Наша деца

[Маша]

Е, па пошто сам ја једна новопечена мама, на сопствену велику радост, имам жељу да поставим слике своје ћере Миљане, а било би лепо да и ви покажете своје анђелчиће.

[Маша]

Шта би?

Само ја имам дете?

0202_238

[Guest Alefshin]

  ???? рече:

??? ???

???? ?? ???? ?????

confused

????? ?? ????? ??????? ???? ????? ????????? 0202_238

?????????? ?????, ????? ????????

?????? ????????, ??????

? ????????, ??? ?? ? ?? ???????? ????????-???? ?? ?? ??????? ?? ???????? ??????????? ???????? ? ??????? ??? ??????

???? ?? ???? ? ????...

[Guest Alefshin]

Машо, мала ти је као шећер...

[Маша]

Хвала  :smiley:

А Давид је хеви металац?  confused

[ивањушка]

Василија и Никола

[Guest Alefshin]

  ???? рече:

? ????? ?? ???? ????????  :cheesy2:

???? ?? ???? ????? ???? Dream theatre ?? ?????????? ???????, ? ? `??????` ?? ???????? 0409_feel...

?? ?? ??? ???????? ? ???? ???????...

[Маша]

хеххее

[marija]

Moj već "visi" na temi deca su ukras sveta, mislim bila mu je fotografija tamo dok nije "nestala"

[marija]

[Млађо]

  ???????? рече:

          ???? ??? ??????? ?? ?? ??????? ?? ???? ???????. ?????? ?????!

[marija]

Hvala Ti Đomla 0110_hahaha

[сестра александра]

Живећи некако другачије,него сви Ви остали,и у смислу ван цивилизације,у природи,без технике,сиромаштво материјалних ствари,у молитви и непрекидном физичком и умном раду,нисам пуно обраћала пажњу на текућу болест,са којим ме у радости посетио Христос.Тако изненада једнога дана, дође ми у посету васкуларни хирург,другарица из школе,по питању нечег за себе,те ме упита,знајући мој карцином,дај да ти видим ноге,каква је циркулација,а лева отекла ко балван,умотана у маслиново уље итд.Наружила ме грдно и одмах у недељу заказала ми операцију,јер је гангрена била у две трећине ноге.Ето,кренух из мог луга,окићеног јесењим колоритом, пешке,остаде кћи,мој пас,моје иконе,моја кућица,чемпреси и сви они који ме воле,али кренух, да се вратим.Пошто сам редовни добровољни давалац крви,прво одлучих да свратим да дам крв,јер може неком требати у међувремену.Но,пут бијаху велики,8,5км,нисам се окретала и непрекидно сам размишљала,страх од свега, сам потискивала,ја која сам читав живот храбрила друге,и професионално и хумано,гледајући сретне људе,врва саобраћаја и свеопшта лудница,помислих, као да идем на излет,дођем до трансфузије и нешто мало дам,јер ногу сакрих да не виде,јер је већ ципела била од крви,која почиње негде да извире.Примише ме и добро нагрдише у болници,па неко време се одморих,а онда иде све ово,анестезија и мој сан.Видим своју Цркву,а она лепа, ко никад до тад,мој свештеник,којег много волим и ценим,јер га нема на кугли земањској таквог, који ме крстио,цвеће,моја покојна мајка,бака,моја деца весела,мој Владика Ггигорије,смије се и дошао,носи у наручју јагње са плавим очима,а изнад свега Богомајка раширила руке и ја се пробудих, незнам кад,и прва реч би, Христос Воскресе!Видим белина и интензивна...ево ме, жива сам, Слава Господу,а моја деца круна свега, што ми Господ даде,мени грешној и недостојној.Кирие Елеисон!Агни Партене...

[Маша]

Хвала на исповести драга Александра.

Бог ти дао сваког добра и твојој деци.

[Маша]

Миљанче