док нисам видио задњи пасус. Значи, монашко стално покајање је прелест? Што кажу муслимани: алал ти таква вјера.

Иначе, хтио сам да додам, ако некога уопште занима, је да је за мене истинско Православље и богонадахнута ријеч она која иде, отприлике, светоотачком линијом од Отаца "Добротољубља", преко Светог Јована Лествичника, Светог Симеона Новог Богослова, Григорија Паламе, Теофана Затворника до данашњих признатих стараца подвижника и богослова као што је митрополит Јеротеј Влахос и протојереј Јован Романидис. Мене занима учење о очишћењу, просвјетљењу и обожењу човјека, сматрам да је то суштински битно за спасење човјека, а нека велика прича о узвишеним богословским аспектима Литургије ме не занима нешто много.

[Немања Бањалука]

Вероватно пратећи његове статусе на Фејсбуку...

Ових дана је то довољно да расудиш о нечему без да си прочитао ишта о еклисиологији и онтологији...

Ових дана свако себи узима за право да паметује о еклисиологији и онтологији, без да је прочитао и једну светоотачку књигу о практичном хришћанском животу.

[Немања Бањалука]

Дакле, теби је говор о Литургији новотарство? Ја такав закључак из твоје приче изводим.

Објасни ми онда зашто се неко крсти? Зашто се свештеник рукополаже? Зашто се венчава у Цркви?

Још, ако Литургију схватиш као сат и по службе, онда ти се јавља ова недоумица коју имаш. Зато ћеш бити у стању и да највеће наше духовне и интелектуалне ауторитете прозиваш. Но, то је јасно јер ниси успео да изградиш православни став о вери да је ЦРКВА исто што и ЛИТУРГИЈА.

Кажем, добро је да овоме разговарамо, схватио сад ти то или не, јер и други људи ово читају, као што су многи који су овде били, читали, писали, пљували по свештеницима "новотарцима", убрзо увидели своју заблуду. Али, потребно је улжожити и умни и духовни напор. То је јасно.Знам колико сам се и сам ломио око неких ствари.

Зато полако... најпре се добро наспавај, па сутра у Литургију да идеш. Да слушаш молитве и појања који се изговарају. Немој да тераш ову протестанстку причу јер си, ваљда, православни хришћанин. А када чујеш " са страхом Божијим са ВЕРОМ и ЉУБАВЉУ приступите", добро размисли шта од овога имаш и да ли ти срце заигра љубављу за Господа. Ако је тако, то је знак да треба да приђеш и да се причестиш. Ако тога нема, немој... биће ти на осуду јер не разликује хлеба и вина од Тела и Крви Христове.

Нисте ми уопште одговорили на оно што сам питао. Објасните ми одакле потреба да се све и један разговор о било чему што се тиче хришћанског живота претвори у причу "95% прича о Литургији са 5% освртом на питање које разматрамо". То није начин како су Оци разматрали те теме, ни у једном времену, и да - та разлика ми је довољна да неке ствари сматрам новотарењем.

[Анастасија]

а нека велика прича о узвишеним богословским аспектима Литургије ме не занима нешто много.

Kako zamišljaš da sve gore navedeno što te interesuje ( očišćenje , mada ne znam kako zamišljaš da se uopšte očistiš,prosvetljenje, i oboženje), uradiš bez prisustva na Liturgiji?

[Милан Меденица :)]

Мене занима учење о очишћењу, просвјетљењу и обожењу човјека, сматрам да је то суштински битно за спасење човјека, а нека велика прича о узвишеним богословским аспектима Литургије ме не занима нешто много.

није ли то типична адамовска замка - прво ја да постигнем светост а онда ћу да се обожим?

на крају крајева, како ћеш све то без Литургије као центра вере?

[Милан Меденица :)]

Ових дана свако себи узима за право да паметује о еклисиологији и онтологији, без да је прочитао и једну светоотачку књигу о практичном хришћанском животу.

нашо си нишија да прозиваш за неначитаност

да само имаш представу колико си промашио ...